Vejland (protokol servera za prikaz)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vejland
snimak ekrana demonstracije Vejlanda
snimak ekrana demonstracije Vejlanda
Programer(i)Kristijanom Hogsbergom
Prvo izdanje0.85 /9. februar 2012.[1]
Stabilno izdanje
Preliminarno izdanje
1.7.0
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uce
Tip
  • prozorski sistem
  • server za prikaz
LicencaMIT licenca[3]
Veb-sajtwayland.freedesktop.org

Vejland (engl. Wayland) računarki je protokol koji navodi komunikaciju između servera za prikaz i njegovih klijenata, kao i referentnu primenu protokola u ceu (programski jezik).[4] Server za prikaz koji koristi protokol Vejland naziva se Vejland kompozitor (engl. Wayland compositor).

Vejland je razvila grupa dobrovoljaca predvođena Kristijanom Hogsbergom (Kristian Høgsberg) kao slobodan softver i softver otvorenog koda sa ciljem da zameni Eks vindou sistem modernim, jednostavnijim prozorskim sistemom u Linuksu i juniksolikim operativnim sistemima.[4] Izvorni kod je objavljen pod uslovima MIT licence, popustljive slobodne licence softvera.[5][6]

Vejland projekat takođe razvija referentnu primenu Vejland kompozitora koji se naziva Veston.[4]

Uvod[uredi | uredi izvor]

①evdev modul Linuks kernela dobija događaj i šalje ga Vejland Kompozitoru.
②Vejland kompozitor gleda kroz svoj graf scene da utvrdi koji prozor bi trebalo da primi događaj. Graf scene odogvara prikazu na ekranu i Vejland kompozitor razume tranformacije koje je je mogao da primeni na elementima u grafu scene. Onda Vejland kompozitor može da izabere pravi prozor i transformiše koordinate slike u lokalne koordinate prozora, primenjujući obrnutu transformaciju. Tipovi transformacija koje mogu biti primenjene na prozoru su ograničene samo na ono što kompozitor može da uradi, dokle god može da obradi obrnutu transformaciju za ulazne događaje.
③ Kao što je slučaj sa X-om, kada klijent primi događaj on osveži svoj korisnički interfejs kao odgovor. Ali u slučaju Vejlanda, renderovanje obavlja klijent preko EGL-a, a klijent samo šalje zahtev kompozitoru da istakne oblast koja je osvežena.
④ Vejland kompozitor sakuplja zahteve oštećenja za svoje klijente i onda rekompzituje ekran. Kompozitor onda može direktno da izda ioctl da zakaže pejdžflip (pageflip) sa KMS-om.

Proteklih godina, desktop grafika u Linuksu se udaljila od toga da ima „gomilu rendering interfejsa...gde se svi obraćaju X serveru, koji je u centru univerzuma“ prema stavljanju Lunuks kernela i njegovih komponenti (npr. DRI, DRM) „u sredinu“, sa „prozorskim sistemima kao što su X i Vejland...u stranu“. Ovo će biti „mnogo jednostavniji grafički sistem koji nudi veću fleksibilnost i bolje performanse“.[7] Hogsberg je mogao X-u da doda ekstenziju, kao što su mnogi skorašnji projekti uradili, ali je preferirao da „skloni X sa staze između klijenata i hardvera“ zbog razloga objašnjenih u najčešće postavljenim pitanjima[8] projekta.

Vejland se sastoji od protokola i referentne implementacije koji se naziva Veston. Projekat takođe razvija verzije GTK+ i Qt koje renderuju u Vejland umesto u X. Očekuje se da mnoge aplikacije dobiju podršku za Vejland kroz jednu od ovih biblioteka bez izmena na aplikaciji.

Vejland trenutno ne podržava mrežnu transparentnost, ali će je možda podržavati u budućnosti[9]. To je pokušano da se ostvari kao deo projekta Google Summer of Code 2011. godine, ali nije bilo uspešno[10]. Adam Džekson (Adam Jackson) je zamislio da pruži daljinski pristup Vejland aplikaciji ili kroz piksel skrejping, engl. pixel-scraping, (kao VNC), ili tako što će ga podesiti da šalje rendering command stream kroz mrežu (kao u RDP, SPICE ili X11)[11]. Rano 2013. godine, Hogsberg je počeo da eksperimentiše sa mrežnom transparentnosti koristeći proksi Vejland server koji šalje kompresovane slike pravom kompozitoru[12].

