Vajat Erp

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vajat Erp
Vajat Erp u 42. godini
Puno imeVajat Beri Stap Erp
Datum rođenja(1848-03-19)19. mart 1848.
Mesto rođenjaMonmut (Ilinois), SAD
Datum smrti13. januar 1929.(1929-01-13) (80 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles (Kalifornija), SAD

Vajat Beri Stap Erp (19. mart 1848 — 13. januar 1929) bio je američki šerif, policajac, kockar, bokser, rudar, saluner, farmer, vozač kočija, lovac na bizone i učesnik obračuna kod O. K. korala.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 13. marta 1848. godine u Monmutu, okrug Voren, Ilinois[1]. Otac mu je bio Nikolas Porter Erp, a majka Virdžinija En Koksi. Ime je dobio po pretpostavljenom oficiru svoga oca u Američko-meksičkom ratu, Vajat Beri Stafu. Imao je starijeg polubrata Njutna koga je Nikolas rodio u prethodnom braku i polusestru Marija Anu koja je umrla sa deset meseci. Godine 1840. Nikolas se po drugi put oženio. Sa Virdžinijom je imao osmoro dece (Džejmsa, Virdžila, Martu, Vajata, Morgana, Bakstera, Virdžiniju i Adelu)[2].

Vajat Erp sa 21 godinom

Od 1865. godine Vajat kao pomoćnik svome bratu Virdžilu radi kao vozač za kompaniju Fineasa Baninga[3]. Tri godina kasnije počinje da se bavi boksom i kockanjem na železničkoj stanici u Vajomingu[4]. Stekao je reputaciju dobrog boksera boreći se sa Džonom Šansijem i Majkom Donovanom (1868/9)[5]. Na proleće 1868. godine Erpovi su se preselili na istok u Lamar (Misuri) gde Vajatov otac postaje šerif. Nikolas je dao otkaz na mesto gradskog policajca 17. novembra 1869. godine te je Vajat došao na njegovo mesto.

Krajem 1869. godine Vajat Erp je upoznao Urilu Suterlend (oko 1849—1870), ćerku hotelijera Vilijama iz Njujorka. Venčali su se 10. januara 1870. godine u Lamaru[6]. Vajat je avgusta iste godine kupio dosta zemlje na periferiji grada za 50 dolara. Urila je bila trudna kada je umrla iste godine od tifusa. Novembra iste godine Erp je prodao imanje i kuću na njemu za 75 dolara. Za funkciju konstabla borio se sa svojim starijim polubratom Njutnom i pobedio ga osvojivši 137 glasova (Njutn 108)[7].

Problemi sa zakonom[uredi | uredi izvor]

Marta 1871. godine okrug Barton podneo je tužbu protiv Vajata Erpa koji je bio zadužen za prikupljanje taksi kojima se finansirala izgradnja škole u Lamaru. Džejms Kromvel je 31. marta podneo tužbu protiv Vajata za falsifikovanje dokumenata o iznosu novca. Dana 6. aprila iste godine zamenik maršala, J. G. Ovens optužio je Erpa za krađu dva konja (svaki vredan po 100 dolara) za koju su se teretili Edvard Kenedi i Džon Šaun. Komesar Džejms Čerčil odredio je kauciju na 500 dolara. Vajat je pobegao iz zatvora i krenuo ka Pioriji (Ilinois)[8].

Vajatov biograf Stjuart Lejk beleži da je Vajat zimu 1871-2. proveo u lovu na bizone. Erp je tri puta hapšen u Pioriji u ovom periodu. U imeniku Piorije navedeno je da Erp stanuje u kući Džejn Haspel koja je bila vlasnica bordela. Uhapšen je tokom racije i kažnjen sa 20 dolara. Zbog iste stvari ponovo je uhapšen 11. maja i ponovo 10. septembra 1872. godine. Piorijski Daily National Democrat objavio je članak pod nazivom Beardstown Gunboat o Sali Hekel za koju je napisano da je Vajatova žena[9].

