Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/50

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rječnik[uredi | uredi izvor]

Završio sam Rječnik, tako da je svršen taj dio posla. U rječniku se nalaze riječi koje sam našao pretražujući sve prevedene poruke na sistemskim porukama na prevodiocu Medijavikija. Možda mi je neka riječ promakla, ali ako jeste, s vremenom se može lako ispraviti, tako da to ne predstavlja nikakav problem. U Rječniku se razlikuju riječi s velikim i malim početnim slovom, budući da je to tako u sistemskim porukama. Jedan korisnik mi je rekao da ostavim samo sve na malom slovu, da je lako botu da to ispravlja, pa da li da onda pobrišem dvojne riječi s velikim i malim slovom? To sam radio više radi neke svoje lične evidencije i pamćenja, kako bih kasnije neke poruke ručno ispravio.

Nadalje, želio bih da znam ko je od korisnika voljan da izvrši dalji tehnički dio posla? I ukoliko ima takvih, da li mogu ukratko predstaviti način na koji će to uraditi, da meni i ostalim učesnicima to ne bude potpuno nejasno, a uostalom treba mi ta informacija kako bi kasnije mogao neke stvari ručno ispravljati. --Željko Todorović (razgovor) 15:45, 30. avgust 2010. (CEST) s. r.[odgovori]

Mihajlo se javio kao dobrovoljac. Pošalji mu poruku pa vidi kada može da počne. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:48, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Meni je izgledalo da ti govoriš o novom tabu za konverziju jezika, a s ovim možeš jedino Medijaviki da prevedeš. Šta ti je u stvari zamisao? 本 Mihajlo [ talk ] 00:11, 7. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Birmingem[uredi | uredi izvor]

Administratori, pojavio se vandal koji ponovo otvara rat izmena oko članka Birmingem. Ta priča je odavno prežvakana i ustanovljeno je da Pravopis kaže Birmingem. Tražim da se umešate i onemogućite vandalizam i ponovno otvaranje bespredmetnih rasprava (prokleti Prćić).--Jakša (razgovor) 23:12, 30. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Dva predloga[uredi | uredi izvor]

Budući da je sajtnotis pretrpan, obavještenje o izjašnjavanju i diskusiji o dva predloga premještam ovdje. Radi se o sljedeća dva predloga:



Izjašnjavanje i diskusiju o predlozima nemojte voditi ovdje nego na odgovarajućim stranicama. --Željko Todorović (razgovor) 14:59, 31. avgust 2010. (CEST) s. r.[odgovori]

Mislim da bi bilo dobro da u sajtnotisu ostaviš link ka ovom podnaslovu jer je mala verovatnoća da će korisnici redovno prelistavati izmene na vikipolitici na trgu a potrebno je da se omogući svim članovima zajednice da učestvuju u raspravama. --Antidiskriminator (razgovor) 15:15, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Možda bi još bolje bilo kada bi se gore navedeni linkovi postavili na Vikipedija:Glasanje, jer se na toj stranici nalaze podnaslovi sa spiskom glasanja u prirpremi, glasanja u toku.... Naravno i ova stranica je nažalost u haosu, zanemarena i neaktuelizovana, kao i mnogo toga na vikipediji. --Antidiskriminator (razgovor) 15:19, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Do pre pola godine, malo šta se stavljalo u Sajtnotis. Bilo je dovoljno da se ostavi obaveštenje na Trgu i većina korisnika bi videla tu ili u Skorašnjim izmenama ukoliko je pokrenuto neko glasanje ili rasprava. Osim toga, nije uvek lako ni odrediti šta je važno a šta nije, odnosno šta bi trebalo ići u Sajtnotis a šta ne. Zbog toga ja lično ne vidim potrebu da se zajednica o svakoj raspravi i svakom glasanju obaveštava korišćenjem ovog mehanizma, jer ta sekcija lako može postati pretrpana i nezgrapna, odnosno može postati smetnja. U takvoj situaciji, većina korisnika će je prosto isključiti, jer prevelik Sajtnotis smeta prilikom uređivanja članaka i obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Moje dosadašnje iskustvo mi govori da je postavljanje obaveštenja na Trg kod rasprava i glasanja koja traju barem 7 dana sasvim dovoljan mehanizam obaveštavanja i da će broj korisnika kojima takva rasprava promakne biti zanemarljivo mali. Drugim rečima, Antijeva bojazan da će zajednica ostati neobaveštena je samo donekle opravdana, odnosno teoretski je opravdana, ali je praksa pokazala nešto drugo. Ne tvrdim kategorično da čovek nije u pravu, ali prosto iznosim svoje (na iskustvu utemeljeno) mišljenje. Čak nema potrebe ni za onim „driblovanjem“ predloga da bi stalno bio vidljiv u SI ili slanjem masovnih obaveštenja korisnicima na njihove razgovorstrane. Nije ovo kritika na bilo čiji račin (da me ne shvatite pogrešno), već zaista dobronameran savet. mickiτ 16:07, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]
Postoji i stranica Vikipedija:Aktuelnosti pa se trebaju i tu dodavati novosti. Inače slažem se sa mikijem da ne mora baš sve da ide u sajtnotis. --Jovan Vuković (r) 16:11, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]


Ja sam mišljenja da kada zajednica o nečemu odlučuje da se treba obavijestiti na sajtnotisu, bilo to rasprava ili glasanje. Ali naravno, kada postane prenatrpano, mora se odrediti prioritet, i ja sam tako i postupio ovdje. --Željko Todorović (razgovor) 22:02, 31. avgust 2010. (CEST) s. .r[odgovori]

Mislim da nema razloga da to šta će i kada biti stavljeno u sajtnotis bude i dalje rezultat nahođenja pojedinih administratora, posebno što se i oni između sebe ne slažu po ovom pitanju. Kao što znate bilo je slučajeva da neko neće da stavi u sajtnotis ni glasanje o administratorskim ovlašćenjima a bilo je slučajeva da to neko posle nekoliko dana od pokretanja glasanja ipak postavi u sajtnotis, a zatim neko treći da to ponovo skine iz sajtnotisa iako nije bio prenatrpan (glasanje za oduzimanje ovlašćenja MA). Nije u redu da negujete haos jer ste vi (administratori) ovde da stvarate red (urednici), pa stoga predlažem da preispitate moj predlog pravila za korišćenje sajtnotisa (dat na strani za razgovor sajtnotisa) izmenite tamo gde smatrate za shodno, i usvojite pravilo konsenzusom na toj strani i na taj način izbegnete razmimoilaženja koja očito imate i između sebe po ovom pitanju i različite interpretacije takve situacije koja može da ide sve dotle da neko sutra može da tvrdi da neko glasanje nije bilo regularno jer je sprečeno informisanje zajednice o tom glasanju. U ovom trenutku ne postoji konsenzus zajednice o korišćenju sajtnotisa ni konsenzus samih administratora i potrebno je postići ga. --Antidiskriminator (razgovor) 22:40, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Administratori se savršeno slažu kada je u pitanju sajtnotis. Ponovno započinješ priču o svojim trolovskim zahtjevima, i tu su administratori u pravu, kada nisu htjeli da objave na oglas. Dakle, izostavi više tu priču, ovdje niko ne podržava te tvoje postupke. Ovo nije sud pa da se glasanje možete osporavati na osnovu nekih birokratskih propusta ili sl. Ovdje je duh pravila u pitanju, ne slovo zakona. Nema ovdje advokata koji će oboriti slučaj zbog rupe u zakonu. --Željko Todorović (razgovor) 22:55, 31. avgust 2010. (CEST) s. r.[odgovori]


Ja posmatram situaciju ovako. Kad svojim poslom odem na englesku Vikipediju, ako bih tamo video glasanje o nekom administratoru ili o nekoj nekrucijalnoj politici, u najboljem slučaju bih se iznervirao, a u najgorem bih isključio sajtnotis. Ja se trudim da ne isključujem sajtnotis jer očekujem da će se tu naći zaista bitne informacije koje ne želim da propustim, ali to za mene predstavlja opterećenje jer radim sa laptopa (kao i sve više korisnika) koji po vertikali nema previše piksela, i tih par redova mi dosta kvare iskustvo rada na Vikipediji.
Suština je da tu postoji i taj dodatni trošak. Cilj sajtnotisa je da se svi obaveste o nečemu. Ali ako se prečesto koristi, sve više ljudi će isključivati sajtnotis, i gubimo mogućnost da korisnici budu informisani o zaista bitnim stvarima. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:07, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

(sukobljene izmene već drugi ili treći put :)) Odgovor Željku: Zajednica odlučuje svakodnevno o nečemu što se tiče projekta na brojnim stranicama, Trgovima, ČZB, glasanjima o sjajnim i dobrim člancima, admin tabli i na još mnogim mestima. Meni lično je Sajtnotis ranije bio uključen i dobijao sam preko njega obaveštenja koja su bila važna, a od pre par meseci je isključen jer mi je postao smetnja u radu. Ne znam kakav je stav drugih, ali smatram da se Sajtnotis koristi ponekad (i to sve češće) i bez velike potrebe i da je to postala praksa u skorije vreme. Prosto, moje mišljenje je da malo odmerenija upotreba tog mehanizma obaveštavanja verovatno ne bi bila na odmet. Priče o (ne)legalnosti glasanja zbog (ne)isticanja obaveštenja u Sajtnotis neću ni da komentarišem. Mišljenja sam da administratorima treba ostaviti pravo i obavezu da u međusobnom dogovoru (dakle, da ne odlučuje jedna osoba) uređuju tu sekciju i da treba malo smanjiti pritisak da se sve i svašta u nju postavlja. Dakle, treba nam malo više razboritosti, a ne još pravila. mickiτ 23:20, 31. avgust 2010. (CEST)[odgovori]

Ja se slažem s time, sajtnotis ne treba pretrpavati, ali nikako nisu ni potrebna pravila o tome. Dogovor oko toga mogu postići dva-tri administratora i ništa više tu nije potrebno. Ja sam uvijek uvažavao prigovore drugih administratora po tom pitanju, i uvijek sam se skoro u potpunosti slagao s njima. Dakle, ni ja ovdje nemam suprotno mišljenje. Potreban je samo dogovor, a ne nekakvi birokratski obrasci. --Željko Todorović (razgovor) 23:37, 31. avgust 2010. (CEST) s. r.[odgovori]
Evo da se i ja složim (ako je potebno). I samo da dodam da nestavljanje informacije o glasanju nije "neobaveštavanje zajednice" o glasanju, s obzirom da politika glasanja podrazumeva samo da se na odgovarajućoj strani postavi link ka predlogu/glasanju i ništa više. --filip ██ 01:43, 1. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Bilo bi dobro da je ova diskusija vođena na strani za razgovor sajt notisa i predlažem da se tamo premesti jer se i odnosi na sajtnotis i jer je ovom diskusijom (za sada) postignut konsenzus (koji sam i predložio da treba da se postigne) učesnika u diskusiji da sajtnotis ne treba prenatrpavati informacijama i da ne treba donositi posebna pravila o tome već prepustiti administratorima da po svom nahođenju odlučuju koje će informacije postavljati u sajtnotis. Sa druge strane niste komentarisali moje mišljenje da nije dobro da se smernice čije se glasanje predlaže postavljaju samo ovde, već i na neku adekvatniju stranicu, kao što je gore predložena stranica za glasanja ili posebna stranica po ovom osnovu. Molim nekog od administratora da ukoliko se slaže sa mojim predlogom premesti ovaj tekst na stranu za razgovor sajtnotisa jer se u ovom tekstu nalazi postignuti konsenzus učesnika o načinu rada sa sajtnotisom, i molim da se tamo navedu i komentari po pitanju mog predloga da se pored vikipolitike rasprava o glasanju postavi i u okviru podnaslova glasanja u pripremi u okviru stranice sa glasanjima. --Antidiskriminator (razgovor) 10:40, 1. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokada korisnika Antidiskriminator[uredi | uredi izvor]

Nakon opsežnih konsultacija sa kolegama administratorima, blokirao sam korisnika Antidiskriminator na mesec dana.

razlozi za blokiranje su:

  1. trolovanje,
  2. iznošenje lažnih informacija,
  3. uznemiravanje korisnika ponavljanim zahtevima za blokovima i pretnjama čekjuzerovanjem,
  4. neosnovane optužbe na račun mnogih korisnika o zloupotrebama i maltretiranju,
  5. ignorisanje nekoliko upozorenja.

Obrazloženja za pojedinačne tačke:

  1. trolom se označava autor, čiji je jedini cilj da svojim prilozima izazove što veću pažnju posetilaca i što obimniju reakciju drugih autora. Trolovi obično nisu tematski zainteresovani, nego nastupaju agresivno sa pokušajem stvaranja razdora u postojećoj zajednici, diskreditovanja osoba sa drugačijim mišljenjem ili usmeravanja toka diskusije u neproduktivnom pravcu. Kako bi zajednica stekla uvid u sveukupno ponašanje korisnika, dole navodim opsežniji spisak primera njegovih problematičnih izmena
  2. [1], [2]
  3. [3], [4], [5], [6], [7], [8]
  4. [9], [10], [11], [12], [13]
  5. [14], [15], [16], [17]

Trolovanjem se može okarakterisati njegovo sveukupno delovanje u prethodnom periodu, jer je očigledno da njegova nastojanja nisu usmerena na poboljšanje projekta, već na stvaranje razdora u zajednici, zavođenje nekakve spoljašnje diktature na projekat, obesmišljavanje i pogrešnu interpretaciju pravila i smernica, uz uporno ignorisanje bilo kakvih protivargumenata. Više puta je izneo lažne informacije, iako mu je predočeno činjenično stanje koje je ignorisao. Duže vreme uznemirava korisnike koji mu se nađu na putu preteći blokovima i slično, što doprinosi lošoj atmosferi i odvraća korisnike od pisanja članaka i uopšte doprinošenja Vikipediji. Na pokušaje drugih korisnika da situaciju vrate u uobičajene tokove, konstantno iznosi neosnovane optužbe o zloupotrebama i maltretiranjima, iako zapravo on sam to čini prema drugima. Nekoliko puta je zamoljen, a zatim i upozoren da se okane ovakvog ponašanja i vrati redovnom radu, što je on takođe ignorisao. Zbog svega, ovoga izriče mu se blokada od mesec dana. Nakon isteka bloka je slobodan da se vrati radu na Vikipediji, ali radu kojim neće uznemiravati druge korisnike i unositi razdor u zajednicu, jer je dokazao da može da bude i konstruktivan i koristan član zajednice. Sa druge strane, nastavak destruktivnog ponašanja će dovesti do momentalnog i to dužeg bloka, bez novih upozorenja. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Antidiskriminator (Trolovanje i ostalo, spisak primera)[uredi | uredi izvor]

  • zahtevi za izmenu rezultata glasanja koja su završena pre 4 (četiri) godine

-- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 4. септембар 2010. (CEST)[odgovori]


Zanimljivo. OK, čak i da sve to što si naveo jeste tačno (iako lično mislim da si ga debelo preterao, koristeći vrlo teške reči, al ajde), veoma je interesantno da kad je isto to (dosađivanje i maltretiranje korisnika) radio jedan administrator, bila sam blokirana ja, jer sam se pobunila protiv takvog ponašanja uz obrazloženje manje više isto kao što je dato sad za Antidiskriminatora. Takođe, kad je vaš pajtaš i drug otkrio moje lične podatke na njiki, opet mu se ništa, ama baš ništa nije desilo. Da odmah predupredim komentare tipa "sama si kriva, bla bla", ponoviću šta je Dungo rekao: korisnik koji je to uradio nije smeo to da radi na Njikipediji. Šta se dešava van vikipedije to se ovde nikog ne tiče. Dakle, ja ni u jednom momentu nisam otkrila svoje podatke OVDE, pa samim tim, niko nema pravo da ih objavljuje OVDE. No, nema veze. Kad neko staje na žulj, vređa, maltetira i čini čak legalne prestupe prema Jagodi, to je ok. Štaviše, kad se Jagoda pobuni protiv toga, blokirana je ONA, a ne prestupnik. Ali, kad vam dosađuje neko poput AD, koji očigledno nema pametnija posla, onda se sedne presavije tabak, izvuku se iz malog mozga navodni primeri navodnih "zlostavljanja, lažnih informacija, lažnih optužbi, kleveta" i sl. sve e to uvije u debele i preterane optužbe sa vrlo dobro poznatim i karakterističnim rečnikom, e da bi se samo opravdao realno gledano, ničim opravdan blok od mesec dana, samo zato što vam je AD eto, dosadan i ne razume princip rada vikipedije. Ovim postupkom si, Gorane, samo još jednom potvrdio da vi, administratori, i te kako sudite i po babu i po stričevima. Da nije tužno, bilo bi smešno. --Јагода испеци па реци 22:05, 4. септембар 2010. (CEST)[odgovori]

