Velika narodna skupština u Kragujevcu (1834)
Velika narodna skupština u Kragujevcu je održana 1—5. februara 1834.
Konačno prisajedinjenje oblasti[uredi | uredi izvor]
Naposletku je i Porta popustila, te izdala i treći, konačni hatišerif, kojim su definitivno uređeni srpski poslovi. Knez Miloš je podigao bunu u oblastima koje je trebalo po hatišerifu da budu prisajedinjene Srbiji, i zauzeo ih tačno prema granicama iz Karađorđeva vremena; pristao je da se zahtev o iseljenju Turaka unekoliko modifikuje; y Carigradu Rusija je bila svemoćna; Porta je, dakle, morala da popusti. Dobivši i taj hatišerif, knez Miloš sazvao je veliku narodnu skupštinu u Kragujevcu da ga pred njom svečano objavi. Kako se pak nametala potreba da se na nov način reguliše pitanje danka koji je Srbija imala da plaća Turskoj otsekom, na toj skupštini trebalo je da budu donesna rešenja i o poreskoj reformi.
Skupština se sastala 1. februara 1834. u Kragujevcu. Otvorvna je besedom Kneza Miloša, pa joj je saopšten izveštaj o svečanoj audijenciji koju je sultan dao Avramu Petronijeviću kao predstavniku Srpskog naroda i Kneza Miloša. Po tome je pročitan i protumačen novi hatišerif. Ovoj skupštini prisustvovali su, prvi put, i predstavnici prisajedinjenih oblasti.
Knez Miloš je u besedi kazao da su sada zaista svršeni svi poslovi koje je karod imao sa Portom. Skupštinari su tu izjavu primili sa velikim oduševljenjem, blagosiljajući ime Kneževo, sultana Muhameda i Cara Nikole, „a nisu ostala bez vozglasa „večna im pamjat" ni ona braća Srbi koji su od 1804. do 1813. godine, ni oni koji su 1815. do 1833. godine, pali za otečestvo na bitvištu, svikolici, kog vremena, imena i čina bili da bili".
Ne manje važna saopštenja bila su ona finansijske prirode koja je Miloš naglasio u besedi. Svršivši sve svoje poslove s Portom, Srbija se našla pred krupnim reformama u svim pranama državnog i društvenog života. Poreska reforma bila je ponajvažnija. Miloš je radi toga tražio mišljenje od skupštine kako da se ta pitanja regulišu i dao joj rok od nekoliko dana da mu preda odgovor.
Skupština se dala na posao da sastavi i Knezu podnese tražene predloge. 3. februara skupština je Knezu predala svoje pismene predloge, o kojima se knez 4. februara razgovarao sa skupštinarima koji su, ma da je reforma iziskivala nove terete i namete, bili raspoloženi i bili spremni na svaku žrtvu.
Februarska skupština iz 1834. bila je prva čiji nam se opis sačuvao u jednom srpskog listu. „Novine serbske" donele su iscrpan opis skupštine, u kome se nalazi mnogo interesantiih detalja. „Kao god što na francuskim i engleskim skupštinama na dan započimanja... kad kraljevi njini slova sa prestola govore i malo i veliko u salu zasedanija vrvi, tako je i danas sav muški pol kragujevački žitelja k crkvi poitao" — kaže se u tome izveštaju. Dalje se opisuje dolazak Kneza Miloša, čitanje besede i drugih izveštaja, radost i veselje skupštinara, itd.