Vičita i Dadž Siti[uredi | uredi izvor]

Kolt kakvog je koristio Vajat Erp

Početkom 1874. godine Vajat se preselio u Vičiti gde je stanovao u bordelu Sali Erp. Moguće je da je tamo bio makro, ali istoričar Robert Gari L. Roberts smatra da je verovatno bio izbacivač[10]. Moguće je da se bavio lovom na bizone između 1873. i 1874. godine pre nego što je doputovao u Vičitu. Na popisu države Kanzas juna 1875. godine Sali više nije živela sa Vajatom. Oktobra 1874. godine Vajat je pomogao jednom policajcu da pohvata lopove koji su ukrali stoku jednog karavana. Erp je zvanično postao pomoćnik maršala Vičite 21. aprila 1875. godine nakon izbora Majka Migera za gradskog šerifa. Zarađivao je 100 dolara mesečno. Istovremeno je igrao faro u salunu Long Brenč[11].

Početkom 1876. godine Vajat se sukobio sa revolverašem. Prilikom obračuna mu je ispao revolver iz futrole. Metak je prošao kroz rever Vajatovog kaputa[12]. Aprila iste godine potukao se sa Bilom Smitom, bivšim maršalom, zbog čega je otpušten i uhapšen zbog remećenja mira.

Iste godine Vajat se seli u Dadž Siti koji je postao centar za trgovinu stokom iz Teksasa. Imenovan je za pomoćnika šerifa Dadž Sitija, Laurensa Dedžera, maja 1876. godine. Zimu 1876-7. Vajat je proveo u Dedvudu u Južnoj Dakoti[13]. Jula 1878. godine dobio je kaznu od 1 dolara zbog toga što je udario prostitutku Franki Bel. Erp je dobio zakonski minimum, a Bel je provela noć u zatvoru i kažnjena je sa 20 dolara[14].

Upoznavanje Doka Holideja[uredi | uredi izvor]

Dok Holidej

Oktobra 1877. godine revolveraš Dejv Rudabag opljačkao je stanicu železnice Santa Fe i pobegao je ka jugu. Erpu je naređeno da krene u poteru za Rudabagom. Gonio ga je 640 km. U gradu Klir Fork na obali reke Brazos dobio je informaciju od svog prijatelja, boksera Džona Šansija, sada vlasnika saluna Košnica, da je Rudabag prošao kroz grad prošle nedelje. Pošto nije imao više informacija, Šansi je predložio Erpu da za informacije pita kockara Doka Holideja koji je sa Rudabagom igrao karte[15]. Holidej je rekao Erpu da se Rudabag vratio u Kanzas.

Početkom 1878. godine Erp je ponovo u Dadž Sitiju gde je postao pomoćnik gradskog maršala Čarlija Baseta. Dok Holidej je, zajedno sa svojom vanbračnom suprugom Katarinom Honovej, takođe došao u Dadž Siti leta 1878. godine. Erp i Holidej zajedno su se sukobili sa pijanim kaubojima koji su demolirali Long Brenč salun. Erp je Holideju spasao život tog dana te su njih dvojica postali prijatelji[16].

Erp je u Dadž Sitiju upoznao i sa Jakovom i Batom Mastersonom, Lukom Šortom i prostitutkom Meti Blejlok koja je postala njegova vanbračna supruga (do 1881). Erp je podneo ostavku policiji Dadž Sitija 9. septembra 1879. godine te se uputio u Las Vegas u Novi Meksiko, a zatim i u Arizonu.

Tumstoun[uredi | uredi izvor]

Tumstoun 1881. godine, Kamil Sidnej Flaj

Vajatov brat Virdžil predložio mu je da se preseli u bumtaun Tumstoun gde bi mogao steći bogatstvo iskopavanjem srebra[17]. Vajat i Meri zaputili su se u Arizonu U Las Vegasu ponovo su sreli Dok Holideja i Katarinu. Dana 1. decembra 1879. godine, Vajat, Virdžil i Džejms Erp sa svojim suprugama stižu u Tumstoun. Dok Holidej je ostao u Preskotu gde je novac zarađivao kockom. Virdžil je nedavno imenovan zamenikom maršala Tumstouna[18].