Колико видим, твоје критике се суштински односе не толико на овај конкретан блок, већ на одсуство других блокова, тј. на неравномерне критеријуме. Моје лично мишљење је да је са АДом показан изузетан (можда и превелики) степен толеранције. Речима једног корисника (не администратора), који ми је послао мејл: И било је време!
Што се тиче епизоде са Каштером, сматрам да то није било на месту, и осуђујем такво понашање. Администратори су реаговали прилично брзо, и све измене су уклоњене. Уколико би ти инсистирала, ја бих се лично заложио и за оверсајт. Да ли је то Каштер урадио из зле намере или не о томе може да се прича, али претпостављам да то неће урадити поново. Ако би урадио, био би блокиран. У сваком случају, то што је он урадио осликава природу Интернета. Такве ствари се дешавају на нету, и треба бити врло пажљив са личним подацима. Он је те податке посредно објавио (ја у ствари нисам ни видео шта је он написао у тој измени јер је била уклоњена пре него што сам ја дошао, а није ме занимало да је гледам обрисану) а многи злонамерници би и без тога могли да дођу до њих. Сад си податке заштитила и то је то.
Суштина је у следећем: АД није блокиран да бисмо га казнили због тога шта је до сад радио, већ да би се прекинуло његово такво понашање у будућности. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:40, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Hm, da. Nisam ni sumnjala da ćeš naći neko opravdanje za svog druga Kaštera, naizgled vrlo logično. Ne mislim da je Kašter toliko nevešt da nije znao šta radi koliko ti pokušavaš da ga prikažeš. Samo jedna mala ispravka: ne, ne žalim se ja na odsustvo bloka u prošlosti (nisam ga ni tražila, a i da jesam, šta bi mi vredelo). Čak i da je blokovan za vjeke vjekova, šta ja imam od toga? Šteta je već načinjena i ne može se popraviti. Ja se žalim upravo na blokovanje, bilo koga (opet nisi pažljivo čitao). Ako ti misliš da se blokom može uticati da se čovek promeni, teško se varaš. Lično mislim da ponašanje AD nije nikom nanosilo neko veliko zlo, osim što je malo dosađivao. Ignorisanjem takvog ponašanja bi se vrlo brzo postiglo ono što blokom sigurno nećeš postići: da prestane da se tako ponaša. Da ponovim: mislim da je blok AD nešotreban i neopravdan, pogotovu dužina bloka, i da je učinjen iz lične netrpeljivosti, a ne zato što je zaslužen. --Jagoda ispeci pa reci 22:47, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Hm, da. Nisam ni sumnjala da ćeš naći neko opravdanje za svog druga Kaštera, naizgled vrlo logično.

Inače, ovakav uvod prosto vrišti od objektivnosti i nepristrasnosti.

Ako ćemo za pravo, Kašter i nije objavio tvoje podatke direktno, već je pokazao registar u kome se nalaze podaci koje si TI dala svom hostingu (ne) znajući da će oni biti javno povezani sa tvojim sajtom. Da li je kriv onaj ko `leba daje ili onaj ko ga uzima? Podsetiću te i da je cela ta priča pokrenuta na tvoju inicijativu, gde je osnovna teza u tvoju odbranu bila da nisi otkrila svoje podatke ni na koji način (a pokazalo se suprotno). Na kraju, Kašter nije taj link objavio iz obesti već zato što sam mu ja tražio da pokaže vezu između VP i tvojih podataka (verujući da toga nema). 本 Mihajlo [ talk ] 23:15, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Mihajlo, nisi u pravu. Niko nema pravo da na bilo posredan bilo neposredan način na njiki daje tuđe podatke bez saglasnosti osobe u pitanju. Dakle, nije smeo ni taj link da daje. To što si mu ti tražio, ne menja stvar: nije smeo da daje taj link. Da li je on to iz obesti učinio ili nije, neću da ulazim (iako imam svoje mišljenje o tome), jer nema svrhe. On to nije smeo da uradi, uradio je, zašto je uradio neću da ulazim, šteta je sanirana, verujem, prilično brzo (ne znam, jer nisam tu bila nekoliko dana), i to bi bilo to. Ovo nije samo moj stav, nego je i stav drugih administratora koje ti, verujem, ceniš, tako da ne bi bilo loše da malo staneš i porazmisliš o svemu i preispitaš svoje stavove. --Jagoda ispeci pa reci 23:27, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Nemaš ti pojima o pravu ni o svom statusu sa stanovišta da o pravu pričaš. Pride troluješ. 本 Mihajlo [ talk ] 11:16, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Važno je da ti imaš pojma. Ko i tvoj drug Kašter i ostali administratori, kad izgubiš argumente, pribegavaš vređanju i lažnim optužbama. Najlakše je svog neistomišljenika proglasiti trolom i blokirati ga. To je opštepoznata administratorska praksa. Ovaj blok AD je savršen primer za to. --Jagoda ispeci pa reci 11:34, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Argumenata u stvari ti nemaš, inače bi već neki iznela. Samo maltretiraš celu stranu jer je blokiran tvoj pajtaš AD, pa nemaš gde da istreseš frustraciju. 本 Mihajlo [ talk ] 11:37, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Blok jeste zaslužen i mogao je biti i veći. U principu, Anti više od mesec dana fura svoj fazon i za to vreme je priličan broj korisnika (koliko sam video na njegovoj razgovor-stranici i brojnim drugim stranicama Vikipedije) ulazio u diskusiju sa njim i pokušao da ga urazumi prosto argumentima. Njegovo ponašanje štetno deluje na druge ljude na ovom projaktu (koji su tu da bi nešto napisali, sredili, sarađivali na nečemu) i nisam pristalica ignorisanja i čekanja da njemu dosadi da se igra sa Vikipedijom. Blok nije usledio odmah, video sam par upozorenja, a i današnjim ponašanjem je pokazao da ne smanjuje svoj tempo. Ekstremno birokratisanje nije dobro, a kada se tome još doda tvrdoglavost i (rekao bih) inat i netrepeljivost prema određenim ljudima (što se vidi iz aviona), sve zajedno ispadne veoma loše i nekako se moralo ili promeniti ili zaustaviti. To je moje mišljenje o ovome i mislim da on itekako može da nastavi da radi na projektu ako iskoristi ovo vreme da se odmori i razmisli o svemu. Pozdrav, Vikipedijanci :) mickiτ 23:05, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Znam šta ti misliš, to si pokazao nedvosmisleno nekim svojim komentarima na raznim stranicama gde je AD rajnzovao, tako da nisam ni sumnjala da ćeš podržati blok. Međutim, moram te pitati:da li ti zaista misliš da će se nakon mesec dana bloka AD promeniti? Ja ne verujem. Sve dok mu bilo ko od nas ovde bude pridavao pažnju, on će da fura svoj fazon. Na kraju ćete morati da ga blokirate na beskonačno, ali nisam sigurna da je to pravo rešenje. Trebalo je da ga svi iskulirate i sam bi od sebe prestao. --Jagoda ispeci pa reci 23:13, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Nemam pojma, jer to zavisi isključivo od njega. Video sam i jednu i drugu stranu njegove ličnosti, pa se nadam da može i želi da se promeni i opet postane konstruktivan urednik. Čak mislim da bi bio izabran za admina da je bilo glasanje pre mesec i po dana. Uglavnom sam se slagao sa njegovim stavovima, jer mi se činio odmerenim, mada malo „zelenim“. Ovo u poslednje vreme me je iskreno zaprepastilo :( Uveren sam da se on ne bi zaustavio u svojim pohodima još dosta dugo, a nemoj da zaboraviš da je to ostavljalo posledice i na projekat i na druge ljude. Blok nikada nije najbolje rešenje i treba ga koristiti u krajnjoj nuždi i tek kada se pokuša razgovorom i argumentima uticati na ponašanje korisnika koji ometa projekat. Možda je tim ljudi mogao da izbalansiranim pristupom, uz dosta uloženog truda i živaca, donekle da ga urazumi. Ali ko će to da radi? I sama si videla da smo svi redom pokušavali, pa ništa. Ako je izbor između bloka i čekanja da vidimo hoće li mu jednog dana dosaditi da vršlja po Vikipediji, onda biram ovo prvo. On ne bi trebao da se promeni zbog straha od bloka, ali bi mogao da iskoristi ovu prisilnu pauzu da razmisli o svemu i da se promeni radi toga. Šteta je ako izgubimo njega kao saradnika, ali je šteta i ako drugi ljudi radi njega omrznu Vikipediju ili ako njegovo vršljanje loše utiče na novajlije ili potencijalne nove korisnike. Ne treba ni to zaboraviti. Neću se više javljati (nemoj pogrešno da me shvatiš) jer mislim da nema svrhe da diskutujemo dalje o njemu. Mislim, pretpostavljao sam tvoju reakciju, kao što si i ti pretpostavila moju, a to je verovatno zato što se dobro poznajemo. Pozzz mickiτ 23:39, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Ne bih ulazio u problem samog bloka (Jagoda, preobratio sam te), ali imam molbu da se prekinu sarkastični komentari na admin-tabli. Ružno je, posebno što su upućeni osobi koja ne može da reaguje. Podsetio bih da je do AD-ovog ponašanja dovelo između ostalog i ponašanje pojedinih korisnika, upravo na način koji se tamo može videti. Ako već se trudite da sanirate štetu, onda budite temeljni.--Metodičar zgovor2a 23:16, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Apsolutno se slažem. Vrlo je nisko likovati i podjebavati (sori unapred na izrazu, ali to je jedini pravi izraz za ono na AT) nekog ko ne može da odgovori. --Jagoda ispeci pa reci 23:19, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Da se nadovežem na Mikejev komentar, i ja sa samo jednom skrenuo pažnju Antidiskriminatoru da ne pokreće glasanje deset puta na dan, pošto me je to ometalo da vraćam vandalizme. Ometalo je dosta korisnika koji su pratili skorašnje izmjene radi sprečavanja vandalizama. Koliko sam vidio, i Jagoda mu je ukazala na to da ne troluje i da se radije posveti člancima. Evo samo danas je pokrenuto bezbroj novih razgovora [39], bez ikakve potrebe. Valjda nije cilj vikipedije da neko ide od članka do članka i pokreće razgovore. Neću da se miješam, ali ovo što se dešavalo u posljednje vrijeme je zaista bilo teško trolovanje. Ne bih se upuštao u raspravu o tome da je sam Antidskriminator insistirao da se blokira veći broj korisnika. Sam je bio dosta rigorozan u svojim zahtjevima de se drugi korisnici blokiraju. Nadam se da će zajednica u cjelini da izvuče pouku iz ovoga. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:39, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Oni komentari na AT jesu bespotrebni. mickiτ 23:42, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Čelični, kada kažeš da se nadaš da će zajednica izvući pouku iz ovoga, pretpostavljam da misliš i na sebe? Mislim, ti si deo zajednice. :) Zahvaljujem Mihajlu na brzom reagovanju.--Metodičar zgovor2a 23:46, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Da, mislim na sve nas bez posebnog izdvajanje određenih individua. Idem sada da pišem članke. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:00, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
BČ, stvarno si sam sebe nadmašio. Pod jedan, ni u jednom trenutku ja AD nisam rekla "da ne troluje". To je tvoje veoma slobodno tumačenje mojeg pokušaja da mu ukažem da pogrešno shvata neke Vikipedijine smernice i sistem rada na istoj. Ja ne mislim da je AD ikada trolovao, jer trolovanje se uvek radi s namerom da se minira projekat, što sam sigurna da AD nije ni na kraj pameti. On iskreno želi da poboljša Vikipediju, ali je krenuo pogrešnim putem. Pod dva, zaista mi nije jasno kako to tebe ili bilo koga može da OMETA neko ko piše po razgovor stranicama nekih stranica koje te ič ne interesuju? Da li je AD pisao po tvojoj stranici za razgovor bez prestanka (kao što su to radili neki administratori)? Nije. Da li ti je smetao pri uređivanju ekog članka, npr. namerno pravio sukobe izmena, vraćao tvoje izmene, dosađivao na stranici za razgovor? Nije. On je pisao po nekim stranicama za koje ti verovatno nisi ni znao da postoje. Zaista ne vidim kako bi on mogao time da "ometa dosta korisnika koji su pratili skorašnje izmjene radi sprečavanja vandalizma", pogotovu kad znamo da je AD autopatrolisani, tako da se njegove izmene uopšte ne nalaze među izmenama koje treba patrolisati...--Jagoda ispeci pa reci 23:54, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Metodije, nemoj to "Čelični", uvek pomislim da se obraćaš tamo nekom Olimpovcu, a ne našem BČ...--Jagoda ispeci pa reci 23:55, 4. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Istina. Uvek se štrecnem. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:05, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Jagoda, ja sam oko 99% uvjeren da si mu skoro rekla da ne troluje i nervira ostale uređivače, te da se radije posveti pisanju članaka. Ako ti negiraš da si to rekla, onda prihvatam tvoj stav, jer da budem iskren, ne mogu da tražim gdje si to napisala. Tako da prihvatam tvoj stav, jer nema smisla da se sada nadmudrujemo. Jedino što mogu da kažem je da se nadam da će zajednica da izvuče pouku. Manje konfliknih rasprava, više rada i više dobrih odnosa. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:08, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
BČ, to je tvoje tumačenje onog što sam mu ja rekla. Ja ni u jednom momentu nisam mislila niti mislim da je AD trolovao, jer kao što rekoh, trolovanje je namerno ometanje rada zajednice, a AD nije to namerno radio, već je bio ubeđen da radi za dobrobit njikipedije. --Jagoda ispeci pa reci 00:33, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Meni je frapantno kako neki ljudi ovde prećutno podržavaju klevete i laži koje je AD iznosio na raznim mestima. U većini (ako ne i svim) jurisdikcija, mogao bi da bude krivično gonjen zbog takvih izjava. Ono što mene najviše pogađa je njegova ubeđenost da je on u pravu i da pored suvih dokaza i dalje tera po svom. U svakom slučaju, blok je zaslužen. Pošto ne vidim nijednog administratora da se buni protiv bloka, pretpostavljam da niko neće hteti da ga odblokira. Stoga, ova rasprava postaje bespredmetna, jer smo svi svesni šta se dogodilo (samo su neki izvukli jedne, a neki druge zaključke), a lamentiranje oko toga nam neće pomoći. Sapienti sat. --filip ██ 01:02, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Hm, i Kaster je mogao da bude krivicno gonjen za ono sto je uradio, pa nije blokiran. Ajde, Hermese, ne uzivljavaj se previse u svoju olimpovsku ulogu. To je samo zezanje, ne zamisljaj da se samo vi, administratori pitate ovde. Pa sta ako se ni jedan administrator ne buni? Pa valjda se racuna i misljenje drugih korisnika. A i da ima, zasto bi ga odblokiraoÇ? Niko nije lud da krsi pravila vikipedije. Zna se kako se postupa ukoliko neki admin ima nesto protiv: izrazi svoje misljenje isto kao i svaki drugi korisnik. --Jagoda ispeci pa reci 01:14, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Goni krivično, pa ćemo vidjeti ko će izvući deblji kraj. I nemoj više da me spominješ bilo gdje, jel ti jasno? --Каштер (разговор) 01:45, 5. септембар 2010. (CEST)[odgovori]
Ne, Kašter nije mogao da bude krivično gonjen, jer nije prekršio nikakav zakon. Sve što je uradio je bilo legalno. Osim, možda, što se to kosi sa moralnim načelima pojedinaca. I u tom pogledu nije trebalo to da uradi, ali daleko od toga da je to poredivo sa AD-ovim stvarima. Slažem se da eventualni administrator koji se ne slaže sa ovom odlukom ne bi trebalo da samoinicijativno izvrši deblokadu i slažem se da se računaju mišljenja i drugih korisnika. OK, čuli smo tvoje mišljenje i čuli smo mišljenje još nekih korisnika. Pa ako nemate ništa više pametno da kažete, ili prepustite podijum onome ko ima, ili da pustimo da diskusija umre prirodnom smrću. :) --filip ██ 01:48, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Hm, opet ne reagujes ni ti, niti bilo koji drugi administrator na vrlo grubo Kasterovo obracanje mojoj personi. Kao sto rekoh, ovde se sudi samo po babu i po stricevima, nikako po pravdi Boga. Kastere, pominjacu te gde ja hocu, i kad ja hocu, jel tebi jasno? Ako ti se ne svidja, a ti me tuzi. --Jagoda ispeci pa reci 01:58, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Zamjena teza. Ti si prijetila tužbom a ne ja. Rekoh da ti skrenem pažnju, da ne kukaš posle opet sa onim djetinjastim "jao, pa ja to nisam znala", kao kod ličnih podataka koja si sama objavila. A da ti ne pričam o arhiviranju interneta, dostupnim kopijama baze podataka i drugim stvarima, za koja i ne očekujem da ih poznaješ. Ali, ne mora značiti da ne postoji nešto što ne poznaješ. Smatraj me svojim savjetnikom po pitanju zaštite ličnih podataka. --Каштер (разговор) 02:32, 5. септембар 2010. (CEST)[odgovori]
Nije zamena teza, nego tvoje proizvoljno tumacenje tudjih reci kako tebi odgovara (znamo se, Kasteru, isuvise dobro, mene ne mozes folirati). Ja nigde nisam PRETILA, samo sam replicirala na ono sto je Dungo rekao. To se zove diskusija, a ne pretnja, FYI. I nemoj molim te da me vise savetujes. Od tvog savetovanja i konji crkavaju. --Jagoda ispeci pa reci 02:50, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Jesi prijetila. Nemoj sad da se izvlačiš. A metafore ostavi za Homera i njegove Ilijade. Na njegovim stranicama su bar u prirodnom okruženju, dok ovdje predstavljaju samo odraz isfrustriranosti i nedostatka argumenata. A kad smo već kod Homera, trebam mu javiti da sada znam ko je u stvari Had. I pitanje je da li je Sizif u stvari Kerber u posebnoj misiji za Hada. Pošto su im ciljevi isti. Meni je samo nejasno kako će da završi Homer, pošto je slijep i od drveta ne vidi šumu)? U podzemnom ili nadzemnom svijetu. Ali, ko zna, kako znam Homera, on će da ipak ode kod Posejdona na more i da bude ni na nebu ni na zemlji. Ali to je već druga priča. :) --Kašter (razgovor) 03:29, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Hehe... Stvarno si neverovatan, čak mi postaješ simpatičan u svojim očajnički upornim pokušajima da zapodeneš kavgu. Da te ne znam, sad bih ti tražila da dokažeš da sam pretila, ali neću, jer znam da samo izazivaš i provociraš. Što se frustracija tiče, bolje ti preispitaj sebe i svoje motive javljanja na ovoj stranici (obratiti posebno pažnju na onaj poslednji deo "jel ti jasno?"). A što se Hada tiče, nemoj sebi laskati, Homer nije tu mislio na tebe. Zapravo, nisam sigurna da te je uopšte i pomenuo. Ostali deo priče je totalno nerazumljiv, bez glave ni repa, te na isti nemam komentar. --Jagoda ispeci pa reci 03:41, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Ma znam ja da ti nemaš kapaciteta da to razumiješ. A za Hada i nisam milio na sebe. Valjda će Homer razumjeti. A ako ne ... svejedno. --Kašter (razgovor) 10:07, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Pre će biti da ti nemaš kapaciteta da se izraziš. Heh, samo se ti teši, drugo ti i ne preostaje. --Jagoda ispeci pa reci 10:41, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Da ... najprije da će biti to ... uvijek ti moraš zadnja da komentarišeš ... ma neka ti bude .... bla bla ... trol trol. --Kašter (razgovor) 11:17, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
A jel ti krivo što nije tvoja? Ne zaboravi da si ti bio taj koji je počeo ovu malu raspravu između tebe i mene. Vređaš i provociraš da ti odgovorim, a onda će da uskoči Mikajlo i blokira me pod izgovorom da sam trol. Mnogo ste providni i predvidivi. --Jagoda ispeci pa reci 11:37, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Znamo svi da Jagoda voli da njena bude zadnja, pa makar pisala potpuno smeće. Uostalom njena moć izražavanja je poznata: danas kaže jedno, stura radi drugo, kao kada je više puta odlazila sa projekta i na njega se vraćala. Nema tu ni časti ni morala. 本 Mihajlo [ talk ] 11:41, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Ja zahtjevam od zajednice da se administratori Goran Obradović i Filip blokiraju jer korisnika Antidiskriminatora nazivaju AD, što znači pakao, i time ga vrijeđaju! Glupost, zar ne? Da ostavimo na stranu i to što administratori nekad igraju svoju igru, i to što podržavamo jedni druge i to što ponekad i mi zabrljamo... ali neko ko konstantno, svakodnevno, izvlači optužbe ništa logičnije od ove moje optužbe iznad, hvatajući se za slamku nekih nediferenciranih pravila Vikipedije... zar taj ne zaslužuje blok? Jer Vikipedija nije samo sistem izgrađen na tri stuba, niti pet stubova, ni hiljade pravila... srž vikipedije je prije svega ideja timskog rada, ideja zajedničkog stvaranja. A svako ko je uspio na sebe navući gnjev polovine zajednice, treba da se zapita poštuje li bar minimum principa timskog rada. Zajednica će uvijek dati novu šansu onome ko poštuje te principe, ali pitanje je hoće li AD sam sebi dati tu šansu... --Banović (razgovor) 02:15, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Da ostavimo na stranu i to što administratori nekad igraju svoju igru, i to što podržavamo jedni druge i to što ponekad i mi zabrljamo...

