Википедија:Imenovanje članaka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Na ovoj stranici nalaze se smernice u vezi s imenovanjem članaka.

Opšta načela[uredi | uredi izvor]

Opšta načela pri imenovanju članaka su (poređana prema važnosti): prepoznatljivost, pravopisna ispravnost, pristupačnost, doslednost, preciznost i sažetost.

  • Prepoznatljivost: Naslov članka mora da bude prepoznatljivo ime teme, tako da i laik (nestručnjak) za tu oblast može da pronađe stranicu. Prepoznatljiv naslov je onaj koji se najčešće koristi u pouzdanim izvorima na srpskom jeziku. U određivanju prepoznatljivosti mogu vam pomoći platforme kao što su Google knjige, Vesti ili Akademik. Izbegavajte da određujete učestalost pojmova pukim upoređivanjem rezultata pretrage. Članak o Sovjetskom Savezu treba nasloviti Sovjetski Savez, ne: Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, SSSR.
  • Pravopisna ispravnost: Naslov mora da bude pravopisno ispravan. To podrazumeva poštovanje (poređano prema važnosti) aktuelnog Pravopisa srpskog jezika iz 2010. (ili novijih ispravljenih izdanja), preporuka Odbora za standardizaciju srpskog jezika te preporuka istaknutih srpskih lingvista (Tvrtka Prćića, Ivana Klajna…). Ako pravopis nudi više mogućnosti, bez davanja prednosti jednoj od njih, bira se naslov koji je prepoznatljiviji. Kada je zvaničan naziv određene domaće ili zvaničan prevod određene strane publikacije, serije, video-igre, muzičke kompozicije, odnosno filma i časopisa pravopisno neispravan, tada se naziv ostavlja u tom obliku, a pri prvom pominjanju imena teme neophodno je napisati odgovarajuću napomenu.
  • Pristupačnost: Pristupačan naslov ne koristi posebne znakove ili ikonice. Članak o simbolu koji predstavlja procenat ne bi trebalo nazvati %, već Znak procenta.
  • Doslednost: Naslov treba da bude dosledan s naslovima srodnih članaka. Pogledajte odeljak Smernice po oblastima za konvencije za svaku oblast.
  • Preciznost: Naziv bi trebalo da bude precizan u onoj meri u kojoj je to potrebno kako bi se izbegle eventualne nedoumice. Recimo, naziv „Ceca” ne može da bude naziv za srpsku pevačicu Svetlanu Ražnatović, jer je „Ceca”, generalno gledano, nadimak za bilo koju osobu koja se zove Svetlana. Pored toga, već imamo članak o još jednoj pevačici (Ceca Slavković) koja se tako zove.
  • Sažetost: Kraći a dovoljno precizni naslovi imaju prednost pred dužima. Na primer, preferira se naslov Islamska Država, a ne Islamska Država Iraka i Levanta.

Napomena: Trebalo bi izbegavati skraćenice ako su višeznačne ili ako se nisu utemeljile i odomaćile.

Napomena: S obzirom na to da Pravopis često definiše upotrebu navodnika neobaveznom, trebalo bi ih izbegavati u naslovima. Navodnici se moraju koristiti samo kada ih zvaničan naziv sadrži (OŠ „8. oktobar”).

Napomena: Kada se koriste, trebalo bi pisati resičaste navodnike („”) i polunavodnike (’) i ne mešati crticu (-) i crtu (—).

Napomena: Kada se naslov članka razlikuje od jedne tačke gledišta do druge, tada se prednost daje opšteprihvaćenom nazivu, ako on postoji. Recimo, Rat u Bosni i Hercegovini se u zavisnosti od gledišta označava kao Agresija na Bosnu i Hercegovinu, Odbrambeno-otadžbinski rat ili Domovinski rat. Najbolje je koristiti opšteprihvaćeni, neutralni naslov Rat u Bosni i Hercegovini. Takođe, treba izbegavati reč agresija ili bilo koji drugi termin naveden u SP:REČIPAŽNjA, a naročito sporne etikete.

Promena imena[uredi | uredi izvor]

Ako tema članka promeni ime, potrebno je sačekati izvesno vreme i pratiti da li će pouzdani izvori koristiti novo ili staro ime.

Ako više pouzdanih izvora počne da koristi novo ime, članak bi trebalo preimenovati. Ako pouzdani izvori nastave da koriste staro ime, ne bi trebalo premeštati članak (načelo prepoznatljivosti).

Smernice po oblastima[uredi | uredi izvor]