Tumstoun je osnovan 5. marta 1879. godine. Oko 100 ljudi koji su ga nastanjivali najpre su živeli u barakama. Kada su Erpovi stigli u grad devet meseci kasnije, Tumstoun je već imao 1000 stanovnika[19]. Posao u rudniku se, međutim, pokazao neisplativim za Vajata te je prihvatio da radi za kompaniju Vels Fargo. Godine 1880. u Tumstoun su stigli i Dok Holidej i Vajatov mlađi brat Morgan.

Braća Erp prvi put su se sukobili sa "Kaubojima" leta 1880. godine. Reč je o kradljivcima stoke koji su kompaniji Vels Fargo zadavali velike probleme. Prvi sukob završen je sporazumom i lopovi su obećali da će vratiti ukradenu stoku[20]. Vajat je 28. jula 1880. godine imenovan zamenikom šerifa istočnog dela okruga Pima koji je obuhvatao i Tumstoun[21]. Dana 28. oktobra učestvovao je u revolveraškom obračunu sa pijanim kaubojima. Vajat se na novom poslu zadržao oko tri meseca. U novom reizboru je na mesto šerifa okruga Kočiz izabran Džoni Behan. Džoni Behan i Vajat Erb bili su zainteresovani za istu ženu, Žozefinu Markus, zbog koje su bili u sukobu. Izgubivši posao, Erp se počeo baviti kockom u Orijental salunu, sarađujući sa svojim prijateljima, kockarima Bat Mastersonom i Lukom Šortom.

Tokom 1881. godine sukob Erpova i "Kauboja" (braće Klanton i Meklari) ponovo se rasplamsao. Trojica kauboja su 15. marta 1881. godine opljačkali diližansu Kiner i odneli 26.000 dolara u srebrnim polugama ubivši vozača kočije. Erpovi su učestvovali u hapšenju Lutera Kinga, jednog od članova bande. Vajat je rekao da je ponudio nagradu od 3600 dolara Ajku Klantonu i Frenku Meklariju u zamenu za informacije o identitetu pljačkaša, ali ih nije dobio. Frenkovi prijatelji opljačkali su diližansu Sendi-Bob-Tumstoun 8. septembra[13].

Obračun kod O. K. korala i Erpova osveta[uredi | uredi izvor]

Ajk Klanton 1881. godine

Tenzije između "Kauboja" i Erpova dostigle su vrhunac 26. oktobra 1881. godine. Ajk Klanton, Bili Kleborn i drugi "Kauboji" pretili su nedeljama da će ubiti Erpove. Šerif grada, maršal Virdžil Erp, zamolio je Vajata, Morgana i Doka Holideja da mu pomognu da razoruža "Kauboje" koji su se okupili u blizini O. K. korala. Oko 15 časova Erpovi i Holidej krenuli su prema Fremont Stritu gde su se "Kauboji" okupili[16][22]. Usledio je revolveraški obračun koji se smatra jednim od najpoznatijih događaja u istoriji američkog Divljeg zapada. Okršaj je trajao oko 30 sekundi, a ispaljeno je 30 metaka. Vođa "Kauboja" Ajk Klanton i Bili Kleborn pobegli su tokom okršaja dok su trojica "Kauboja" (Bili Klanton, Tom i Frenk Mekleri) ubijeni. Dok Holidej, Virdžil i Morgan su ranjeni dok je Vajat jedini iz okršaja izašao nepovređen[16][22][23].

Ajk Klanton je podneo tužbu za ubistvo protiv Erpovih i Holideja. Jedan od svedoka bio je i šerif Džoni Behan[24]. Erpovi su angažovali advokata Tomasa Fica[20]. Na osnovu brojnih svedoka, sudija je 30. novembra doneo presudu da ne postoji dovoljno dokaza da optuži ljude[25]. Vajat Erp i Dok Holidej ostali su na slobodi, ali je njihova reputacija narušena. Pristalice "Kauboja" na njih su gledali kao na pljačkaše i ubice. Spremali su osvetu.