Ponekad? haha, zasluzio si onu zutu spomenicu sa nasmejanim cveticem, Banovicu... Na stranu to sto pokusavas da umanjis ozbiljnost sistematicne pristrasnosti koja je postala pravilo u odlucivanju svakog od vas.

zar taj ne zaslužuje blok?

Ne, jer se time nista ne postize. I sam si lepo uvideo da je vecina AD-ovih izjava potpuno besmislena, dakle, jos je besmslenije reagovati na iste. Blok moze da postigne samo suprotan efekat. Zivi bili pa videli kad se bude vratio.

srž vikipedije je prije svega ideja timskog rada,

O, da, ali timski rad ne podrazumeva izigravanje boga i batine ako clanovi tima ne igraju kako ste to vi zamislili, zar ne? Ovo jeste tacno, ali izgleda da bi to prvo trebalo da naucite vi, pa onda da drugima solite pamet. --Jagoda ispeci pa reci 02:22, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Dodajem ovaj šablon jer rasparava više nema smisla. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:45, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

(sukobljene izmene)
Ok. Ja izričem svoje izvinjenje Jagodi, jer sam grubo iznosio stvari iz prošlosti. Reagovao sam tako zbog toga što me se dotaklo poređenje između onoga što je radio AD i šta je uradio Kašter. 本 Mihajlo [ talk ] 14:11, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Kaže se Had a ne Ad (Ad je samo pjesnička forma). Drugo ja sam ga zvao ADM zato jer mu je korisničko ime predugačko. Kao što i meni pišu Ćika iako mi to nije kompletno korisničko ime. Svašta gospodine Banoviću, nekoga blokirati samo zbog skraćivanja kor. imena. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:55, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Ćiko, Banović je tu bio ironičan. --Jagoda ispeci pa reci 00:42, 7. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokada korisnika Kaster[uredi | uredi izvor]

Zbog ličnih uvreda i izazivačkog ponašanja, korisnik Kaster je blokiran na tri dana. Obrazloženje ovde -- Обрадовић Горан (разговор) 14:08, 5. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Administrator Kale je zakljucao stranicu Birmingem (ime potvrdjeno u Pravopisu) na nekom apsurdnom obliku koji ne postoji u srpskom jeziku. Trazim intervenciju (razumnih) administratora. Koga interesuje, lako ce otkriti koji konfliktni korisnik ga je nagovorio na taj nerazumni potez.--Jakša (razgovor) 15:36, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Birmingem[uredi | uredi izvor]

Administrator Kale je zakljucao stranicu Birmingem (ime potvrdjeno u Pravopisu) na nekom apsurdnom obliku koji ne postoji u srpskom jeziku. Trazim intervenciju (razumnih) administratora. Koga interesuje, lako ce otkriti koji konfliktni korisnik ga je nagovorio da na taj nerazumni potez.--Jakša (razgovor) 15:40, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Dobro je postupio, a trebalo je to i ranije uraditi. Nažalost, zaključavanje je jedina opcija kada korisnici ne žele da na stranici za razgovor postignu dogovor, već namerno ulaze u rat izmena i svakih par minuta menjaju naslov članka. To krši i pravilo o 3RR, pa bi jedina alternativa zaključavanju bila blokada korisnika koji to rade, kako bi ostali (razumni) korisnici imali mogućnost da doprinose na članku i eventualne probleme rešavaju razgovorom. mickiτ 15:57, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Zar ovako nesto ne treba da se stavlja na administratorsku tablu? Vikipolitika je nesto sasvim drugo.--Vojvoda razgovor 16:20, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Ovako nešta ne sme da se postavlja nigde. Nazivanjem drugih korisnika nerazumnim jedino šta može da se postigne jeste da se popije blok (da, ovo je upozorenje). -- Обрадовић Горан (разговор) 16:30, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Moram da primetim da je ovde prisutan i elemenat provokacije, jer se implicira da su svi administratori koji ne žele da intervenišu nerazumni. Ja nemam problema sa tim da se nešto učinjeno nazove nerazumnim, jer to kolokvijalno znači da je reč o nečemu što nije trebalo da se uradi. Ok. Ali nisam za to da se taj epitet daje i ljudima. 本 Mihajlo [ talk ] 16:41, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]


Jakša:

budite minimalno dosledni i postujte bar ono sto pise u Pravopisu.

(nastavak) ... kao što sam dosledan ja koji poštujem Pravopis evo već tri dana".

--Sly-ah (razgovor) 16:54, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Da li ovo treba da se shvati kao stavljanje reči u usta? 本 Mihajlo [ talk ] 21:47, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Mislio da je najbolje da se pravopisne diskusije prebace na odgovarajuce mesto ili sto je najlakse da se sve resava na stranici za razgovor clanaka.--Vojvoda razgovor 18:24, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Ja vidim problem u tome što je administrator zaključao verziju koju podržava manjina. --Zvezdica (razgovor) 20:33, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Postoji mesto gde je moguće žaliti se na rad administraotra a to nije ovaj trg i postoji način kako to da se uradi a to nije korišćenje uvreda u porukama. Stranice se zaključavaju sa ciljem da se izbegnu nekonstruktivne izmene i eventualni lični sukobi (koji su kod nas abnormalno česti). To nije državni udar gde manjina preuzima vlast nego je u pitanju tehnička stvar. Administartor je po mom mišljenju sasvim ispravno odlučio da stvar pusti da odleži. Nadam se da će korisnici uspeti da nađu rešenje u skladu sa normama srpskog jezika i pravilima pristojnog ophođenja.--Vojvoda razgovor 21:37, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Da. U principu admin je najneutralniji ako jednostavno prekine rat izmena i ne meša se u uređivanje. Možda je to bio Kaletov motiv. 本 Mihajlo [ talk ] 21:47, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Što se tiče mog zaključavanja spomenute stranice, ona je zaključana na trenutnoj reviziji ne zato što sam uzeo da vagam i prebrojavam da li većina ili manjina podržava to rešenje (što u krajnjoj liniji i nije relevantno, jer Vikipedija nije demokratija) već: 1) zato što je sadašnja revizija ona koja ja nastala kao proizvod razgovora na strani namenjenoj za to; kada korisnik ne učestvuje u raspravi, sačeka dan isteka zaštite i onda automatski počne sa vraćanjem osporene revizije ignorišući sadržaj strane za razgovor, takve izmene je moguće samo revertovati; 2) zato što je premeštanje stranice izvršeno na način na koji se stranica ne premešta i kojom se gubi njena istorija, tako da bi zaključavanje te verzije sa tehničkog aspekta imalo manje smisla. Ukoliko bilo ko smatra da sam zaključavanjem ove stranice (arbitrarno) zloupotrebio svoja administratorska prava, neka slobodno pokrene izjašnjavanje zajednice o mom opozivu. --Kale ↙info/talk↗ 21:52, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Zvezdice, pravopis nije nešto o čemu se odlučuje, glasa, ili se ide po ključu kome se dopada a kome ne pa koga ima više, tako će da bude. Pravopis se poštuje, svidelo se to nama ili ne (ako smo se u principu dogovorili da ga poštujemo, a jesmo). A to ta "većina" na koju ti ciljaš, uporno odbija da uradi, i pored tona i tona bajtova i godina i godina utrošenih da im se po milioniti put objasni zašto je to tako. Ja lično mislim da se tu više ne radi o nesposobnosti da se razume, već o inatu. A to već nije lepo. Što se admnistratora tiče... Potpuno podržavam njegov postupak, i isto bih uradila čak i da je zaključao na Birmingem. Ono što ne može da bude je da se premešta članak kopipejstovanjem, van svih pravila Vikipedije, jer se na taj način gubi istorija članka. Zna se kako se premešta članak, a ako ne može, onda se pita admin da obriše preusmerenje, a ako admin nađe za shodno da to ne uradi onda se vodi rasprava na razgovoru dok se ne dođe do nekog rešenja. Ako se ikad dođe. --Jagoda ispeci pa reci 21:53, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Jasno je da se na Vikipediji po nepisanom pravilu uglavnom poštuje Prćić, jer mu je sistem praktičan i prihvaćen u Odboru za standardizaciju srpskog jezika. Međutim, pojedinim korisnicima nekada zasmeta određeno rješenje jer su, eto, cijeli život govorili drugačije, i onda traže da se poštuju stare transkripcije u Pravopisu (ako se kojim slučajem slažu s njihovim sluhom). Pogledajte samo koliko se krši Pravopis u slučaju imena Džejms. Zar ovo ne odražava dogovor korisnika Vikipedije?
Pozivanje na Pravopis nije nikakvo rješenje. Bez obzira na to koristimo li Prćićeva rješenja ili Pravopis, uvijek će nekome zasmetati poneka transkripcija, ali se na to mora navići, jer ne može jedan članak po Pravopisu, drugi po Prćiću, treći po sluhu, u zavisnosti od dogovora zainteresovanih korisnika. Ne. Ili će sve biti po Pravopisu, ili će sve biti po Prćiću, ili će sve biti po sluhu. Jednostavnom pretragom možemo provjeriti da se transkribuje s engleskog po Prćiću, osim kada dođe do rasprave, ali ne pišemo članke za sebe nego za čitaoce i druge urednike. Zato uopšte nije bitno da li pojedinim korisnicima prirodnije zvuči ovaj ili onaj oblik. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 22:02, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Hoću samo da pomenem da imamo mogućnost da spajamo istorije strana. Možda nam još uvek nisu uveli alate, ali sa malo krpljenja je moguće spojiti istorije dve strane, tako da se loše premeštanje može dovesti na neku koherenciju kada se ukaže na takve slučajeve. 本 Mihajlo [ talk ] 22:05, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Dobro je da postoji ta mogućnost, jer greške postoje (slučaj od pre neki dan korisnika koji je otvorio novi članak na istu temu, a nije znao da takav članak već postoji), ali to ipak ne znači da sad možemo da kopipejstujemo kad nam padne na pamet i iz čistog hira. Pogotovu kad se to radi iz pobuda kao što je uporno rađeno na Bermingamu. To stvarno nije u redu. --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Zar sam ja nekoga uvredila? --Zvezdica (razgovor) 22:49, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Možda se neki komentari nalaze blizu ili nakon tvojeg, ali verujem da su upućeni tekstu u vrhu odeljka. 本 Mihajlo [ talk ] 23:08, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

