Pređi na sadržaj

Википедија:Transkripcija sa mađarskog jezika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Transkripcija imena iz mađarskog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Mada se fonetski sistem mađarskog jezika od onog srpskog razlikuje utoliko što ova dva jezika ne pripadaju istoj porodici (naime, srpski je indoevropski, a mađarski ugro-finski), olakšavajuća okolnost jeste dugogodišnja izloženost mađarskog govora srpskom i obratno, ponajviše na tlu bivše Ugarske, a današnje Vojvodine.

Osobenosti

[uredi | uredi izvor]

Što se tiče osobenosti, ima ih kako u vokalizmu, tako i u konsonantnizmu. Po pitanju prvog, treba napomenuti da je mađarski vokalizam značajno različit od srpskog. Postoje pomućeni vokali tipa ö i ü, kao i akutom označeni dugi vokali. Pored dužine, razlikuje se i boja samoglasnika tipa a i e. Konkretno grafema á odgovara srpskom dugom a, a obično glasu između a i o. Produženo é je zatvorenije, a obično otvorenije od srpskog. Ipak, fonetski sistem onemogućuje očuvanje ovih specifičnosti, iako se time zatiru pojedine bitne izvorne razlike.

Jedina značajna, doduše uslovna razlika u konsonantizmu jeste prenos mađarskog ly glasom lj, što oslikava nekadašnji izgovor ove grafeme, danas standardizovan kao j. Izgovor ostalih glasova poklapa se sa srpskom transkripcijom, mada treba obratiti pažnju na prezimena koja su očuvala oblik prema starom pravopisu. Na primer, slovo y nije samostalno u savremenom mađarskom jeziku, već služi samo kao znak za umekšavanje. U prezimenima to, međutim, nije slučaj, a ova grafema ima vrednost i. Sledeći je pravopisni predlog:

Za pravilno prilagođeno pisanje ovakvih prezimena treba najpre ustanoviti kako bi se pisala po savremenom mađarskom pravopisu, pa onda primeniti normalna pravila transkripcije.

— Pešikan; Jerković; Pižurica (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska

Važniji problem predstavljaju relativno česta prezimena sa završecima -ai, -ay, -ei i -ey. Preovlađujuća praksa nije kao pravilo usvojila presedane tipa Kalaj (od Kállay) i Sinjeji (od Szinyei), već je ceo proces uopštila prema primerima tipa Budai (od Buday i Budai) i Kelčei (od Kölcsei). Prema tome će pravilan prenos biti i Sinjei (umesto Sinjeji), dok će Kalaj ostati u normi kao ukorenjen naziv (umesto opšteg Kalai).

Mađarski hipokoristici na nulti ili nastavak -ke prenose se prilagođenim -ka, kako bi sačuvali ženski rod, kao u primerima Evika (Evike, umesto sasvim fonetski Evike), Pištika (Pistike, umesto Pištike), Juliška (Julis, umesto Juliš).

Mađarska imena

[uredi | uredi izvor]

Na mađarskom jeziku je normalni red u ljudskim imenima prezime pa lično ime. Pravopis nalaže da se u prenosu zadržava taj redosled, ali, radi konzistentnog imenovanja, na Vikipediji koristimo isti redosled kao i u srpskom jeziku: ime, pa prezime. Primeri: Klara Feješ (mađ. Fejős Klára), Šandor Petefi (Petőfi Sándor).

Opis sistema

[uredi | uredi izvor]

Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas” jesu sledeće grafeme:

  • A, Á, AÁ — trans. a (mađ. Gaál, Hanák, Hatházi — Gal, Hanak, Hathazi)
  • AI, AY — trans. ai (mađ. Jókai, Budai, Bocskay — Jokai, Budai, Vočkai)
  • C, CZ, TZ — trans. c (mađ. Cegléd, Barczay, Atzél — Cegled, Barcai, Acel)
  • CS, TS — trans. č (mađ. Csepel, Madács, Babits — Čepel, Madač, Babič)
  • DZ — trans. dz (mađ. Brindza — Brindza)
  • DZS — trans. (mađ. Bandzsal, Budzsák — Bandžal, Budžak)
  • E, É, EÉ — trans. e (mađ. Regéci, Kecskemét — Regeci, Kečkemet)
  • EI, EY — trans. ei (mađ. Szinyei, Kölcsey — Sinjei, Kelčei)
  • GH — trans. g (mađ. Végh, Haranghy — Veg, Harangi)
  • GY (obično) — trans. đ (mađ. Gyula, Szegy/Szegi — Đula, ali Segi)
  • H — trans. h (mađ. Hunyadi — Hunjadi)
  • I, Í — trans. i (mađ. Tímár, Bolyai — Timar, Boljai)
  • LY (obično) — trans. lj (mađ. Károly, Király, Moholy — Karolj, Kiralj, ali Moholi)
  • NY (obično) — trans. nj (mađ. Hunyadi, Hatvany — Hunjadi, ali Hatvani)
  • O, Ó, OÓ — trans. o (mađ. Fonyód, Soós — Fonjod, Šoš)
  • Ö, Ő, EÖ, EŐ, EW — trans. e (mađ. Kiskőrös, Beöthy, Sebeők, Thewrewk — Kiškereš, Beti, Šebek, Terek)
  • S — trans. š (mađ. Miskolc, Kossuth, Tüskés — Miškolc, Košut, Tiškeš)
  • SZ — trans. s (mađ. Szekszárd, Szemere, Szoták — Seksard, Semere, Sotak)
  • TH — trans. t (mađ. Baráth, Tóth — Barat, Tot)
  • TY (obično) — trans. ć (mađ. Katymar, Vörösmarty — Kaćmar, ali Verešmarti)
  • U, Ú — trans. u (mađ. Kuun, Újvári — Kun, Ujvari)
  • Ü, Ű — trans. i (mađ. Füzesabony, Orffű — Fizešabonj, Orfi)
  • V, W — trans. v (mađ. Wesselényi, Weöres — Vešelenji, Vereš)
  • Y (krajnje, prezimena) — trans. i (mađ. Kristóffy, Andrássy — Krištofi, Andraši)
  • ZS — trans. ž (mađ. Gozsdu, József — Goždu, Jožef)

Izuzeci u izgovoru uslovljavaju nešto izmenjenu transkripciju digrafa. Tako će pravilna prilagodba biti Hathazi (Hatházi), Sombathelj (Szombathely) i Vaghalmi (Vághalmi) umesto pretpostavljenih Hatazi, Sombatelj i Vagalmi. Kada u nekom imenu stoje dva udvojena suglasnika ili samoglasnika, transkribuju se kao jedan, o čemu svedoče imena tipa Andraši (Andrássy), Haću (Hattyú), Ver (Veér), Šoš (Soós) i mnogi drugi primeri.

Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pisati o Budimpešti, Segedinu, Pečuju, Debrecinu, mada bi nazivi skovani prema pravilima bili Budapešt, Seged, Peč, Debrecen.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: mađarski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 206-208. ISBN 978-86-7946-079-0.