Arhitektura softvera[uredi | uredi izvor]

Arhitektura protokola[uredi | uredi izvor]

U Vejland arhitekri Vejland protokola, klijent i kompozitor, komuniciraju kroz Vejlandov protokol koristeći biblioteke referentne implementacije.

Vejland protokol prati model klijent-server u kojem su klijenti grafičke aplikacije koje zahtevaju prikaz piksel bafera na ekranu, a server (kompozitor) pruža usluge kontrolisanja prikaza ovih bafera. Referentna implementacija Vejlanda je dizajnirana kao protokol sa dva sloja[13]:

  • Sloj nižeg nivoa ili „žični protokol“ koji upravlja međuprocesnom komunikacijiom između dva povezana procesa (klijenta i kompozitora) i podacima koje razmenjuju među sobom. Ovaj sloj je baziran na porukama i obično je implementiran koristeći kernelove IPC usluge, obično Unix domain sockets u slučaju Linuksa i operativnim sistemima sličnim Juniksu[14].
  • Sloj višeg nivoa izgrađen iznad njega, koji upravlja informacijom koju klijent i kompozitor treba da razmene da bi implementirali osnovne karakteristike prozorskog sistema. Ovaj sloj je implementiran kao „asinhronizovan objektno orijentisan protokol“[15].

Dok je sloj nižeg nivoa napisan ručno u programskom jeziku C, sloj višeg nivoa je automatski generisan od opisa elemenata protokola koji se nalaze u XML formatu[16]. Svaki put kad se opis protokola ove XML datoteke promeni, C izvorni kod koji implementuje takav protokol može biti regenerisan da uključi nove promene, dozvoljavajući veoma fleksibilan, ekstenzibilan (produživ) i protokol otporan na greške (engl. error-proof protocol). Referentna implementacija Vejland protokola je podeljena u dve biblioteke: biblioteka koju koristi Vejlandov klijent se naziva libwayland-client , i biblioteka koju korisni Vejlandov kompozitor koja se naziva libwayland-server[17].

Pregled protokola[uredi | uredi izvor]

Vejlandov protokol je opisan kao „asinhronizovan objektno orijentisan protokol“. Objektno orijentisan znači da su usluge koje nudi kompozitor predstavljene kao serija objekata koji se nalaze u istom kompozitoru. Svaki objekat implementira interfejs koji ima ime, broj metoda (koji se nazivaju zahtevi, engl. requests ) kao i nekoliko povezanih događaja (engl. events ). Svaki zahtev i događaj imaju nula ili više argumenata, svaki sa imenom i tipom podataka[15]. Protokol je asinhronizovan u smislu da zahtevi ne moraju da čekaju na sinhronizovane odgovore od ACKs, izbegavajući tako kašnjenje povratnog putovanja (engl. round-trip delay time ) i postižući bolje performanse.

Vejlandovi klijenti mogu da šalju zahteve (prizivanje metode, engl. a method invocation ) nekim objektima ako interfejs objekta podržava zahteve. Klijent takođe mora da snabdeva zahtevane podatke za argumente takvog zahteva. Na ovaj način klijenti zahtevaju usluge od kompozitora. Kompozitor za uzvrat šalje informacije nazad klijentu prouzrokujući da objekat emituje događaje (verovatno sa argumentima takođe). Ovi događaji mogu biti emitovani i od strane kompozitora kao odgovor na određene zahteve, ili asihrono, podređeni pojavama unutrašnjih događaja (kao što je neki sa ulaznog uređaja) ili promenama stanja . Uslovi greške su takođe signalizirani kao događaji od strane kompozitora[15].

Da bi klijent mogao da šalje zahteve objektu, prvo treba da kaže serveru identifikacioni broj (engl. ID number) koji će koristiti da identifikuje taj objekat[15]. Postoje dve vrste objekata u kompozitoru: globalni objektni i ne-globalni objekti. Globalni objekti su predstavljeni klijentima od strane kompozitora kada se stvaraju (i takođe kada se uništavaju), dok su ne-globalni objekti obično stvoreni od strane objekta koji već postoje kao deo njihove funkcionalnosti[18].

