Vezivno tkivo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vezivno tkivo
Sekcija epididimisa. Bezivno tkivo (plavo) se vidi kako podržava epitel (ljubičasto)
Identifikatori
MeSHD003238
FMA96404
Anatomska terminologija

Vezivno tkivo, kao vrsta tkiva životinja, učestvuje u formiranju i održavanju oblika tela, povezuje i okružuje sve organe i čini njihovu unutrašnju potpornu mrežu. Veoma važnu komponentu ovog tkiva čini vanćelijski matriks koji povezuje ćelije i daje im potporu.[1]

Vezivno tkivo je jedan od četiri primarna tipa životinjskog tkiva, zajedno sa epitelnim, mišićnim i nervnim tkivom.[2] Ono se razvija iz mezenhima, koji potiče iz mezoderma, srednjeg embrionalnog zametnog sloja.[3] Vezivno tkivo se nalazi između drugih tkiva svuda u telu, uključujući nervni sistem. Tri moždane ovojnice, membrane koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu, sastoje se od vezivnog tkiva. Većina tipova vezivnog tkiva sastoji se od tri glavne komponente: elastičnih i kolagenskih vlakana, osnovnih supstanci i ćelija.[3] Krv i limfa se klasifikuju kao specijalizovana tečna vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna.[3][4] Svi su uronjeni u telesnu vodu. Ćelije vezivnog tkiva uključuju fibroblaste, adipocite, makrofage, mastocite i leukocite.

Termin „vezivno tkivo“ (na nemačkom Bindegewebe) uveo je Johanes Peter Miler 1830. godine. Ovo tkivo je već prepoznato kao posebna klasa u 18. veku.[5][6]

Komponente vezivnog tkiva[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ćelije vezivnog tkiva

Osnovu svih raznolikih vezivnih tkiva čine: ćelije i vanćelijski matriks. U ekstracelularnom matriksu se razlikuju:[7] fibrilarni proteini (vezivna vlakna), osnovna supstanca, amorfan deo, i tkivna tečnost, koja se u najvećem procentu sastoji od vode koja je vezana za molekule osnovne supstance.

Za razliku od epitelnih, ćelije vezivnog tkiva su manje ili više prostorno udaljene jedna od druge i između njih se nalazi velika količina vanćelijskog matriksa. Iako udaljene ove ćelije se povezuju ili direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih.

Funkcije vezivnih tkiva[uredi | uredi izvor]

Osnovne funkcije ovog tkiva mogu se razvrstati na:

  • potpornu i zaštitnu — obrazuju stromu i kapsule organa;
  • nutritivnu ulogu — pokrovni epiteli, s obzirom da su bez krvnih sudova, hranljive materije i kiseonik primaju iz krvnih sudova podupirućeg vezivnog tkiva;
  • metaboličku ulogu — u njima se mogu skladištiti lipidi, elektroliti i voda;
  • termoregulacionu ulogu — poseban tip vezivnog tkiva, masno tkivo, predstavlja potkožni termoizolacioni sloj;
  • odbrambenu ulogu — makrofagi i limfociti (odbrambene ćelije) su aktivni u ovom tkivu;
  • ulogu u zarastanju rana.

Klasifikacija vezivnih tkiva[uredi | uredi izvor]

Vrste vezivnog tkiva

Vezivno tkivo se može široko klasifikovati na samo vezivno tkivo i posebno vezivno tkivo.[8][9]

Pravo vezivno tkivo[uredi | uredi izvor]

Samo vezivno tkivo se sastoji od labavog vezivnog tkiva (uključujući retikularno vezivno tkivo i masno tkivo) i gustog vezivnog tkiva (podeljeno na gusto regularno i gusto nepravilno vezivno tkivo.)[10] Labavo i gusto vezivno tkivo razlikuje se odnosom osnovne supstance i vlaknastog tkiva. Labavo vezivno tkivo ima mnogo više osnovne materije i relativan manjak fibroznog tkiva, dok je za gusto vezivno tkivo obrnuto. Gusto pravilno vezivno tkivo, koje se nalazi u strukturama kao što su tetive i ligamenti, karakterišu kolagenska vlakna raspoređena na uredno paralelan način, dajući mu zateznu čvrstoću u jednom pravcu. Gusto, nepravilno vezivno tkivo pruža snagu u više pravaca svojim gustim snopovima vlakana raspoređenih u svim pravcima.

