Vasilij Staljin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
vasilij staljin
Vasilij Josifovič Džugašvili Staljin
Lični podaci
Datum rođenja(1921-03-21)21. mart 1921.
Mesto rođenjaMoskva, RSFSR
Datum smrti19. mart 1962.(1962-03-19) (40 god.)
Mesto smrtiKazanj, Ruska SFSR, Sovjetski Savez
DržavljanstvoSovjetski Savez
Profesijavojno lice
Porodica
SupružnikGalina Burdonskaja;
Jekaterina Timošenko;
Kapitolina Vasilijeva;
Marija Nuzberg
RoditeljiJosif Staljin
Nadežda Alilujeva
Delovanje
Učešće u ratovimaVeliki otadžbinski rat
SlužbaCrvena armija
1938 — 1953.
Čin
general-lajtnant avijacije
Komandant Vazduhoplovstva vojne Moskovske oblasti
(1948—1952)
Odlikovanja
sovjetska odlikovanja:
inostrana odlikovanja:

Vasilij Josifovič Džugašvili Staljin (gruz. ვასილი იოსების სტალინი, rus. Васи́лий Ио́сифович Ста́лин; Moskva, 21. mart 1921 — Kazanj, 19. mart 1962) bio je general-lajtnant avijacije SSSR-a, Komandant Vazduhoplovstva vojne Moskovske oblasti (1948—1952) i mlađi sin Josifa Staljina i njegove druge supruge, Nadežde Sergejevne Alilujeve.[1]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Smrt Vasilijeve majke Nadežde, 1932. godine predstavlja veliku promenu u njegovom životu. Od tog trenutka, Josif Staljin ređe posećuje svoju decu; dadilja i šef Staljinovog obezbeđenja, Nikolaj Sidorovič Vlasik (rus. Nikolaй Sidorovič Vlasik), preuzimaju brigu o Vasiliju i njegovoj mlađoj sestri, Svetlani.[1]

Kao dečak, Vasilij je bio bolešljiv, i to ga je pratilo celog života. U školi nije bio disciplinovan i mnogo zainteresovan za učenje, ali je voleo sport i posle škole redovno igrao fudbal, a bavio se i boksom i jahanjem.[2]

Mladi Vasilij je 1938. godine stupio na školovanje u Kačinsku vojnu vazduhoplovnu školu. Lavrentij Berija, blizak Staljinov saradnik, obezbedio mu je zaseban smeštaj i kvalitetnu hranu, ali čim je Josif Staljin za to saznao, insistirao je da Vasilij bude prebačen u smeštaj sa ostalim kadetima i da ima isti tretman kao i ostali.[1][2]

Tokom školovanja, njegov instruktor, kapetan Marenkov, okarakterisao ga je kao „disciplinovanog, da je umeo da prkosi disciplini, sukobljava sa komandirom grupe, pojavljuje neobrijan za letove, ali da se vremenom njegova disciplina popravila, te da je svestan grešaka i radi na njihovom korigovanju.”[2]

Diplomirao je marta 1940. godine.[1]

Vojna služba[uredi | uredi izvor]

Nakon završetka vojnog vazduhoplovnog školovanja, Vasilij je otpočeo službu u 16. vazduhoplovnoj diviziji u Moskvi, gde je upoznao Galinu Aleksandrovnu Burdonskaju (1921—1990), svoju buduću ženu. Venčali su se kada je Vasilij imao 19 godina. Imali su dvoje dece, sina i ćerku.[1] Razišli su se 1944. godine i on se ženio još tri puta. Najpre je oženio Jekaterinu Semjonovnu Timošenko (1923—1988), ćerku sovjetskog maršala Semjona Timošenka, sa kojom je takođe imao sina i ćerku, ali ni ovaj brak nije dugo trajao, od 1946. do 1949. Vasilijeva treća supruga je bila Kapitolina Georgijevna Vasiljeva (1918—2006), šampionka SSSR u plivanju, od 1949. do 1953. Svoju četvrtu suprugu, Mariju Ignjatijevnu Nuzberg (1930—2002), oženio je dva meseca pre svoje smrti.[3]

Kao oficir Ratnog vazduhoplovstva Crvene armije, Vasilij brzo napreduje u službi. Početkom Drugog svetskog rata, on je bio inspektor Vazdušnih snaga u Stavki. U decembru 1941. godine, bio je major i posle nekoliko meseci je promovisan u čin pukovnika. U januaru 1943. godine, pukovnik Vasilij Staljin je bio određen za komandanta 32. gardijskog vazdušnog puka. Tokom februara i marta 1943. obavio je 26 borbenih letova. 5. marta je oborio Foke-Vulf Fw-190. Ubrzo nakon toga oborio je još jedan nemački avion.[1] Ukupan ratni bilans iznosio mu je 97 borbenih letova.

