Veljko Milanković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Veljko Milanković
Veljko Milankovic.jpg
Datum rođenja (1955-01-05)5. januar 1955.
Mesto rođenja Kremna, kod Prnjavora
 FNRJ
Datum smrti 14. februar 1993.(1993-02-14) (38 god.)
Mesto smrti Beograd
 SRJ

Veljko Milanković (Kremna, 5. januar 1955Beograd, 14. februar 1993) je bio osnivač i komandant bataljona Vukovi sa Vučijaka.

Po profesiji je bio saobraćajni tehničar a pre rata je bio privatni preduzetnik.

Rat[uredi]

Na Vidovdan 28. juna 1991. godine, odlučuje da pomogne svom narodu u ratu koji je tada zahvatio Jugoslaviju. Ide u mesto Golubić, kod Knina, i tamo završava obuku kod Kapetana Dragana. Milanković se isticao na obuci kao veoma disciplinovan i dobar vojnik i po završetku obuke dobija čin poručnika. U rodnom kraju formira jedinicu "Vukovi s Vučijaka". Ubrzo on i njegovi „Vučjaci“ postaju istaknuti borci i junaci. Bili su svuda gde su se vodile teške borbe, Modriča, Derventa, Jasenovac, Pakrac, Okučani, Bosanska i Kninska Krajina.

Avgusta 1991. godine sa svojom oslabljenom jedinicom zauzeo je spomen park Jasenovac. U toku borbe na Brončicama, jedinica „Vukovi sa Vučjaka“ koja je brojala 47 vojnika, ubila je 37 neprijateljskih vojnika a više desetina je ranjeno. Tom prilikom zarobljena su dva tenka M-84, jedan oklopni transporter, veće količine oružja i municije.

Krajem februara 1992. godine je ranjen tokom borbi kod sela Smrtić u Zapadnoj Slavoniji odakle je prebačen u Banju Luku gde je operisan i prevezen na VMA na lečenje.

Veoma značajnu, ako ne i presudnu, ulogu je imao u probijanju „Koridora Života“. Iako je imao gips na nozi, odbijao je da ode iz borbe, i sa svojim vojnicima je prvi bio u probijanju „čvrstog koridora“. Kao komandat jedinice tokom probijanja koridora vodio je borbe kod Dobar Kule (1. jul 1992.), Bijelog Brda, Jakeša, Čardaka, Cera, Modriče (26. jun 1992.) i Odžaka (12. jul 1992).

Junaštvo Veljka i njegovih boraca ostaće zapamćeno u analima ovog rata: „Momci „večitog poručnika Milankovića“ izveli su jedini klasičan juriš „na nož“ viđen u ratu 1992. godine. Krećući u napad na zabunkerisano brdo Jakeš razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i posle komande „NOŽ NA PUŠKE“ poleteli grudima na neprijateljske rovove… Devet ih je poginulo, dvadesetak ranjeno – Jakeš je pao.”

Teško je ranjen u uličnim borbama u selu Kašić (opština Benkovac) 4. februara 1993. godine kada je tokom dejstva artilerije u operaciji Maslenica[1] pogođen u desnu stranu grudi. Umro je 14. februara na VMA u Beogradu. Tri dana kasnije sahranjen je na rodnoj Kremni.

23. juna 1993. posmrtno je odlikovan ordenom Miloša Obilića.

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]