To je rekao Vojvoda u odgovoru na moj komentar. Nije u redu da me na taj način neko diskredituje u raspravi. Vidi se iz mojih priloga da nikoga nisam vređala. --Zvezdica (razgovor) 23:18, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Onda nemaš razloga da se osećaš prozvanom, pogotovo što već imaš potvrdu da se taj deo odgovora nije ticao tebe. 本 Mihajlo [ talk ] 23:25, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Vojvoda nije odgovarao samo na tvoj komentar, nego na sve što se do tada reklo. Nisi nikog uvredila, niti ti je to prebačeno. Kao što reče Mihajlo, ima komentara pre tvog koji zaista prozivaju i vređaju. --Jagoda ispeci pa reci 23:38, 14. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Komentar se odnosio na početak diskusije, odnosno prozivanje administatora, i šire na prebacivanje diskusija na lični nivo.--Vojvoda razgovor 07:53, 15. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Primetio sam[uredi | uredi izvor]

Da admini više ne izveštavaju na trgu kada nekog blokiraju. Nadao sam se da smo postigli dogovor, ali očigledno to nije tako. Da li to znači da će polovina admina biti korektna, a polovina ne ili je ono po trgovima bila prolazna faza koja se nije pokazala uspešnom (može tu da se spekuliše kojekako još, ali pretpostavljam najbolju nameru, pa verujem da sam proces nije bio uspešan)?--Metodičar zgovor2a 21:16, 21. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

A možda je sve stvar nenaviknutosti i zaborava. --filip ██ 23:48, 21. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Ko je sad blokiran? --Jagoda ispeci pa reci 00:15, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
A možda su u šumi. :) Pa ako je tako, evo što se mene tiče, Goran i Miksajlo mogu takođe da se prepuste zaboravu, jer nikakve svrhe nema da oni obelodanjuju koga su blokirali, a da drugi admini to ne rade. Blokiran je Jakša, Jagoda, pa valjda si videla da se admin-tabla već neko vreme ne koristi. =) --Metodičar zgovor2a 00:27, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]
Nisam u toku, sori. Znam da je nešto spamovao Admin tablu pre podne, ali nisam kasnije svraćala. Imaš pravo. Objavljivanje bloka na Trgu je dobra praksa, kao i obrazloženje zašto je to urađeno. Ne bi trebalo da se zaboravlja niti previđa. --Jagoda ispeci pa reci 00:34, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

@Metodičar: Džaba i javna objava ako je blok sam po sebi neargumentovan, neprimjeren ili ne daj bože skroz pogrešan. Dakle, bolje ne glumiti političku korektnost i protokole, stvarne razloge, kontraargumente i sve ostalo što je prethodilo bloku - ostaviti na tehničkim administratorskim stranama, ili još bolje - u samoj nirvani. --Kašter (razgovor) 01:17, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Kaštere, slažem se sa tobom. Inače ne podržavam blokiranje nikako, ali to je druga priča, mada bez obzira na sopstvenu pristrasnost po tom pitanju, ne mogu da tvrdim odgovorno da su svi blokovi do sada bili korektni. Međutim, jedan od mehanizama da blokovi postanu argumentovani, primereni i manje pogrešni jeste da se „javno“ objavljuju na trgu. Na taj način i onaj ko blokira, hteo ne hteo, mora da iznađe neke argumente i zajednica će ih proceniti. Kao što rekoh, sav trud uzalud, ako se to ne praktikuje, a izgovora, hvala bogu, uvek ima. Ne vidim razlog da ih i ne prihvatim. :)--Metodičar zgovor2a 01:25, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Zajednici nije pružen realan (!) mehanizam provjere argumentovanosti, primjerenosti i uopšte opravdanosti bloka. Uz to dolaze faktori nezamjeranja adminu, pasivnosti članova zajednice kao i "zakonska regulativa" blokiranja gdje je dosta nedorječenosti, dvosmislenosti itd. Crni bi rekao "idi mi - dođi mi" :) --Kašter (razgovor) 01:44, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Budući da pretpostavljam da se ovo odnosi na moje blokiranje Jakše, ja ću obrazložiti moj stav po ovom pitanju. Kao prvo, ja nisam bio svestan da postoji konsenzus oko neophodnosti objavljivanja sprovedenih blokiranja na Trgu, te sam inicijalno smatrao da se zaista radi o mojoj grešci. Međutim, uvidom u arhivu ovog Trga, shvatam da zapravo i ne postoji konsenzus zajednice o tako nečemu, već se radi o tome da je jedan korisnik izložio ono što on smatra bontonom blokiranja, da se s jednim delom tog bontona načelno složilo 3 korisnika, da je o tome pokrenuto a zatim i prekinuto glasanje. Ne smatram sebe nekorektnom polovinom administratora zbog nekomplijanse nečijem individualnom viđenju bontona blokiranja. Blokiranje koje sam sproveo, sproveo sam u skladu sa zvaničnom politikom blokiranja. Objavljivanje kratkotrajnih blokada na Trgu lično smatram lošom praksom i praksom koja dugoročno nije vijabilna sa rastom zajednice. Blokirani korisnik, pa i svaki drugi, ima mogućnost da na Trgu pokrene diskusiju o spornim blokovima a svaki korisnik ima uvid u zapise blokiranja. Posebno u vezi sa ovom drugom mogućnošću, svako blokiranje je u celosti transparentno. Dodatno, za blokiranja za koja se može argumentovati zloupotreba administratorskih prava, tu je glasanje o opozivu. Ja, sasvim lično, dakle, ne vidim potrebu za još jednim autletom za debate o blokiranju. Ukoliko zajednica uspostavi konsenzus o neophodnosti tako nečega, ja ću se takvog pravila svakako pridržavati. Podržavam svaku diskusiju o formalizovanju dodatnih načina da se blokiranom korisniku omogući da ospori blok ili, kako to Kašter navodi, razvitku mehanizma provere argumentovanosti blokova. Do tada, lično, nameravam da budem „nekorektan“ i ne započinjem nepotrebne diskusije na Trgu. --Kale ↙info/talk↗ 02:43, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

"Mehanizmi provjere argumentovanosti" bi trebali da spriječe blokiranje samo zato što "se nekome ćefnulo", "što ima kratak fitilj", "što je trenutno neraspoložen" ili "mu trenutno ne ide na faksu". Mislim da bi se svako dobronamjeran složio sa tim minimalnim ciljem. Naravno da neće ni jedan administrator naknadno priznati da je i jednom blokirao "iako možda nije trebao" i da je odluka "možda mogla pasti i drugačije". Tu ne treba da ima bilo kakve dileme. Jer ako dilema postoji, onda se potraži mišljenje drugih... Druga priča je da su mehanizmi donošenja tj. ozvaničenja odluka ovdje prilično neefikasni, pa bilo kakvi razumni zahtjevi ili ideje previše često ne mogu prijeći u realnost i to najviše iz birokratskih razloga. Naravno da se sve treba sagledati u globalnom svjetlu (premali broj administratora, neaktivnost velikog broja administratora, itd.), ali i te stvari su samo posljedica takvog stanja. Ne obrnuto. --Kašter (razgovor) 08:53, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Kale, nepotrebna diskusija na trgu je već započeta, tako da je neobjavljivanjem blokiranja niko neće sprečiti. Nisam ja ni sugerisao da je u pitanju bilo čija greška. Međutim, ako i pored iznetih argumenata, ti nemaš želju da objavljuješ koga blokiraš (kratkotrajno, šta god to značilo, jer sam uvek mislio da je posenta blokiranja ono što ti poručuješ blokiranom korisniku, a ne na koliko ga kažnjavaš i koliki odmor uzimaš od njegovih aktivnosti, a koje uvek mogu da se nastave i posle bloka), ja tek nemam želju da te primoravam na bilo šta, posebno ne na volonterskom projektu. Zato sam i odustao od glasanja za blokiranje, jer ako sami admini ne vide zašto bi to bilo u redu, bespredmetno je da to i rade. Glavni razlog zašto sam se javio zapravo i nisi ti, s obzirom da me mnogo ne zanima mišljenje ljudi koje tuđe mišljenje ne zanima, već taj što se osećam odgovornim da sam uzrok što su neki admini počeli da objavljuju blokove na trgu. Zato sam želeo da ih te obaveze oslobodim (jer kao što rekoh, ne vidim razlog da oni to rade, a drugi ne, što obesmišljava ceo postupak).--Metodičar zgovor2a 18:07, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Kaštere, ja nisam dovoljno pametan da osmislim mehanizam protiv zloupotreba, ali mogu da se utešim da ni drugi to u ovoj situaciji teško mogu da odrade. Dao sam predlog za nešto što bi moglo koliko-toliko da unormali proces (koji, čim je proces, mora da traje), neki admini su pristali, jedno vreme su primenjivali, pokazalo se da ne ide i ćao. Evo i ja ću da budem diplomata za promenu; podržavam svaku diskusiju i sve što izglasate, a što će da učini da se na ovoj Njiki osećaju prijatno i admini i oni koji to nisu, a do tada me ne zanima u životu šta ko kome ovde radi i šta se dešava. :)--Metodičar zgovor2a 18:07, 22. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Pravilna kategorizacija[uredi | uredi izvor]

Dakle, Korisnik:CrniBombarder!!! i ja se raspravljamo kako bi trebalo pravilno kategorizovati članak Banat, odnosno da li ga treba staviti samo u kategoriju "Banat", koja bi onda bila podkategorija drugih kategorija ("Oblasti Srbije", "Geografija Vojvodine", itd) ili ga pored kategorije "Banat" možemo staviti i direktno u ove kategorije. Zamolio bih druge korisnike da pročitaju našu diskusiju na strani za razgovor članka Banat: http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Банат - a potom i da napišu svoje mišljenje ovde i ako je moguće da zajedno utvrdimo neke standarde oko kategorizacije, odnosno da li slične članke treba stavljati samo u istoimenu kategoriju ili i u druge kategorije za koje su takvi članci relevantni. PANONIAN (razgovor) 23:20, 23. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Ne vidim zašto na primer članak Srbija ne bi bio istovremeno u kategoriji Srbija, Države Evrope, ili još neka pogodna kategorija. --Vojvoda razgovor 21:23, 1. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Politička provokacija[uredi | uredi izvor]

Kakav je ovo šablon? {{Тиб}}--Jakša (razgovor) 23:34, 23. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokiran korisnik Jakša[uredi | uredi izvor]

Korisnik Jakša je ponovo blokiran. Ovog puta na nedelju dana. Red je da se dužina blokada povećava. Razlog: učestala miniranja zajednice svojim ispadima. Konkretno, mislim na ovo. Više puta mu je ukazano da tako nešto ne radi, a on opet nastavlja. Pogotovo kada je u toku glasanje o ovome. Blokiranje je, verovatno, jedini lek. --filip ██ 00:40, 25. septembar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokiran korisnik LAz17[uredi | uredi izvor]

Korisnik LAz17 je blokiran zbog rata izmena na sat vremena. Objašnjenje je na njegovoj stranici za razgovor ovde.----László (talk) 00:57, 1. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Odžaci i Bački Gračac[uredi | uredi izvor]

Molim vas da neko pogleda stranicu i razgovor. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86 Nikako da postognemo sporazum sa korisnikom http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:PANONIAN pa najbolje bi bilo da zajednica pomaze.

Narocito pretnje u razgovu http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8

--Ssh in use (razgovor) 07:35, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Dakle, korisnik Ssh in use je očigledno trol i na vikipediju je došao da bi je pretvorio u politički forum, a ne da bi uradio bilo šta korisno i konstruktivno. Ovaj korisnik je sklon falsifikovanju izvora, iznošenju netačnih podataka, brisanju podataka iz članaka, uvredama na nacionalnoj osnovi, širenju međunacionalne mržnje, ignorisanju onoga što kažu drugi korisnici i ponavljanju jednih te istih stvari na stranama za razgovor bez obzira na to šta su mu drugi korisnici na to odgovorili, dok su izmene koje unosi u tekstove sa pravopisne tačke gledišta katastrofa - korisnik ne poznaje ni rečnik srpskog jezika ni gramatiku, u tekstu meša ćirilicu i latinicu, a koristi "ošišanu" ćirilicu bez pojedinih slova, tako da su drugi korisnici prinuđeni da njegov "rad" kasnije popravljaju kako pravopisno tako i kontekstualno. Nema nikakve sumnje da je ovde u pitanju trol koji je došao da provocira i da nametne svoj politički stav, a ne da doprinese ovom projektu. PANONIAN (razgovor) 12:00, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Mislim da korisnik PANONIAN laze u ovom slucaju, pa vi odlucite. Nisam falsifikvao nijedan izvor, nisam stavio netacne podatke. I nisam trol. I dalje mislim, da u 21. veku ne postoje vise tajne o cemu se ne pricati. Radi se o zlocinima komunisticke uprave posle drugog svetskog rata. Nemam poljma, zasto to neko tumaci kao antisrbsko, kad je bas najvise srba ubijeno. To su moji argumenti, pa vi odlucite.--202.147.43.153 (razgovor) 12:54, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Hm, ja moram da kažem da mi se odmah upali provokatorsko-nacionalističko-šovinistička lampica čim vidim napisano "srBski" a ne srPski.Bez čitanja svih linkova koji su ovde dati, sklona sam da verujem Panonijanu, samo na osnovu te jedne jedine reči koju si napisao. A sigurno nisam jedina. Pa ti vidi sad.--Jagoda ispeci pa reci 15:47, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

koristi "ošišanu" ćirilic

Mislis, latinicu...--Jagoda ispeci pa reci 15:50, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Ja ne tvrdim da sam ja anđeo kad je ponašanje u pitanju i ako je problem što sam par puta reagovao malo "emotivno" na ponašanje korisnika Ssh in use, potrudiću se da sopstveno ponašanje popravim. Ali stojim i dalje iza onoga što sam ovde napisao o korisniku Ssh in use, koji je ovde došao sa očiglednom namerom da Srbe predstavi kao "genocidan narod". PANONIAN (razgovor) 16:43, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

A ako su potrebni dokazi trolovanja korisnika Ssh in use, evo na primer ovo: [40] - iako sam odavno prezentovao izvor da je 95% Nemaca bilo učlanjeno u Kulturbund i citirao taj izvor u članku (knjiga Jelene Popov), korisnik Ssh in use ovde tvrdi da se ja pravim blesav i da nisam dao izvor za to a i optužio je mene lično da sam ubio Nemce iako sam rođen tek par decenija posle rata. PANONIAN (razgovor) 17:43, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Nisam bio tu par dana,tako da nisam u toku kako se ova stvar razvila u međuvremenu,ali mogu reći da je dotični korisnik (SSH) unosio reference koje nisu imale veze sa onime što se tvrdilo (npr. tvrdio je da je 7.000 Nemaca pobijeno izvorom u kome se navodi da je 6.500 Mađara umrlo od bolesti,gladi itd isl itr) ili su debelo bile izvučene izvan konteksta (npr. pominje da je u (poratnom) logoru stradalo 7.322 civila,a u izvori se navodi da je u tom mestu,tokom čitavog rata i posle njega,umrlo toliko ljudi),na šta sam mu više puta ukazivao na stranicama za razgovor.Na kraju sam od njega zatražio da svoje izvore i njihove citate prvo iznese na stranicama za razgovor o spornim člancima,a tek posle postizanja dogovora o tim izmenama,da one budu unete u sam članak.(Kao što rekoh,ne znam kako se ova stvar posle toga razvijala,ali je moje lično mišljenje da je korisnik zbog svog delovanja morao biti blokiran na neko vreme.) Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 17:55, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Izvinite, radi se u veome ozboljne teme. Prema tome razliciti izvori daju razlicite cifre. Pogledajte stranicu za Jasenovac ima bar 5-6 cifara, sto se tice zrtava. To nije problem, moze da se napise, prema ovom izvoru 7322, itd. To nije razlog, da se sve brise. Sto se Kulturbunda tice, mislim, da u istoriji Odzaka, nije relevantno, koliko nih je bio clan, osim ako imamo podatke o kulturbundu u Odzaku. A da ispravim gospodina PANONIAN, nije mi problem kulturbund, nego trazim njegom izvor, da su nemci sebe deklarisali drzavljanima 3 rajha. To je nemoguce, posto je ovaj grad bio okupiran od strane madjarske, i tako mislim, da njegov izvor govori o Banatu. A sto se mene tice, ja nisam vazan, pa mozete da me napadate slobodno. Ja sam trazio pomoc zajednice, da se postize sporazum oko Odzaka i Backog Gracca, a ne da se pretvori trg a bojiste izmedju mene i PANONIANa. --Ssh in use (razgovor) 21:36, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
U izvoru koji sam ja koristio doslovno stoji ovo: "ogromna većina vojvođanskih Nemaca se deklarisala za državljane Trećeg Rajha", kao i "naučno je dokazano da je 95% pripadnika nemačke narodnosne grupe bilo učlanjeno u Kulturbund" (misli se na Nemce na području Jugoslavije). To su doslovni citati, a kao što sam već rekao na strani za razgovor dotičnog članka (a prisiljen sam ovde da ponavljam od strane korisnika shs), autor tog izvora, Jelena Popov je doktorirala istoriju na filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stoga se njena pouzdanost kao autora ne može osporiti - ako je potrebno, mogu skenirati naslovnu stranu te knjige, stranu gde piše o Nemcima i stranu sa biografijom autora... PANONIAN (razgovor) 00:03, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Inače, shs, kao što sam već takođe napisao, ne protivim se da se o logorisanju Nemaca piše, već samo da se piše na takav način i to u člancima o naseljima. Ako hoćeš o tome da pišeš onda napiši nov članak sa naslovom tipa Logorisanje Nemaca posle Drugog svetskog rata, gde možeš navesti podatke o svim logorima umesto što jedan po jedan podatak ubacuješ u članke o naseljima, narušavajući pri tom strukturu i koncepciju tih članaka. PANONIAN (razgovor) 00:25, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Gospodin PANONIAN, Zahvaljujem se tvome trudu, da se nesporazum resi. Na stranici za Gracac pise: činjenice da je 95% jugoslovenskih Nemaca bilo učlanjeno u profašističku organizaciju "Kulturbund" [3] i da je sebe deklarisalo kao državljane Trećeg rajha. Ovako napisano, to znaci, da je 95% jugoslovenskih Nemaca sebe deklarisalo kao državljane Trećeg rajha. To nije isto kao "ogromna većina vojvođanskih Nemaca se deklarisala za državljane Trećeg Rajha" ,jer to nije bio moguce u Backoj. Goran Nikolic pise u "NEMCI U VOJVODINI IZMEDU DVA SVETSKA RATA" ( mozes procitati ovde, strana 147: http://drustvosns.org/nemacka%20manjina/stefanovics/Goran%20Nikolic,%20Nemci%20u%20Vojvodini%20izmedju%20dva%20svetska%20rata.pdf )da