Dana 28. decembra Virdžil je ranjen u zasedi koja mu je postavljena u ulici Alen. Pogođen je metkom u rame i levu ruku[26]. Ajkov šešir pronađen je u zgradi iz koje je pucano. Sredinom januara je Orijental salun u kome se Erp kockao prodat Miltu Džojsu, Erpovom neprijatelju. Vajat daje otkaz u salunu. Dana 2. februara 1882. godine Vajat i Virdžil su podneli ostavke maršalu, ali je on odbio da ih primi jer braća nisu izmirila svoje obaveze[27]. Istog dana je Vajat poslao Ajku Klantonu pismo i zatražio od njega da se izmire. Ajk je to odbio. Klanton je toga dana oslobođen optužbi za napad na Virdžila jer su svedoci potvrdili da se u vreme pucnjave nalazio u Čarlstonu[28].


Dana 18. marta 1882. godine Morgan Erp ubijen je u salunu u kome je igrao bilijar. Morgan je metkom pogođen u kičmu[29]. Drugi metak je umalo pogodio Vajata. Morgan je umro 40 minuta nakon što je upucan. Vajat je rešio da sam kazni Morganove ubice[30].

Dan posle ubistva Morgana formirana je potera sastavljena od Džejmsa Varena, Doka Holideja, Šermana Mekmastera, Džeka Džonsona, Čarlsa Smita i Džona Vilsona. Njihova plata bila je pet dolara dnevno[31]. Potera se nakratko vratila u Tumstoun gde je šerif Behan pokušao je da ih zaustavi, ali ga je Erp ignorisao. Varen i Čarls ostali su u Tumstounu, a ostatak potere je odjahao u planine Dragun gde su pronašli i ubili "Indijanca Čarlija", jednog od članova Ajkove bande. Potera je tokom svog dvonedeljnog jahanja ubila četvoricu ljudi: Indijanca Čarlija, Frenka Stilvela, Karli Bila i Džoni Barnsa[32][33]. Sredinom aprila Erpovi napuštaju Arizonu i odlaze ka istoku, u Novi Meksiko, a potom u Kolorado[34].

Posle Tumstouna[uredi | uredi izvor]

Erpovi, Holidej i ostali članovi potere napustili su Arizonu[35]. Najpre su se zaustavili u Albukerkiju gde su sreli starog prijatelja, Bata Mastersona. On ih je pratio do Trinidada gde je imao svoj salun. Vajat je nekoliko nedelja igrao faro u Mastersonovom salunu. Potom je sa Varenom, a možda i sa Denom Tiptonom, napustio salun i otišao za Ganison (maj 1882)[36]. Leta 1882. godine Vajat se razveo od Meti Blejlok. Jula 1882. godine Vajat je u San Francisku gde su on i Bat Masterson primili poziv u pomoć od zajedničkog prijatelja Luka Šorta koji je bio šerif Dadž Sitija. Gradonačelnik grada pokušao je da Luka Šorta istera iz Dadž Sitija. Ovaj događaj, poznat kao "Rat u Dadž Sitiju" završen je kompromisom, bez ispaljenog metka[13].

Grob Vajata i Džozefine Erp

Godine 1884. Vajat Erp, Džozefina[37], Varen i Džejms Erp i Džejmsova supruga Besi stigli su u Igl Siti u Ajdahu, bumtaun koji je nastao kao rezultat otkrića zlata, srebra i olova u obližnjim planinama. Danas je to "grad duhova" u okrugu Šošon[38]. Erp je imenovan za zamenika šerifa u toj oblasti. Tamo je optužen za zloupotrebu položaja. Nakon završetka rudarskog poduhvata Erp i Žozefina nakratko borave u El Pasu. Godine 1887. sele se u San Dijego[39]. Tamo su proveli oko četiri godine živeći u hotelu Bruklin. Tamo se Erp upustio u trgovinu nekretninama i u periodu između 1887. i 1896. godine kupio je četiri hali za kockanje[40][41][42]. U San Dijegu je bio i sudija u boks mečevima i konjskim trkama[43].

Erp se 1891. godine preselio u San Francisko kako bi Žozefina bila bliže svojoj porodici[36]. Tamo se pročuo kao kockar[44]. Vrednost Erpove imovine u Sad Dijegu je pala zbog čega nije mogao da plati poreze. Bio je primoran da proda većinu nekretnina. Žozefina i Vajat i zvanično su se venčali 1892. godine[45].

