Veb-resurs

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Koncept veb-resursa je primitivan u veb arhitekturi, i koristi se u definiciji fundamentalnih elemenata. Ovaj izraz je prvi put upotrebljen kako bi se opisali uniformni resursni lokatori (URL), ali je definicija proširena kako bi uključila i referent bilo kog uniformnog resursnog identifikatora (RFC 3986), ili internalizovanog resursnog identifikatora (RFC 3987). U semantici mreže, apstraktni resursi i njihova semantička svojstva su opisani korišćenjem familije jezika baziranim na okviru opisnih resursa (RDF).

Istorija[uredi]

Koncept veba je evoluirao tokom veb-istorije, od ranih pokreta statički ardesibilnih dokumenata ili fajlova, do više generičke i apstraktne definicije, sada obuhvata svaku stvar, ili entitet koji može biti identifikovan, imenovan, adresiran, i kojim se može rukovati na bilo koji način na vebu u celini, ili u bilo kom mrežnom informacionom sistemu. Opisni aspekti resursa (identifikacija i imenovanje), i njihovi funkcionalni aspekti (adresiranje i tehničko rukovanje) nisu bili tačno određeni u ranim specifikacijama veba, i sama definicija koncepta je bila predmet duge i dalje otvorene debate uključujući teške, i često tajanstvene, tehničke, socijalne, lingvističke i filozofske probleme.

Iz dokumenata i fajlova do veb-resursa[uredi]

U ranim specifikacijama veba (1990—1994), termin resurs skoro da i nije korišćen. Veb je dizajniran kao mreža manje ili više statički adresibilnih objekata, uglavnom fajlova i dokumenata, povezanih korišćenjem uniformnih resursnih lokatora (URL). Veb-resursi su implicitno definisani kao nešto što može biti identifikovano. Identifikacija ima dve glavne svrhe: imenovanje i adresiranje; kasnije zavisi samo od protokola. Značajno je da RFC 1630 ne pokušava da definiše sve pokrete resursa; zapravo jako retko koristi termine osim u događajima vezanim za URI, URL i URN, i i dalje govori o „Objektima mreže”.

RFC 1738 (decembar 1994) dalje specifikuje URL, gde se termin univerzalan menja u uniforman. Dokument pravi više sistematičnije korišćenje resursa da bi referisao objekte koji su dostupni, ili koji mogu biti locirani, i kojima može biti pristupljeno putem interneta. Tako da, sam termin resurs nije eksplicitno definisan.

Od veb-resursa do apstraktnih resursa[uredi]

Prva eksplicitna definicija resursa je osnovana u RFC 2396, avgusta 1998:

Iako su primeri u ovom dokumentu i dalje ograničeni na fizičke entitete, definicija je otvorila vrata do više apstraktnih resursa. Ako je pruženom konceptu dat identitet, i ovaj identitet je izražen uz pomoć dobro oformljenog URI (uniformni resursni identifikator, nadskup URL-a), tada koncept takođe može biti smatran resursom.

U januaru 2005, RFC 3986 pravi ovo proširenje definicije potpuno eksplicitnom:

Resursi u RDF i semantika veba[uredi]

Prvi put izdat 1999, RDF je prvi nameravao da opiše resurse, drugim rečima da objavi metapodatke resursa na standardni način. RDF opis resursa je skup trojki (subjekat, predikat, objekat), gde subjekat predstavlja resurs koji treba opisati, predikat tip svojstava relevantan za ovaj resurs, i objekat može biti podatak, ili drugi resurs. Predikat sam po sebi je smatran kao resurs i identifikovan je korišćenjem URI. Otuda, svojstva kao „naslov”, „autor” su predstavljena u RDF kao resursi, koji mogu biti korišćeni, na rekurzivan način, kao subjekat drugih trojki. Građeni po ovom rekurzivnom principu, RDF rečnici, kao što su RDFS, OWL i SKOS nagomilavaju definicije apstraktnih resursa kao što su klase, svojstva, koncepti, svi identifikovani korišćenjem URI.

RDF takođe specifikuje definiciju anonimnih resursa ili praznih čvorova, koji nisu u potpunosti identifikovani korišćenjem URI.

