Википедија:Zanimanje ne određuje značaj

Veoma često se raspravlja o značaju članaka na Vikipediji. Kao što znate, ovde ne bi trebalo da se nađe svako, ali sve češće se javlja klasifikacija prema zanimanjima što je apsolutno pogrešno. Danas, na primer, živimo u doba digitalizacije u kom se ističu razne poznate i uticajne ličnosti na internetu.

Međutim, na Člancima za brisanje neretko navire argument da su jutjuberi irelevantni, da jutjuberstvo nije zanimanje i da „svako može stane pred kameru i da se snima”. Slična situacija je i sa brojnim rijaliti-ličnostima. Ovakve argumente zasigurno treba izbegavati iz više razloga.

Prvo, ne postoji nijedno pravilo ili smernica koje ograničava koja zanimanja su značajna. Opšti, osnovni prag značaja kazuje da je tema članka značajna ako je bila predmet više netrivijalnih pouzdanih objavljenih radova čiji su izvori nezavisni od samog subjekta. Dodatni, pomoćni kriterijum za ovakve ličnosti mogao bi biti postojanje velike baze ili imenika obožavalaca ili „kultnih” pratilaca, navedeno ovde, ali nije izglasano za smernicu, pa ništa od tog kriterijuma zasad. Drugo, ovaj argument je i te kako manipulativan i zloupotrebljiv. Zamislite da se u raspravi nekog (možda značajnog) fudbalera nađe argument da fudbal nije zanimanje i da „svako može da šutira loptu”. Treće, po kom osnovu su onda značajni kriminalci, ratni zločinci i sl.? Oni su se dakle bavili kriminalom i to je značajno? Četvrto, Jutjub postaje sve uticajnija platforma, a jutjuberi stiču korporativne sponzore, pa je pogrešno reći da jutjuberstvo nije zanimanje.

Srž problema

Već neko vreme govori se o „definisanju kriterijuma relevantnosti” kojima bi se za svako zanimanje definisali detaljni uslovi za dobijanje članaka. Rijaliti-ličnosti i jutjuberi na početku okarakterisani su kao persona non grata, a na ČzB svako glasa onako kako mu se ćefne. Pre su se za potvrdu značaja tražili izvori na internetu, a danas svako stavi glas po subjektivno mišljenju (ono što se većini svidi to ostane, a ono što se ne svidi to se briše). Ovakav sistem je pre svega kršenje pravila Vikipedija nije većinska demokratija.

Rijaliti-učesnici i poznate ličnosti na internetu najčešće su meta ovakvog subjektivizma. Uopšteno govoreći, danas postoji opšti prag relevantnosti, ali ga retko ko uzima za ozbiljno. Kada bi se i redefinisali kriterijumi relevantnosti, otvara se pitanje da li treba onda da postoji opšti prag značaja. S druge strane, sporno je i to što neki ljudi ne steknu pouzdane izvore i nakon objavljenih više albuma, dok drugi steknu veliku medijsku popraćenost već nakon prve 2-3 pesme. Stoga, postojanje preciznih kriterijuma apsolutno nije moguće (v. Vikipedija nije papirna enciklopedija, Vikipedija nije birokratija).

Rešenje i preporuke

Ovim esejom autor je hteo da skrene pažnju na pojedine nepravilnosti u procesu određivanja značaja i na člancima za brisanje, kao i nepoštovanju postojećih pravila i pogrešnom tumačenju istih. Namera je bila da se podigne svest o značaju i poštovanju osnovnom pragu istog.

Budući da su izvori merilo značaja, nadalje, prilikom određivanja značaja trebalo bi potražiti pouzdane izvore i na osnovu njih izneti stav. Od suštinskog je značaja menjanje aktuelnog sistema, ali o tom potom.