Godine 1896. Vajat je optužen da je varao u finalnom meču na takmičenju u boksu na kome je odneo pobedu[46]. Erp je ubrzo napustio San Francisko i sa Žozefinom otputovao u Alasku[47][48]. Novembra 1899. godine otputovao je u Sijetl u Vašington[49]. Nameravao je da tamo kupi salun i halu za kockanje. Dana 23. marta 1900. godine država Vašington podnela je krivičnu prijavu protiv nekoliko kockara uključujući i Erpa[13]. Aprila 1900. godine Erp se vratio u San Francisko, a potom u Oregon. Odatle je otputovao u Alasku. Decembra 1901. godine napustio je Alasku i vratio se u Kaliforniju. Imao je oko 80.000 dolara što je tada bilo malo bogatstvo. Jedno vreme proveo je u bumtaunu Tonopahu gde je imao kockarnicu[50][51]. Godine 1905. preselio se u Goldfild u Nevadu gde je živeo Virdžil Erp sa svojom ženom[9].

Život u Los Anđelesu[uredi | uredi izvor]

Godine 1910. policija Los Anđelesa angažovala je Vajata (koji je tada imao 62 godine) i detektova Artura Mura za različite zadatke. Plata im je bila po 10 dolara dnevno. Dana 23. jula 1911. godine optužen je za varanje na kartama, ali je oslobođen uz kauciju od 500 dolara. Erpovi su kupili kuću u Vidalu i tamo su živeli u periodu od 1925. do 1928. godine[52][53][54].

Erp je tokom svog boravka u Los Anđelesu postao konsultant za nekoliko nemih kaubojskih filmova[55][56]. Godine 1916. je sa svojim prijateljem, čuvenim piscem Džekom Londonom (koga je upoznao u Alaski), posetio reditelja Raula Valša. Tokom večere je najplaćeniji zabavljač na svetu, Čarli Čaplin, svratio da pozdravi Vajata Erpa[57]. Godine 1915. Erp je prisustvovao snimanju filma Alana Dvana u kome je glumio i Daglas Ferbanks. Sprijateljio se i sa Vilijamom Hartom i Tomom Miksom, najpoznatijim filmskim kaubojima svog vremena. Oni su često od Erpa tražili savete. Često je posećivao snimanje filmova Džona Forda. Početkom 1920-ih Erp je dobio počasno mesto zamenika šerifa u okrugu San Bernardino[29]. Jedini preživeli Erpov brat, Džejms, umro je 25. januara 1926. godine.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Vajat Erp je ostao poslednji preživeli od braće Erp i poslednji preživeli učesnik obračuna kod O. K. korala. Umro je u malom bungalovu Erpovih u Los Anđelesu od infekcije mokraćnih puteva (prema nekim izvorima od raka prostate) 13. januara 1929. godine u životnoj dobi od 80 godina[58]. Nije imao dece. Nakon smrti je kremiran.

Vajatova porodica[uredi | uredi izvor]

  • Vajatovi roditelji, Nikolas i Virdžinija Erp
    Vajatovi roditelji, Nikolas i Virdžinija Erp
  • Vajatov polubrat Džejms Erp
    Vajatov polubrat Džejms Erp
  • Brat Virdžil Erp
    Brat Virdžil Erp
  • Brat Morgan Erp
    Brat Morgan Erp
  • Brat Bakster Varen Erp
    Brat Bakster Varen Erp
  • Vanbračna supruga Meti Blejlok
    Vanbračna supruga Meti Blejlok
  • Džozefina Erp, Vajatova supruga
    Džozefina Erp, Vajatova supruga

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Rodna kuća Vajata Erpa
    Rodna kuća Vajata Erpa
  • Vajat Erp 1873-5.
    Vajat Erp 1873-5.
  • Vajat Erp 1870.
    Vajat Erp 1870.
  • Pištolj Vajata Erpa
    Pištolj Vajata Erpa
  • Mirovna komisija u Dadž Sitiju tokom spora majora i Luka Šorta (Vajat - drugi sa leva)
    Mirovna komisija u Dadž Sitiju tokom spora majora i Luka Šorta (Vajat - drugi sa leva)
  • Vajat Erp i Dok Holidej, voštane figure
    Vajat Erp i Dok Holidej, voštane figure
  • Vajat Erp u Tonopahu
    Vajat Erp u Tonopahu
  • Vajat i Džozefina Erp 1906. godine
    Vajat i Džozefina Erp 1906. godine
  • Rekonstrukcija obračuna kod O. K. korala
    Rekonstrukcija obračuna kod O. K. korala