Korišćenje HTTP URI za identifikaciju apstraktnih resursa[uredi]

URL, praktično HTTP URI, često je korišćen za identifikaciju apstraktnih resursa, kao što su klase, svojstva, ili drugi koncepti. Primeri se mogu naći u RDFS ili OWL ontologijama. Obzirom da je takav URI povezan sa HTTP protokolom, javilo se pitanje koja reprezentaciju, ako i jednu, treba dodeliti resursima kroz ovaj protokol, korišćenjem veb-pretraživača, i da li sama sintaksa URI može pomoći da se definise razlika između „apstraktnog resursa” od „informacionog” resursa. URI specifikacija kao što je RFC 3986 ostavila je protokolu specifikacije zadatak dejstava izvršenih nad resursima, i ne odgovara nam na ovo pitanje. Predloženo je da HTTP URI identifikuje resurs u originalnom smislu, kao što su fajl, dokument, ili bilo koji drugi takozvani informacioni resurs, bi trebalo da „seče” URI — drugim rečima, ne bi trebalo da sadrži parče identifikatora, kao što je URI identifikovao koncept apstraktnog resursa korišćenjem delimičnog identifikatora.

Na primer: example.org/catalogue/widgets.html[mrtva veza] će i identifikovati i locirati veb-stranu (možda snabdevajući neke čoveku razumljive opise dodataka proizvedenih od strane Silly Widgets, Inc.) gde bi example.org/ontology#Widget[mrtva veza] identifikovao apstraktni koncept „dodataka” u ontologiji ove kompanije, i ne bi nužno vrećao ikakve fizičke resurse kroz HTTP protokol. Ali rečeno je da je takva razdvojenost nemoguća u praksi i poznati standardni rečnici nas snabdevaju široko rasprostranjenim kontra-primerima. Na primer Dublin Core koncepti kao što su „naslov”, „izdavač”, „autor” su identifikovani kao URI purl.org/dc/elements/1.1/title.

Generalno pitanje, koje tipove resursa HTTP URI bi ili ne bi trebalo da identifikuje formalno je znano u W3C kao httpRange-14 problem, prateći svoje ime na listi definisano od strane tehničke arhitekturne grupe (Technical Architecture Group (TAG)). TAG je 2005. Dostavio konačan odgovor na ovo pitanje, praveći razliku između „informacionog resursa” i „ne informacionog resursa” u zavisnosti od tipa odgovora datog od strane servera za „GET” zahtev:

  • 2xx Success ukazuje da je u pitanju informacioni resurs.
  • 303 See Other ukazuje da resurs može biti informacioni ili apstraktni; preusmeravajuća meta vam može odgovoriti.
  • 4xx Client Error ne pruža nikakve informacije.

Ovo dozvoljava rečnicima (kao Dublin Core, FOAF i Wordnet) da nastave sa korišćenjem sleš (engl. slash) umesto heš (engl. hash) zbog pragmatičnih razloga. Dok ovaj kompromis izgleda da ispunjava konsenzus u semantičkoj veb-zajednici, neki od istaknutih članova kao što su Patrik J. Hajes (engl. Pat Hayes) su izrazili brige i zbog tehničke izvodljivosti, te zbogkonceptualnog temelja. Prema Patriku Hajesu, samu razliku između „informacionih resursa” i „drugih resursa” je nemoguće naći, i bolje je uopšte ne specifikovati, a dvosmislenost referentnog resursa je nasledna URI-u kao i imenovanje bilo kog mehanizma.

Posed resursa, intelektualno vlasništvo i poverenje[uredi]

U RDF-u svako može objaviti sve o svačemu. Resursi su definisani kao formalni opisi koje svi mogu da objave, kopiraju, modifikuju, i objave preko veba. Ako je sadržaj veb-resorsa u klasičnom smislu (veb-strana ili onlajn fajl) očigledno posed svog izdavača, koji može da potvrdi intelektualno posedstvo, apstraktni resurs može biti definisan akumulacijom RDF opisa, ne nužno kontrolisanih od strane jedinstvenog izdavača. Otvoren je problem znati da li resurs treba imati autoritativnu definiciju sa čistim i verodostojnim vlasništvom, i u ovom slučaj, kako ovaj ovaj opis učiniti tehnički udaljenim od drugih opisa. Paralelni problem je kako intelektualno vlasništvo može biti primenjeno na takve opise.

Literatura[uredi]