Vasilije Verejski
Vasilije Verejski | |
|---|---|
 Knez Vasilije Mihajlovič Smeli Verejski u kampanji 1477. godine | |
| Datum rođenja | 15. vek |
| Mesto rođenja | Q4107639 |
| Datum smrti | 1501. |
| Mesto smrti | Velika kneževina Litvanija |
| Supružnik | Maria Palaiologina |
| Deca | Q75863 |
| Roditelji | Mikhail Andreevich of Vereya Q130322707 |
Knez Vasilije Mihajlovič Verejski, nadimak Smeli (umro 1495/1501) - knez za vreme vladavine velikog kneza Ivana III Vasiljeviča, pobegao je u Veliko vojvodstvo Litvaniju 1483. godine.
Iz kneževske porodice Verejskih. Najstariji sin udeonog kneza Mihaila Andrejeviča Verejskog (1432—1486) i kneginje Jelene Jaroslavne Borovske (umrla 1486. godine). Rođak velikog kneza moskovskog Ivana III Vasiljeviča. Imao je brata bez dece, kneza Ivana Mihailoviča. Obojica su izgubili položaj udeonih kneževa.
Biografija
[uredi | uredi izvor]U službi velikog kneza Ivana III
[uredi | uredi izvor]Godine 1468, knez Vasilije Smeli je ušao u političku arenu. U ovoj i narednim godinama učestvovao je u kampanjama ruskih trupa protiv Kazanjskog kanata.
Godine 1471, zajedno sa svojim ocem, učestvovao je u prvom pohodu velikog kneza Ivana III Vasiljeviča. Otac i sin sa svojom pratnjom opseli su novgorodski grad Demon, koji im se predao nakon što je platio otkup od 100 rubalja. Odatle su krenuli da opsedaju Novgorod.
U avgustu 1472. godine, knez Vasilije Mihailovič Smeli, prvi priobalni komandant, učestvovao je u odbijanju trupa Velike Horde kana Ahmeta sa obala reke Oke, gde je učestvovao u bici kod Aleksina. Godine 1473. ponovo je bio prvi primorski komandant na Oki, protiv Tatara.
Godine 1477—1478, zajedno sa svojim ocem, učestvovao je u drugom pohodu velikog kneza Moskovskog Ivana III protiv Novgorodske Republike (Novgorodske kneževine), usled čega je ona pripojena Velikom kneževstvu Moskovskom. U novembru 1477. godine, bio je drugi komandant trupa levog krila kod Novgoroda i dobio je naređenje da zauzme manastir na Lisičjoj planini.
Godine 1480, knez Vasilije Smeli, zajedno sa najstarijim sinom i savladarom velikog kneza Ivana III Velikog, Ivanom Mladim, i svojim ujakom, knezom od Taruse Andrejem Vasiljevičem Mlađim, učestvovao je u odbijanju kana Ahmeta sa obala reke Ugre, što je ušlo u istoriografiju kao Stajanje na Ugri.
Godine 1482, veliki knez Ivan III je zaključio sporazum sa svojim rođakom Mihailom Andrejevičem Verejskim, unukom svetog velikog kneza Dimitrija Donskog, koji se odrekao svojih prava na Beloozero i ostao je samo kao doživotni vlasnik svog Verejskog udeonog kneževstva bez prava da prenese vlasništvo na svog najstarijeg sina, kneza Vasilija Smelog.
Pad u nemilost i bekstvo u Veliko vojvodstvo Litvaniju
[uredi | uredi izvor]Godine 1483, knez-vojvoda Vasilije Mihajlovič Smeli pao je u nemilost zbog činjenice da je veliki knez moskovski Ivan III imao unuka, Dimitrija Ivanoviča, rođenog 10. oktobra. Tom prilikom on „daje svojoj snaji (kneginji Jeleni Stefanovnoj, ženi velikog kneza - savladara Ivana Mladog) poklon nakit svoje velike kneginje Marije Tverske“. Međutim, velika kneginja Sofija Fominična je poklonila ove „dragulje“ (dragocenu ukrasnu ogrlicu) svojoj bratanici Mariji Andrejevnoj Paleolog, koja se udala za kneza Vasilija Mihailoviča Verejskog. Razjareni veliki knez Ivan III Vasiljevič je naredio da se oduzme sav miraz supruge kneza Vasilija Verejskog, a pored toga je „hteo da zarobi i njega i kneginju“, što je navelo kneza Vasilija Smelog i njegovu ženu kneginju Mariju da hitno pobegnu u Veliko vojvodstvo Litvaniju. Kralj Poljske i veliki knez Litvanije Kazimir IV Jagelon je sa počastima primio prebeglog kneza. Oktobra iste godine, knez Vasilij Mihajlovič Smeli je od kralja Kazimira IV dobio kao apanažu Ljubeč, Kojdanovo, Voložin i Radoškoviči.
