Википедија:Glasanje/Predlog/Aršini

Već nedeljama se pozivamo na to kako nema jasnih aršina za relevantnost nekoga/nečega, a niko se ne hvata da tako nešto predloži. Pa da počnem. Mislim da bi 10 dana diskusije bilo dovoljno, a da sa glasanjem počnemo 15. februara. Pri tome, ako članak zadovoljava ijedan kriterijum, trebalo bi da je relevantan. Ako sam nešto preskočio - dopišite! --V. Burgić (reci...) 14:37, 4. februar 2009. (CET)

Pisci

1. članovi relevantnih izbornih udruženja (Akademija nauka, a ne UDS)
2. nagrađivani na nacionalnom i nadnacionalnom nivou
3. ako su pisali ili prevođeni na neki od svetskih jezika, onda sa recenzijom u značajnom časopisu (Tajms, Nju Jork Tajms)
4. ako su domaći pisci, a nisu do sada prevođeni i nemaju ni jednu nagradu, onda neki relevantan tiraž?
5. istorijski potvrđeni (možda su bili osporavani za života, a danas se smatraju bitnim)

Komentari

Slažem se za stavke oko pisaca,jer nije svako ko objavi knjigu pisac (za to su dovoljne pare).Treba utvrditi relevantan tiraž i to za više knjiga (ne samo jednu).Vraćam s eopet na ultimativni primer mog Teče.On je čovek objavio pet i više knjiga tj. zbirki pesama sa sve ISBNom i tim stvarima,a u realnosti je svaka od njih imala tridesetak stranica,a štampao ih je kod komšija Miće od prekoputa,koji ima nekakvu presu u garaži.On bi glat prošao na onom nepisanom rodovskom pravilu o tri knjige koje se ovde parcijalno primenjuje,ali zaista nije bitan na tom polju svog stvaralaštva. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

I ja ne bih razmatrao stavku od tri knjige, jer kako jedna knjiga može da postane bestseler i prevedena na 500 jezika, tako ni 10 ne moraju uopšte da budu značajne. Date stavke mi se čine više merodavnim.--Metodičar zgovor²a 17:30, 6. februar 2009. (CET)

Moje okvirne ideje na ove predloge, čisto kao primer (slično bi bilo i za druge stavke)

1. članovi bilo kog izbornog udruženja koje je samo po sebi dovoljno relevantno za članak na Vikipediji (slažem se da je izbornost udruženja važna stavka)
2. dovoljno nagrađivani (dovoljna je npr. jedna nagrada na nacionalnom nivou ali i nekoliko nagrada regionalnog nivoa ili veliki broj nagrada lokalnog nivoa ukoliko su zabeležene u nezavisnim izvorima)
3. ..... sa recenzijom u bilo kom časopisu nezavisnom od teme članka koji je sam po sebi dovoljno relevantnan za članak na Vikipediji.
4. Prethodno pravilo bi trebalo da jednako važi i za domaće pisce.
5. istorijski potvrđeni što bi se dokazalo relevantnom posthumnom nagradom ili citatom u izvoru (ili izvoru čiji je autor) relevantnom za sopstveni članak na Vikipediji.

Tako nekako. I, ja mislim da bi ovo trebalo da budu samo primeri... na primer, ako Politika objavi intervju na dve strane sa nekim piscem, to je po meni to, čovek je preskočio prag značaja, čak i ako to nije recenzija. --Dzordzm (razgovor) 10:42, 9. februar 2009. (CET)

P.S. A da ni ne pričam o autorima možda ne tako umetnički vrednih dela. Valjda i sami znate koliko se pejperbekova proda širom sveta. Raznorazni mali Pauli Koelji štancuju romane koji nikada neće dobiti nagradu nekakvog Veća staraca. Ali Vikipedija se ne bavi vrednosnim sudovima. Ako neko proda 50.000 primeraka knjige, nalazim da je potpuno autistično da mu uskratimo stranu na Vikipediji, jer će tu stranu neko od tih 50.000 čitalaca hteti da pročita. --Dzordzm (razgovor) 10:55, 9. februar 2009. (CET)

Ok, tu je taj pojam „relevantnog tiraža“. Samo je opet pitanje šta je relevantni tiraž? Još jedna stavka koju možda treba dodati je broj jezika na koje je neko prevođen (možda se radi npr. o malim tiražima, ali je čovek čitan širom Afrike... Ne znam) --V. Burgić (reci...) 11:29, 9. februar 2009. (CET)

1. Može ovo što Đorđe reče,o većem broju nagrada regionalnog ili lokalnog karaktera (koliko tačno da preciziramo?).
2. Oko članaka ili intervjua o piscu,čini mi se da bi trebalo dodatno razjasniti da ne bude bilo koji časopis ili novina,već neki sa reputacijom (Politika,Novosti...),kao i to u kom se segmentu pojavio taj intervju.Npr. Da li je izašao u subotnjoj Politici u sklopu kulturnog dodatka ili je pak neki njegov ortak/poznanik/plaćeni novinar odradio nešto u regularnom delu.(Računam na to da urednik kulturne rubrike ima barem malo osećaja moralnosti od nekoga ko će uraditi intervju sa svojim šurom i tako njemu napraviti reklamu,a sebi odraditi potrebnu kvotu tekstova ili čega već).Znači ili stručni časopisi ili posebni dodaci značajnijih listova.
3. Mislim da uz stavku 5. treba dodati da su zastupljeni u adekvatnim antologijama na državnom ili nacionalnom nivou (znači ne Lirski brujevi Šumadije i Pesnikinje Donje Trnave) ili antologijama koje su stekle kultni status (npr. Antologija novije srpske poezije Bogdana Popovića).
4. Tiraž treba da zavisi od samog tržišta.Znači jedna brojka za nas ovde (tipa tiraž Albaharijeve knjige,jer on nije medijski eksponirana ličnost za koju su svi čuli (tipa Bobićka),ali se smatra značajnim autorom),a druga za druga područ`ja. Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

A da li se za „istorijske“ (pisce minulih epoha) može upotrebiti kriterijum da se pojavljuju u relevantnim Istorijama književnosti (kao što je Deretićeva za srpsku književnost).--Vojvoda razgovor 14:18, 17. maj 2009. (CEST)

Likovni umetnici

1. samostalne izložbe
2. dela izložena u relevantnim galerijama ili institucijama od javnog značaja (Tapi zbog slike u Beloj kući)
3. nagrađivani na nacionalnom i nadnacionalnom nivou
4. članovi relevantnih izbornih udruženja (opet Akademija nauka naspram ULUSa i ULUPUSa)

Komentari

Treba definisati broj samostalnih izložbi,kao i značaj samog izložbenog prostora.Moja Tetka je izlagala u Vašingtonu,al` nije značajan autor,jer je izlagala u sklopu parohijskog doma lokalne pravoslavne crkve,koji i ovako zvrji prazan i oni jedva čekaju da se pojavi neko od ove strane bare,da mu dadnu tamo počasno mesto i da ih seća na rodni kraj.ULUS i svi ovi drugi imaju određene usove za prijem u članstvo (broj izložbi i tako nešto),pa bi to trebalo imati u vidu,ali je moje lično mišljenje da članstvo u nekom od njih,ne znači avtomatsku relevantnos`.Takođe,treba razmotriti i status akademskih slikara tj. da li su svi koji su završili akademiju avtomatski relevantni ili jok. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Slažem se da je dobro da osim broja samostalnih izložbi, bude definisano i gde su bile postavljene. Međutim, ovde imamo problem u tome što mi sami teško možemo da procenimo da li je to mesto relevantno ili ne. Ti slučajno znaš za tvoju tetku i za taj prostor, ali teško da ćemo moći da znamo za svako bogovetno mesto na planeti. Kompromisno rešenje bi bilo da prva stavka bude „podrška“ za druge uslove, ali ne i jedini dovoljan uslov.--Metodičar zgovor²a 17:36, 6. februar 2009. (CET)