Interfejsi i njihovi zahtevi i događaji su srž elemenata koji definišu Vejlandov protokol. Svaka verzija protokola uključuje skup interfejsa, zajedno sa njihovim zahtevima i događajima, za koje se očekuje da budu u bilo kom Vejlandovom kompozitoru. Opciono, Vejland kompozitor može da definiše i implementira sopstvene interfejse sa sopstvenim zahtevima i događajima, da bi povećao sopstvenu funkcionalnost izvan izvornog protokola[19]. Da bi olakšao promene između verzija protokola, interfejsi sadrže „broj vezije“ atributa kao dodatak uz njegovo ime; ovaj atribut dozvoljava interfejsu da bude tretiran različito od prethodne verzije samog sebe sa različitim ili sa manje zahteva i događaja. Svaki Vejled kompozitor otkriva ne samo koji su interfejsi dostupni ali takođe i njihovu podržanu verziju, a objekti implementuju specifične verzije interfejsa[20].

Vejlandovi glavni interfejsi[uredi | uredi izvor]

Interfejsi trenutne verzije Vejland protokola su definisani u datoteci protocol/wayland.xml Vejlandovog izvornog koda. Ovo je XML datoteka koja sadrži postojeće interfejse u trenutnoj verziji, zajedno sa njihovim zahtevima, događajima i ostalim atributima. Da bi bio implementiran od strane bilo kog Vejland kompozitora najmanji zahtev je ovaj skup interfejsa.

Neki od najosnovnijih interfejsa Vejlandovog protokola su:

  • wl_display - glavni globalni objekat, to je specijalni objekat koji kapsulira sam Vejlandov protokol
  • wl_registry - globalni objekat registra, u kome kompozitor registruje sve globalne objekte za koje želi da budu dostupni svim klijentima
  • wl_compositor- objekat koji predstavlja kompozitor, njegova zadatak je da kombinuje različite površine u jedan izlaz
  • wl_surface - objekat koji predstavlja pravougaonu oblast na ekranu, definisan je lokacijom, veličinom i sadržajem piksela
  • wl_buffer - objekat koji, kada je zakačen na wl_surface objekat, pruža sadržaj koji se prikazuje
  • wl_output - objekat koji predstavlja oblast koja se prikazuje na ekranu
  • wl_pointer, wl_keyboard, wl_touch - objekti predstavljaju ulazne uređaje kao što su kursori ili tastature
  • wl_seat - objekat koji predstavlja sedište (skup ulaznih i izlaznih uređaja) u konfiguracijama sa više računara

Tipična sesija Vejland klijenta počinje tako što otvori konekciju ka kompozitoru koristeći wl_display objekat. Ovo je specijalni lokalni objekat koji predstavlja konekciju i ne nalazi se u serveru. Koristeći njegov interfejs klijenti mogu da zahtevaju wl_registry globalni objekat od kompozitora, gde se nalaze imena svih globalnih objekata, i vezuju one za koje je klijent zainteresovan. Obično klijent vezuje barem wl_compositor objekat odakle će zahtevati jedan ili više wl_surface objekata da bi prikazao izlaz aplikacije na ekranu[18].

Ekstenzije Vejlandovih interfejsa[uredi | uredi izvor]

Vejland kompozitor može da definiše i izveze sopstvene dodatne interfejse[19]. Ova osobina se koristi da se proširi protokol izvan osnovne funkcionalnosti koje pružaju glavni interfejsi, i koji je postao standardni način sa se implementuju ekstenzije Vejlandovog protokola. Određeni kompozitori mogu da izaberu da dodaju prepravljene interfejse da bi pružali specijalizovane ili jedinstvene odlike. Vejland referentni kompozitor, Veston, koristi ih da bi implementirao nove ekperimentalne interfejse kao prostor za nove koncepte i ideje, od kojih su neki kasnije postali deo glavnog protokola (kao što je wl_subsurface interfejs dodat u Vejlandu 1.4[21]).