Citiram: "Broj clanova Kulturbunda je sve do pocetka Drugog svetskog rata rastao, tako da je krajem 1940. godine u njega bilo ukljuceno vise od 60 procenata svih pripadnika nemacke nacionalnosti u Jugoslaviji (preko 300.000). Ovaj priliv je bio, pre svega, uslovljen krupnim uspesima Tre}eg rajha (prisajedinjenje Rajnske oblasti, Austrije, Sudeta, u skladu sa firerovim geslom „Svi Nemci u jednoj drzavi, izlazak iz velike ekonomske krize itd.), ali i intenzivnom propagandom i organizacionim radom." Broj se odnosi za celu Jugoslaviju, i prema tome odkud taj podatak o 95%?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 202.147.43.153 (razgovor • doprinosi) | 01:44, 6. oktobar 2010 Znaci, kako dalje? Nismo postigli nikakav dogovor, i nema ogovora ne moja pitanja.Nema podataka, da je 95% nemaca iz Backog Gracca bio izrazio sebe drzavljanima 3 rajha. PANONIAN mesa babe i zabe. --Ssh in use (razgovor) 03:42, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Pa valjda mogu imati koji dan viki odmora? Ja sam citirao izvor vezan za članstvo Nemaca u kulturbundu i državljanstvo rajha, a ako neki drugi autori tvrde drugačije, onda je pravilan vikipedijski način rešenja tog pitanja navođenje tvrdnji svih tih autora u odgovarajućem članku. Dakle, kao što sam već rekao, napiši nov članak o logorisanju Nemaca koji sam ti predložio, pa ćemo onda u taj članak ubaciti mišljenja svih autora o članstvu u Kulturbundu i državljanstvu Nemaca. Članci o naseljenim mestima nisu mesto gde takva pitanja treba da se rešavaju. PANONIAN (razgovor) 00:25, 9. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Hm, očito je da ti Nijemci nisu bili u zatvoreničkom logoru iz turizma. Slušaj SSH, pa što ne bi našao neku dobru knjigu na njemačkom u biblioteci, pa da fino referenciraš svoje tvrdnje? Nemoj brisati tuđe reference, ali dodaj to u članke. Ili još bolje napravi novi članak Protjerivanje Nijemaca iz Srbije poslije Drugog SR ili tako nekako. Sigurno je neko od Nijemaca iseljenih iz Srbije napisao knjigu o tome. --Miroslav Ćika (razgovor) 05:26, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
To sam mu i ja predložio: da ne briše referencu koju sam ja koristio i da napiše nov članak. Zaista ne vidim šta može biti sporno u takvom rešenju. PANONIAN (razgovor) 00:30, 9. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Ok, prihvacam predloge, pa cu napisati novi clanak, pa cemo moci tu temu tamo da razmatramo. Ali hteo bi da dodjemo do resenja, sta napisati o mestima gde su oni ziveli, i vazan su deo istorije. Naprimer Apatin, Backa Palanka, itd. Ne vidim razlog, zasto ubaciti svugde " zato sto su bili clanovi Kulturbunda, itd, otisli, logorisani, itd. Isto taki, hteo bi samu ubaciti samo jednu recenicu u istoriji mesta, gde su bili to logori: Backi Jarak, Gakovo, Kruševlje, Molin, Knicanin i Sremska Mitrovica. U tim mestima, osim Molina, vec ima i spomenika zrtava, a u Gakovu sa natpisom " Concentration camp"

A u vezi izvora: Hronološki najpre sledi rad Stevana Mačkovića, zaposlenog u Arhivu u Subotici, o koncentracionom logoru u Sekiću. Ovo je prvi rad koji je napisan na osnovu novog, do tada neupotrebljenog arhivskog materijala. Još jedan korak u istom pravcu učinio je somborski lekar Dr Branislav Danilović koji je najpre istraživao zdravstvo u Somborskom okrugu u periodu od 1944. – 1947. godine. U svojoj prvoj knjizi skoro 40 strana posvetio je zdravstvenom stanju u logorima Gakovo i Kruševlje. Citirao je brojna, iako nepotpuna dokumenta, o stanju zarobljenih Podunavskih Švaba i o nastojanju ustanova da poboljšaju to stanje. Opširne analize uzroka umiranja, učestalosti bolesti itd. sastavljene su na osnovu arhivskih izvora. Istu temu kao i ovaj pasus obrađuje i druga knjiga Dr Danilovića, koja je u potpunosti posvećena logorima Gakovo i Kruševlje. Ova knjiga napisana je na osnovu dokumenata iz Somborskog arhiva, registarskih knjiga iz Gakova i Kruševlja kao i drugih izvora. Nakon dužeg uvoda pisac opisuje život u tim logorima, zdravstveno stanje, mere koje su preduzimale vlasti i smrtnost. Uzroci smrti se takođe analiziraju. Iako je njegova namera bila da pokaže da je bilo i humanih lekara i organa vlasti , koji su se iskreno trudili da umanje patnje zarobljenih Nemaca, on ipak ne krije da je ukupan broj žrtava u ova dva logora bio veći nego što to navode spisi Podnavskih Švaba. Kod Danilovića je broj žrtava u Gakovu manji, a u Kruševlju veći nego što je navedeno u knjizi »Zločin nad Nemcima u Jugoslaviji od 1944. – 1947. godine«. On odlučno tvrdi da nisu postojali meseci umiranja: prema Danilovićevom mišljenju je umiranje zarobljenika bilo kontinuirano i prvenstveno je zavisilo od broja zarobljenika. Ja nemam te izvore, ali neko bi mogao da nadje.--Ssh in use (razgovor) 02:22, 11. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Odlično, pronađite neku literaturu i navode možete upotrijebiti za glavni članak o tim zatvorima/logorima i protjerivanju iz Jugoslavije. Kada taj članak bude sređen, valjalo bi dodati link na njega iz članaka o samim mjestima. U Vidi još sigurno, a vjerovatno i kao jednu rečenicu u članak. Npr. poslije Drugog SR u selu se nalazio zarobljenički logor ... --Miroslav Ćika (razgovor) 06:10, 12. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokada korisnika Antidiskriminator[uredi | uredi izvor]

Gorane Obradoviću: Kao što je Kaster uradio kada je istekao blok koji si mu dao, i ja ću izneti svoj komentar povodom toga što si me blokirao, ali ne na tvojoj stranici za razgovor već tamo gde mu je i mesto. Na trgu.

Mislim da pri davanju bloka Vikipedija:Trg/Vikipolitika#.D0.91.D0.BB.D0.BE.D0.BA.D0.B0.D0.B4.D0.B0_.D0.BA.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.81.D0.BD.D0.B8.D0.BA.D0.B0_Antidiskriminator nisi bio korektan. Ako si se konsultovao sa drugim administratorima, važi i za njih isto - svaki administrator koji je odobrio taj blok nije bio korektan.

  1. Trolovanje – Komentari kojima si pokušao da potkrepiš svoje stavove o (nepostojećem) trolovanju su neprikladni kako za mene tako i za još neke korisnike (zlatna medalja za trolovanje, vrhunac trolovanja, zli Filip i Verlor…, vrli Boris Malagurski…, zlonameran, …). Većina linkova vodi ka komentarima na mojoj korisničkoj strani (koju u skladu sa pravilima vikipedije imam pravo da uređujem na način koji mi odgovara ukoliko je to u cilju unapređenja vikipedije, što i jeste bio slučaj) i stoga se nikako ne mogu nazvati trolovanjem kojim korisnik vandalizuje projekat pa ga stoga treba blokirati.
  2. Iznošenje lažnih informacija – ovu tvrdnju si argumentovao linkovima ka mojim izmenama povodom predloga za raspravu o politici Biografije živih ljudi. Rasprava je uspešno okončana uz 100% podršku učesnika u raspravi i proces glasanja o politici čije je usvajanje zahtevala vikimedija zadužbina je u toku. Smatram tu moju aktivnost veoma korisnom za vikipediju i ukoliko sam nešto pogrešno preveo (engleski jezik mi nije maternji) ili izneo nešto što nije tačno (nisam pravnik pa ne isključujem da sam nešto pogrešno protumačio u pojedinim opštim aktima) to sam mogao da uradim samo greškom na koju mi je trebalo ukazati. Neopravdana blokada, usred veoma korisnog posla rasprave i pripreme za glasanje ove politike i usred glasanja povodom moje kandidature za administratora, je štetna za vikipediju.
  3. Uznemiravanje korisnika ponavljanim zahtevima za blokovima i pretnjama čekjuzerovanjem – Mislim da su svi korisnici koji nisu administratori ili birokrate a čiju sam blokadu molio (nikad zahtevao) na administratorskoj tabli i bili blokirani.
  4. Neosnovane optužbe na račun mnogih korisnika o zloupotrebama i maltretiranju. – Mislim da su moji navodi bili potkrepljeni argumentima i linkovima koje sam naveo na za to predviđenom mestu (AT), a ukoliko si smatrao da su moji navodi neosnovani, trebalo je da ih tamo osporiš a ne da me blokiraš posle skoro mesec dana u momentu kada je to ne samo nekorektno već i veoma štetno za vikipediju. Dobro znaš da si nekima od njih i ti lično pisao povodom toga što „koriste svaku priliku da me napadnu“ što, uz gore iznetu činjenicu da su svi korisnici, koji nisu administratori ili birokrate, čiju sam blokadu molio (nikada zahtevao) i bili blokirani, dodatno osporava ovaj razlog za blokadu.
  5. Ignorisanje nekoliko upozorenja – Imajući sve gore navedeno u vidu, mislim da je očigledno da je i ovaj argument za blokadu neosnovan pogotovo imajući u vidu da je ovo jedini put da sam (uveren sam neopravdano i štetno za vikipediju) blokiran posle skoro godinu dana mog rada na vikipediji na koji sam ponosan.

Bilo kako bilo, iako mislim da blok nije bio korektan, da nije bio usmeren na sprečavanje (nepostojećeg) vandalizovanja projekta vikipedije već je posledica ličnog animoziteta koji je kulminirao kada sam na svojoj korisničkoj stranici konstatovao da ti je zajednica na glasanju (sa 100% glasova za) oduzela administratorska ovlašćenja Vikipedija:Zahtevi_za_administriranje/Uklanjanje/Obradović_Goran pa stoga nema osnova da ih poseduješ. Uprkos svemu navedenom, od tebe neću zahtevati da se blok revidira i da se istorija sa tim vezana izbriše (kao što je to Kašter učinio iako je skadalozno to što nije blokiran za otkrivanje ličnih podataka) jer mislim da je dobro da postoji u evidenciji tako da te molim da istoriju vezanu za ovaj blok ne brišeš čak i ako uvidiš svoju grešku i pokaješ se zbog nje.


Zaključujem da si me blokirao a da za to nisi imao nijedan razlog jer:

  • nisam prekršio nijedno pravilo,
  • nisam vandalizovao vikipediju, već je naprotiv unapređujem kako u pogledu tekstova koje pišem tako i u pogledu politika i pravila na kojima aktivno radim i uljudnom komunikacijom sa ostalim korisnicima članovima zajednice.


Iako je pravilima vikipedije predviđeno da se korisnici u slučaju potrebe prvo blokiraju na kraće periode, a zatim postepeno duže, to što si me odmah blokirao na 30 dana iako nikada ranije nisam bio blokiran, pokazuje da ti nije ni bila namera da sprečiš da kršim pravila i vandalizujem vikipediju, što naravno nisam ni radio. Namera ti je očigledno bila da me poniziš i oteraš jer ti se jednostavno ne dopadaju one moje aktivnosti koje su usmerene na poboljšavanje vikipedije jer si svestan da u poboljšanoj vikipediji nema mesta anarhiji i nepoštovanju pravila na kojima ti zasnivaš ovlašćenja koja poseduješ. Predlažem ti da pročitaš ponovo ono što si napisao na stranici za glasanje na kojem su ti oduzeta ovlašćenja: Želim da dam jedan primer - ne pravilo, ne predlog za pravilo, ne poziv... samo primer. Ne po pravu, već po moralu. Ne po zakonu već po čojstvu. Samo da bih SVIMA ovde kroz uši provukao jedan pojam, pojam koji je ponos srpstva - ČOJSTVO.... čojstvo je štititi drugog od sebe…. Predlažem ti da svojim primerom demonstriraš pojam koji je, kako si naveo, ponos srpstva, da pokažeš da poseduješ moral i čojstvo i odrekneš se administratorskih i čekjuzerskih ovlašćenja jer nemaš pravo da ih poseduješ. Mnogo će tebi lično biti lepše i lakše da na zdravim i pravilnim temeljima učestvuješ u unapređivanju vikipedije jer je to jedino tako i moguće. Razmisli o tome i prihvati moj predlog.--Antidiskriminator (razgovor) 11:01, 5. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Zašto je blokiran Verlor?[uredi | uredi izvor]

Nigde ne mogu da nađem zbog čega je blokiran Verlor. Može li neko od onih koji su upoznati sa razlozima njegove blokade da navede link ka izmenama koje su uzrokovale njegovu blokadu? --Antidiskriminator (razgovor) 00:20, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Pronašao sam glasanje ovde Vikipedija:Zahtevi za administriranje/Uklanjanje/Verlor. Ne treba mi link. --Antidiskriminator (razgovor) 15:04, 7. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Pogrešio sam. Ovo je link ka strani gde je neko pokrenuo glasanje o oduzimanju njegovih administratorskih ovlašćenja, ali ne vidi se zašto je blokiran. Ipak bih molio nekoga od onih koji su upoznati sa razlozima njegove blokade da navede link ka izmenama koje su uzrokovale njegovu blokadu i link ka nekom obaveštenju o razlozima blokade.--Antidiskriminator (razgovor) 15:09, 7. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Logo[uredi | uredi izvor]