Izložbe nisu neki kriterijum ovdje. Praktično svako danas može da otvori neku svoju samostalno izložbu bilo u sklopu neke lokalne ili regionalne kulturne manifestacije, kao u primjeru koji je naveo Crni, bilo plaćanjem, bilo što se nekom vlasniku galerije nečije djelo dopalo, pa veli da proba da progura na tržište itd. Akademije i škole ovdje takođe nisu valjan kriterujum. Zašto? Pa zato što ima akdemika umjetnosti, koji u stvari ni ne slikaju, niti vajaju, nego se bave nekim drugim poslovima u sklopu tih Akademija. Članstvo u raznoraznim udruženjima umjetnia takođe nije kriterijum iz sličnog razloga kao prethodni slučaj. Šta je onda kriterijum? Pa prije svega, za enciklopediju, da djela umjetnika imaju odjeka u stručnim publikacijama, da ih ima u kolekcijama uticajnih insitutucija kao što su muzeji, kolekcijama nekih privatnih i javnih zadužbina isl. Umjetnost je jedna djelatnost kojom svako može da se bavi, bez obzira na doba i obrazovanje, ali jasno je da djela umjetnika koja nemaju odjeka u stručnim krugovima, stručnim publikacijama, kojih nema u uticajnim galerijama i zadužbinama, nisu za enciklopediju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:34, 6. februar 2009. (CET)

Potpuno se slažem sa Slavenom po ovom pitanju. --Darko Maksimović (razg.) 06:12, 9. februar 2009. (CET)

Okej,šta sad s` ovime?Slavene baci neku konkretnu formulaciju. Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

Sajt ULUSa kaže sledeće:

Posebna merila za utvrđivanje rezultata rada umetnika u bavljenju umetničkom delatnošću su:

1. Jedna samostalna izložba ili
2. Šest izlaganja na kolektivnim izložbama, ili
3. Dva otkupljena ili realizovana dela na osnovu konkursa ili odluke stručmog žirija od strane muzeja, galerije sa umetničkim savetom, kulturne ili druge javne ustanove, kao i od strane privrednih organizacija, ili
4. Dva učešća na javnim konkursima ili po pozivu za monumentalna dela, ili
5. Jedno realizovano delo monumentalnih dimenzija / spomenik, mozaik, freska, skulptura, slika i slično /, ili
6. Četiri realizovana veća projekta proširenih medija ili četiri otkupljena dela na osnovu konkursa ili odluke stručnog žirija za

muzeje galerije i druge institucije u oblasti kulture

--V. Burgić (reci...) 10:30, 16. mart 2009. (CET)

Pa ako stručnjaci propisuju ovakve kriterijume onda mislim da bi mogli da ih prihvatimo. Štaviše mislim da dobro rešavaju problem naročito kada je srpska umentička scena u pitanju.--Vojvoda razgovor 22:33, 15. maj 2009. (CEST)

Naučnici

1. mislim da je ovde prilično jasno šta je relevantno naučno otkriće, ali i
2. čuveni po naučnim falsifikatima
3. akademici (izbornih Akademija, u SAD npr. postoje institucije koje se zovu akademije, ali može da se učlani svako ko plati članarinu)
4. redovni profesori univerziteta

Komentari

A šta se radi sa paranaučnicima?Ili onima koji su otvorili nova poglavlja termodinamike ili pak egiptologije u Bosni? Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

Muzičari

1. nagrade (relevantne?)
2. tiraž (i koliki?)
3. broj albuma (da li spregnuto sa tiražem, npr. ukupan tiraž svih albuma > n...?)
4. ekscentrici i ekstremi?

Komentari

Teška kategorija.Bez nagrada,jer su degradirane na domaćem nivou.Definitvno treba povezati tiraž sa brojem albuma nekako,ali je ovo zaista mutna kategorija.Stvarno nisam pametan,ali je sumanuto imati članke o bendovima koji su bili velike nade i svi su ih voleli i svima su bili duhoviti i svi su čekali na red da ih upoznaju,a nikada nisu objavili album zato što...(Sad sam pogledao,otišli su u vojsku,a neko im je drpio instrumente.Jadni oni.)Okej je da su uneli neku novinu u muziku ili uticajan bend,ali sve van toga...Četri albuma i adekvatan tiraž za to tržište (mnogo zavisi od vrste muzike i same države). Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

Kriminalci

1. dužina robije?
2. težina krivičnog dela?
3. broj nerasvetljenih ubistava?

Komentari

Čini mi se da je za ovu kategoriju do sada jedini kriterijum bio da li je nekog majmuna opevao Lopušina --V. Burgić (reci...) 20:39, 6. februar 2009. (CET)

Ako ima nerasvetljenih ubistava, nema osuđenog, nema kriminalca ... mislim, o čemu glasamo. -- JustUser  d[-_-]b  23:04, 8. februar 2009. (CET)

Predlažem dva kriterijuma (koja bi bila između ostalih):

1. da je ubio nekog relevantnog (atentator na Kenedija, Đinđića, ...)
2. da je aktivan u politici (ovo drugo je (gorka) šala, imamo već kategoriju Političari).

--Darko Maksimović (razg.) 06:10, 9. februar 2009. (CET)

Da li postoje neka pravila o ovome na en.njiki ili tako negde? Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

Oov je vrlo komplikovana kategorija. Težina zločina i prisutnost odreenog kriminalca u javnosti verujem da bi bili najbolji kriterijumi. --Pinos (razgovor) 11:26, 28. februar 2009. (CET)

Učesnici predstava realnosti

1. ?

Komentari

Da li da stavljamo jedan članak o jednoj predstavi (npr VVO Veliki brat 2007), pojedinačne članke o svakoj budali koja se pojavi u svakoj predstavi, posebne članke samo o pobednicima i über-budalama? --V. Burgić (reci...) 20:39, 6. februar 2009. (CET)

Ja mislim samo pobjednike, premda ja lično ne bih stavljao ni njih, ali dobro. --Darko Maksimović (razg.) 14:11, 9. februar 2009. (CET)

Ne znam kakvo pravilo ovde uvesti, jer mi imamo nekog ko nije pobedio u VB, a pobednika nemamo, i nećemo ga ni imati. -- JustUser  d[-_-]b  23:44, 11. februar 2009. (CET)

Svaka od ovih "zabava", ako ima određenu gledanos`,može da dobije članak o sebi i u okviru njega nekoliko osnovnih informacija o "učesnicima".Ništa više,ništa manje.Imajte u vidu da u ovo spadaju i "muzička" natjecanja ovog tipa,pošto smo počeli da dobijamo žitija učesnika iz jedne od ovih "emisija". Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

Sportisti u ekipnim sportovima

1. nagrađivani na nacionalnom i nadnacionalnom nivou
2. reprezentativci (mladi, seniori, bivši)
3. prvotimci relevantnih klubova
4. prvih 10 pikova na draftovima, bez obzira da li su već zaigrali
5. kupljeni/prodati za velike pare (kolike?)
6. ekscentrici i ekstremi (igrali goli, povukli protivnika za skrotum kao Batica Mirković, umrli na terenu...)

Komentari

1. Koje nagrade su relevantne za prvu tačku?
2. Može.
3. Može, samo umesto relevantnih staviti klubova koji igraju u prvoj ligi.
4. Hm, svi pikovi.
5. Ako već igraju u relevantnom klubu, onda je ovo suvišno.
6. Protiv. -- Bojan  Razgovor  23:10, 4. februar 2009. (CET)

1. Npr. Zlatna, Srebrna i Bronzana kopačka, fodišnja nagrada Frans fudbala kao evropske fudbalske nagrade, MVP у кошарци и одбојци... --В. Бургић (реци...) 23:24, 4. фебруар 2009. (CET)

1. 1. Jbg, to je obuhvaćeno trećom tačkom. Ne možeš osvojiti ovu nagradu, a da nisi prvotimac. -- Bojan  Razgovor  23:50, 4. februar 2009. (CET)

1. 1. Znam, ali ne znam je li tako bilo uvek. Naročito u košarci, gde imaš više igrača na klupi nego u prvom timu. --V. Burgić (reci...) 00:16, 5. februar 2009. (CET)

2.Hm,ja bih ovde izbacio mlade,osim ako nisu uradili nešto značajno(znači ne učešće na EPu,već neko lku mesto) i uneo dodatnu korekciju za države.Znači svi bivši i sadašnji reprezentativci Surinama u fudbalu,jednostavno nisu značajni.Dakle,reprezentativci koji su učestvovali na međunarodnim takmičenjima (zvaničnim).