Ekstenzioni protokoli glavnog protokola[uredi | uredi izvor]

XDG-Shell protokol[uredi | uredi izvor]

XDG-Shell protokol je dodatni način za upravljanje površinama pod Vejland kompozitorom (ne samo Vestonom). Tradicionalan način za manipulisanje (maksimiziranje, minimiziranje, ceo ekran itd.) površinama je da se koriste wl_shell_*() funkcije, koje su deo glavnog Vejland protokola i nalaze se u libwayland-client. Implementacija XDG-Shell protokola, naprotiv, bi trebalo da bude pružena od strane Vejland kompozitora. Tako da će se naći xdg-shell-client-protocol.h zaglavlje u Vestonovom izvornom stablu (engl. Weston source tree). Svaki Vejland kompozitor bi trebalo da obezbedi svoju implementaciju.

Od juna 2014. godine XDG-Shell protokol nema definisanu verziju i sklon je promenama.

XDG-Shell protokol ima cilj da zameni wl_shell na duže staze, ali neće biti deo Vejlandovog glavnog protokola. Počinje kao nestabilan API, sa ciljem da prvo bude korišćen kao mesto za razvoj, i onda kada su odlike definisane kao što je zahtevano od strane nekoliko desktop šelova (engl. desktop shells), može konačno biti stabilan. On uglavnom pruža dva nova interfejsa xdg_surface i xdg_popup. xdg_surface interfejs implementuje prozore na desktopu koji mogu biti pomerani, menjati veličine, maksimizovani, itd.; on pruža zahtev za kreiranje odnosa dete/roditelj (engl. child/parent relationship). xdg_popup interfejs implementuje popap meni na desktopu; xdg_popup je uvek kratkotrajan za drugu površinu, i takođe ima implicitno hvatanje (engl. implicit grab).[22]


IVI-Shell protokol[uredi | uredi izvor]

IVI-Shell protokol je ekstenzija Vejlandovog glavnog protokola od strane IVI-people (in-vehicle infotainment).

WRandR[uredi | uredi izvor]

WRandR je Vejlandova ekstenzija koja olakšava sposobnost da prozori na slici menjaju veličinu, rotiraju, i reflektuju glavni prozor ekrana.

Model renderovanja[uredi | uredi izvor]

Vejland protokol ne uključuje rendering API[23][24][25][26]. Umesto toga, Vejland prati direktan model renderovanja, u kome klijent mora da renderuje sadržaj prozora u baderu koji se deli sa kompozitorom. Za tu svrhu, klijent može da izabere da obavi svo renderovanje sam, koristi biblioteku za renderovanje nao što je Cairo ili OpenGL, ili da se oslanja na rendering endžn (engl. rendering engine) sa bibliotekama vidžeta (engl. widget libraries) visokog nivoa sa Vejland podrškom, kao što su Qt ili GTK+. Klijent takođe opciono može da koristi druge specijalizovane biblioteke da bi obavio specifične zadatke, kao što je Freetype za renderovanje fontova.


Vejland kompozitori[uredi | uredi izvor]

Tipični elementi prozora. Ni Vejland ni X11 ne specifikuju koji softver treba da obavi crtanje dekoracija prozora. Veston zahteva da one budu nacrtane od strane klijenta, ali KWin će implementovati dekoraciju sa serverske strane.[27]

Displej serveri koji implementuju Vejland displej server protokol se takođe nazivaju Vejland kompozitorima zato što dodatno obavljaju zadatak kompozitnih vindou menadžera (engl. compositing window manager).

  • Veston – referentna implementacija Vejland kompozitora; Veson implementuje dekoracije sa strane klijenta
  • Lipstick - okvir (engl. framework) mobilne grafičke ljuske (engl. graphical shell) koji implementuje Vejland kompozitor. Koristi se u Sailfish OS i Nemo Mobile[28].
  • Enlightenment 0.19 se očekuje da ima punu podršku za Vejland[29].
  • KWin je imao nekompletnu Vejlandovu podršku u aprilu 2013. godine[30].
  • Mutter održava odvojenu granu za integraciju Vejlanda za GNOME 3.9.[31]
  • Clayland je jednostavan primer Vejland kompozitora koji koristi Klater (engl. Clutter)..

Veston[uredi | uredi izvor]

Veston je referentna implementacija Vejland kompozitora. Napisan je u programskom jeziku C i prvo je objavljen pod GPLv2 licencom, ali je trenutno objavljen pod MIT licencom. Veston je napisan za Linuksov kernel API, naime zvanično je podržan da radi samo sa Linuksovim kernelom zbog zavisnosti određenih odlika, kao što su KMS drajver, GEM (Graphics Execution Manager), i udev, koji nije implementiran u druge operativne sisteme slične Juniksu[32]. Kada je pokrenut na Linuks hardveru, rukovanje ulaznih uređaja se oslanja na evdev, dok se rukovanje baferima oslanja na GBM (Generic Buffer Management).