Da li je došlo vreme da promenimo logo u skladu sa globalnim prelaskom na vektor kao podrazumevani skin? Analizirao sam kako tom pitanju stoji 50 prvih Viki projekata (po broju članaka). Na 42 projekta su zamenili logo, dok na preostalih osam i dalje stoji stara varijanta. Vikipedije koje još uvek drže stari logo su: sr, vo, war, new, simple, roa-rup, hi, ht. Moram da naglasim da su neki od ovih osam projekata veoma slabo održavani. Citiraću i jedan od Sabateovih komentara na ovu temu: Koliko sam shvatio novi logo nije toliko vezan za novi skin koliko za aktuelizaciju. Recimo, za tekst se u novom koristi slobodan font (Linux Libertine, koji je zaista odličan, preporučujem), globus je sada 3D modelovan, izbačen je klingonski karakter, a umesto ruskog „Й“ kao predstavnik ćirilice je stavljeno opštećirilično „I“, loša perspektiva je popravljena i razne druge stvari. Zbog svega toga, mislim da bismo i mi trebali da se priključimo većini. mickit 22:39, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Slažem se. --Новак (razgovor) 23:03, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Ako je u pitanju napredak, onda se slažem. Da li uopšte postoji neki razlog da ne promijenimo logo u novu verziju? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:33, 6. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Kud svi, tu i mali Perica. :) Slažem se. Kucnulo je vreme! ;) --filip ██ 00:42, 7. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Takođe se slažem, treba uraditi odmah. --Željko Todorović (razgovor) 13:23, 7. oktobar 2010. (CEST) s. r.[odgovori]

A ko će to da uradi :) ? Uz to, iz nekog razloga, na Vikipedija:Logo linkuje 2104 stranice... Vidite ovđe Korisnik:FelixBot/tražene/1. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:37, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Jedino admini imaju mogućnost da promene logo :) mickit 16:44, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Pa eto razloga da se kandidiraš :) I kad postaneš, da nam dodaš one transk. zagrade u dugmiće globalno :) --Miroslav Ćika (razgovor) 17:21, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Vikipedija:Logo vezuje na sve stranice koje koriste Šablon:Logo, jer je Vikipedija:Logo sadržana u samom šablonu. A šablon Šablon:Logo se koristi na stranicama mnogih slika. ps Šta konkretno treba da se uradi? Da li skika već postoji ili treba da se napravi? Ako je već urađena, šta tada treba da se uradi? Evo je se nudim da pomognem, ako znam i mogu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:21, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Dobra pitanja. Nemam pojma. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:23, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Jedino admini mogu da promene logo. Potrebno je da se ova slika skine na računar i potom pošalje kao nova verzija ove slike. To je sve. Inače, za one koje zanima, postoji istovetan logo u SVG formatu. mickit 17:34, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Ta je suviše mala. Trebalo bi skinuti jednu od verzija SVG ,i prebaciti je u PNG, promijeniti ime, i postaviti kao novu verziju na postojeću sliku. To je sve par minuta posla. Jedno što niko od nas vrijednih nije administrator. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:39, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

OMG, nije mala. To je sada standardna veličina :) mickit 17:41, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Uredu onda, to je još manji posao. Znači admin treba da sačuva na svoj računar i pošalje kao novu verziju. To je dva minuta posla. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:52, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Logo je sada promenjen. Moraćete da očistite keš vašeg brauzera da biste uočili promenu. --filip ██ 19:53, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Odlično. Još samo da neko sredi Vikipedija:Logo ili objasni šta bi tu trebalo da bude. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:33, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Napisao sam ja gore, ali evo: Vikipedija:Logo vezuje na sve stranice koje koriste Šablon:Logo, jer je Vikipedija:Logo sadržana u samom šablonu. A šablon Šablon:Logo se koristi na stranicama mnogih slika. Mislim da je ovo, ali ako griješim, neka me neko ispravi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:41, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Primećujem da je naptis „slobodna enciklopedija“ na staroj verziji više odgovarao srpskom pismu, nego ovaj natpis na novoj verziji. Ko je u to više upućen mogao bi da nam pojasni i da vidimo da li se može natpis postaviti da bude u srpskoj verziji slova. --Đorđe Stakić (r) 23:20, 9. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Ne znam na šta si konkretno mislio. Meni manje-više izgleda isto. Znam da je umesto starog fonta, sada u upotrebi Linux Libertine. mickit 08:45, 10. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Uporediti sadašnji i prethodnu verziju ove slike, posebno slova b, d, p i l. Stara varijanta je srpska, a nova ruska (ili neka druga) ćirilica. --Đorđe Stakić (r) 09:29, 10. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Ne znam, sada je standardno u upotrebi taj font na svim Vikipedijama. U principu, mi možemo da vratimo stari font, ali mislim da nema potrebe da budemo izuzetak :). Osim toga, meni su ova slova „srpska“ podjednako koliko i ona prethodna. U pitanju je samo drugi font, koji malo drugačije izgleda. Možda je i stvar navike jer je prethodni font dugo vremena bio u upotrebi. mickit 09:54, 10. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Micki, ovo šta sad stoji je ruska ćirilica a ne srpska. Pogledaj ovde za primer. Nevolja je što Junikod nije odvojio ta slova srpske i ruske ćirilice, pa stvar mora da se rešava na nivou fontova. Izrada fontova je jako skupa i veliki je problem nedostatak srpskih fontova. Ali oni postoje, i treba ih koristiti. Pogotovo kad je logo Vikipedije u pitanju. Inače, ovo je druga tema, ali krenuli smo da raspravljamo o tome kako da u narednom periodu obezbedimo da se na srpskoj Vikipediji (ne samo u logotipu) koristi srpski kurziv (trenutno je ruski). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 11. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Mislio sam da je svejedno :) Očigledno je da nisam upućen u to o čemu ste pričali. Inače, još jedna stvar u vezi samog logoa je upotreba kurziva ili običnih slova. Valjda je dizajnerima izgledalo lepše da kod ćiriličnih logoa ostave Slobodna enciklopedija u kurzivu, što nije slučaj sa latiničnim logoima. mickit 08:07, 11. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Vratio bih se onda još jedanput na Đorđetovo pitanje, jer nisam bio dovoljno informisan o konkretnoj stvari. Da li mi možemo da upotrebimo drugi font ako želimo da koristimo srpsku ćirilicu? Sabate je u jednom od prethodnih komentara rekao da su Rusi tražili da se na njihovom logou umesto kurziva stavi običan tekst i da je to odbijeno. U svetlu toga, koliko je realno očekivati da bismi mi mogli koristiti drugi font na logou? Pokušao sam da isčeprkam tu raspravu na Meti, ali bez uspeha. mickit 21:10, 11. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokada korisnika Antidiskriminator (2)[uredi | uredi izvor]

Pošto je nakon isteka prvog bloka (od mesec dana) korisnik nastavio trolovanje nesmanjenom žestinom (pogledajte trenutni izgled Admin table za primer), kao što je rečeno prilikom prvog blokiranja, ponovo je blokiran. Ovaj put na šest meseci. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:51, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Uz to, imao je sve jaču tendenciju da prepravlja osjetljive članke kako mu se ćefne, briše reference koje mu nisu po volji, krši pravilo o tri vraćanja (Pokolj u Višnjici) itd. Ja jesam tvrdoglav, ali moram reći da me nadmašio. --Miroslav Ćika (razgovor) 05:17, 8. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Blokada korisnika Serbian[uredi | uredi izvor]

  • 05:34, 9. oktobar 2010. BokicaK (razgovor | prilozi) odblokirao "Serbian (razgovor | prilozi)" ‎ (moja greska)
  • 04:01, 9. oktobar 2010. BokicaK (razgovor | prilozi) blokirao „Serbian (razgovor | prilozi)“ sa vremenom isticanja blokade od 1 nedelja ‎ (Rat izmenama)

Prema dogovoru, svaka blokada se evidentira i iznosi na trgu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:56, 9. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Kategorije[uredi | uredi izvor]

Danas sam primetio da se sistematski ispražnjavaju kategorije koje sadrže ljude iz Bosne i Hercegovine. Obrazloženje je bilo da je voljom većine odlučeno da takve kategorije i ne treba da postoje. Meni nije jasan razlog zašto kategorije BiH ne treba da postoje, pa bih molio da i drugi kažu svoje mišljenje o ovoj temi. Po meni te kategorije treba da postoje i u njima treba da se nađu ljudi iz Bosne i Hercegovine (kao geografske odrednice). Vidim da su te kategorije sistematski zamenjene drugim kategorijama ili po nacionalnom ključu ili po drugim geografskim odrednicama, pa s obzirom da i ovde nema nekog pravila, predlažem da se izvrši pravilna rekategorizacija. Ukoliko zaista postoji volja da BiH kategorije ne treba da postoje, onda je to druga priča i ovaj post možete da ignorišete. Ukoliko ne postoji takva volja, onda predlažem ili promenu imena i botovsku zamenu kategorija ili pak da se ispražnjene kategorije vrate u prvobitno stanje. Ukoliko postoji problem u opisu same kategorije, onda problem treba tu rešiti. mickit 12:30, 21. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

OK, ipak je bilo reakcije :) Napravljene su kategorije pod drugim imenom :) Međutim, mišljenja sam da je od jednog problema napravljen veći. Ali, to je druga tema, koju nemam vremena sada da pokrećem. mickit 13:05, 21. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Šablon:Ijekavica[uredi | uredi izvor]

Zbog čega se na stranice za razgovor članaka koji su napisani na ijekavici, stavlja ovaj šablon. Ja to doživljavam kao udar na ravnopravnost ova dva izgovora. Zašto nema ekvivalentnog šablona za ekavicu?--V i k i v i n dr e c i 17:46, 27. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Postoji i šablon {{ekavica}}. Povremeno imamo slučajeve prebacivanja članaka iz ijekavice u ekavicu, pa neki korisnici stavljaju šablon koji si pomenuo kao neki vid obaveštenja. Naravno, nije zabranjeno ni slično označavanje članaka pisanih ekavicom, ali većina urednika to ne radi. Pretpostavljam, iz praktičnih razloga, da ne bi gubili vreme na označavanje članaka na ekavici, kao i onako većina urednika piše ekavicom i slučajevi prebacivanja članka iz ekavice u ijekavicu su daleko ređi. Dakle, nije u pitanju nikakva teorija zavere :) mickit 17:53, 27. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]
Ako postoji sličan šablon za ekavicu, onda dobro, ja sam kriv što ga nisam pronašao. Ali ipak mislim da je upotreba ovih šablona suvišna, posebno zato što se onaj za ekavicu rijetko upotrebljava, ali se zato ovaj upotrebljava veoma često. Mislim da bi ta obavještenja trebalo staviti samo ako je prethodno na nekom članku izvršeno nedozvoljeno mijenjanje sa ijekavice na ekavicu ili obrnuto, pa da se spriječi ponavljanje takvog postupka.--V i k i v i n dr e c i 18:07, 27. oktobar 2010. (CEST)[odgovori]

Problem poštene upotrebe[uredi | uredi izvor]

Kakav je status poštene upotrebe na našoj Vikipediji. Naime na en.viki sam primetio (ne nam da li je do kraja sprovedeno) da se korišćenje ovakvih slika što je moguće više smanji. Primeri gde je i dalje primenjiva su kada treba ilustrovati članak o nekom umetničkom delu pa se onda ubaci reprodukcija tog umetničkog dela iako nije pod javnim vlasništvom ali se ista ta slika ne koristi za ilustraciju članka o umetniku ili nečega što je na slici prikazano. Primetio sam da kod nas postoji priličan broj slika sa poštenom upotrebom a pitanje je da li su kriterijumi zadovoljeni (primer u članku Konkordatska kriza). Uz to postoje i slike gde je licenciranje očigledno pogrešno. Prati li neko šta se dešava sa slikama da ne povećavamo bezrazložno problematičan materijal.--Vojvoda razgovor 09:07, 21. novembar 2010. (CET)[odgovori]

P. S. Istovetnu temu sam pokrenuo i na forumu Autorsko pravo ali pošto to malo ko prati rekoh da otvorim i ovde, lakše će da se primeti.--Vojvoda razgovor 09:07, 21. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Znamo za to, ali sve sto se radi su inicijative par korisnika. Dungogung je pre par dana napravio spisak clanaka sa puno takvih slika. -- Bojan  Razgovor  09:12, 21. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Jel bi mogao da postaviš link ka spisku (hvala što si mi skrenuo pažnju na njegovo postojanje) da bi mogli da se uključimo u sistematsko rešavanje tog problema? Pozdrav,--Vojvoda razgovor 09:19, 21. novembar 2010. (CET)[odgovori]

