Veljko Guberina

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veljko Guberina
Lični podaci
Datum rođenja(1925-09-09)9. septembar 1925.
Mesto rođenjaVrginmost, Kraljevina SHS
Datum smrti31. decembar 2015.(2015-12-31) (90 god.)
Mesto smrtiBeograd,  Srbija
Naučni rad
Poljeadvokatura

Veljko Guberina (Vrginmost, 9. septembar 1925 – Beograd, 31. decembar 2015) bio je istaknuti srpski advokat.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 9. septembra 1925. godine u Vrginmostu, na Kordunu,[1] od oca Nikole i majke Mile.[2] Do 1941. godine, živeo je u Karlovcu, gde je završio srpsku osnovnu školu „Sveti Sava“ i pet razreda gimnazije. Jula meseca 1941. godine, bio je prinuđen da sa porodicom prebegne u Srbiju, tačnije u Jagodinu, gde je za vreme nemačke okupacije živeo sa majkom i sestrom. Deset članova majčine porodice pobile su ustaše u glinskoj crkvi.[2]

Godine 1944. završio je u Jagodini gimnaziju da bi u proleće 1945. godine prešao u Beograd, gde je 28. avgusta 1945. godine, uhapšen i osuđen na tri godine zatvora zbog „delovanja protiv naroda i države”, jer su kod njega pronađeni leci u kojima se opisuje ostavka Milana Grola[2]. Kaznu je izvršavao u KPD Niš, odakle je pušten maja 1947. godine (2009. je rehabilitovan). Zaposlio se u Beogradu, gde je živeo sa majkom. Pošto se nije mogao upisati na fakultet u Beogradu — jer „nije bio podoban”[2], odlučio je da upiše i završi Pravni fakultet u Ljubljani, kao vanredni student, diplomirajući 1951. godine. Posle odsluženja vojnog roka, 1953. godine, započeo je rad kao advokatski pripravnik kod advokata Milana Tadića i u Okružnom sudu u Beogradu. Advokatsku kancelariju otvorio je u Beogradu, 1956. u Ulici kneza Miloša.[2]

Kako je za vreme stažiranja u Okružnom sudu bio zapažen kao vredan, radan i ambiciozan, počeo je dobijati odbrane po službenoj dužnosti iz oblasti mladalačke delinkvencije.

Sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao ga je 1997. Ordenom Svetog Save prvog stepena, a 2002. predsednik SRJ odlikovao ga je Ordenom rada.[2] Bio je kandidat za dopisnog člana SANU na Izbornoj skupštini 2006. godine. Za počasnog člana Udruženja književnika Srbije je izabran 2011.[3] Od Advokatske komore Srbije dobio je 2012. Zlatnu plaketu za životno delo, za doprinos unapređenju advokature i njenoj afirmaciji u javnosti.[4][2]

Bio je branilac optuženih za ubistvo u 700 predmeta i uspeo je da svojim znanjem i advokatskom veštinom oslobodi 51 branjenika. Tokom više od 50 godina aktivnog bavljenja advokaturom, Veljko Guberina se bavio krivičnim pravom. Još mnogo pre današnjih reformatora, uspeo je da izmeni krivični postupak u korist okrivljenih i doprineo je ukidanju verbalnog delikta.[2] Kao energični pristalica ukidanja smrtne kazne, bio je jedan od osnivača "Udruženja za borbu protiv smrtne kazne" 1981. godine.

Kratko je ušao u politiku krajem 1980-ih godina i bio predsednik Narodne radikalne stranke obnovljene 1990. godine, manje od godinu dana. Februara 1991. godine prestaje da se bavi politikom i nastavlja rad kao advokat. U to vreme potpredsednik stranke bio je Tomislav Nikolić.[5]

Preminuo je u Beogradu 31. decembra 2015. godine u 91. godini života.[6]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Žalba Vrhovnom sudu Jugoslavije: slučaj Točilovac, (1970)
  • Branio sam, Samostalno autorsko izdanje, Beograd (1977, 1983, 1999)
  • To sam rekao, Beograd (1991, 1993)
  • Branio sam... 2: suđenja koja su uzburkala javnost, Jugoštampa, Beograd (1980)
  • Branio sam... 3, Beograd (1983)
  • Branio sam... 4: ubistvo turskog ambasadora , Beograd (1995)
  • Branio sam... 5, Beograd (1999)
  • Reagovanja, Knjiga, Beograd (1997)
  • Istorija jugoslovenske advokature, Knj 1-3, Savez advokatskih komora Jugoslavije, Beograd (1998, 2002)
  • Jedan dan do života,
  • Putevima pravde,
  • Svedok istorije,
  • Svedok istorije, Knj. 2, Knjiga, Vojna štamparija, Beograd (2004)
  • Svedok istorije, Knj. 3, (2004)
  • Svedok istorije, Knj. 4, Beosing, Beograd (2004)
  • Svedok istorije, Knj. 5, Grafopak, Sopot (2005)
  • Svedok istorije, Knj. 8, Beograd (2006)
  • Svedok istorije, Knj. 9, Budućnost, Novi Sad (2004)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vremeplov (9. septembar 2011)”. Radio-televizija Srbije. 9. 9. 2011. Pristupljeno 25. 11. 2012. 
  2. ^ a b v g d đ e ž „Odlazak kralja advokature”. politika.rs. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  3. ^ „Tribine UKS maja 2011. i predstavljanje knjiga srpskih pisaca”. Udruženje književnika Srbije. 5. 5. 2011. Arhivirano iz originala 21. 03. 2012. g. Pristupljeno 25. 11. 2012. 
  4. ^ Nagrada za životno delo Veljku Guberini („Politika“, 9. septembar 2012)
  5. ^ Veljko Guberina Biografija
  6. ^ PREMINUO ADVOKAT VELJKO GUBERINA

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Губерина&oldid=27421970”