On je unapređen u čin general-majora 1946. godine, zatim u general-lajtnanta 1949. godine, potom je promovisan u Komandanta Vazduhoplovstva vojne Moskovske oblasti 1948. godine. Međutim, on je smenjen kao rezultat vazduhoplovnog incidenta tokom vojne parade 27. jula 1952. godine (Vasilij je insistirao da avioni lete po lošem vremenu, što je dovelo do pada i uništenja jednog aviona tipa: Tupoljev Tu-4).[1]

Vasilij Staljin je bio i direktor tima hokeja na ledu Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Godine 1950, većina njegovih članova je poginulo prilikom pada putničkog aviona na aerodromu u Sverdlovsku. Vasilij je ubrzo regrutovao novi tim.[1] Od avgusta 1952. godine je bio slušalac Više vojne akademije „Vorošilov” u Moskvi.[2]

Hapšenje i zatvaranja[uredi | uredi izvor]

Posle očeve smrti, usledio je dug period nevolja za mladog Vasilija. Manje od dva meseca nakon Staljinove smrti, Vasilij je uhapšen 28. aprila 1953, jer je optužen od strane režima da je otkrio državne tajne tokom večeri sa stranim diplomatama. On je optužen za klevetu sovjetskih lidera Lavrentija Berije i Nikita Hruščova, jer je smatrao da su otrovali njegovog oca, za anti-sovjetsku propagandu i neprikladno ponašanje na javnim mestima. Sudska istraga je sprovedena od strane jednog od najbrutalnijih tužilaca u Sovjetskom Savezu, Leva Vladžimirskog. Tokom istrage priznao je sve optužbe. Ubrzo nakon toga, u decembru 1953, tužilac i njegov šef Lavrentij Berija pogubljeni su kao rezultat borbe za vlast između Staljinovih naslednika.

Vasilij Staljin je osuđen na osam godina zatvora i disciplinski rad. Bio je zatvoren u specijalnom zatvoru u Vladimiru, pod imenom Vasilij Pavlovič Vasilijev. Pušten je iz zatvora 11. januara 1960. godine. Centralni komitet Komunističke partije Sovjetskog Saveza (CK KPSS) odlučio je da mu da penziju od 300 rubalja, stan u Moskvi, i tri meseca lečenja i odmor u Kislovodsku. Takođe je dobio pravo da nosi uniformu sa činovima i svim odlikovanjima koja je stekao pre zatvora.[1]

Vasilij Staljin je umro 19. marta 1962. godine u Kazanju, zbog hroničnog alkoholizma, dva dana pre svog 41. rođendana. Sahranjen je na Arskom groblju u Kazanju.[1][2]

Vasilij Staljin je delimično rehabilitovan 1999. godine, kada je Vojni kolegijum Vrhovnog suda Ruske Federacije ukinuo optužnicu anti-sovjetske propagande koja datira iz 1953. Njegovo telo je ponovo sahranjeno na Trojekurovskom groblju u Moskvi, 2002. godine.[2]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

U filmu My Best Friend, General Vasili, Son of Joseph Stalin (1991), Vasilij Staljin je predstavljen od strane glumca Vladimira Steklova, dok je u seriji Sin oca naroda (2013) njegov lik tumačio Gela Meshi.

Foto-galerija[uredi | uredi izvor]

  • Grob Vasilija Staljina na Arskom groblju u Kazanju (2002. godine je premešten i sahranjen u Moskvi)
    Grob Vasilija Staljina na Arskom groblju u Kazanju (2002. godine je premešten i sahranjen u Moskvi)
  • Spomenik Vasiliju Staljinu
    Spomenik Vasiliju Staljinu
  • Spomen ploča Vasiliju Staljinu
    Spomen ploča Vasiliju Staljinu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Inside The Tragic Descent Of Vasily Stalin, The Soviet Dictator’s Second Son;All That's Interesting, 2021
  2. ^ a b v g d đ Vasily I. Stalin (1921 — 1962);Traces Of War
  3. ^ Vse ženщinы Vasiliя Stalina;Kiїvsьkiй TelegrafЪ

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vasilij Staljin na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Василиј_Стаљин&oldid=27521892”