Velika Arkana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velika Arkana Rajder-Vejt špila

Velika Arkana u kontekstu tarot karata, predstavlja glavne karte u špilu tarota. Reč „arkana” potiče od latinske reči arcānum, što znači tajna ili misterija. U špilu tarota, Arkane se dele na dve glavne grupe: Velika Arkana i Mala Arkana.

Ovaj skup sadrži 22 karte, svaka sa posebnim nazivima i brojevima (od 0 do 21). Svaka karta predstavlja određene koncepte, principe ili arhetipove, i smatra se da nosi dublju simboličnu poruku i značaj. Karte Velike Arkane često se fokusiraju na važne životne događaje ili duboke lične promene.[1] Naziv ne koriste igrači taroka.

Pre 17. veka, tarot karte su se koristile isključivo za igranje igara, a Luda i 21 adut su jednostavno bili deo standardnog paketa karata koji se koristio za igre i kockanje.[2] Pridavan im je alegorijski i kulturni značaj, ali osim toga, aduti prvobitno nisu imali mistični ili magijski značaj.[2] Sa špilovi dizajniranim za kartaške igre (tarot kartaške igre), ove karte služe kao trajni aduti i razlikuju se od preostalih karata – boje karata – koje okultisti nazivaju Male Arkane.[3]

Izrazi „Glavna“ i „Mala arkana“ se koriste u okultnim i gatačkim primenama špila kao u vežbanju ezoteričnog tarota i potiču od Žan-Batista Pitoa (1811–1877), koji je pisao pod imenom Pol Kristijan.[4]

Ser Majkl Damet piše da su Luda i aduti prvobitno imali jednostavno alegorijsko ili ezoterično značenje, uglavnom nastalo u 15. veku na italijanskim dvorovima.[2] Okultni značaj je počeo da se pojavljuje u 18. veku, kada je Antoan Kur de Žebelin (1725-1784), švajcarski sveštenik i mason, objavio 2 eseja o Tarotu u 8. tomu dela pod nazivom franc. Le Monde Primitif (1781)[5] (Prvobitni svet), nedovršena enciklopedija koja se sastoji od 9 tomova. (1773-1782). Prvi esej o tarotu u 8. tomu Prvobitnog sveta - esej pod nazivom Du Jeu des Tarots (Igra tarota) (na stranama 365-394) - je napisao Kur de Žebelin, a drugi esej - pod nazivom Recherches sur les Tarots, et sur la Divination par les Cartes des Tarots (Studija o tarotima i gatanju sa tarot kartama) (na stranama 395-410) - napisao je Luj-Rafael-Lukrecije de Fajola, grof od Meleta (1727-1804). Odatle se nastavila nadogradnja okultnog i gatačkog značaja tarota i Velike i Male Arkane. [6] Na primer, Kur de Žebelin je tvrdio da tarot aduti imaju egipatski, kabalistički i božanski značaj; Eteja (Žan-Batist Ale) (1738-1791) razvio je metod proricanja pomoću tarota; Elifas Levi (Alfons Luj Konstan) (1810-1875) je radio na tome da se odvoji od egipatske prirode proricateljskog tarota, vraćajući ga u Marsejski tarot, stvarajući „zakrivljenu“ kabalastičku korespondenciju, i čak je sugerisao da Velike Arkane predstavljaju faze života.[4] Markiz Stanislav de Guai (1861-1897) postavio je Veliku Arkanu kao inicijacijsku sekvencu koja će se koristiti za uspostavljanje puta duhovnog uzdizanja i evolucije.[2] Godine 1980. Seli Nikols (1908-1982), jungovski psiholog, napisala je da tarot ima dubok psihološki i arhetipski značaj, čak i da kodira ceo proces jungovske individuacije.[7]

Spisak karata Velike arkane[uredi | uredi izvor]