3.Kako definišemo prvotimce?Kao onih 32 dva koji primaju neku plaću ili kao one koji su starteri i igraju?Da to izdefinišemo kao što imaju Englezi ili ko već,u fudbalu,za igrače van EU(tipa igrao na 50% utakmica svog kluba u sezoni(važi samo za period kada nije bio povređen))?Ovako bi izbegli urnebesnu situvaciju da imamo članke o ljudima koji loptu osete samo na treningu i to kad je vade iz torbe.

5.Rekordni transferi lige tj. države u tom trenutku.

6.Hm,ne znam baš.Malo je vihe,al` ono.Tipa taj i taj je fudbaler,poznat po tome što ga je udario grom na tekmi i ubiJo ga na mestu.Malo hevi zvuči. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Može ovako: prvotimac si ako si odigrao bar trećinu mečeva u prethodnoj sezoni? -- Bojan  Razgovor  21:25, 6. februar 2009. (CET)

Može. Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

I bitni su reprezentativci Surinama. Nacionalnost ne treba da bude aršin. -- Bojan  Razgovor  21:27, 6. februar 2009. (CET)

Nije bitna nacionalnos`,bitna je razvijenos` tog sporta u toj zemlji.da li su svi reprezentativci Srbije u karlingu avtomatski relevantne ličnosti?Ne bih rek`o. Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

4. ????????? Da nije malo bezveze. Mnogi poznati košarkaši nisu se ni prijavljivali za draft ili su bili ... pik--Valsinarb ćitfeJ 22:45, 26. april 2009. (CEST)

Sportisti u pojedinačnim sportovima

1. nagrađivani na nacionalnom i nadnacionalnom nivou
2. prvih n, bivših i sadašnjih (da li isto n za sve sportove, ili npr prvih 100 tenisera a samo prvih 50 golfera?)
3. ekscentrici i ekstremi (opet)

Komentari

1.Treba definisati faktore za sportove.Da li je olimpijski,da li je razvijen itd isl itr.Tipa najbolji karlingaš u Srbiji?Brate mili ima ih 30 sa sve navijačima.Ili najbolja padobranka u Srbiji.Njih okruglo ima dve,tj. jedna sigurna,a pojavi se još jedna povremeno.

3.Labava kategorija,ali `ajde.

Da li su svi koji su se popeli na Mont Everest avtomatski bitni? Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Sportski klubovi

1. osvajači nacionalnih i međunarodnih prvenstava
2. prvoligaši
3. učesnici „Fajnal n“ kontinentalnih i svetskih takmičenja

Komentari

Ja bih ovde dodao i one sa dugom tradicijom tj. svi koji su ikad bili prvoligaši.Ima klubova osnovanih 1919. ili tako neke,koji imaju tradiciju,a sad su ko zna gde. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Podrazumeva se da je bilo kad igranje u prvoj ligi dovoljan uslov. E sad ja mislim da bi trebalo staviti i npr. drugu srpsku ligu. A da ne govorim o nemačkoj, engleskoj, italijanskoj, španskoj... Znači za ove zemlje i njihova 3 liga u fudbalu je dovoljno značajna za članke. Naravno treba utvrditi i na koje sportove se odnosi kriterijum. Npr prva liga srbije u boćanju (ako je ima) nije dovoljno bitna da svaki klub ima članak. --Jovan Vuković (r) 11:09, 28. februar 2009. (CET)

Političke partije

1. bilo kada prešle cenzus, bez obzira na trenutno stanje (npr. SPO u vreme kada nije bio u skupštini posle 23. decembra 2000.)
2. predvođene relevantnim ličnostima (Pokret snaga Srbije, zbog Bogoljuba)
3. otcepljene od drugih relevantnih političkih partija (naprednjaci, LDP pre nego što je ušao u parlament)
4. izazvale značajne incidente (sidurno da ima partija koje ne potpadaju pod gornje kriterijume, ali imaju značaja kao političko krilo ETE, Šin Fejn i njima slični, npr. Radnička partija Kurdistana)

Komentari

Bilo kada prešle cenzus i to kao ravnopravan faktor na izbornoj listi.A ne da su se njihovi predstavnici našli (da ne kažem krili) na listi nekog drugog.Recimo,sad su išli u tandemu Pačići,Krkobabići i Žirafa i oni su prošli.Super.Međutim,na listi SPSa su bili i predstavnici Patriotskog saveza veterana ili tako nešto.To su oni momci koji su "političko krilo" garde svetog cara Lazara (onaj fini čika Hadži-Idimidođi sa komičnom frizuricom),a nji`ov predstavnik u vlasti je predložio onaj čuveni uvoz Tajlanđanki u Srbiju,jer su nam srodne i `oće da rađaju,između ostalog.E ti momci nisu bitni.Po meni. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Slažem se sa opaskom. Dakle, ako se lista zvala „SPS-JUL-Nova Demokratija - Slobodan Milošević“ (a zvala se tako), onda su ove tri partije i lokalni predvodnik bitni. Ako je na istoj listi bila i Nova komustička partija Jugoslavije, to je irelevantno (osim ako su dali nekog ministra i sl.). --V. Burgić (reci...) 10:19, 6. februar 2009. (CET)

Ako su manjinske stranke dovoljno značajne za Vikipediju (po pripadnosti nekom narodu), a morale bi da budu, mislim da treba da budu dovoljno značajne i one stranke koje rade u određenim delovima zemlje ili prosto imaju predstavnike u bilo kojoj Skupštini opštine. Takvih stranaka, prema mojim saznanjima, najviše ima u Vojvodini. Ovo možete, ako želite, da usložnjavate, pa da postavite donju granicu broja stanovnika svih opština u kojima određena stranka ima provereni uticaj, ali ja mislim da to ne bi trebalo da se radi. -- Tulimirović 18:23, 4. mart 2009. (CET)

mislim da predstavnici nisu dovoljni, ali da je bitno ako učestvuju u vlast ili (naročito) ako su dale predsednika opštine. To je u Vršcu „Pokret vršačka regija - evropska regija“, to je bila Jedinstvena Srbija i pre nego što su ušli u republičku skupštinu (zbog Jagodine), ali to ne može da bude „Grupa građana Cone“ bez obzira što ima 3 čoveka u skupštini opštine Blace. --V. Burgić (reci...) 09:33, 16. mart 2009. (CET)

U redu. To je usložnjavanje. Vaše je igralište, ja samo predlažem. ;-) --Tulimirović (razgovor) 18:17, 25. april 2009. (CEST)

Mislim da stranke nastale otcepljenjem od drugih stranaka ne zaslužuju posebnu pažnju. To ne znači da mislim da LDP i SNS ne zaslužuju pažnju Vikipedije, nego da to ne bi smelo da bude merilo, jer neke mogu biti sasvim beznačajne. Takođe, otcepljenje je teško odrediti. Da li se ovde vezuje za važne političke ličnosti? --Tulimirović (razgovor) 18:21, 25. april 2009. (CEST)

---

Dodao bih ovim pravilima još dva pravila. Slovom i brojem:

5. Све регистроване странке по новом закону

Zašto? Zato što je za registraciju stranke potrebno deset hiljada (10000) potpisa, a verujem da je to sasvim dovoljna količina potpisa da implicira nešto od opšteg i javnog značaja.

Takođe bih dodao:

6. Све странке у оснивању са неким дефинисаним роком

Dakle, stranke koje su taze osnovane, ali još uvek nisu skupile tih 10000 potpisa. Naravno, vremenski ograničeno, tj. ako se u zadatom vremenskom roku ne skupe potpisi (tj. stranka ne pređe u prethodnu kategoriju), stranica se briše i to je to.

Dodatno bih hteo da pitam na šta se tačno odnosi stavka 1? Piše da su stranke prošle cenzus, ali me zanima da li se to odnosi na republički cenzus ili bilo koji cenzus, pošto je vrlo verovatno da ima i lokalnih stranaka koje nikad nisu ni razmišljale da se kandiduju na republičkim izborima, ali se kandiduju i pobeđuju na lokalnim (onaj Raka Radović iz Svilajnca je primer toga). --Filip ^r 17:48, 24. jun 2010. (CEST)

---

Nadam se da sledeći predlog neće biti obrisan...

