Velika glad u Estoniji

Do Velike gladi u Estoniji (est. Suur nälg) došlo je u periodu 1695−1697. zbog znatnijih promena u klimi tokom 1690-ih godina. Rani mrazevi gotovo su u potpunosti uništili žetvu u jesen 1694, a naredna dva leta bila su jako hladna i sa dosta padavina. Gotovo svi usevi su bili uništeni, a od gladi je za svega dve godine umrlo između 70.000 i 75.000 ljudi u tadašnjim švedskim dominijumima Estoniji i Livoniji (oko petina ukupne populacije). U istom periodu masovna glad je zahvatila i područja Švedske, Finske i Norveške.

Žetve u dve godine pre velike gladi bile su dosta oskudne, a posledica toga su bile neuobičajeno duge i hladne zime (videti Malo ledeno doba). Leto 1695. bilo je neuobičajeno hladno sa velikom količinom padavina, a kiše su gotovo neprekidno padale od 24. juna do 29. septembra. Ovakve vremenske prilike dovele su do velikih poplava i gotovo u potpunosti su uništile sve useve. Naredna zima 1695/96. bila je jako hladna, a rano proleće naglo je prekinuo talas hladnog vazduha sa severa koji je u martu doneo veliko zahlađenje koje je trajalo sve do maja. Leto koje je usledilo ponovo je bilo hladno i vlažno što se ponovco negativno odrazilo na useve. Do prvih masovnih smrti od gladi došlo je u jesen i zimu 1696, a situacija se naglo pogoršala tokom cele 1697. godine.

Vidi još

• Malo ledeno doba
• Istorija Estonije

Spoljašnje veze

• Estonija pod švedskom upravom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2020)