Video-kamera
Video-kamera je kamera koja služi za snimanje video-materijala, odnosno pokretnih slika. Inicijalno je razvijena isključivo za televizijske potrebe ali se danas koristi u mnoge druge svrhe. Šta više postale su deo uređaja koji se prevashodno prave za druge namene kao što je mobilni telefon.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva video-kamera razvijene je 1930-ih godina i koristio ju je BBS tokom eksperimentalnog emitovanja. Ova kamera je bila bazirana na elektromehanički disk. Ovu vrstu kamere već 1940-ih godina zamenila je u poptunosti električna video-kamera bazirana na katodnoj cevi. Ovakva vrsta kamere ostala je popularna i široko korišćena sve do 1980-ih godina. Tada na scenu stupaju kamere koje baziraju na foto osetljivim čipovima pre svega CCD-jevima, koje su i danas aktuelne. One su eliminisale puno problema kojih je bilo kod katodnih cevi i dale mogućnost razvoju digitalne televizije. Cena video-kamera je razvojem sve više opadala tako da je danas nemoguće zamisliti i domaćinstvo bez neke vrste video-kamere.
Osnova za poluprovodničke senzore slike je metal-oksid-poluprovodnik (MOS) tehnologija,[1] koja potiče od pronalaska MOSFET-a (MOS tranzistor sa efektom polja) u Belovom laboratorijama 1959. godine.[2] Ovo je dovelo do razvoja poluprovodničkih senzora slike, uključujući CCD i kasnije CMOS senzor sa aktivnim pikselima.[1] Prvi poluprovodnički senzor slike bio je uređaj sa spregnutim naelektrisanjima, ismišljen u Belovim laboratorijama 1969,[3] zasnovan na MOS kondenzatorskoj tehnologiji.[1] NMOS senzor aktivnih piksela je kasnije osmišljen u preduzeću Olimpus 1985. godine,[4][5][6] što je dovelo do razvoja CMOS senzora aktivnih piksela u laboratoriji za mlazni pogon agencije NASA 1993. godine.[7][5]
Praktične digitalne video kamere su takođe omogućene napretkom u video kompresiji, zbog nepraktično visokih zahteva za memorijom i propusnim opsegom za nekomprimovani video.[8] Najvažniji algoritam kompresije u ovom pogledu je diskretna kosinusna transformacija (DCT),[8][9] tehnika kompresije sa gubicima koja je prvi put predložena 1972. godine.[10] Praktične digitalne video kamere su omogućene standardima video kompresije zasnovanim na DCT-u, uključujući standarde za video kodiranje H.26x i MPEG uvedene od 1988. nadalje.[9]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Postoje više vrsta video-kamera i to zavisno pre svega od namene kao i željenog kvaliteta snimljenog videa.
- Profesionalne video-kamere se koriste pre svega u TV produkcionim centrima kao i pri snimanju filmova.[11] Ove kamere nude ekstremno fina podešavanja samih karakteristika video-signala. Često je i sama kontrola kamera odvojena od glave kamere i nalazi se obično u režiji. Ovim se postiže da se veći broj kamera ujednači po kvalitetu i drugim parametrima slike. Ovde postoje još finije podele na:
- Studijske kamere su namenjene za snimanje u TV studijima. Najčešće su fiksirane za pokretne nosače (tripode) kojima upravlja kamerman. Takođe ove kamere se montiraju i na dizalice kod snimanja specijalnih pokretnih scena.[12]
- Mobilne kamere su namenjene snimanju na terenu. Ove kamere se najčešće nose na ramenima i neophodno je da imju pogodan vizir kako bi kamerman mogao jednim okom da gleda snimanje a drugim da kontroliše svoje pokrete. Često ovakve kamere imaju dodatnu opremu kojom se kamera pričvršćuje za kamermana, ali u upotrebi su i dizalice a u novije vreme i mali helikopteri sa daljinskim upravljanjem
- Kamkoderi su vrsta kamere koja pored glave za snimanje u sebi uključuje i video-rekorder ili drugi uređaj za snimanje videa. I one se široko koriste u TV produkciji pre svega za snimanje na terenu, snimanje kućnih filmova i slično.[13] Umesto magnetnih traka kao medijum za snimanje video-sadržaja sve više u upotrebi su različite vrste diskova ali i drugih vrsta memorija.