Uzevši u obzir prvi predlog i opaske učesnika ove kratke rasprave, predlažem da se stvar pojednostavi. Očekujem da će, ako budemo usvojili svedeni i izmenjeni predlog aršina, anomalije biti zanemarljive, a posao svima olakšan.

Predlažem da se političkim strankama u Srbiji dozvoli postojanje na Vikipediji u slučaju da ispunjavaju bar jedan od sledeća dva uslova:

1. bilo kada prešle cenzus za Narodnu skupštinu, kao ravnopravan faktor na izbornoj listi, bez obzira na trenutno stanje (npr. SPO u vreme kada nije bio u skupštini posle 23. decembra 2000.);
2. trenutno upisane u Registar političkih stranaka po važećem Zakonu o političkim strankama.

Burgina i moja opaska u vezi sa pomesnim vlastima su delimično uključene kroz drugu stavku predloga. Ako je stranka savremena, uknjižena, po ovom predlogu već ima pravo da postoji na Vikipediji, pa nije potrebno dalje usložnjavati, posebno zbog nečega što ću navesti u nastavku, nečega što vidim kao važno.

Filip je objasnio zašto uknjižene političke stranke treba da imaju pravo da postoje na Vikipediji. Dodajem da u zakonu postoji odredba koja kaže da se stranka briše iz registra u slučaju da za osam godina od upisa ne zadovolji ovu našu prvu stavku. Ustvari, može da prođe i kroz Skupštinu Vojvodine, ali je i to dovoljno dobro. Postoji još jedan zakonski izlaz - da ponove skupljanje potpisa. Ipak, u stvarnom svetu, to skoro niko neće raditi. Preskupo je, ako ništa drugo, osim u slučaju da stranke učestvuju u vlasti opština i gradova.

Mislim da političke stranke u postupku uknjižbe ne treba da budu prisutne na Vikipediji, jer taj postupak traje dovoljno kratko, a ovde ne radimo posao za dva dana, tek reda radi. U najgorem slučaju, uknjižba može da se rastegne na pola godine, ali obično traje do dva meseca, od kojih će skoro ceo jedan buduće stranke trošiti na prikupljanje potpisa i druge radnje potrebne da bi se jedna stranka upisala u Registar političkih stranaka, a drugi na opštenje sa nadležnim ministarstvom, ispravke i dopune, i zato njihove orne članove, u to vreme, neće zanimati postavljanje članaka na Vikipediju. Baviće se drugim poslovima, osim u onom najgorem slučaju, koji ne moramo da obrađujemo, jer će biti suviše retka pojava, ako se uopšte bude nešto slično događalo u budućnosti, i zato što ima svoj, takođe blizak, kraj. Imajte na umu da će se, na duže staze, upisivati dve do tri stranke godišnje, a kada bude počelo brisanje iz važećeg registra, broj će brzo sa sadašnjih sedamdesetak spasti na pedesetak ili manje.

Hajde da razradimo ovo... Filip i ja bismo se rado pozabavili političkim strankama na Vikipediji, ali su nam za uređivanje ove oblasti, pored ostalog, potrebni aršini. --Tulimirović (razgovor) 16:15, 21. oktobar 2010. godine

Naseljena mesta

1. istorijski značajna mesta, bez obzira na veličinu (Borodino, Borovo selo)
2. prestonice i administrativna središta (nije isto, npr Hag i Amsterdam)
3. mesta sa više od n stanovnika (n > ?, u svakom slučaju ne i anonimna mesta u Francuskoj sa 111 stanovnika)
4. sedišta relevantnih kompanija (Redmond)

Komentari

Uz sve ovo,po meni su naseljena mesta,koja prihvata država u kojoj su kao naseljena mesta (selo,da zaselak jok) dozvoljena,pogotovo ako su članci odrađeni kao sela u Srbiji i Crnoj Gori.Mislim da nema potrebe za nekim masovnim unosom,ali mislim da, ukoliko se dođe do podataka, to treba uraditi za prostor SFRJ(ovaj plan postoji,pitanje je dokle je stigao).

Takođe bi faktor stanovnika,trebalo definisati prema broju stanovnika u državi ili tako nečem,a dodati i administrativna sedišta nižeg ranga,tipa opština kod nas ili tako nečeg drugde(ako se pod tim nije podrazumevala formulacija administrativna središta). Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

Pod administrativnim sedištima sam mislio na slučajeve poput Holandije i Crne Gore koje imaju prestonicu (sedište kralja u Holandiji i cara u Crnoj Gori) i administrativno sedište (Amsterdam i Podgorica, respektivno). To što ti hoćeš su municipalni centri (centri lokalnih samouprava), i slažem se da ih takođe treba imati. Ali ne mogu da prihvatim da neko počne da piše o svojoj opštini, pa ubaci svaki zaselak. Nikako ne mogu da nađem ono selo sa jednim čičom Srbinom i muslimanskim grobljem, ali mi je to baš zapalo za oko. --V. Burgić (reci...) 10:24, 6. februar 2009. (CET)

Ovo ima Babu koja je nezaposlena udovica i neispitano groblje. Crni Bombarder!!! (†) 18:09, 6. februar 2009. (CET)

Samo za ovu stavku nisam da budu uvedena pravila ovog tipa i sigurno ću glasati protiv iz više razloga:

1. svako bogovetno mesto, bez obzira koliko veliko selo bilo, zauzima neki prostor i tu žive ljudi - relevantno je kartografima (meni ovo liči na uvođenje pravila za vrste živih bića)
2. posredno, neposredno, kumulativno ili kako god, svako mesto je imalo ili ima ili će imati uticaj na istoriju - svaka rasprava je bespredmetna
3. ok, jedan čiča Srbin i šta ti ja znam, ali posmatrajmo to i kao kuriozitet u krajnjoj liniji, a i te kako može biti zanimljivost, primer ili kontraprimer (sećam se jednog sela o kome sam čuo, a nalazilo se u Sibiru, koje su Rusi navodno bombardovali i sravnili sa zemljom samo iz tog razloga što je nastalo bez znanja i planiranja vlasti, iako nikome nije smetalo u ledenom prostranstvu)
4. pa to su članci koji navode literaturu, što većina drugih „nespornih“ članaka uopšte nema!!!! (po tom pitanju „enciklopedičniji“ su od mase drugih)
5. sela u Srbiji mogu da utiču na povećanje broja korisnika na njikipediji - možda je nekome odatle roditelj ili baba, deda, uvek će voleti da pročita nešto o tom delu sveta (s obzirom da ovo nije srpska, već njikipedija na srpskom, isti aršini se primenjuju i na sela iz drugih zemalja, iako su tu manje šanse da će se pojaviti neko rodom odatle)
6. ukidanjem tih članaka naša njikipedija će izgubiti ne samo na kvalitetu, već na kvantitetu - prestići će nas susedi, a mi to ne želimo, bar ja ne želim i hoću da budemo najbolji (!)--Metodičar zgovor²a 17:48, 6. februar 2009. (CET)

Daklem, pogledaj tu babu. Imaš ispod navedene izvore. A sad mi kaži u kom se od tih izvora kaže „Po kazivanjima starijih ljudi mogle su se čuti priče o ostacima iz vremena Rimljana-Latina.“? Ova konstrukcija je jedna od omiljenih tema Neciklopedije. --V. Burgić (reci...) 20:46, 6. februar 2009. (CET)

Koliko sam imao prilike da vidim, neciklopedija je pukla, te će ostati kao tužan spomenik još jedne propale zanimljive ideje. Na stranu to, ne kažem da i na tim člancima nije potrebno još rada, ali hajde da vidimo, na kojima nije?--Metodičar zgovor²a 20:55, 6. februar 2009. (CET)

Ma pojavila se neka riba i pobrisala pola članaka. Strašno. Ta Neciklopedija je bilo jedno veliko osveženje u sajberspejsku. A evo šta kaže na temu Vikipedije. I ima u ovome mnogo istine . --V. Burgić (reci...) 21:02, 6. februar 2009. (CET)

