Veljko Paunović
| Veljko Paunović | |||
|---|---|---|---|
 Paunović 2017. | |||
| Lični podaci | |||
| Nadimak | Paun, Pauno | ||
| Datum rođenja | 21. avgust 1977. | ||
| Mesto rođenja | Strumica, SFR Jugoslavija | ||
| Visina | 1,84 m | ||
| Pozicija | ofanzivni vezni / napadač | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1983—1994. | Partizan | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1994—1995. 1995—1996. 1996—1998. 1996—2002. 1998—1999. 2001. 2001—2002. 2002—2003. 2003—2005. 2005. 2005—2007. 2007. 2008. 2008. 2011. |
Partizan Marbelja Atletiko Madrid B Atletiko Madrid → Majorka → Ovijedo → Majorka Tenerife Atletiko Madrid Hanover Hetafe Rubin Kazanj Almerija Partizan Filadelfija junion |
13 20 22 52 24 22 33 38 35 6 44 16 7 9 17 |
(1) (2) (11) (9) (5) (4) (3) (18) (6) (0) (10) (1) (2) (1) (3) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 2002—2004. | Srbija i Crna Gora | 2 | (1) |
| Trenerska karijera | |||
| 2012—2014. 2013—2014. 2014—2015. 2015—2019. 2020—2022. 2023. |
Srbija do 18 Srbija do 19 Srbija do 20 Čikago fajer Reding Gvadalahara | ||
Veljko Paunović (Strumica, 21. avgust 1977) jeste srpski fudbalski trener i bivši fudbaler.[1]
Kao glavni strateg predvodio je reprezentaciju Srbije za igrače do dvadeset (20) godina, sa kojom je na Svetskom prvenstvu za mlade 2015. godine, na Novom Zelandu, osvojio zlatnu medalju.[2]
Veljko je sin bivšeg fudbalskog reprezentativca Blagoja Paunovića.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Prošao je sve mlađe kategorije Partizana, a za prvi tim je debitovao u sezoni 1994/95. i na 13 prvenstvenih utakmica postigao 1 gol (i to u poslednjem meču u kome je nastupio za Partizan, protiv Radničkog sa Novog Beograda). U leto 1995. godine, i pre nego što je postao punoletan, odlazi u Španiju.
Na Iberijskom poluostrvu nastupao je za Marbelju (1995–96), Atletiko Madrid (1996–98, 1999–2000 i 2003–04), Majorku (1998–99 i 2001–02), Ovijedo (2000–01) i Tenerife (2002–03).
U zimu 2005. godine napušta Španiju, postaje član nemačkog Hanovera,[3] ali je u ovom klubu odigrao samo 6 utakmica, potom je dobio raskid ugovora, a onda je usledio njegov povratak u Španiju. Obukao je dres Hetafea i u periodu od 2005. do 2007. je bio jedan od najistaknutijih pojedinaca ekipe koju je tada predvodio Bernd Šuster. Odigrao je za to vreme 47 utakmica za Hetafe i postigao 13 pogodaka. Od februara 2007. do januara 2008. je nastupao za ruski Rubin iz Kazanja (8 utakmica), da bi potom postao član španske Almerije sa kojom je ugovor raskinuo u julu 2008. i prešao u matični klub – Partizan.[4]
U decembru 2008. je odlučio da završi karijeru samo šest meseci po povratku u Partizan. Razlozi su problemi sa povredama i nemogućnost da pruži partije na očekivanom nivou.[5]
U junu 2011. rešio je da se vrati iz penzije i zaradi još neki dolar pre potpunog povlačenja. Posle probe u Njujorku tokom 2009, kada je odbio jednogodišnji ugovor, Paunović je odlučio da Filadelfija bude njegov novi klub. Sa njima je odigrao 17 utakmica i postigao 3 gola nakon čega je objavio definitivan kraj karijere.[6]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Reprezentativni dres je oblačio dva puta. Debitovao je protiv Meksika 2002. godine, a u svom drugom meču za reprezentaciju je 2004. godine (protiv Severne Irske) bio i strelac jedinog pogotka za selekciju SCG.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Veljko Paunović u dresu Hetafea, 2006. godine -
Veljko Paunović kao trener Čikago fajer, 2017. godine
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vujčić, Đurađ (29. 3. 2012). „Veljko Paunovic RedNation Online Interview” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 3. 2012.
- ^ Todić, Maja (14. 6. 2015). „Veljko Paunović za SK: Ko pomisli da je favorit, ide kući”. Arhivirano iz originala 20. 06. 2015. g. Pristupljeno 16. 06. 2015.
- ^ „Veljko Paunović u Hanoveru”. b92.net. Pristupljeno 27. 12. 2016.
- ^ „Veljko Paunović u Partizanu”. rts.rs. Pristupljeno 27. 12. 2016.
- ^ „Veljko Paunović završio karijeru”. sport.blic.rs. Pristupljeno 27. 12. 2016.
- ^ „Veljko Paunović konačno u penziji”. b92.net. Pristupljeno 27. 12. 2016.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- San svakog deteta je da pobedi Brazil u finalu („Politika“, 19. jun 2015)
- Verujem da ćemo u narednih deset godina biti seniorski prvaci Evrope („Politika“, 25. jun 2015)