- Kamere za nadzor se pre svega koriste kao bezbednosne kamere i za nadzor objekata [14]
- Sve više su u upotrebi digitalne video-kamere koje direknto konvertuju signal u digitalni izlaz. Ovakve kamere su često vrlo male i manje i od kamera za nadzor. Ove kamere se koriste kao računarske veb kamere ali su i delovi drugih uređaja kao što je mobilni telefon.
Postoje i druge podele video-kamera. Jedna od osnovnih je podela na SD i HD kamere zavisno od video-rezolucije koju snimaju.
Mediji za snimanje[uredi | uredi izvor]
Rani video nije mogao biti direktno snimljen.[15] Prvi donekle uspešan pokušaj direktnog snimanja videa odvio se 1927. sa Fonovizionom zasnovanom na disku Džona Logija Bejrda.[15] Diskovi nisu mogli da se reprodukuju sa tadašnjom tehnologijom, iako je kasniji napredak omogućio da se video povrati tokom 1980-ih.[15] Prvi eksperimenti sa upotrebom trake za snimanje video signala desili su se 1951. godine.[16] Prvi komercijalno pušten sistem bila je Kvadrupleks video traka koju je proizveo Ampeks 1956. godine.[16] Dve godine kasnije Ampeks je predstavio sistem sa sposobnošću snimanja videa u boji.[16] Prvi sistemi za snimanje dizajnirani da budu mobilni (i stoga upotrebljivi van studija) bili su Portapak sistemi počevši od Soni DV-2400 1967. godine. The first recording systems designed to be mobile (and thus usable outside the studio) were the Portapak systems starting with the Sony DV-2400 in 1967.[17] Nakon toga je 1981. usledio sistem Betakam gde je kasetofon ugrađen u kameru formirajući kamkorder.[17]
Nosači objektiva[uredi | uredi izvor]
Dok neke video kamere imaju ugrađena sočiva, druge koriste zamenljiva sočiva povezana preko niza nosača. Neke poput Panavision PV i Ari PL su dizajnirane da budu filmske kamere, dok druge kao što su Kanon EF i Soni E potiču iz fotografije.[18] Dalji set nosača kao što je S-postolje postoji za aplikacije kao što je CCTV.[19][20][21]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Studijska kamera -
Fiksna spoljna kamera -
Mobilna kamera za snimanje na terenu -
Najnovije "leteće" kamere -
Kamera za video-nadzor -
Kućni kamkoder -
Salon kamera Goldmann Tischler -
Salon kamera Görlitz -
Sklopiva kamera Unicum -
Linhof Technika III -
Prenosiva Morley's Students
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Williams, J. B. (2017). The Electronics Revolution: Inventing the Future. Springer. str. 245—8. ISBN 9783319490885.
- ^ „1960: Metal Oxide Semiconductor (MOS) Transistor Demonstrated”. The Silicon Engine. Computer History Museum. Pristupljeno 31. 8. 2019.
- ^ James R. Janesick (2001). Scientific charge-coupled devices. SPIE Press. str. 3—4. ISBN 978-0-8194-3698-6.
- ^ Matsumoto, Kazuya; et al. (1985). „A new MOS phototransistor operating in a non-destructive readout mode”. Japanese Journal of Applied Physics. 24 (5A): L323. Bibcode:1985JaJAP..24L.323M. doi:10.1143/JJAP.24.L323.
- ^ a b Fossum, Eric R. (12. 7. 1993). Blouke, Morley M., ur. „Active pixel sensors: are CCDs dinosaurs?”. SPIE Proceedings Vol. 1900: Charge-Coupled Devices and Solid State Optical Sensors III. International Society for Optics and Photonics. 1900: 2—14. Bibcode:1993SPIE.1900....2F. CiteSeerX 10.1.1.408.6558
. S2CID 10556755. doi:10.1117/12.148585.
- ^ Fossum, Eric R. (2007). „Active Pixel Sensors” (PDF). Semantic Scholar. S2CID 18831792. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 3. 2019. g. Pristupljeno 8. 10. 2019.
- ^ Fossum, Eric R.; Hondongwa, D. B. (2014). „A Review of the Pinned Photodiode for CCD and CMOS Image Sensors”. IEEE Journal of the Electron Devices Society. 2 (3): 33—43. doi:10.1109/JEDS.2014.2306412 .