E da neka „Jelena ubica“. :) Baš je ubica, uništi onako lep projekat!--Metodičar zgovor²a 21:28, 6. februar 2009. (CET)

Potpuno se slažem sa dejanom. To selo koje sada ima babu je nekada imalo 200 stanovnika. Nije samo sadašnji trenutak bitan za enciklopediju. I ako ne bude bilo stanovnika selo će i dalje da bude značajno, kao bivše naseljeno mesto. --Jovan Vuković (r) 11:20, 28. februar 2009. (CET)

jednim čičom Srbinom i muslimanskim grobljem-ovo je baš interesantna primer i nikako ne bih glasao za brisanje ovako nečeg.--Pinos (razgovor) 11:28, 28. februar 2009. (CET)

Albumi

Pošto postoji čitav niz članaka o albumima raznih pevača, grupa koj sadrže samo informacije koje se mogu naći na omotnici diska predlaem da se uvedu kriterijumi u vezi sa ovom temom. Moj predlog je (koji može da se prilagodi želji zajednice) je da pored ovih osnovnih podataka mora da postoji barem jedan, netrivijalan podatak o albumu (pod čime podrazumevam da se ne može dobiti brojanjem. Primer za trivijalni podatak je da je DžDžDž 10 album grupe ĐĐĐ a netrivijalni bi bio rezultat nekog istraživanja popularnosti tog albuma, ocena nekog kritičara i slično).--Pinos (razgovor) 08:31, 28. februar 2009. (CET)

Da taksativno navedem nekoliko osnovnih pokazatelja:

1. Članci o albumima mogu da postoje samo ako postoji i članak o pevači/grupi čije je delo album;
2. Čanci o albumima moraju da sadrže neku informaciju koja nije kataloška odnosno nešto više od podataka o godini izdanja, spiska pesama i slično. Rangiranje na nekoj relevantnoj rang listi ili komentar nekog kritičara su nešto što mi se čini kao najpodesnije što je za albume angloameričkih pevača/grupa mogće relativno lako obezbediti dok je za članke o domaćim (srpskim) pevačima i revačicama to malo teže ali i kod nas postoje muzički časopisi (kakvi takvi) pa i odatle može da se iščupa poneka informacija.

Postavio bih pitanje da li uvek važi da kada postoji članak o pevaču/grupi da su onda relevantni članci koji govore o albumima/pes,mama tog pevača/grupe. --Pinos (razgovor) 11:25, 28. februar 2009. (CET)

Ne. Potrebno je ispuniti oba gore navedena uslova, a ne bilo koji od njih. --Darko Maksimović (razg.) 16:55, 13. maj 2009. (CEST)

Komentari

Da, složio bih se sa ovim stavkama i to je u skladu sa vikipedija:Nezavisni izvori.--Metodičar zgovor²a 11:59, 28. februar 2009. (CET)

Od svih članaka o albumima na vikipediji smao je jedan deo ispod granice informativnosti (ako se gore predloženo usvoji kao granica) a i od tog broja najveći deo može lako da se dopuni. --Pinos (razgovor) 18:04, 28. februar 2009. (CET)

Izgleda da nije naročito veliki broj ljudi zainteresovan za glasanja ovog tipa.--Pinos (razgovor) 22:10, 16. mart 2009. (CET)

---

Nakon priče koja je pokrenuta na stranici za brisanje povodom Bajinih albuma, a zatim i dobila neku vrstu epiloga na ovoj raspravi,čini mi se (i nadam se) da je krajnje vreme da postignemo dogovor o minimumu uslova koje članak o albumu bilo kog izvođača mora da ispuni da bi opstao kao nezavisan članak.Dakle,mislim da bi trebali da formulišemo nekoliko predloga, za koje bi se kasnije glasalo. (Mislim da je neka dublja rasprava o ovoj temi izlišna,jer je već i premnogo stvari rečeno oko toga.)

Nužni uslov za opstanak članka o nekom albumu, po meni je postojanje članka o samom autoru,bez toga je sumanuto baviti se albumima,po meni bar.Dakle,ako neki autor ima članak na sr.njiki (bilo da je zaista bitan, bilo da ispunjava kriterijume oko kojih smo se dogovorili, bilo da opstaje ovde zahvaljujući neaktivnosti (tj. ne petljanju u mutno) administratora ili pak čudnoj konstelaciji snaga na i ličnim afinitetima korisnika na stranicama za brisanje), svi njegovi albumi mogu da postoje kao nezavisni članci.

U tom slučaju imamo nekoliko logičnih rešenja za minimumu podataka za jednu klicu:

1. Jedna rečenica.
2. Jedna rečenica i spisak pesama (u šablonu, u šablonu sa dužinama njihovog trajanja). (Ovde ih ima dve+spisak pesama van šablona.)
3. Jedna rečenica, spisak pesama i omot albuma. (Beše i ovde, al` ga spojiše.)
4. Jedna rečenica i popunjena kutijica za album.
5. Jedna rečenica, spisak pesama i popunjena kutijica za album.

Nadam se da će se priče na ovu temu konačno okončati nakon ovoga i da šta god da se izglasa (ako do toga dođe) neće pasti u zaborav,kao što se desilo sa muzičkim aršinima. Crni Bombarder!!! (†) 11:51, 10. maj 2009. (CEST)

Svojevremeno kad smo Nikola Smolenski i ja pričali o ulicama on je rekao (nema šanse da nađem gde tačno: izvinjavam se ako grešim) da takav članak (o ulici) mora da sadrži nešto osim kataloških podataka. Ja se generalno sa ovim slažem samo što je pojam kataloških podataka kod ulice teško odrediti ali je naprotiv kod albuma to sasvim jasno: sve što je na omotnici je kataloški podatak i kao takvo je nedovoljno (po mom mišljenju) da opstane kao samostalan članak. Mora da ima nešto i van toga, na primer neku recenziju o albumu ili pdoatak o prodaji ili tako nešto. Samo postoji jedan problem: za albume sa angloameričkog područja ovakve podatke je dosta lako naći dok je za one za našeg podneblja to dosta teže. Ne verujem da psotoji neki časopis gde se prati produkcija turbo folk albuma sa stručnim recenzijama.--Vojvoda razgovor 21:38, 10. maj 2009. (CEST)

Mora da se pooštre uslovi za albume folkera, jer ćemo se u protivnom pretvoriti u reklamnu agenciju za izdanja Granda. I zašto svaki album mora da ima izdvojen članak? Zašto ne idu u sklopu sa tim nazovi pevačima? Pa o njima i tako nema bog-zna-šta da se napiše, ne vidim da će im članci biti opterećeni kilobajtima. Doduše, treba ekstremno pooštriti i relevantnost za same te... izvođače, ali tu se ne bih mešao, što se mene tiče nek se pojave svi ovde, jer iskustveno znam da bi potenciranje kriterijuma za bilo šta ovde bilo samo kontraproduktivno.--Metodičar zgovor²a 21:50, 10. maj 2009. (CEST)

Treba dobro razmisliti da li postojanje članka o pevaču/pevačici/grupi automatski znači da može da postoji članak o svim njegovim/njenim/njihovim albumima. Valjda album sam po sebi mora da ima neki značaj? Ovo je alko odlučiti kada su neki stvarno poznati muzičari u pitanju ali Mojne mala je pokazala kako apsurdne rezultate može da da predloženi kriterijum (ako pevač onda svi albumi :)--Vojvoda razgovor 21:53, 10. maj 2009. (CEST)

To Metodičar: Što se izvođača tiče ja sam za to da bude tri albuma kriterijum relevantnosti ali se slažem da relevantnost autora ne sme da znači automatski relevantnost i svih albuma koje je izdao.--Vojvoda razgovor 21:54, 10. maj 2009. (CEST)

Pa, mislim da je sasvim ok da ti albumi budu u članku o pevaču, slično kao što za glumce postoji tablica sa nazivima uloga. Ukoliko je neki album zaista relevantan (a takvih je kod naših folkera zanemarivo malo i pre svega mislim na inozemce i nešto „drevnije“, „kultne“ albume) onda naravno da bude članak.--Metodičar zgovor²a 22:05, 10. maj 2009. (CEST)