Nakon bekstva njegovog sina kneza Vasilija u Litvaniju, udeoni knez Mihailo Andrejevič Verejski bio je primoran da 1484. godine zaključi novi vazalni ugovor sa velikim knezom Moskovskim Ivanom III Rjurikovičem, prema kojem se obavezao da neće imati nikakve odnose sa svojim sinom prebegom i bio je primoran da zavešta svoju udeonu kneževinu velikom knezu Ivanu III Vasiljeviču Rjurikoviču. U aprilu 1486. godine, nakon smrti verejskog kneza Mihaila Andrejeviča, Verejska kneževina (Vereja i Malojaroslavec) je pripojena velikokneževskim posedima.
Godine 1493, velika kneginja Sofija Fominična je dobila oproštaj i dozvolu da se knez Vasilije Mihailovič Verejski i njegova supruga vrate u domovinu, ali iz nekog razloga prognanici to nisu iskoristili. Godine 1494, nakon zaključenja večnog mira između velikog kneza moskovskog Ivana III Vasiljeviča i velikog vojvode litvanskog Aleksandra Jagelona, veliki vojvoda Aleksandar se obavezao "da neće pustiti kneza Vasilija Mihailoviča da ode u neku drugu državu, i da će ga proterati iz zemlje, i da ga više neće prihvatiti".
Porodica
[uredi | uredi izvor]Knez Vasilije Smeli bio je oženjen Marijom Andrejevnom Paleolog, ćerkom titularnog despota Moreje Andreja Paleologa (1453-1502), bratanicom velike kneginje Sofije Fominičnine Paleolog, druge žene velikog kneza moskovskog Ivana III Vasiljeviča. Deca:
- Sofija Vasiljevna Verejska (umrla u avgustu 1549. godine) bila je supruga od 1505. godine velikog litvanskog magnata Albrehta Gaštolda (umro 1539. godine). Nakon smrti kneza Vasilija Verejskog, njegova jedina ćerka kneginja Sofija nasledila je svu njegovu imovinu, koju joj je dodelio kralj Kazimir IV Jagelon, a koja je potom prešla na njenog muža. Albreht Gastold i kneginja Sofija su imali ćerku Sofiju (udatu za tatarskog princa Baraša) i sina Stanislava (oko 1507 – 18. decembra 1542), poslednjeg predstavnika porodice. Njegova udovica Barbara (rođena Radživil) udala se po drugi put za budućeg kralja Žigmunda II Avgusta iz Jagelonske dinastije.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pčelov E.V. Rurikovič. Istorija dinastije. - M.: „OLMA-Pres“, 2002. - .
- Valakhanovich V. I. Prinčevi Vjarejski. // Pamćenje. Istoriska-dokumentarna hronika okruga Dziarzhin. — Minsk, 2004.
- M. G. Spiridov. Skraćeni opis službi plemićke ruske vlastele, poređanih po njihovim porodicama, sa naznakom od koga te porodice potiču, ili odakle su osnivači, ili kakvo je njihovo poreklo... M. Univ. tip. 1810. Deo 2. 1810. Verejski Vasilij Mihajlovič. str. 140–141.
- Komp. A. V. Antonov. Spomenici istoriji ruske službene klase. — M.: Drevno skladište. 2011. Prep. Ju. V. Anhimuk. Ju. M. Eskin. Vasilij Mihajlovič Verejski. str. 22, 118. ISBN 978-5-93646-176-7. //RGADA. F.201. (Zbirka M. A. Obolenskog). Op. 1. D. 83.