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eppinga 2010, str. 41.
  2. ^ Gormley, Myra Vanderpool (2013) [1994]. "Wild West Personalities Produce Bang-Up Pedigree Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2014)". Genealogy Magazine. Pristupljeno March 25, 2014.
  3. ^ "Wyatt Earp: Timeline - Childhood to Wichita Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2015)". Pristupljeno April 11, 2011.
  4. ^ Cataldo, Nicholas R. "Wyatt Earp in San Bernardino Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. мај 2013)". City of San Bernardino, California. Приступљено April 27, 2013.
  5. ^ Sammons 1990, стр. 22.
  6. ^ WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  7. ^ Gatto, Steve. "Marriage to Urilla Sutherland". Приступљено April 14, 2013.
  8. ^ WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  9. ^ а б Monahan, Sherry (2013). Mrs. Earp (First ed.). TwoDot. ASIN B00I1LVKYA.
  10. ^ Correa, Tom. "Old West: Wyatt Earp - Was Wyatt A Pimp?". Приступљено 21 October 2014
  11. ^ Walker, Dale E. (November–December 2007). "Standing Tall". American Cowboy. 4 (Active Interest Media, Inc.) 14: 152. ISSN 1079-3690
  12. ^ "Kansas Famous Frontier Scouts". November 28, 2009.
  13. ^ а б в г Woog 2010, стр. 110.
  14. ^ "Dodge City (1876—1879)". Приступљено April 11, 2011.
  15. ^ Cozzone & Boggio 2013, стр. 23.
  16. ^ а б в Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Wyatt S. Earp in the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Приступљено February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  17. ^ Urban 2003, стр. 128.
  18. ^ Gilchriese, John D. "The Life and Times of Wyatt Earp Архивирано на сајту Wayback Machine (26. mart 2012)" (PDF). Pristupljeno June 28, 2011.
  19. ^ Marks, Paula Mitchell (1990). And Die in the West: the Story of the O.K. Corral Gunfight. New York: Morrow. ISBN 978-0-671-70614-2. 
  20. ^ a b Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Wyatt S. Earp in the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Pristupljeno February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  21. ^ Riggs, Ed (August 2011). "Tombstone 1881: A Sampling of Rogues—A Glorification of Thugs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2015)" (PDF). Sierra Bonita Historical Society Newsletter 8 (3): 4. Pristupljeno September 14, 2014.
  22. ^ a b Linder, Douglas (2005). "The Earp Trial: A Chronology". Famous Trials. Pristupljeno May 17, 2011.
  23. ^ Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Virgil Earp in the Preliminary Hearing in the Earp Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Pristupljeno February 6, 2011.
  24. ^ Linder, Douglas (2005). "The Earp-Holliday Trial". Pristupljeno February 25, 2011.
  25. ^ Linder, Douglas, ed. (2005). "Decision of Judge Wells Spicer after the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Pristupljeno February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  26. ^ "Wyatt Earp's Vendetta Posse". HistoryNet.com. January 29, Retrieved February 18, 2011.
  27. ^ Roberts, Gary L. Doc Holliday: The Life and Legend. . New York, NY: Wiley, J. 2007. pp. 544. ISBN 978-0-470-12822-0. 
  28. ^ Roberts, Gary L. (2007). Doc Holliday: The Life and Legend. . New York, NY: Wiley, J. 2007. pp. 544. ISBN 978-0-470-12822-0. 
  29. ^ a b WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  30. ^ "Wyatt Earp's Vendetta Posse". HistoryNet.com. January 29, 2007. Pristupljeno February 18, 2011.
  31. ^ "Wyatt Earp's Revenge". The Telegraph. March 19, Retrieved September 26, 2014.
  32. ^ „Wyatt Earp and the Buntline Special Myth - Kansas Historical Society”. 42 (2): 113—154. .