Vidi, ako nemaju izvor, to je njihov problem, ne naš. Nije džabe uveden zahtev za izvorima - proverljivošću. Ako časopisi Grand, Skandal, Svet i Blic žena ne objavljuju takve podatke, kako onda proveriti istinitost navoda. Dakle: ako ima samo podatke sa omota - u tekst o „muzičaru“, a ako ima još neki relevantan podatak, onda može članak. Pa zamislite samo članke o knjigama koji bi imali kao jedine podatke one date u CIPu (katalogizacija u publikaciji) - naslov, naslov originala, ime pisca i prevodioca i ISBN. Pa imali bismo milion članaka! --V. Burgić (reci...) 23:19, 10. maj 2009. (CEST)

Ovde je važna i aktuelnost. Naime, svi aktuelni albumi su verovatno popularni (ovde treba neko da stavi šablon, jer nisam merodavan, samo pretpostavljam). Pitanje je koliko su zaista važni. Na primer, svi se sećate Ivana i onog njegovog „200 na sat“. Mislim da se negde u vrlo ozbiljnim diskusijama taj album (i pesma) pominje kao početak turbo-folk epohe i taj album iz tog ugla jeste relevantan. Koliko znam, Ivan je snimio još albuma, ali ih se, takođe koliko znam niko i ne seća i nisu ostavili neki trag. To se sve dešavalo nekad i sa ove pozicije već možemo da uočimo kakvu-takvu relevantnost. Za ove albume koji su trenutno aktuelni, teško. --Metodičar zgovor²a 23:32, 10. maj 2009. (CEST)

Mislim da se moraju i razlikovati pevači. Nije svačija relevantnost ista (pa ni u turbo folku) Ima pevača koji su zaista ostavili trag u srpskoj kulturi (kakvog takvog) i o njihovim ostvarenjima možda i može da se piše ali ako bi o svakom relevantnom izvođaču turbo folk muzike pisali i članke o njegovim albumima (od po jedne rečenice) to bi bilo besmisleno jer bi se namnožilo godišnje nekoliko stotina 8možda i hiljadu) albuma. A baš sam čuo u skorije vreme da i Hindusi imaju nešto slično našem turbo folku. Zamislite tek kolika je njihova produkcija?--Vojvoda razgovor 06:28, 11. maj 2009. (CEST)

---

Okej,`ajmo dalje sa predlozima,ja sam dao presek postojećeg stanja u člancima koji trenutno opstaju kao samostalni članci kod nas.

Zašto bismo pooštravali kriterijume za albume folkere?Po kom objektivnom osnovu ili merilu za njih treba,a za rok muziku (ili klasiku ili koju god drugu vrstu muzike) ne treba?Ukoliko ovde postoji većina ljudi koja tu vrstu muziku smatra kreštanjem,mukanjem i čime ne sve,to im ne daje za pravo da taj svoj subjektivni osećaj nameću kao objektivan i jedini validan stav.Mislim da je o ovome bespredmetno raspravljati.Ili pričamo o pravilima za sve albume (bez obzira na to koja je muzika na njima, ko im je izvođač, odakle je, da li je prodao kravu ili drogu da bi ga snimio itd isl itr) ili bolje da se odma` razilazimo.

Moj,lični,stav je da ukoliko imamo članak o piscu ili glumcu,logično je da imamo i članke o svakoj njegovoj knjizi ili filmu.Na osnovu čega možemo da utvrdimo da li je neki album značajan?Ili još bolje neki film ili serija?Pogotovu ako još nisu ni snimljeni,a imamo članke i o takvim `tvarima.

Pitanje pevača/bendova i njihove relevantnosti je potpuno drugačija tema.Mi smo,čini mi se,usvojili neka merila o ovome,pa smo jopet imali sumanutu situaciju da moramo da glasamo o tome da li članak o trojici dečaka (rođeni `91 ili `92) iz Zaječara koji su strit artisti,hiphoperi,nadaju se da će izbaciti album,a vreme provode hopojući po Zaječaru i izražavaju svoj prezir prema diktaturi Borisa Tadića i simpatije prema Voji Šešelju kroz svoje stvaralaštvo kroz urbane tekstove,grafite i bunt.Pre neki dan smo dobili čopor članaka od jedne do pet rečenica o bendovima modernih stremljenja u Srbiji, koji nisu poznati van kruga ljudi koji ih sluša.Tako da je to pitanje još uvek otvoreno,a biće još dosta dugo.Mislim da Zvezde Granda,treba tretirati na isti način kao i Operaciju Pijumf,kao i Veliko blato,jer su u pitanju identične stvari.Gomila ljudi koja se pokazuje na TeVeu, ne bi li postala poznata.Ništa više,ništa manje.

Kao što kod glumaca postoji spisak filmova,tako i kod pevača postoji spisak albuma i to je to.Vaš predlog je (tehnički) ekvivalentan predlogu da se članci o filmovima spoje sa člancima o glumcima.Na kraju krajeva,ako imamo članke o filmovima koji sadrže jednu rečenicu, kutijicu sa kataloškim podacima i spiskom glumaca,zašto ne bi imali i članke o albumima sa odgovarajućom količinom podataka.Po meni bi prihvatanje drugačijeg principa rada,bila primena dvostrukih standarda,koje bi valjda trebali da izbegavamo,koliko god da se oni stalno ovde primenjivali,na ovaj ili onaj način.

No,ne treba da širimo dalju priču,već da razvijamo predloge o kojima bi se posle glasalo. Crni Bombarder!!! (†) 16:18, 11. maj 2009. (CEST)

Mala ispravka crni: nisam rekao da uz glumce treba da stoji samo spisak filmova, već spisak uloga. Ima razlike? O filmovima naravno da treba da postoje zasebni članci, ali ne vidim kako to sada povlači i albume. Isto tako ne vidim kako mogu da se porede muzičari koji se bave umetnošću sa onima koji nisu priznati kao umetnici, već se bave nekim drugim popularnijim pristupima. Znači ceo tok misli njikipedijanaca o uzročno-posledičnim vezama, tipa ako je to, mora onda i ovo, nije ono sa čime se esencijalno slažem, čak dagušče. Meni naprosto Pavaroti nije isto što i Tarmi Rićmi, niti mi je pijanista u filharmoniji isto što i Mici Cici. Standardi jednostavno i mogu biti samo „dvostruki“. Razloge zašto je to tako sam napisao petsto puta, istrošio sam se i nemam želju da dalje elaboriram podešavanja jednake strogosti za sve moguće muzičare, pisce, slikare i ostale. Jedino što bih da napomenem pre isključenja je da je važno na kakvim se osnovama grade kriterijumi i koji smo cilj postavili; odnosno o čemu želimo da pišemo na njiki.--Metodičar zgovor²a 16:40, 11. maj 2009. (CEST)

ekvivalentan predlogu da se članci o filmovima spoje sa člancima o glumcima.-ove dve stvari nikako nisu ekvivalentne. naime moze se porediti album i knjiga kod pisca ali sa filmom gde ucestvuju desetine ljudi (koji se vide) a ne samo jedna licnost kao kod knjige i albuma. Posto ne mozemo razdvajati folk, klasicnu rok muziku i sl onda mozemo da usvojimo kriterijum da clanak mora da sadrzi neki podatak iz nezavisnog izvora sto je potpuno razumno. Ako o nekoj operi postoji citava literatura a o albumu turbo folk zvezde koji se pojavio pre mesec dana ni prikaz u relevanntoj (muzickoj) stampi--Vojvoda razgovor 19:09, 11. maj 2009. (CEST)

Sto se tice Zvezda granda, Velikog brata i operacije trijumf na nekoliko glasanja sam pokazao svoj stav o ovome ali cu ponoviti: po mom misljenju samo ucestvovanje u ovakvom shou ne obezbedjuje relevantnost vec samo ako je nakon toga ostvarena karijera ali ovde ne pricamo o muzicarima vec o albumima i necu da oftopikujem.--Vojvoda razgovor 19:15, 11. maj 2009. (CEST)

Kao što sam već naveo,pogubićemo se u silnoj priči.Ja sam gore,na početku,dao neki presek kako izgledaju članci o albumima kod nas i kako bi mogli da izgledaju neki od osnovnih predloga.Trebalo bi formulisati još neke,ukoliko ovi nisu odgovarajući.