To je tekstualni fajl. Poslacu postom. -- Bojan  Razgovor  09:34, 21. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Evo spiska. Ovako veliki broj slika u nekim clancima je posledica upotrebe neslobodnih slika u sablonima. -- Bojan  Razgovor  04:39, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Mislim da prvi korak treba da bude uklanjanje neslobodnih slika iz šablona jer je tu jasno da ne može biti govora o poštenoj upotrebi. Za ostale slučajeve moraćemo pažljivo da vidimo da li može ili ne.--Vojvoda razgovor 07:08, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Evo gde se ja dvoumim oko opravdanosti upotrebe jedne vrste slika pod PU. Radi se o omotima muzičkih albuma, koricama knjiga i sl. Po mom uverenju, takve slike bi trebalo da se koriste isključivo u člancima o konkretnim albumima/knjigama. Mogu eventualno da se koriste i u člancima o izvođaču/književniku, ali samo ukoliko se u tekstu govori o npr. dizajnu konkretnog omota pa se slika ubacuje kako bi se to i ilustrovalo. Trenutno imamo dosta članaka gde se omoti albuma stavljaju u članke o izvođaču u odeljak „Diskografija“, a ponekad čak i u šablon za biografije. Mislim da bi upotrebu takvih slika trebalo strogo ograničiti i dozvoliti njihovo prisustvo u člancima o izvođačima/piscima samo ukoliko postoji jako obrazloženje. Ima još ovakvih slika, ali i ovo je dosta za početak :) mickit 09:31, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Još jedna stvar gde poštena upotreba ne važi su slike mapa, mada smo mi to do sada tolerisali. Trebalo pi po ugledu na Vikipedija:Potrebne slike napraviti i Vikipedija:Potrebne mape. Pa ako ima zainteresovanih da crtuckaju... -- Bojan  Razgovor  10:33, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]
Da dodam da nas zakon o autorskom i srodnim pravima ne prepoznaje postenu/pravicnu upotrebu onako kako je to slucaj u SAD. Obrazovne institucije, biblioteke i slicno, kod nas su obavezne da plate naknadu autoru za javno saopstavanje primjeraka/fragmenata djela, odnosno reprodukovanje, u bilo kom obliku, cak i kada je u pitanju cinjenje dostupnim fragmenata djela u svrhu naucnih istrazivanja i obrazovne svrhe. Konzervativno da konzervativnije ne moze biti. Tako da sa djelima nastalim na nasim prostorima i zasticenim autorskim pravom treba biti posebno obazriv i ne voditi se principima pravicne upotrebe koja vazi u SAD. Ovdje imate kompletan zakon iz 2004 (clan 53.). --Slaven Kosanović {razgovor} 10:02, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Slavene, nije baš tako. Pročitaj članove 42 i 43 Zakona koji si upravo citirao. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:33, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Ti članovi (42 i 43) tačno definišu uslove pod kojim je moguće koristiti odlomke djela (pretpostavljam tekst, muzika, ili film, pošto ”odlomak” jedne fotografije, slike, ilustracije i sl., teško mogu da zamislim kao nešto upotrebljivo na vikiju). Međutim član 53 je eksplicitan kada su u pitanju slike; fotografije, ilustracije, dijagrami, i sl. bilo kada je u pitanju reprodukovanje mašinom za fotokopiranje ili fotografisanje istih, tj., ono što nas ovdje interesuje. E, sad. Ja ne znam kakva je pravna praksa (što podrazumjeva presude u sudskim procesima), kod nas, odnosno, ovdje gdje sam ja, pravna praksa nerijetko dopunjuje i pojašnjava zakone kada je u pitanju autorsko pravo. Vjerujem da će slično biti i kod nas, kada se obave neki sudski procesi na tu temu. Sam zakon na pipiru je teško interpretirati ako ne znamo konkretne slučajeve gdje je primjenjen ovako ili onako, tj. u praksi. (Barem je mene tako informisao prijatelj koji je stručan za oblast). --Slaven Kosanović {razgovor} 15:17, 25. novembar 2010. (CET)[odgovori]
Preciznije rečeno, ono našta sam ja htio da stavim akcenat je da u našem zakonu ne vidim nikakvu doktrinu izuzeća po ovom pitanju niti riječi poštena/pravična upotreba našta se može pozvati po američkom zakonu. Po članu 45 iz našeg zakona, mi kao fizička lica, pošto svako od nas ovdje djelje kao fizičko lice pod pseudonimom ili ne, nemamo nikakvo pravo da bilo koje djelo zaštićeno AP puštamo u promet, javno saopštavamo, bez dozvole autora. Po tom članu, kao fizičkim licima dozvoljeno nam je samo da radimo kopiju za privatne svrhe. Ovi ostali članovi se odnose na institucije (obrazovne, medije komunikacije, biblioteke, arhive, kada se naučni i istraživački radovi rade pod okriljem neke institucije u nekomercijalne svrhe - škole/univerziteta, itd.) U svakom sčučaju, bilo bi dobro kada bi dobili jedno jasno pojašnjenje od nekoga ko se kod nas bavi ovom oblašću. Ovo što sam ja pisao je moje lično shvatanje i ne mora biti ispravno. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:54, 25. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Miki to sa omotima knjiga i albuma se podrazumeva. Ja sam u jednom članku (Radomir Konstantinović) na to već bio skrenuo pažnju. Drugo što bih odmah mogli da isključimo su slike korišćene u šablonima. Slike podvedene pod poštenu upotrebu mogu se (uz ograde koje uz to idu) koristiti samo u člancima. Moram da napomenem da čak i među slikama koje su obeležene kao da je autorsko pravo isteklo ima onih gde je to vrlo upitno (na primer veliki broj slučajeva gde se ne navodi ime autora i vreme kada je slika snimljena a onda se kaže kako je od tog, neznanog trenutka autorove smrti, prošlo sedamdeset godina! Valjda bi se za takvu tvrdnju morao obezbediti neki dokaz, odnosno jednostavno navesti ime autora i vreme njegove eventualne smrti. U supotnom verujem da se to može podvesti pod pogrešno licenciranje. Treće, u nekoliko članaka o srpskim književnicima koje sam nedavno pregledao (Isidora Sekulić, Milan Rakić, Petar Kočić i tako dalje) koriste se fotografije kojima autorsko pravo u svakom slučaju nije isteklo a zatim se u istom članku koriste i slike bista koje se nalaze u javnom prostoru a samim tim su slobodno dostupne za fotografisanje (čak iako se ne koriste mogle bi biti iskorišćene jer sigurno postoje). Možemo od ovih nekoliko slučajeva da počnemo sa sređivanjem (ja bih pre svega sredio te slike u šablonima a zatim i ove omote albuma odnosno korice knjiga).--Vojvoda razgovor 07:28, 24. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Dok sam bio admin, povremeno sam brisao slike koje su bile sumnjive. I danas savetujem ljudima da na Vikipediju šalju isključivo slike koje nisu na bilo koji način sumnjive i za koje su sigurni da ne krše nečija AP. Dakle, teret dokazivanja da su autorska prava istekla je na samom pošiljaocu i ako postoji opravdana sumnja da nad nekom slikom ona nisu istekla, onda je to dovoljan razlog za brisanje slike i ne treba biti previše popustljiv po tom pitanju. Uvek sam se rukovodio mišlju da je bolje sprečiti nego lečiti, odnosno da je daleko manja šteta od brisanja sumnjive slike u odnosu na potencijalnu štetu po projekat. Prihvatam poziv za sređivanje i verovatno ćemo veći deo posla morati ručno da odradimo, ali važno je početi. mickit 09:19, 24. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Izvinjavam se što se nisam javljao nekoliko dana u vezi sa poreknutom diskusijom. Ako budemo hteli (a morali bi) da se ovim pozabavimo trebaće nam dosta vremena. Treba da otvorimo jednu posebnu stranicu za beleženje i diskusiju problematičnih slučajeva. Napominjem da ima i naizgled pravilno licenciranih fotografija čiji je status upitan: [[]] Naime, ovde se kaže da je urednik Vikipedije autor fotografije a to bi morao biti neki štabski fotograf ili reporter (?) iz vremena ratnih dešavanja. Ovakvih fotografija sam takođe registrovao nekoliko desetina. --Vojvoda razgovor 17:39, 26. novembar 2010. (CET)[odgovori]
Ja sam juče označio par desetina neslobodnih slika za brisanje. Slažem se da bi se mogla otvoriti jedna stranica za koordinaciju i razgovor o spornim slučajevima, kako bi posao bio odrađen što kvalitetnije i potpunije. mickit 17:47, 26. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Srpski glifovi na Vikipediji[uredi | uredi izvor]

Zato Srpska Vikipedija ne koristi OpenType značajkama da bi tačno prikazivala srpske glifove, osobito u kurzivu? Sada većina brauzera podržavaju OpenType i već postoje mnogo besplatnih fontova koji sadržavaju srpske glifove, kao porodica DejaVu na Ubuntuu i porodica ClearType na Vindouzu. --AleCes (razgovor) 23:52, 22. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Ako bi se koristio font koji nije instalisan na računaru posetioca onda ne promena fonta ne bi imala svrhe. Ovaj problem prevazilazi font-face pravilo u CSSu, koje omogućava da se brauzer uputi na URL sa kog može da skine font i zatim da ga prikaže. Tek od nedavno svi relevantni brauzeri podržavaju ovo pravilo, tako da su se tek nedavno stekli uslovi da srpska Vikipedija dobije srpski kurziv. U Vikimediji Srbije smo svesni ovog problema i načina na koji on može da se reši i u nekom narednom periodu ćemo poraditi na rešenju (pronalaženje adekvatnog fonta i njegova primena na Vikipediji). Ukoliko želiš da pomogneš, daj spisak svih (besplatnih) fontova sa srpskom kurzivom za koje znaš. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:18, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Sabraću listu fontova za koje znam. Ipak, najveći je problem aktiviranje OpenType značajki: nemojmo očekivati da će automatski ovi fontovi prikazivati tačne sprske glifove. Treba brauzer da pristupa OpenType značajkama lokalizacije: samo tako će moći da točno prikazuje srpski kurziv (a ne samo onaj, nemojmo zaboravljati da u srpskoj tipografiji, b treba da ima glif sličan grčkoj delti). Inače će brauzer nastavljati da prikazuje pogrešne (to su ruske) glifove mada su instalisani fontovi o kojim je reč. Od vašeg odgovora mi se ne čini da ste razumeli ovaj potreban uslov. Nego se možda prevarim. Pozdrav. --AleCes (razgovor) 21:44, 23. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Rešenje koje podrazumeva podešavanja sa strane brauzera nam ne radi posao - moralo bi da radi automatski. Ni ja nisam siguran da smo se razumeli. Ukoliko imamo font koji u svom rasporedu na mestu za slovo b ima srpsko b i na mestu za kurzivno p ima srpsko p, i ukoliko preko font-face pravila definišemo da se na Vikipediji prikazuje taj font, svi posetioci Vikipedije bi trebalo (osim ako imaju neki brauzer koji ne podržava ovo CSS pravilo ili ako nisu izričito postavili drugačija podešavanja u brauzeru) da vide font ispravno, onako kako treba. Takvi fontovi postoje (na primer, Tajms nju roman sa srpskim kurzivom može da se skine ovde). Što se tiče font-face pravila, pre par meseci sam napisao tekst o njemu gde i ilustrujem način korišćenja. Tekst možete naći ovde, a nije teško naći još materijala o toj temi. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:19, 24. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Nismo se razumeli zato što se nisam dobro izrazio. Molim vas, oprostite mi: pokušaću bolje objaviti pitanje. Pre svega treba da točno naznačim da nismo razgovarali o istom rešenju! Vi volite najlakše ali za mene, najgore rešenje: naći nestandardne fontove koji poseduju srpske glifove umesto standardnih, to su ruskih. Za mene je bolje da se klonimo tog rešenja jer je kuđeno od Unicode konzorcija. Filosofija Unicode je da svakom karakteru treba da podudara jedinstven kod. Vid karaktera, ono što se u tipografiji zove glifom, nije uzet u obzir. Sada, vraćajući se prethodnom primeru, bilo standardni (ruski) bilo srpski b jesu isti karakter, jer imaju isto poreklo i isti izgovor. Što se menja je samo vid na ekranu, glif! OpenType pruža soluciju za naš problem, uvodeći kontekstualne varijante. U našem slučaju je kontekst koji nas zanima jezik. Ako bude jezik srpski, Opentype font sadržeći tablicu zamena, omogućiće da program projektovan za OpenType prikaži srpske umesto standardnih-ruskih glifova. Kada sam rekao automatski, hteo sam kazati da ne svi programi zadovoljavaju te uslove: nije bila reč o ručnoj modifikaciji brauzernih podešavanja sa strane korisnika. Budući da u OpenType fontovima srpski glifovi nisu standardni nego sadržani u gore spomenutim tablicama, upotrebljavati font koji sadržava srpske glifove ne jamči da ćemo automatski dobiti srpske glifove. Treba program da bude u stanju pristupiti OpenType značajkama. Brauzeri bi trebalo da urade to uz font-face funkciju koja ste opisali. Nažalost zasada nemam vremena da pročitam vaš članak, obećam da ću ga pročitati što je pre moguće i vratiću raspraviti o ovoj problematici. Ukratko, moj je predlog naći OpenType fontove koji poseduju srpske glifove zajedno sa standardnim. Uskoro ću postovati listu OpenType fontova koji sam našao. --AleCes (razgovor) 22:14, 24. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Razumem, treba razmotriti i to rešenje. Čuo sam za kontekstualne varijante ali samo ovlaš.. imate li neku literaturu o tome? Naravno, treba naći što pismenije rešenje, i nije problem potruditi se malo više, samo je važno da se ne oslanjamo na pojedinačna podešavanja korisnika (tj. da se što manje oslanjamo na njih), jer onda nećemo daleko dogurati. Onaj tekst nema potrebe da čitate jer se radi o čisto uvodnom pregledu za nekoga ko se nije sretao sa tim. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:12, 26. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Ja znam da koristim kontekstualne varijante bez problema sa XeLaTex, tipografskim motorom koji sadržava OpenType funkcije taman da bih realizovao kvalitetne srpske tekstove sa tačnim glifovima. Pa je XeLaTex programski jezik koji interaguje sa OpenType funkcijama kroz takozvanu implementaciju. Ali implementacije razlikuju i u našem slučaju, ne verujem nikako da brauzeri koriste isti način implementacija nego XeLaTex. S obzirom na OpenType fontovima koji sadržavaju srpske glifove, evo male liste: Cambria, Calibri, Consolas, Constantia (porodica ClearType): distribuirani sa Windows Vista + / DejaVu Mono, DejaVu Sans, DejaVu Serif: distribuirani sa Ubuntu & OpenOffice badava / Ubuntu: distribuiran sa Ubuntu badava / MinionPro (odlični, moj najdraži font!) distribuiran sa Adobe Acrobat Reader badava / Jasno je da je u Ubuntuu podržavanje za srpske glifove bolje jer su DejaVu i Ubuntu sistemski fontovi, upotrebljeni u, naprimer, brauzerima, i zato i za prikazivanje Vikipedije. --AleCes (razgovor) 22:28, 26. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Evo dobre vesti! Četvrta verzija Fajrfoksa će podržati OpenTajpne funkcije, uključujući srpske glifove! Veza: http://hacks.mozilla.org/2010/11/firefox-4-font-feature-support/ Gledajte sekciju imenovanu LANGUAGE SENSITIVITY Prevod: mnogo jezika često koriste opšte pismo i vremenom nastaju prirodno razlike u upotrebi. Srpski, Makedonski i Bugarski svi koriste ćiriličko pismo ali sa pomalo različitim glifskim formama po nekim običnim karakterima. OpenTajpni fontovi podržavaju veštinu da bi specifikovano rukovanje specifično za jezik i pismo. Tako, budući da ima tačni jezični atribut u signaliziranju stranice, Firefoks 4 će sada prikazati tekst na jezičnospecifčni način. --AleCes (razgovor) 20:52, 27. novembar 2010. (CET)[odgovori]

To su zaista vrlo dobre vesti. Na sastanku vikipedijanaca u nedelju smo pričali o ova dva rešenja. Jasno je da je rešenje sa definisanjem novog fonta sa odgovarajućim glifovima ružnije i prljavije. Ali problem sa pismenijim rešenjem je što još uvek nije izvodljivo. Fajerfoks 4 još nije izašao, a koliko vidim ni u ostalim brauzerima još uvek nisu podržane kontekstualne varijante, tako da nam rešenje koje više od 50% posetilaca neće imati priliku da iskusi ne odgovara. Za jedno 2 godine će verovatno to biti najbolja opcija, ali ako se pre toga snađemo da odaberemo font, verovatno je bolje da privremeno radimo sa definisanim fontom. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:23, 30. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Kao želite vi. Pa ja, umesto da prisilim korisnike da instališu nestandardne fontove, želio bih ništa raditi, ionako nismo imali srpske glifove već od debija Srpske Vikipedije. Ali, ako biste odlučili da to raditi, moćićete se osloniti na moju pomoć. Ipak treba da ne zapustimo OpenTajpne solucije. Našao sam neke mane u DejaVu Serif i MinionPro fontovima, odnosne na srpske glifove. FreeDesktop (poslovođa porodice fontova DejaVu) je rekao da će raditi na tom. Adobe, kao što je obično na monopolističkim firmama (kao Microsoft), nije čak ni odgovorila. Osim toga, kontaktirao sam poslovođe projekata Gentium, FreeSerif i LinuxLibertine (svi su ti badava) da bih znao da li nameravaju uvoditi srpske glifove u svojim fontovima. Staviću vam novosti do znanja. --AleCes (razgovor) 22:10, 30. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Blokada korisnika LAz17[uredi | uredi izvor]

Zbog ove izmene, a nakon ignorisanja ovih upozorenja, blokirao sam korisnika LAz17 na tri dana. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:30, 28. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Izveštaj čekjuzera[uredi | uredi izvor]

Čekjuzer proverom je utvrđeno da korisnički nalozi Korisnik:Filoloski.fakultet i Korisnik:Sandra.serbia pripadaju istom korisniku koji je sa tih naloga i sa IP adrese Korisnik:212.200.65.74 napravio četiri vraćanja za period manji od 24 sata na članku Saša Milivojev. Videti ovu izmenu, ovu, ovu i ovu u istoriji članka. Predlažem administratorima da reaguju blokiranjem u skladu sa Vikipedija:Pravilo o tri vraćanja. -- Đorđe Stakić (r) 15:43, 30. novembar 2010. (CET)[odgovori]

Jovan I. Deretić[uredi | uredi izvor]

``Mnogi priznati srpski istoričari i profesori kritikovali su nenaučne tvrdnje Deretića i ostalih neoromantičara i upozoravali na opasnost ovakvog proizvoljnog tumačenja izvora i istorije uopšte, kao na primer, akademik Božidar Ferjančić koji je u NIN-u od oktobra 1994. (br. 28) ustao u odbranu Georgija Ostrogorskog koji je bio predmet napada neoromantičara, i pri tom istakao da teze o Srbima kao najstarijem narodu na svetu i srpskom jeziku kao prajeziku svih drugih, nemaju nikakvog naučnog osnova i na njih se (...)ne treba obazirati. (...) zato što su takve teze zasnovane na delima koja donose nenaučno zasnovane hipoteze.[16]

Jedan od najupečatljivijih kritika neoromantizma dao je prof. Radivoj Radić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svojoj knjizi „Srbi pre Adama i posle njega“, koja je nastala kao odgovor na brojne napade i teške optužbe koje su neoromantičari početkom devedesetih godina uputili institucijama kao što je SANU[17] kao i autoritetima srpske istoriografije[18], Radić je izložio temeljnu i obimno referenciranu kritiku stavova ne samo Deretića, nego i drugih pripadnika neoromantičarske autohtone škole.``

Ovo je deo iz članka Jovan I. Deretić. Sad bih želeo samo da napomenem, nisu to Deretićeve tvrdnje, to su tvrdnje mnogih starih pisaca i istoričara. Nabrojaću samo neke domaće, kao što su Relja Novaković, Miloš Milojević, Pantelija Srećković, Jovan Rajić, Đorđe Branković...

Znam da je Vikipedija okarakterisala gospodina Deretića kao nekog neistoričara, ali bih molio da se malo razmisli, i da se pre pisanja ovakvih stvari koriste literature koje je Deretić pisao, i da se vidi šta on navodi kao izvore.