Poput ranih čopora u italijanskim odelima na kojima su prvobitno bili zasnovani, u kartomantičnom čoporu svaki Veliki Arkan prikazuje scenu, koja uglavnom prikazuje osobu ili nekoliko ljudi, sa mnogo simboličkih elemenata. U mnogim špilovima svaki ima broj (obično rimskim brojevima) i ime, mada nemaju svi špilovi oba, a neki imaju samo sliku. Svaki tarot špil je drugačiji i nosi drugačiju konotaciju sa umetnošću, ali većina simbolike ostaje ista. Najraniji, prekartomantični špilovi su nosili neimenovane i nenumerisane slike na svojim trionfima iliti adutima (verovatno zato što je veliki broj ljudi koji su ih koristili u to vreme bili nepismeni), a redosled karata nije bio standardizovan.[8] Snaga je postavljana tradicionalno kao jedanaesta karta, a Pravda osma, ali je uticajni tarot Rajder-Vejt promenio položaj ove dve karte kako bi se bolje uklopile sa astrološkim korespondencijama koje je razradio Hermetički red Zlatne zore, prema kojim je osma karta povezana sa Lavom, a jedanaesta sa Vagom.[traži se izvor] Danas mnogi špilovi koriste ovu numeraciju, posebno u svetu engleskog govornog područja. Oba rasporeda se smatraju važećim.[traži se izvor]

Broj Marsej Kur de Žebelen[2][9] Rajder-Vejt[10] Eteja[11] Pol Kristijan[12] Osvald Virt[13] Zlatna zora[14] Knjiga Teutova

(Krouli)[15]

0 (okultno) ili nenabrojivo Luda Luda Luda Ludost Krokodil[a] Luda[b] Luda Luda
I Žongler Mag

(„Šibicar, ili Žongler”)

Mag Bolest Magus Mag Mag Magus[v]
II Papinica Visoka sveštenica Visoka sveštenica Eteja / Upitnica Kapija utočišta (okultnog Utočišta) Sveštenica Visoka sveštenica Sveštenica
III Carica Carica („Kraljica”) Carica Noć / Dan Izida-Uranija Carica Carica Carica
IV Car Car („Kralj”) Car Podrška / Zaštita Kubni kamen Car Car Car
V Papa Jerofant („Visoki sveštenik”) Jerofant Brak / Unija Gospodar misterija (arkana) Papa Jerofant Jerofant
VI Ljubavnici Brak Ljubavnici (nema)[g] Dva puta Ljubavnik Ljubavnici Ljubavnici
VII Kočija Oziris Pobednik Kočija Neslaganje Ozirisove kočije Kočija Kočija Kočija
VIII Pravda Pravda Snaga Pravda / Pravnik Temis

(„Vaga i mač”)

Pravda Pravda Prilagođenje
IX Pustinjak Mudrac

(„Tragač za istinom i pravdom”)

Pustinjak Izdajnik Pokrivena lampa Pustinjak Pustinjak Pustinjak
X Točak sreće Točak sreće Točak sreće Sreća / Uvećanje Sfinga Točak sreće Točak sreće Točak sreće
XI Snaga Hrabrost

(„Snaga”)

Pravda Snaga / Suveren Zauzdan lav („Ukorćeni lav”) Snaga Snaga Požuda
XII Obešenik Razboritost Obešenik Razboritost / Narod Žrtva Obešenik Obešenik Obešenik
XIII (Smrt) - neimenovana Smrt Smrt Smrtnost / Ništavilo Skeletni kosač

(„Kosač”, „Kosa”)

Smrt Smrt Smrt
XIV Umerenost Umerenost Umerenost Umerenost / Sveštenik Dve urne („Genije Sunca”) Umerenost Umerenost Umetnost
XV Đavo Tajfun Đavo Velika sila Tajfun Đavo Đavo Đavo
XVI Božja kuća Dvorac Pluta („Božja Kuća”) Kula Jad / Zatvor Obezglavljena kula („Munjevita kula”) Kula Razvaljena kula Kula
XVII Zvezda Oziris, Pasja zvezda („Sirijus”) Zvezda Opustošenje / Vazduh Magova zvezda Zvezda Zvezda Zvezda
XVIII Mesec Mesec Mesec Komentari / Voda The Twilight Mesec Mesec Mesec
XIX Sunce Sunce Sunce Prosvetljenje / Vatra Plameno svetlo Sunce Sunce Sunce
XX Sud Stvaranje