(Rekao sam da je poređenje glumac-pevač, film-album urađeno u tehničkom smislu.U oba sluačaja imamo često članak od jedne do tri rečenice (o glumcu/pevaču), nakon čega sledi spisak (filmova/albuma) sa vezama ka člancima, koji,opet,sarže jednu do tri rečenice (o filmu/albumu), kutijicu sa kataloškim podacima(o filmu/albumu) i spisak (glumaca/pesama).)Crni Bombarder!!! (†) 14:04, 14. maj 2009. (CEST)

Vidim da već ima dosta teksta a malo diskuntanana. Bojim se da diskusija nema previše smisla ako se još neko ne uključi.--Vojvoda razgovor 22:29, 15. maj 2009. (CEST)

Ništa ondak,izgleda da će da se natežemo sa glasanjima o svakom bogovetnom albumu na ovoj njiki.Kad možemo o piscima i čudima,zašto bi albumi bili izuzetak. Crni Bombarder!!! (†) 01:31, 16. maj 2009. (CEST)

Opšti komentari

Poznato mi je da na ovoj Vikipediji postoji želja za ovakvim spiskom kriterijuma. Moje mišljenje je da su oni inherentno arbitrarni i da je opšta smernica na engleskoj Vikipediji bolje rešenje („predmet dovoljno radova objavljenih u izvorima na dobrom glasu nezavisnim od teme članka da se sastavi enciklopedijski članak“). U tom smislu, ne podržavam ovakve ideje, za koje nalazim da su nepotrebno krute. (Štaviše, tamo su sve jači glasovi da je u suštini dovoljno zahtevati proverljivost...) Ako se već hoće ovako nešto, predlažem da se kao probno rešenje skoncentrišemo na kriterijume za ljude/biografije (sve gornje stavke osim poslednje dve) a da ostale kategorije za sada ostavimo po strani. --Dzordzm (razgovor) 18:24, 4. februar 2009. (CET)

I Stranka „Nijedan od ponuđenih odgovora“ i ona federalistička bosanska stranka, kao i gro drugih tema spada pod „proverljivo“. Prema VP:ČZB, proverljivost definitivno nije dovoljan uslov za enciklopedičnost. Štaviše, ovakav stav je do sada samo bio uzrok brojnih flamewar-ova --V. Burgić (reci...) 22:45, 4. februar 2009. (CET)

I fašizam je davao vrlo jasna i jednostavna pravila, efikasno se borio sa nekima od problema koje je imala Vajmarska republika i od kada je usvojen pa do 1945. (ili tu negde) nije bilo flejmova u nemačkom parlamentu. Ali to ne znači da je bio ispravan. Izvini što sam ovako baš đonom dao primer, ništa lično. --Dzordzm (razgovor) 23:33, 4. februar 2009. (CET)

Takođe, osnovni problem je u tome što ti ne pokušavaš da ustanoviš dovoljan uslov za enciklopedičnost - sa time ne bih imao problem - nego potreban uslov, što je nešto sasvim drugo. Stranka NOPO nije bila predmet nikakvih netrivijalnih radova u izvorima nezavisnim od teme, a što se bosanske federalističke stranke tiče, ona je borderlajn slučaj, jer iako trenutno nije relevatna, jeste u jednom osetljivom trenutku radila nešto o čemu se pričalo i nije 100% jasno da je brisanje tog članka u interesu enciklopedije. Međutim, taj članak se može oboriti po liniji autobiografije odnosno konflikta interesa. U tom smislu kruta pravila nisu potrebna za slanje ova dva članka u elektronsku crnu rupu. --Dzordzm (razgovor) 23:33, 4. februar 2009. (CET)

Naravno, fašizam je imao kruta pravila i svi znamo šta fašizam jeste bio i šta je sve loše odradio. Međutim, koliko je svrsishodno na osnovu tog jednog jedinog i negativnog primera zasnivati kompletan rad u vezi sa bilo čim? Svaki put kada otpočnemo nešto, neko će da izbunari neki loš primer (a fala bogu uvek ih je bilo), te ćemo da odustanemo. Pri tome uošte nije važno što se i anarhija pokazala u mnogim primerima potpuno destrukrivna, a mnogi sistemi sa jasnim kriterijumima valjani. Uostalom, data pravila uopšte nisu tako striktna. Na primer, prvo navedeno za pisce: „članovi relevantnih izbornih udruženja (Akademija nauka, a ne UDS)“ je veoma fleksibilno, jer hajde da vidimo šta je sve relevantno udruženje? Za sve uslove je slična situacija. I koliko ja cenim situaciju, dovoljan je i jedan uslov, a ne svi da se ispune. Pa i ti sam znaš Đorđe da ti je za sve u životu potrebno makar neki (elementarni) uslov da bi mogao nešto da radiš kako treba. Ipak, ako je uvođenje kriterijuma toliki problem, nećemo ih uvesti i igraćemo se enciklopedije i dalje.--Metodičar zgovor²a 09:57, 5. februar 2009. (CET)

Ne mislim da se može sve na isti način staviti u šablon i zajednički tretirati. Još uvek postoje neslaganja oko biografija i procene značaja, a ni ovaj broj kategorija nije ni blizu konačnom (a šta sa muzičarima, muzičkim grupama, albumima, singlovima, tv licima, serijama, dramama, pesmama, računarskim igrama, likovima iz crtanih filmova, softveru, firmama, političarima, sveštenim licima, osnovnim školama, .... mislim da se može još dosta dodati). Jednostavno ne može se sve na isti način tretirati. Izgleda jednostavno, ali više nosi problema nego što ih rešava. -- JustUser  d[-_-]b  13:17, 5. februar 2009. (CET)

Zapravo, rešenje može biti veoma jednostavno: pronaći kriterijume za kategorije sa kojima smo imali najviše probelma, a koliko znam to su biografije, sport, politika i muzika (sa tim da za ovo poslednje već postoji).--Metodičar zgovor²a 14:10, 5. februar 2009. (CET)

I da i još nešto; zašto se toliko mučiti u iznalaženju izgovora, zar nije mnogo jednostavnije reći da ne postoji dobra volja da se to odradi? Ja bih tako uradio. Onda bismo zaista postigli napredak - imali bismo crno na belo da nas kriterijumi ne zanimaju i da je svađa mnogo zanimljivija. :) --Metodičar zgovor²a 14:12, 5. februar 2009. (CET)

Pokušavali smo već više puta sa utvrđivanjem određenih smjernica na ovu temu, ali nije bilo uspjeha. Ja mislim da je problem u tome što se Vikipedija ne shvata kao enciklopedija u klasičnom smislu, nego je proširala svoju djelatnost i na sakupljanje kataloških podataka. Veliki uticaj na naše saradnike ima sve ono što se dešava na engl. Vikipediji, ali mnogi gube iz vida da engleska Vikipedija ima drugačiji ritam razvoja od naše ili bilo koje druge manje Vikipedije. Oni imaju širok spektar korisnika sa različitim interesovanjima koji se mogu pozabaviti organizacijom svih tema pa i onih od manjeg enciklopedijskog značaja, dok mi imamo jednu fiksnu strukturu saradnika koji pretenduju da obuhvati sve teme, što nije nimalo realno. Takođe imamo problema sa obučavanjem ljudi kako da pišu enciklopedijske članke, jedan standardni broj onih koji se nikako ne snalaze i koji kada im se jednom obriše ono što su napisali, ma kako izgledalo, jednostavno odluče da više ništa ne rade ovdje. U suštini mi imamo puno malih problema za koje nemamo rješenje jer nam trebaju daleko veći ljudski resursi od onih s kojima trenutno raspolažemo. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:30, 5. februar 2009. (CET)

Još da napomenem, pošto sam tek sad pročitao sve komentare, da je analogija sa fašizmom ovdje apsolutno promašena i neprimjerna, pa čak i ako ide uz izvinjenje. Na ovu temu je nephodno uspostaviti neke smjernice, pa ne moraju biti sveta krava, ali su nam neophodne kao orijentacija, naročito kada se radi o biografijama ljudi koji tek počinju nešto u svojoj profesiji, ali i organizacijama raznih vrsta koje su se formairale u posljednjih par godina i o kojima niču članci kao pečurke na ovoj Vikipediji. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:14, 5. februar 2009. (CET)