Posebno vezivno tkivo[uredi | uredi izvor]

Posebno vezivno tkivo se sastoji od hrskavice, kostiju, krvi i limfe.[11] Druge vrste vezivnog tkiva uključuju fibrozno, elastično i limfoidno vezivno tkivo.[12] Fibroareolno tkivo je mešavina fibroznog i areolnog tkiva.[13] Fibromuskularno tkivo se sastoji od fibroznog tkiva i mišićnog tkiva. Novo vaskularizovano vezivno tkivo koje se formira u procesu zarastanja rana naziva se granulaciono tkivo.[14] Svi posebni tipovi vezivnog tkiva uključeni su kao podskup [fascia[|fascija]] u fascijalnom sistemu, sa krvlju i limfom klasifikovanim kao tečna fascija.[15][16]

Kosti i hrskavica se dalje mogu klasifikovati kao potporno vezivno tkivo. Krv i limfa se takođe mogu kategorisati kao tečno vezivno tkivo,[3][17][18] i tečna fascija.[15]

Membrane[uredi | uredi izvor]

Membrane mogu biti od vezivnog ili epitelskog tkiva. Membrane vezivnog tkiva uključuju moždane ovojnice (tri membrane koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu) i sinovijalne membrane koje oblažu zglobne šupljine.[19] Sluzokože i serozne membrane su epitelne sa slojem labavog vezivnog tkiva.[19]

Klasifikacija prema zastupljenosti ćelija[uredi | uredi izvor]

Klasifikuju se prema zastupljenosti ćelija i komponenti vanćelijskog matriksa, što određuje njihovu morfologiju i funkcije, na:

1. embrionska vezivna tkiva kojima pripadaju:

  • mezenhimsko vezivno tkivo
  • sluzno vezivno tkivo

2. adultna vezivna tkiva koja su podeljena na:

a) vezivna tkiva u užem smislu:

  • neorganizovana vezivna tkiva
  • organizovana vezivna tkiva

b) potporna vezivna tkiva:

v) vezivna tkiva sa posebnim odlikama:

Tečna vezivna tkiva[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Krv

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih sudova.

Glavni članak: Limfa

Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva:

  • preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi metabolizma koji se uzbacuju iz organizma.
Glavni članak: Hemolimfa

Krvi i limfi kičmenjaka odgovaraju hidrolimfa i hemolimfa beskičmenjaka.

Vlaknasto vezivno tkivo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vezivna vlakna

Vlaknasto vezivno tkivo čine:

  • ćelije
  • amorfna (bez oblika) međućelijska supstanca u kojoj su raspoređena mnogobrojna vezivna vlakna.

Vezivne ćelije mogu da budu različitog oblika – nepravilnog, zvezdastog, okruglog, ovalnog.

Postoje dve vrste vezivnih vlakana :

  • kolagena
  • elastična
  • retikularna.

Kolagena vlakna su čvrsta, debela, savitljiva ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.

U odnosu na raspored vezivnih vlakana u tkivu razlikuju se dva tipa vlaknastog vezivnog tkiva :

1. čvrsto sačinjavaju vezivna vlakna zbijena u paralelne snopiće; u zavisnosti od tipa vlakana razlikuju se:

  • kolageno u koje se ubrajaju tetive (vezuju mišiće za kosti ili mišiće međusobno ) i ligamenti (povezuju kosti) i
  • elastično čvrsto vezivno tkivo izgrađuje različite elastične organe u telu, kao što su pluća, krvni sudovi i sl.;

2. rastresito je najzastupljenije tkivo u telu kičmenjaka; nalazi se kako u organima tako i između njih, povezujući nerve, mišiće, kosti, kožu, krvne i limfne sudove; u tom tkivu se nazomilavaju masti (rezerva energije), pigmenti i leukociti.

Hrskavičavo tkivo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hrskavičavo tkivo

Hrskavičavo tkivo sačinjavaju:

  • krupne hrskavičave ćelije:
    • hondriociti i
    • hondrioblasti i
  • međućelijska masa u kojoj su
  • vlakna.

Koštano tkivo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Koštano tkivo

Koštano tkivo je izgrađeno od:

  • koštanih ćelija:
    • osteoblasti,
    • osteociti i
    • osteoklasti i
  • čvrste koštane mase (međućelijska supstanca).

Osteoblasti odgovaraju hondrioblastima hrskavičavog tkiva, a osteociti su zrele, diferencirane koštane ćelije. Osteoklasti razaraju koštanu masu i omogućavaju njeno neprekidno obnavljanje. Sva tri tipa ćelija učestvuju u rastu kostiju u njihovom zarastanju posle preloma.