(„Sudnji dan”)

Sud Sud Buđenje mrtvih (Genije mrtvih) Sud Sud Eon
XXI Svet Svet

(„Vreme”)

Svet Putovanje / Zemlja Magova kruna Svet Svemir Svemir

Ezoterizam[uredi | uredi izvor]

Do 19. veka, za tarot se tvrdilo da je „Biblija Biblije“, ezoterično skladište svih značajnih istina stvaranja.[2] Trend je započeo istaknuti mason i protestantski sveštenik Antoan Kort de Žebelin koji je sugerisao da tarot ima staroegipatsko poreklo i mistični božanski i kabalistički značaj.[4] Njegov savremenik, Luj-Rafael-Lukrecije de Fajola, grof od Meleta, potvrdio je tvrdnje Kur de Žebelina sugerišući (napadnut kao pogrešan[4]) da je tarot povezan sa Romima i da je zapravo utisnuta knjiga Hermes Trismegista.[4] Ove tvrdnje je nastavio Eteja. Eteja je prvenstveno prepoznat kao osnivač i propagator gatačkog tarota, ali je takođe učestvovao u propagiranju okultnog tarota tvrdeći da tarot ima staroegipatsko poreklo i da je izveštaj o stvaranju sveta i knjiga večne medicine.[4] Elifas Levi je revitalizovao okultni tarot povezujući ga sa mističnom Kabalom i učinio ga „glavnim sastojkom u magijskom predanju“.[20] Kao što Deker, Depauli i Damet primećuju, „njemu (Leviju) dugujemo njegovo (tarot) široko rasprostranjeno prihvatanje kao sredstva za otkrivanje skrivenih istina i kao dokumenta okultizma... Levijevi spisi su formirali kanal kroz koje je zapadna tradicija magije tekla do modernih vremena“.[20]

Misticizam[uredi | uredi izvor]

Početkom 19. veka masonski pisci i protestantski sveštenici utvrdili su tvrdnje da su tarot aduti bili autoritativni izvori drevne hermetičke mudrosti, hrišćanske gnoze i alata otkrivanja božanskog kartomantskog nadahnuća.[4] Godine 1870. Žan Batist Pitoa (poznatiji kao Pol Kristijan) napisao je knjigu pod naslovom franc. Histoire de la magie, du monde surnaturel et de la fatalité à travers les temps et les peuples. U toj knjizi, Kristijan identifikuje tarot adute kao „principijelne scene“ staroegipatskih inicijacijskih „testova“.[2] Kristijan pruža proširenu analizu drevnih egipatskih obreda inicijacije koja uključuje piramide, 78 koraka i inicijalno otkrivanje tajni. Deker, Depaulis i Damet pišu:

At one stage in the initiation procedure, Christian tells us...the postulant climbs down an iron ladder, with seventy-eight rungs, and enters a hall on either side of which are twelve statues, and, between each pair of statues, a painting. These twenty-two paintings, he is told, are Arcana or symbolic hieroglyphs; the Science of Will, the principle of all wisdom and source of all power, is contained in them. Each corresponds to a "letter of the sacred language" and to a number, and each expresses a reality of the divine world, a reality of the intellectual world and a reality of the physical world. The secret meanings of these twenty-two Arcana are then expounded to him.[21]