Veston je napisan za Linuks kernel; februara 2013. godine, najavljen je prototip porta Vejleda za FreeBSD[33].

Izdanja[uredi | uredi izvor]

Glavna Vejland/Veston izdanja [34]
Verzija Datum Glavne odlike Vejlanda Glavne odlike Vestona
0.85 9. feb. 2012.[1] Prvo izdanje
0.95 24. jul. 2012.[35] Započeta API stabilizacija
1.0 22. okt. 2012.[36][37] Stabilni Vejland klijent API
1.1 15. apr. 2013.[38][39] Renderovanje softvera.[40] FBDEV, RDP pozadine
1.2 12. jul. 2013.[41][42] Stabilni Vejland server API Upravljanje bojama. Podpovršine.Raspberry Pi pozadina
1.3 11. okt. 2013.[43] Još formata piksela. Podrška za povezivanje jezika Podrška zaAndroid drajvere preko libhybris.
1.4 23. jan. 2014.[21] Novi wl_subcompositor i wl_subsurface interfejsi Više frejmbafer formata.Podrška za logind za Veston bez rut pristupa.
1.5 20. maj. 2014.[44] libinput. Ljuska za ceo ekran.
1.6 19. sep. 2014.[45] libinput po difoltu
1.7 14. feb. 2015.[2][46] Podrška za Vejland prezentacionu ekstenziju i IVI (In car entertainment) protokol ljuske.
1.8 29. maj. 2015. zakazano[2]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Høgsberg, Kristian (9. 2. 2012). „[ANNOUNCE] Wayland and Weston 0.85.0 released”. wayland-devel mailing list. 
  2. ^ a b v Harrington, Bryce (14. 2. 2015). „[ANNOUNCE] wayland 1.7.0”. wayland-devel mailing list. 
  3. ^ „Wayland FAQ”. freedesktop.org. Arhivirano iz originala 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  4. ^ a b v „Wayland”. „"Wayland is a protocol for a compositor to talk to its clients as well as a C library implementation of that protocol."” 
  5. ^ „Wayland FAQ”. Wayland project. Arhivirano iz originala 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 3. 2. 2019. 
  6. ^ Harrington, Bryce (15. 9. 2015). „[ANNOUNCE] wayland 1.8.93”. freedesktop.org (Lista adresa). 
  7. ^ Jonathan Corbet (5. 11. 2010). „Linux Plumbers Conference: Life after X (reporting a talk by Keith Packard)”. LWN.net. 
  8. ^ „Wayland FAQ”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 17. 2. 2011. 
  9. ^ Høgsberg, Kristian (9. 11. 2010). „Network transparency argument”. 
  10. ^ Michael Larabel (18. 8. 2011). „Remote Wayland Server Project: Does It Work Yet?”. 
  11. ^ Adam Jackson (ajax) (9. 11. 2010). „[Re:] Ubuntu moving towards Wayland”. 
  12. ^ Stone, Daniel (1. 2. 2013). The real story behind Wayland and X. 42:00 min. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 05. 2015.  Presentation at linux.conf.au 2013.
    "[W]e think it's going to better at remoting than X."
  13. ^ „The Hello Wayland Tutorial”. Pristupljeno 25. 7. 2014. [nepouzdan izvor?]
  14. ^ Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Wire Format”. FreeDesktop.org. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  15. ^ a b v g Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Basic Principles”. FreeDesktop.org. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  16. ^ Høgsberg, Kristian. „protocol/wayland.xml”. FreeDesktop.org. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  17. ^ Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Wayland Library”. FreeDesktop.org. Arhivirano iz originala 19. 06. 2014. g. Pristupljeno 26. 7. 2014. 
  18. ^ a b Paalanen, Pekka. „Wayland protocol design: object lifespan”. Pristupljeno 4. 9. 2014. 
  19. ^ a b Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Interfaces”. FreeDesktop.org. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  20. ^ Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Versioning”. FreeDesktop.org. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  21. ^ a b Høgsberg, Kristian (24. 1. 2014). „Wayland and Weston 1.4 is out”. wayland-devel mailing list. 