Koštana masa se sastoji od:

Građa kosti[uredi | uredi izvor]

Na površini kosti nalazi se vezivna opna — pokosnica. Ispod nje je kompaktna koštana masa koja prema unutrašnjosti kosti prelazi u sunđerastu koštanu masu. Kompaktna koštana masa prožeta je velikim brojem uzdužnih i poprečnih, međusobno povezanih kanalića. Uzdužni kanali nazivaju se Haverzovi kanali, oko njih se nalaze koncentrično raspoređene koštane ćelije, a kroz njih prolaze krvni sudovi i nervi .

Histogeneza vezivnog tkiva[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Histogeneza vezivnog tkiva

Ova tkiva su mezodermalnog porekla i potiču od mezenhima (embrionsko vezivno tkivo). Dao mezenhima glavenog i vratnog regiona čoveka nastaje od ektoderma, zbog čega se naziva ektomezenhim.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dorland, W. A. Newman (2012). Dorland's Illustrated Medical Dictionary (32nd izd.). Elsevier. str. 1931. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  2. ^ Biga, Lindsay M.; Dawson, Sierra; Harwell, Amy (26. 9. 2019). „4.1 Types of Tissues” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 7. 2022. 
  3. ^ a b v g Biga, Lindsay M.; Dawson, Sierra; Harwell, Amy; Hopkins, Robin; Kaufmann, Joel; LeMaster, Mike; Matern, Philip; Morrison-Graham, Katie; Quick, Devon (2019), „4.3 Connective Tissue Supports and Protects”, Anatomy & Physiology (na jeziku: engleski), OpenStax/Oregon State University, Pristupljeno 2021-04-16 
  4. ^ „5.3.4: Fluid Tissues”. Biology LibreTexts (na jeziku: engleski). 21. 5. 2021. Pristupljeno 2. 8. 2022. 
  5. ^ Mathews, M. B. (1975). Connective Tissue, Macromolecular Structure Evolution. Springer-Verlag, Berlin and New York. link.
  6. ^ Aterman, K. (1981). „Connective tissue: An eclectic historical review with particular reference to the liver”. The Histochemical Journal. 13 (3): 341—396. PMID 7019165. S2CID 22765625. doi:10.1007/BF01005055. 
  7. ^ „Connective Tissue Study Guide”. 02. 01. 2013. Arhivirano iz originala 12. 10. 2018. g. Pristupljeno 26. 10. 2014. 
  8. ^ Shostak, Stanley. „Connective Tissues”. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  9. ^ Carol Mattson Porth; Glenn Matfin (1. 10. 2010). Essentials of Pathophysiology: Concepts of Altered Health States. Lippincott Williams & Wilkins. str. 24—. ISBN 978-1582557243. Pristupljeno 11. 5. 2011. 
  10. ^ Potter, Hugh. „The Connective Tissues”. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  11. ^ Caceci, Thomas. „Connective Tisues”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  12. ^ King, David. „Histology Intro”. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  13. ^ „Medical Definition of FIBROAREOLAR”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  14. ^ „Granulation Tissue Definition”. Memidex. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  15. ^ a b Bordoni, Bruno; Mahabadi, Navid; Varacallo, Matthew (2022). „Anatomy, Fascia”. StatPearls. StatPearls Publishing. PMID 29630284. Pristupljeno 3. 8. 2022. 
  16. ^ Schleip, R; Hedley, G; Yucesoy, CA (oktobar 2019). „Fascial nomenclature: Update on related consensus process.”. Clinical Anatomy. 32 (7): 929—933. PMC 6852276 Slobodan pristup. PMID 31183880. doi:10.1002/ca.23423. 
  17. ^ „Supporting Connective Tissue | Human Anatomy and Physiology Lab (BSB 141)”. courses.lumenlearning.com. Pristupljeno 2021-04-16. 
  18. ^ Karki, Gaurab (2018-02-23). „Fluid or liquid connective tissue: blood and lymph”. Online Biology Notes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-16. 
  19. ^ a b „Membranes | SEER Training”. training.seer.cancer.gov. Pristupljeno 3. 8. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dorland, W. A. Newman (2012). Dorland's Illustrated Medical Dictionary (32nd izd.). Elsevier. str. 1931. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Mariček, Magdalena; Ćurčić, B; Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vezivno tkivo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Везивно_ткиво&oldid=27550666”