Ne znam da li si primetio (jer, ruku na srce, imaš običaj da komentarišeš pre nego što primetiš), ali gore se upravo donose pravila - svete krave i u tome i jeste veći deo mog problema sa njima. Drugi deo mog problema je činjenica da su naprosto prestroga. Ove predloge niko ni ne pokušava da kvalifikuje kao primere, ili razjašnjenja, ili šta god, već će naprosto biti ovako ili nikako (Nisi član SANU? Šteta! Naši bajtovi su preskupi za tebe! Idi na englesku Vikipediju, oni nemaju dovoljno članaka pa će te lakše trpeti.). Takođe ne znam da li si skoro posećivao stranu VP:ČZB - da jesi, bilo bi ti jasno o čemu pričam. Ja bih voleo da prevedem en:Wikipedia:Notability (što će reći apdejtujem prevod Vikipedija:Značaj - za koji se beskrajno kajem što ga svojevremeno nisam stavio na izglasavanje - i pritom bih ga prebacio na Vikipedija:Zapaženost, što je ipak adekvatniji prevod). Meni lično su to i njegove varijacije jedina prihvatljiva pravila jer su jedina pravila koja ocenu o prelasku praga značaja ostavljaju seknudarnim izvorima a ne nekakvim inherentno arbitrarnim aršinima. Eh da, uzgred, ja ne mogu nikoga da sprečim da predložene aršine usavrši i izglasa. Ja imam samo jedan glas. --Dzordzm (razgovor) 10:30, 9. februar 2009. (CET)

Jasno nam je svima da vikipedija na srpskom jeziku pati od hroničnog nedostatka autora. Međutim, pod „autora“ mislim na ljude koji žele da doprinesu vikipediji kao enciklopediji, a ne na ljude koji vikipediju žele da iskoriste kao idealnu tablu za prikazivanje nekih svojih stvari, jer em je posjećena em je besplatna - takvih imamo na pretek: pojavi se korisnik, registruje se, odradi taj jedan članak o svojoj sestri koja je „književnica“, svojoj stranci koju je registrovao da ispadne anarhista i smuva sve ženske u svom društvu, svom ćaletu koji je bio inžinjer građevine ali i vrlo poštovan u komšiluku itd., i onda nestane, jer je vikipedija služila isključivo za to reklamiranje. Da stvar bude crnja, uvijek se jedan procenat pravih korisnika čak zauzme za njihov članak, pa među nama samima nastane tuča i svađa da li treba da ostane ili ne. Ponekad se neko čak povede argumentom „ako mu obrišemo članak, neće više doći na viki“, što je naravno duboko pogrešno. Upravo iz ovih razloga nam je potreban makar najmanji skup pravila o relevantnosti; ne moramo praviti aršine za relevantnost kriket kluba, ali možemo makar za stvari koje nam najčešće stvaraju probleme: pisce, sportske klubove i igrače, stranke i drugo što je gore navedeno (i možda još nešto). Ako je granični slučaj, okej, neka ostane, ali ako ne zadovoljava baš ništa, treba da leti. Ovako, dosad, svodilo se na to koliko je koji glasač taj dan ustao na lijevu ili desnu nogu, koliko mu je to u tom trenutku simpatično ili ne, i koliko je „čuo on za to negdje na netu, te bi trebalo da ostane“ („ljudi, što ste kruti, pustite dečka!“) isl. --Darko Maksimović (razg.) 23:47, 5. februar 2009. (CET)

U osnovi fašizma je ležala diktatura, ukidanje građanskih sloboda radi veće stabilnosti, sila jačeg nad slabijim, itd. Pravila su imala i imaju (i imaće) sva društva, pa i ova naša mikro-društva, jer ona od haosa stvaraju red, i pomažu sistematskom rješavanju određenog zadatka. --Darko Maksimović (razg.) 23:47, 5. februar 2009. (CET)

---

Nadam se da će do glasanja doći i da će se barem nešto usvojiti,kao i to da će se to posle primenjivati,a ne da završi k`o ona Dejanova akcija za koju se glasalo,pa opet nikom ništa.Ako se pojavi neki problematičan slučaj,uvek se možemo vratiti na stranicu za glasanje o njemu. Crni Bombarder!!! (†) 03:39, 6. februar 2009. (CET)

---

Dodadoh još nekoliko kategorija o kojima smo flejmovali. --V. Burgić (reci...) 20:41, 6. februar 2009. (CET)

Nešto se razmišljam, jedan od opštih kriterijuma bi mogao biti da ima članak na 5 ili više vikipedija na drugim jezicima. Znam da svaka viki ima autonomiju i ne mora se voditi kriterijumima drugih viki, ali svakako da dokazuje značaj ako je nešto napisano na 5 različitih vikipedija (možda da ne računamo hr, sr, bs), jer to ipak znači da je prepoznat u svijetu. Teško da je neko mogao sjesti i prevesti svoj irelevantan članak na npr. španski, engleski, njemački, katalanski i italijanski. (prosto mala je vjerovatnoća da neko zna toliko jezika). --Darko Maksimović (razg.) 06:16, 9. februar 2009. (CET)

To po meni može da bude samo dovoljan a nikako ne i potreban uslov. --Dzordzm (razgovor) 10:15, 9. februar 2009. (CET)

Naravno, pa to sam i mislio. --Darko Maksimović (razg.) 14:14, 9. februar 2009. (CET)

---

Vidim da je ovo još uvek u radnoj fazi,al` je bitno da se kotrlja.Problem u ovome na šta je Darko ukazao,leži u tome što ima onih koji naprave članak na en.njiki i onda idu naokolo i smaraju ljude da to prevedu na njihov jeziki ili prave tante za kukuriku dilove,ti prevedi kod sebe ovo,a ja ću tebi ono (ona žabarska "glumica" je poslednji takav slučaj).

Takođe,mislim da bi sve ekstreme (čovek ujeo psa itd isl itr) koji se pominju u gornjim kategorijama trebalo predstaviti kroz taj događaj,a ne kroz biografiju njegovih aktera.Znači,ako je neko postigao gol rukom koji je priznat,a nije uradio ništa drugo (bio najbolji fu`baler sveta,krenuo krivudavim putem kokainskih noći,Kusta o njemu snimio film),onda treba pisati o tome,a usputno spomenuti osnovne podatke o njemu.Kao u slučaju Rolovića.On nije značajan,ali atentat jeste.

`teo sam još nešto reć`,al` sad da me oteraš na ispašu,ne mog` se setit`. Crni Bombarder!!! (†) 05:59, 17. februar 2009. (CET)

---

Cenim kolektivni napor trusta mozgova ove Vikipedije da ustanovi nekakve aršine ali iskreno mislim da je čitav ovaj posao uzaludan. Moji stavovi po pitanju relevantnosti se značajno razlikuju od stavova većine učesnika u diskusiji zbog čega neću učestvovati u istoj. Puno sreće u daljem radu. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 19:30, 28. februar 2009. (CET)

Eto. Ja se, pak, iskreno nadam da ceo ovaj posao nije uzaludan jer ćemo u protivnom za stranku NOPO glasati i šesnaesti put sa, kao što sam predvideo onomad, krajnje neizvesnim rezultatom. Možda nije loše da otvorimo viki-kladionicu? Recimo da ulažemo po 100 dindži kako će glasanje izgledati sledeći put? Nije naivno, ishod je zaista neizvesan. :) Što se tebe Marko tiče, zaista nema smisla da mi otimaš titulu viki-narcisa (pa malo li je što mi oteše titulu prvog čoveka njikipedije i to na kvarno??? :R ). Pa kako sad da posao bude uzaludan zato što tvoje mišljenje nije u skladu sa mišljenjem većine? Ajde da sam ja to rekao, nekako bi imalo smisao... Nego, mene zanima kako ćemo mi uopšte ovo glasanje/glasanja sprovesti u delo? Ovde ima toliko toga...--Metodičar zgovor²a 13:40, 16. mart 2009. (CET)