  22. ^ „xdg_shell: Adding a new shell protocol”. freedesktop.org. 3. 12. 2013. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  23. ^ Høgsberg, Kristian. „Wayland” (PDF).  Nepoznati parametar |access= ignorisan [|access-date= se preporučuje] (pomoć) "No rendering API, all direct rendering"
  24. ^ Høgsberg, Kristian. „Wayland Documentation 1.3 - Wayland Rendering”. FreeDesktop.org. Wayland project. Arhivirano iz originala 05. 09. 2014. g. Pristupljeno 4. 9. 2014. 
  25. ^ „Wayland FAQ”. Wayland project. Wayland project. Arhivirano iz originala 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 4. 9. 2014.  "Wayland doesn't render on behalf of the clients, it expects the clients to use whatever means they prefer to render into a shareable buffer."
  26. ^ Barnes, Jesse. „Introduction to Wayland” (PDF). Intel Open Source Technology Center.  "Does not include a rendering API – Clients use what they want and send buffer handles to the server"
  27. ^ Gräßlin, Martin (7. 02. 2013). „Client Side Window Decorations and Wayland”. Pristupljeno 26. 2. 2014. 
  28. ^ „Jolla: Sailfish OS, Qt, and open source”. LWN. 31. 7. 2013. 
  29. ^ e-releasemanager (18. 8. 2013). „A Double Dose Of The W |”. E19releasemanager.wordpress.com. Pristupljeno 23. 8. 2013. [nepouzdan izvor?]
  30. ^ Grässlin, Martin. „The History on Wayland Support inside KWin”. Martin’s Blog. Pristupljeno 15. 7. 2013. 
  31. ^ „Mutter-wayland tarballs”. 
  32. ^ „README file from the Wayland source code repository”. freedesktop.org. Arhivirano iz originala 26. 04. 2012. g. Pristupljeno 15. 05. 2015. 
  33. ^ Larabel, Michael (16. 2. 2013). „Wayland Begins Porting Process To FreeBSD”. Phoronix. Pristupljeno 14. 7. 2013. 
  34. ^ „Wayland”. Wayland.freedesktop.org. Pristupljeno 15. 7. 2013. 
  35. ^ Høgsberg, Kristian (24. 7. 2012). „Wayland and Weston 0.95.0 released”. wayland-devel mailing list. 
  36. ^ Høgsberg, Kristian (22. 10. 2012). „Wayland and Weston 1.0”. wayland-devel mailing list. 
  37. ^ Scherschel, Fabian (23. 10. 2012). „Wayland's 1.0 milestone fixes graphics protocol”. The H - Open. Heinz Heise. Pristupljeno 14. 7. 2013. 
  38. ^ Larabel, Michael (16. 4. 2013). „Wayland 1.1 Officially Released With Weston 1.1”. Phoronix. Pristupljeno 14. 7. 2013. 
  39. ^ Høgsberg, Kristian (15. 4. 2013). „1.1 Released”. wayland-devel mailing list. 
  40. ^ Larabel, Michael (6. 1. 2013). „A Software-Based Pixman Renderer For Wayland's Weston”. Phoronix. Pristupljeno 14. 7. 2013. 
  41. ^ Larabel, Michael (13. 7. 2013). „Wayland 1.2.0 Released, Joined By Weston Compositor”. Phoronix. Pristupljeno 14. 7. 2013. 
  42. ^ Høgsberg, Kristian (12. 7. 2013). „Wayland and Weston 1.2.0 released”. wayland-devel mailing list. 
  43. ^ Høgsberg, Kristian (11. 10. 2013). „Wayland and Weston 1.3 releases are out”. wayland-devel mailing list. 
  44. ^ Høgsberg, Kristian (20. 5. 2014). „Wayland and Weston 1.5.0 is released”. wayland-devel mailing list. 
  45. ^ Paalanen, Pekka (19. 10. 2014). „Wayland and Weston 1.6.0 released”. wayland-devel mailing list. 
  46. ^ Harrington, Bryce (14. 2. 2015). „[ANNOUNCE] weston 1.7.0”. wayland-devel mailing list. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vejland na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вејланд_(протокол_сервера_за_приказ)&oldid=26839524”