Fusnote[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Christian, following Lévi, placed his "Crocodile" between Arcanum XX and Arcanum XXI.
  2. ^ Wirth typically placed his unnumbered "Fool" last, but depicted the penultimate Hebrew letter shin (ש) on the card, following Lévi's arrangement of Arcanum 0 between Arcanum XX and Arcanum XXI.[16][17]
  3. ^ Some versions of Crowley's tarot include two additional variants of this arcanum with different artwork.[18][19]
  4. ^ But note that Revak identifies a single card labeled "1. Etteilla/Male querent" that does not correspond to any in the Tarot de Marseille.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Decker, Ronald; Depaulis, Thierry; Dummett, Michael (5. 12. 1996). A Wicked Pack of Cards: Origins of the Occult Tarot (na jeziku: engleski). Bloomsbury Academic. str. 38. ISBN 978-0-7156-2713-6. 
  2. ^ a b v g d đ e Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. ISBN 0715631225 Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Dummett” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ^ Decker, Ronald; Dummett, Michael (2002). A History of the Occult Tarot, 1870-1970 (на језику: енглески). London: Duckworth. ISBN 978-0-7156-3122-5. 
  4. ^ а б в г д ђ е Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996
  5. ^ Le Monde primitif, analysé et comparé avec le monde moderne considéré dans son génie allégorique et dans les allégories auxquelles conduisit se génie (Paris: Chez l'auteur) (9 vols., 1773-1782) (The Primeval World, Analyzed and Compared to the Modern World considered in its Allegorical Genius and in the Allegories to which this Genius led). There is a translation (from French into English) by Donald Tyson of the 2 essays on Tarot in Vol. 8 of Le Monde Primitif at: https://web.archive.org/web/20111004232937/http://www.donaldtyson.com/gebelin.html - To view the entire text of Vol. 8 of Le Monde Primitif in French, click on: https://ia600201.us.archive.org/5/items/mondeprimitifana08cour/mondeprimitifana08cour.pdf
  6. ^ See Divinatory, esoteric and occult tarot for a detailed history of the construction of the occult tarot.
  7. ^ Sallie Nichols. Jung and Tarot: An Archetypal Journey. San Francisco: Weiser Books, 1980. ISBN 9780877285151.
  8. ^ hamiltonparker (2012-06-15). „Getting Started with Reading the Tarot Cards for Yourself”. Craig & Jane (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-10. 
  9. ^ „Antoine Court de Gébelin | Tarot | Monde primitif”. Sable Feather Press. Arhivirano iz originala 2019-06-09. g. Pristupljeno 2019-10-09. 
  10. ^ Waite, Arthur Edward (2005) [first published 1911]. The Pictorial Key to the Tarot. Mineola, NY: Dover Publications Inc. str. 36—79. ISBN 9780486442556. 
  11. ^ Revak, James W. „The Influence of Etteilla & His School on Mathers & Waite, Appendix B: Comparing the Trumps of Etteilla's Tarot with Those of the Tarot de Marseille”. Vila Revak. Arhivirano iz originala 2014-03-24. g. Pristupljeno 2019-10-09. 
  12. ^ Decker, Depaulis & Dummett 1996, str. 200.
  13. ^ Wirth, Oswald (1990). The Tarot of the Magicians. York Beach, ME: Samuel Weiser, Inc. str. 155. ISBN 0877286566. 
  14. ^ Decker & Dummett 2002, str. 97–98.
  15. ^ Ziegler, Gert (1988). Tarot: Mirror of the Soul. York Beach, ME: Samuel Weiser, Inc. str. 13–59. ISBN 0877286833. 
  16. ^ Decker, Depaulis & Dummett 1996, str. 187.
  17. ^ Decker & Dummett 2002, str. 179.
  18. ^ Akron; Banzhaf, Hajo (1995). The Crowley Tarot: The Handbook to the Cards. Stamford, CT: U.S. Games Systems, Inc. str. 11. ISBN 0880797150. 
  19. ^ Gillis, R. Leo (jesen 2009). Katz, Marcus, ur. „The (Printer's) Devil Is in the Details”. Tarosophist International. sv. 1 br. 4. str. 39—62. ISSN 2040-4328. 
  20. ^ a b Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996. pp. 174
  21. ^ Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996, pp. 206.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Velika Arkana na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_Аркана&oldid=27546537”