  33. ^ "Another Assassination Frank Stilwell Found Dead this Morning Being Another Chapter in the Earp-Clanton Tragedy". Tombstone, Arizona. March 27. (1882). pp. 4.
  34. ^ Roberts, Gary L. (2007). Doc Holliday: The Life and Legend. . New York, NY: Wiley, J. 1960. pp. 544. ISBN 978-0-470-12822-0. 
  35. ^ Barra, Allen . Inventing Wyatt Earp: His Life and Many Legends (paperback ed.). . New York: Carroll & Graf. 2000. ISBN 978-0-7867-0685-3. 
  36. ^ a b Isenberg, Andrew . Wyatt Earp: A Vigilante Life. . New York, NY: Hill and Wang. 2013. pp. 113. ISBN 978-0-8090-9500-1. 
  37. ^ "Passengers Due This Evening". Los Angeles Herald 17 (29). March 25 (1882). pp. 3. Pristupljeno October 2, 2014.
  38. ^ "Ghost Towns: Eagle City". Pristupljeno September 3, 2012.
  39. ^ Starr, Raymond G. "Wyatt Earp: The Missing Years, San Diego In The 1880s". San Diego History Center. Pristupljeno March 8, 2011.
  40. ^ "Shady Ladies in the "Stingaree District" When The Red Lights Went Out in San Diego". San Diego History Center. Pristupljeno March 8, 2011.
  41. ^ Peterson, Richard H. "The Story of New San Diego and of its Founder Alonzo E. Horton". San Diego History Center. Pristupljeno March 8, 2011.
  42. ^ Vey, Barbara (July 21, 2010). "Gearing Up For San Diego Comic Con Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2010)". Pristupljeno April 27, 2013.
  43. ^ Flanzbaum, Hilene (March 2, 2013). "The Jewish First Lady at Legendary Lawmaker Wyatt Earp's O.K. Corral". Pristupljeno April 20, 2013.
  44. ^ Marks 1989.
  45. ^ Reidhead, S. J. "Wyatt Earp, Senior Citizen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jun 2011)". Pristupljeno May 9, 2011.
  46. ^ Reilly, Joe. "Born To Uphold The Law: Frank Sulloway's Principles Applied to the Earp-Clanton Feud of 1879-1882 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2012)" (PDF). Drexel E-Repository and Archive. Pristupljeno June 6, 2011.
  47. ^ "Raid an Official's Treasure" 82 (133). San Francisco Call. October 11, 1897. Pristupljeno October 1, 2014.
  48. ^ "Wyatt Earp Departs" (Volume 82, Number 67). San Francisco Call. August 6, 1897. Pristupljeno September 30, 2014.
  49. ^ "Wyatt Earp in Seattle". August 3, 2007. Archived from the original on June 6, 2012. Pristupljeno February 25, 2011.
  50. ^ "Earp Historical Timeline San Francisco and Alaska". Archived from the original on February 13, 2008.
  51. ^ "Tombstone History - The Earps and "Doc" Holliday" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2015). Pristupljeno February 24, 2011.
  52. ^ King, Randy. "Was Arthur Moore King Wyatt Earp's last deputy? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2012)". Tombstone Arizona History. James Petersen. Tombstone Times. Pristupljeno January 27, 2014.
  53. ^ Austin, S. Wallace. "The Potash Wars – Wyatt Earp Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2015)". Pristupljeno 7 March 2015.
  54. ^ "Earp Cottage Vidal, California". Historical Marker Database. Pristupljeno June 30, 2011.
  55. ^ "Earp Buried by Old West Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2014)". Los Angeles Times. January 17, 1929. Pristupljeno March 8, 2011.
  56. ^ Puccio, John J. (December 24, 2003). "DVD Review: My Darling Clementine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jul 2011)". Pristupljeno March 8, 2011.
  57. ^ Barra, Alan (May 7, 2012). "Wyatt On the Set!". True West Magazine. Archived from the original on December 19, 2013. Pristupljeno 5 November 2014.
  58. ^ Evans, Leslie (July 27, 2001). "Wyatt Earr". Los Angeles: West Adams Heritage Association. Archived from the original on March 21, 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Vajat Erp na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вајат_Ерп&oldid=26835975”