Viborški zaliv
| Viborški zaliv | |
|---|---|
 Satelitski snimak zaliva | |
| Lokacija | Finski zaliv (Baltičko more) |
| Zemlje basena |  Rusija |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Viborški zaliv (rus. Выборгский залив; fin. Viipurinlahti; šved. Viborgska viken) jedan je od sekundarnih zaliva polufjordovskog tipa u severnom delu Finskog zaliva Baltičkog mora. Zaliv je svoje ime dobio po gradu Viborgu koji se nalazi na krajnjem severu zaliva. Celokupna zalivska akvatorija administrativno pripada Lenjingradskoj oblasti (Viborški rejon) Ruske Federacije.
Zaliv ima oblik jednakostratničnog trougla koji se postepeno sužava idući ka unutrašnjosti kopna. Obale su jako razuđene. Na ulazu u zaliv nalazi se 18 kilometara dugačko poluostrvo Kipeport koje omogućava direktan pristup zalivu u dužini od svega 6 kilometara morskim putem. Severoistočno od poluostrva, u unutrašnjosti zaliva nalaze se brojna ostrva. Na krajnjem severu zaliv je povezan sa Sajmenskim kanalom preko kojeg je finsko jezero Sajma povezano sa Baltičkim morem. Tokom srednjeg veka reka Vuoksa je jednim svojim rukavcem delimično oticala ka zalivu, ali je taj rukavac potpuno presušio nakon što se 1857. formirala rečica Burnaja u čije korito je preusmeren značajan deo voda Vuokse.
Na ulazu u Viborški zaliv je arhipelag Berjozovska ostrva koji čini oko 16 ostrva ukupne površine oko 84 km².
Godine 1790. u Viborškom zalivu se odigrala jedna od najvećih pomorskih bitaka u istoriji Bitka u Viborškom zalivu između Šveđana i Rusa u kojoj je učestvovalo ukupno 498 brodova.
U samom središtu zaliva nalazi se gradić Visock.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
