Википедија:Transkripcija sa rumunskog jezika
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Transkripcija imena iz rumunskog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem rumunskog jezika sličan je onom srpskog, mada pojedine probleme pričinjavaju mukli samoglasnici (poluvokali), posebni diftonzi, kao i istorijski dvojno prenošene prednjonepčane afrikate. U daljem tekstu opisan postupak takođe je primenjiv i za transkripciju imena iz moldavskog, jezika principijelno jednakog rumunskom.
Osobenosti[uredi | uredi izvor]
Što se tiče osobenosti, u rumunskom jeziku postoje poluvokali, zapisani kao ă, â ili î. Problem prenosa ovih glasova rešen je prilagođavanjem sličnim slovima — a i i — sa tradicionalnim izuzecima tipa Skanteja (Scînteia, prema starom pravopisu Scânteia). Diftong ea zanemaruje se ukoliko ne jotuje prethodni suglasnik.
Preostali problem čini transkripcija rumunskih prednjonepčanih afrikata, koji u osnovi pretstavljaju par glasova sa izgovorom između srpskog č i ć, odnosno dž i đ. Saglasno stvorenom običaju, a analogno sa italijanskim imenima, prihvaćeno je mešovito rešenje — zvučna afrikata prenosiće se mekom, a bezvučna tvrdom afrikatom.
Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pisati o Temišvaru, Bukureštu i Dobrudži, mada bi nazivi skovani prema pravilima bili Timišoara, Bukurešti i Dobrođa.
Opis sistema[uredi | uredi izvor]
Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:
- Ă, Â — trans. a (rum. Bălcescu — Balčesku)
- C (van E ili I) — trans. k (rum. Cloșca — Kloška)
- C (ispred E ili I) — trans. č (rum. Băncilă — Bančila)
- C (ispred Î, a CÎR = kr) — trans. k (rum. Cîmpulung — Kimpulung)
- CEA — trans. ča (rum. Mircea — Mirča)
- CI (predvokalsko) — trans. č (rum. Căciulata — Kačulata)
- CH — trans. k (rum. Hurmuzachi — Hurmuzaki)
- E (krajnje u imenima) — trans. je (rum. Nicolae — Nikolaje, gen. -ja)
- EA (osim CEA, GEA, LEA, NEA) — trans. ea (rum. Cetatea — Četatea)
- G (van E ili I) — trans. g (rum. Grigorescu — Grigoresku)
- G (ispred E ili I) — trans. đ (rum. Bucegi — Bučeđi)
- GEA — trans. đa (rum. Caragea — Karađa)
- GI (predvokalsko) — trans. đ (rum. Giurgiu — Đurđu)
- GH — trans. g (rum. Gheorghe — George)
- I (intervolasko) — trans. j (rum. Craiova, Mihai — Krajova, Mihaj)
- I (početno predvokalsko) — trans. j (rum. Iași, Ion — Jaši, Jon)
- I (ostalo) — trans. i (rum. Dîmbovița — Dimbovica)
- ÎR (međusuglasničko) — trans. r (rum. Tîrgoviște — Trgovište)
- J — trans. ž (rum. Cluj, Dej — Kluž, Dež)
- LEA — trans. lja (rum. Valea, Jebeleanu — Valja, Žebeljanu)
- NEA — trans. nja (rum. Neamț, Neagoe — Njamc, Njagoje)
- Ș — trans. š (rum. Caraș — Karaš)
- Ț — trans. c (rum. Țepeș — Cepeš)
- X — trans. ks (rum. Alexandrescu — Aleksandresku)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: rumunski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 215-216. ISBN 978-86-7946-079-0.