- ^ a b Belmudez, Benjamin (2014). Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony. Springer. str. 11—13. ISBN 9783319141664.
- ^ a b Huang, Hsiang-Cheh; Fang, Wai-Chi (2007). Intelligent Multimedia Data Hiding: New Directions. Springer. str. 41. ISBN 9783540711698.
- ^ Ahmed, Nasir (januar 1991). „How I Came Up With the Discrete Cosine Transform”. Digital Signal Processing. 1 (1): 4—5. doi:10.1016/1051-2004(91)90086-Z.
- ^ VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere
- ^ „Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 09. 2013.
- ^ Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony
- ^ „Kamere za video-nadzor”. Arhivirano iz originala 16. 07. 2013. g. Pristupljeno 09. 09. 2013.
- ^ a b v „'Phonovision': 1927-28 « the Dawn of TV”.
- ^ a b v Marsh, Alex (27. 7. 2017). „A History of Videotape, Part 1”. Bitstreams. Duke University. Pristupljeno 11. 2. 2022.
- ^ a b Buckingham, David; Willett, Rebekah; Pini, Maria (2011). Home Truths?: Video Production and Domestic Life. University of Michigan Press. str. 9. ISBN 978-0-472-05137-3.
- ^ Rhodes, Phil (4. 2. 2018). „The RedShark Guide to Lens Mounts”. RedShark. Pristupljeno 3. 3. 2022.
- ^ Firestone, Kyle. „Lens Mounts”. Edmund Optics. Pristupljeno 2022-07-12.
- ^ „CS-Mount vs C-Mount vs M12 Explained”.
- ^ „Choosing M12 Lens Mounts for Specific Applications”. Framos. 2018-02-16. Pristupljeno 2022-07-12.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ascher, Steven; Pincus, Edward (2007). The Filmmaker's Handbook: A Comprehensive Guide for the Digital Age
(3 izd.). New York: Penguin Group. ISBN 978-0-452-28678-8. - Frizot, Michel (januar 1998). „Light machines: On the threshold of invention”. Ur.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4.
- Gernsheim, Helmut (1986). A Concise History of Photography (3 izd.). Mineola, New York: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-25128-8.
- Hirsch, Robert (2000). Seizing the Light: A History of Photography. New York: McGraw-Hill Companies, Inc. ISBN 978-0-697-14361-7.
- Hitchcock, Susan Tyler (20. 9. 2011). Hitchcock, Susan Tyler, ur. National Geographic complete photography. Washington, D.C.: National Geographic Society. ISBN 978-1-4351-3968-8.
- Johnson, William S.; Rice, Mark; Williams, Carla (2005). Therese Mulligan; David Wooters, ur. A History of Photography. Los Angeles, California: Taschen America. ISBN 978-3-8228-4777-0.
- Spira, S.F.; Lothrop, Easton S. Jr.; Spira, Jonathan B. (2001). The History of Photography as Seen Through the Spira Collection. New York: Aperture. ISBN 978-0-89381-953-8.
- Starl, Timm (januar 1998). „A New World of Pictures: The Daguerreotype”. Ur.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4.
- Wenczel, Norma (2007). „Part I – Introducing an Instrument” (PDF). Ur.: Wolfgang Lefèvre. The Optical Camera Obscura II Images and Texts. Inside the Camera Obscura – Optics and Art under the Spell of the Projected Image. Max Planck Institute for the History of Science. str. 13—30. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 4. 2012. g.
- Spira, S. F. The History of Photography as Seen through the Spira Collection. New York: Aperture, 2001. ISBN 0-89381-953-0.
- Antonetto, Marco: "Rectaflex – The Magic Reflex". Nassa Watch Gallery, 2002. ISBN 88-87161-01-1
- Siede, Caroline (23. 8. 2018). „Maybe the war between digital and film isn't a war at all”. AV Club. Pristupljeno 14. 1. 2019. „In 2017, 92 percent of films were shot on digital.”
- Filip, Tegsdedt. „DSLR Feature Film List”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 27. 5. 2011.
- „Sound of My Voice (2011) - IMDb”. IMDb.
- 'The Avengers' Made Use of Canon dSLRs for POV Action Shots, Steves Digicams
- Canon Highlights Use of EOS DSLRs in “Marvel’s The Avengers”, The-Digital-Picture.com
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Video-kamera na Vikimedijinoj ostavi
