Velika ustavotvorna narodna skupština u Kragujevcu
Velika ustavotvorna narodna skupština u Kragujevcu je bilo zasedanje skupštine u periodu od 10. juna do 29. juna 1869.[1]
Na ovoj skupštini je donesen Ustav Srbije iz 1869. godine koji je objavljen na Petrovdan.
Velika ustavotvorna narodna skupština 1869.
[uredi | uredi izvor]Pola godine po primanju kneževske dužnosti Namesništvo je, svojim ukazom, osnovalo jedan odbor („Svetonikoljski odbor") kome je stavljeno u dužnost da pripremi projekt ustava s tim, da se prethodno izjasni da li je novi ustav uopšte potreban i kakav bi trebalo da bude. Za članove toga odbora, takođe ukazom, imeiovano je 70 lica iz svih društvenih redova, sva tadašnja duhovna i politička elita Srbije. Odbor se izjasnio za potrebu izmene ustava i, prema sporazumu sa vladom i Namesništvom, napravio jedan novi projekt ustava, a da bi se taj ustav prema potrebi još proširio i dopunio bilo je odlučeno da se raspišu izbori za Veliku ustavotvornu narodnu skupštinu koja je sazvana za 10. juni 1869. y Kragujevac.
Na izborima za Veliku ustavotvornu narodnu skupštinu bilo je izabrano 516 narodnih poslanika. Po partijskoj pripadnosti oni su, skoro bez izuzetka, pripadali liberalnoj stranci, pa je i ustav iz 1869. godine njeno delo. Izbori su izvršeni u redu. 9. juna već su svi poslanici bili u Kragujevcu, gde se nalazio i maloletni knez sa Namesništvom, članovima vlade i Državnog saveta. Po pregledu ioslaničkih punomoćja skupština se konstituisala: za predsednika izabran je Živko Karabiberović, za potpredsednika Todor Tucaković, a za sekretare Kosta Grudić i Jovan Bošković, sva četvorica članovi narodne skupštine.
12. juna Namesništvo je otvorilo skupštinu besedom kojom izjavljuje da je skupštinu sazvalo u cilju da se s narodom dogovori hoće li se i kako pristušiti izmeni zemaljskog ustava.
Svojom adresom skupština je odgovorila da ustav treba menjati, očekujući:
„da joj Vlada podnese takav projekt ustava kojim će se priznati narodu rešavajući glas u potpunom zakonodavstvu, a ujedno zakonom ujemčiti one ustanove koje osiguravaju: život, čast, slobodu i imovinu građansku; kao: saziv skupštine svake godine, nezavisnost sudsku, odgovornost činovnika uopšte, ministarstvu odgovornost, opštinsku samoupravu, zakonom uređenu slobodu pečatnje, i, najposle, uređenje vlasti: sudskih, policijskih, finansijskih, itd., kako bi one odgovarale pravoj potrebi narodnoj.
Posle toga skupštini je podnesen gotov predlog ustava koji je ona na svojim sednicama odeljak po odeljak pretresala. Glasalo se kako o pojedinim poglavljima, kad je po njima završena diskusija, tako i o ustavu u celini, kada je pretres bio definitivno završen. O diskusiji koja je vođena i trajala nekoliko uzastopnih sednica sekretari su vodili opširan zapisnik u koji su unošena i razna mišljenja i predlozi pojedinih narodnih poslanika. Za vreme trajanja skupštine poslanicima je, na ime dijurne i troškova, isplaćivano po 15 groša dnevno. Svi zapisnici u potpunom obimu objavljeni su u Srpskim Novinama i, naknadno, u jednoj zasebnoj knjizi.
Po završetku diskusije novi ustav bio je izglasan, a Nameoništvo ga je potpisalo. Ustav je posle zakletve stupio na snagu.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Srpske novine, 12. juna 1869. (Beseda kojom je Namesništvo knjaževskog dostojanstva otvorilo veliku narodnu skupštinu, 12. junija ove godine u Kragujevcu)
- Srpske novine, 1. jula 1869. (Beseda kojom je Namesništvo knjaževskog dostojanstva zaključilo radnju velike narodne skupštine 29. junija, 1869. god. u Kragujevcu)
- Protokoli Velike narodne skupštine držane 10. junija 1869. godine. u Kragujevcu Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (16. jul 2019), Beograd, u državnoj štampariji 1870.
- Ustav Knjažestva Srbije proglašen na Petrov−dan na Velikoj narodnoj skupštini držanoj u Kragujevcu o Duhovima 1869. godine. Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (16. jul 2019), Beograd, u državnoj štampariji 1869.
- Od Svetoandrejske skupštine do Namesničkog ustava (1858—1869)