--95.180.18.58 (razgovor) 16:18, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Svi ti koje si nabrojao pripadaju romantičarskoj školi 19. veka čija dela danas nemaju ama baš nikakvu istoriografsku vrednost, jer svoje tvrdnje o istoriji srpskog naroda zasnivaju na tako nenaučnim metodima i izborima kao što je npr. narodna tradicija i predanja. Kritička škola iz 19. veka kojoj su pripadali i npr. Ilarion Ruvarac ili Jovan Rajić (ne znam što njega strpa u isti koš sa Milojevićem i Srećkovićem, al ajd), oštro su kritikovali te stavove i metode koje su obilato koristili i Miloš Milojević i Panta Srećković i ostali. G. Deretić JESTE neistoričar jer se sigurno zna da je završio mašinstvo i time se uglavnom bavio u svom životu, dok mu nije palo na pamet da počne da budi nacionalnu svest i da izigrava istoričara, pa je sebi izmislio neke navodne titule. A sve i da ima titulu istoričara (koju nema), ono što on tvrdi u svojim delima nema ama baš nikakve veze sa stvarnošću niti istinom. --Jagoda ispeci pa reci 17:16, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Da si pročitala neko njegovo delo, znala bi. U svojoj poslednjoj knjizi ISTORIJA SRBA I RUSA, na 500 strana navodi 1600 izvora. Ali ajde to, zašto onda Ivan Gundulić u epu Osman kaže za Aleksandra Velikog da je Lesandar Srbljanin ? Koje delo pre Porfirogenita nam svedoči o Slovenima u prapostojbini ? Ima li bilo kakav dokaz o doseljavanju Slovena na Balkan osim nesrećnog Porfirogenita ? Zašto je njegovo delo De Administrando Impeio štampano tek 1711 u Parizu ? Uzmi to što je štampano 1711 i pročitaj, i videćeš da mu svaka druga rečenica obara prvu. Deretić je morao od nečega da živi, titulu doktora je dobio u Americi a član je Petrovske akademije nauka, i možeš videti, pošto je prisustvovao na Kongresu prošle godine. Imaš na njegovo sajtu snimke sa Kongresa. Pročitajte njegova dale pa sudite o njegovim izvorima, ali u seobu Slovena me ne možete ubediti, jer je to i fizički nemoguće, a i nemamo izvora o tome. --95.180.18.58 (razgovor) 18:27, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Da li Deretić stvarno citira 1600 izvora ili, može biti, 1600 bibliografskih jedinica među kojima ima i izvora i dela literature? Ja sam recimo na preskok gledao ponešto od Deretićevih radova i on npr citira dela Ostrogorskog, Bjurija i brojnih drugih priznatih istoričara u kojima, naravno, nema ni pomena Srba...naroda najstarijeg u Starom Egiptu, Vavilonu, Rimu i sl. Šta tačno Deretić citira onda?

Mi ovde na viki do sada nismo mogli da utvrdimo ni kada je Deretić rođen, a kamoli gde je tačno stekao doktorat i na koju temu. Složićeš se da nije svejedno ako je recimo doktorirao na Prinstonu ili Jelu ili na nekom opskurnom univerzitetu. Drugo, šta ćemo ako je doktorirao na nekoj temi iz npr 20. veka koja sa antičkom ili srednjovekovnom istorijom nema ama baš nikakve veze.

Kakve veze ima sada umetničko delo, tj Gundučićev spev Osman iz 17. veka i poreklo Aleksandra Velikog koji je živeo u 4. veku pre n.e? Može li se umetničko delo koristiti uopšte kao istorijski izvor? I Ivo Andrić je, recimo, iako je bio istoričar po struci, u Na Drini ćuprija učinio Mehmeda Sokolovića dečačićem u trenutku kada su ga Osmanlije odvele od kuće putem danka u krvi, iako je Bajo Sokolović (budući Mehmed) u stvari bio momak od oko osamnaest godina u tom trenutku. Možemo li mi sada da odbacimo izvore iz 16. i 17. veka i da stavimo na prvo mesto Andrićev roman pisan u 20. veku i namerno napisan u skladu sa umetničkom slobodom, a ne faktima.

Kakve veze ima što se DAI prvi put pojavilo u štampanom obliku 1711? Pa npr delo Danila II Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih je prvi put priređeno u 19, a npr Rudarski zakonik despota Stefana u 20. veku? Na koji način datum tj vreme priređivanja dela utiče na njegovu verodostojnost? Uostalom, trenutno je referentno izdanje koje su priredili Moravčik i Dženkins još 60tih godina 20. veka. ergo, u naučnom pogledu to barokno izdanje iz 1711. nije više relevantno.

Istorija nije ono što bismo mi želeli, već ono što se desilo, kako je govorio Ranke, srpski Homer.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:53, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]


Ako smatraš da njegovi stavovi nisu dovoljno jasno obrazloženi, proširi članak i detaljno opiši njegove stavove, naravno uz korišćenje referenci, ali ne diraj dio koji se bavi kritikama, on je dobro referenciran i nema potrebe da se bilo šta iz njega briše.--V i k i v i n dr e c i 18:36, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Ovo za istoriju, Porfirogeneta, pre i posle njega, Sloveni na Balkanu, od kada itd... nije ovo mesto za to. Ono što bi bilo dobro je da se radi na tom članku o sudaru neoromantičara i kritičara. Možda je bolje mesto za to članak o Srpskoj autoktonoj školi. --Aleks (razgovor) 19:35, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]
O neoromantičarima u posebnom članku o neoromantičarima, o kritičkoj istorijskoj školi, opet, u članku o njima. G. nepoznati, takođe nema izvora ni za to što vi tvrdite, tj. da seobe nije bilo. Srbi se prvi put u nama dostupnim izvorima pominju kod Porfirogenita, što naravno ne znači da oni nisu ranije postojali, ali mi za ono pre Porfirogenita izvora nemamo, tako da dok se ne pronađe nešto novo, Porfirogenit ostaje za sada jedini pouzdani izvor o prvom pomenu Srba na Balkanu. Deretić sa svojom obskurnom titulom istoričara citira izvore, svakako, ali iz strahovito pogrešno i proizvoljno tumači, što namerno, što iz neznanja, o čemu je Radić vrlo detaljno pisao. Pročitajte vi Radićevu knjigu, pa onda možemo da diskutujemo. --Jagoda ispeci pa reci 23:25, 14. decembar 2010. (CET)[odgovori]
A pročitašte li ovo, ja ostadoh bez teksta, koliko ljudska mašta može biti razvijena kada ima nacionalistički podsticaj.--V i k i v i n dr e c i 12:50, 15. decembar 2010. (CET)[odgovori]
:-) Treba nam članak i o Dejanu Lučiću. --Aleks (razgovor) 15:21, 15. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Misliš, o čoveku koji zna? Mislim, može, ali da se otvori kategorija Kategoprija:Što je babi milo... --Jagoda ispeci pa reci 15:37, 16. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Korisničke stranice[uredi | uredi izvor]

Primijetio sam u dosta slučajeva da neki novi pridošli korisnici naprave svoju korisničku stranicu gdje iznesu podatke o sebi, nekoj firmi, nekom bendu i tome sl. Takve korisničke stranice u mnogim slučajevima niko nije dirao, pa tako ih nisam ni ja brisao. Da li treba odmah takve stranice brisati, kao npr. ovu, jer ona po meni predstavlja očiglednu reklamu/promociju. Podaci iznijeti na toj stranici nisu nikako neki kratki podaci kako bi zajednica znala nešto više o vikipedijinom korisniku, nego predstavljaju čisto opisivanje karijere, što je naravno reklama, ukoliko čovjek nije relevantan. Ja sam da se takve korisničke stranice odmah po viđenju brišu, i mislim da je takvo nešto i jedino ispravno. Šta ostali misle o ovome? --Željko Todorović (razgovor) 21:03, 15. decembar 2010. (CET) s. r.[odgovori]

Izvini, Željko, ne bih da opet izgleda da te napadam, ali pitaš nešto što bi svakom administratoru trebalo da bude savršeno jasno pre nego što uopšte postane administrator. Korisničke stranice, ukoliko ne sadrže uvrede ili govor mržnje, ne diraju se. To je privatan prostor korisnika koji ima pravo na njoj da nbapiše šta god mu padne na pamet, pod uslovom da nikog drugog ne ugrožava. Osim toga, korisničke stranice ne pripadaju GIP-u, pa samim tim nema opasnosti da na njih naleti neko ko je slučajni prolaznik na njiki, tj. ne izlaze u pretrazi. Dakle, ne diraj korisničke stranice osim kad vidiš da sadrže nešto što vređa neku socijalnu grupu, poziva na mržnju i sl. što je u suprotnosti sa stavovima njikipedije. --Jagoda ispeci pa reci 22:35, 15. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Da nisam upoznat s tim što govoriš, ne bih ovdje ni pitao druge za mišljenje o tome. Ja se ne slažem da korisničke stranice ne mogu biti vid određene reklame, jer nije u potpunosti tačno da se neko ne može reklamirati preko vikipedijine korisničke stranice. Tačno je da neće izlaziti kada se ukucava u vikipedijin pretraživač, ali kada se ukuca recimo u Gugl, prvo što izlazi je Vikipedija. Kada se ukuca ovaj naziv Misa1724 prvo će izaći Vikipedija, a na isti način će izaći i ime nekog benda ukoliko tako glasi naziv korisničke stranice. Neko može savršeno na svojoj korisničkoj stranici srediti članak o svom bendu, ili bilo kojoj organizaciji koja nije ni najmanje relevantna, a to će prvo izlaziti na svim pretraživačima. Ja to ne vidim kao nešto sasvim obično. --Željko Todorović (razgovor) 22:57, 15. decembar 2010. (CET) s. r.[odgovori]

Da nisam upoznat s tim što govoriš, ne bih ovdje ni pitao druge za mišljenje o tome.

Misliš, da JESI upoznat s tim što govorim ne bi ovde pitao? OK, izlazi u Guglu, ali ti i ja tu ne možemo ništa. Korisnička strsnica je nepovrediv prostor osim u slučajima koje sam već navela. Pa šta i ako sredi članak na svojoj stranici o svom bendu? Korisnička stranica i služi za to: da korisnik kaže nešto više o samom sebi, ako želi. Ne razumem uopšte što ti to smeta. --Jagoda ispeci pa reci 23:43, 15. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Tačno je da bi trebalo senzibilizirati administratore po tom pitanju. Recimo, sigurno nije u duhu vikipedije da se pojavi 10000 korisnika sa jednim te istim promotivnim tekstom nekog produkta, veb portala, knjige, programa ili bilo kojeg drugog produkta. Naravno da se zna šta predstavlja promotivni tekst i tako nešto, po meni, treba spriječiti i na korisničkim stranicama. Isto tako, o tome postoje vjerovatno različita gledišta (čitaj:ne postoji jasna smjernica koja te stvari reguliše), tako da PRVA pojava tako nečega ne bi trebalo da se sankcioniše/briše, ali pri svakom sledećem bi trebalo reagovati. Imamo neke korisnike koji reklamiraju svoje veb portale, svoje programe itd. ali samo one sadržaje čisto komercijalnog tipa (zdrav razum nam govori gdje je granica) bi trebalo ukloniti, tj. opomenuti korisnika na zabranu reklamiranja na vikipediji (pa i na korisničkim stranicama). Interesantno bi bilo čuti šta ostali misle o tome. (neko sa odmora ili --87.167.7.20 (razgovor) 00:04, 16. decembar 2010. (CET))[odgovori]

Mislim da, gledajući i ranije rasprave oko korisničkih kutijica, ne postoji i neće postojati saglasnost za brisanje korisničkih stranica, osim u onim slučajevima koje je navela Jagoda, a ja bih još dodao i ako se radi o kršenju autorskih prava, ili bilo čemu protivzakonitom. Reklamiranje nije protivzakonito. a osim toga ovde se ne radi o klasičnom reklamiranju, nego o postavljanju tekstova o nekim događajima ili organizacijama koje iz nekog razloga (često subjektivnog) nisu relevantne za Glavni imenski prostor. Pročitao sam negdje mišljenje da je korisnički imenski prostor neka vrsta ličnog domena svakog korisnika, i slažem se s tim mišljenjem, dakle korisničke stranice, podstranice, podpodstranice NE TREBA brisati osim u gore navedenim slučajevima.--V i k i v i n dr e c i 15:01, 16. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Pogledati ovde. Ovo je i dalje pravilo. Malo ispod i iznad ima još pravila koja treba pročitati. Uz dužno poštovanje prema svakome i najveću moguću toleranciju u odnosu na korisnike, ekstrimi se moraju brisati. Hvala----László (talk) 23:46, 16. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Ruska vikipedija ima mnogo preciznije formulisane odredbe gdje se tačno vidi šta može biti, a šta je sve suvišno, odnosno zabranjeno. Na ovoj je precizno razrađen princip toga, i tako je uostalom i na svim vikipedijama, samo se kod nas ovdje ljubomorno štite korisničke stranice, a zapravo one ne bi uopšte trebale da sadržavaju niti jednu odrednicu koja podsjeća na ličnu veb stranicu ili blog. To treba po viđenju brisati ili upozoravati korisnike da svoje stranice preurede u skladu s politikom. --Željko Todorović (razgovor) 23:53, 16. decembar 2010. (CET) s. r.[odgovori]

Dobro, ni englezi/ameri nisu loši. --V. Burgić (reci...) 09:16, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]


Ne znam da li je ovako bilo i ranije (letos nisam to primećivao, a ranije nisam bio aktivan), ali u zadnje vreme imam utisak da reklamiranje na Vikipediji eskalira. Već sam to pominjao pre nekoliko dana kada je Željko postavio slično pitanje u vezi sa GIP-om. Dakle, kao da su se marketing odeljenja firmi pomamila da ubacuju kojekakve korporativne priče za malu decu u članke o raznim firmama (sinoć sam recimo video da je u članak o NIS-u ubačen popriličan takav tekst, i rekao bih da je od naslova Podela akcija pa do kraja sve u tom fazonu, nisam hteo da revertujem pa ni da ispatroliram jer nisam imao vremena sve to da čitam a verovatno ima i neka za enciklopediju korisna informacija pa da ne izbacim bebu sa vodom).

Ovo sa koriničkim stranicama je samo druga strana medalja — pametnjakovići su verovatno shvatili da bi takvi sadržaji u GIP-u brzo bili obrisani, pa na sve to gledam kao na izigravanje pravila. Apsolutno se ne slažem da je korisnički prostor u tom smislu nepovrediv, jer ovo jednostavno nije prostor za hostovanje ličnih sajtova. Primetite da svi ti primeri izgledaju kao članci u GIP-u, i mislim da to nije uopšte slučajno. Pored toga, po pravilu se radi o korisnicima kojima je ta korisnička stranica (uz poneki pokušaj postavljanja istog sadržaja u GIP-u) jedini doprinos ovde! Dakle, jedini razlog njihovog bitisanja ovde je samopromocija (ili reklamiranje klijenata). Mislim da to ne treba dozvoliti. Da, reklamiranje nije protivzakonito (načelno gledano), ali Vikivinde, da li bi ti u tom smislu dozvolio da ti dođe neka firma ili pojedinac i zavije kuću/zgradu u reklamno platno bez pitanja i naknade? Vikipedija nema ni prave reklame i ne vidim što bi dozvolili nekome da se još i besplatno reklamira i arči servere na stvari koje nemaju ama baš nikakve veze sa enciklopedijom. EOF; [sabate]$ talk; 09:33, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Relevantno. Nikola (razgovor) 10:08, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Brisanje korisničkih stranica je kontroverzno pitanje, inače ne bi bilo potrebe da se otvara ova tema, već bi se te stranice jednostavno brisale. Volio bih da vidim linkove ka našim politikama i smjernicama, uvažavajuću i engleske i ruske, a ako tih smjernica nema onda uzeti najbolje sa vikipedija na ruskom i engleskom, prevesti i staviti na raspravu i glasanje. Ako postoje kod nas politike koje nalažu da se ove stranice brišu, onda ih brišite a nemojte pitati nas za mišljenje. Kad smo kod reklama, ja ne znam da li je važna sama poruka (reklama), ili forma u kojoj je ona napisana (recimo u formi članka na vikipediji), jer postoje reklame i u drugim formama, primjer 1 i 2. Naravno govorim o korisničkim stranicama, a ne o glavnom imenskom prostoru. Osim toga, neki korisnici imaju galerije slika, vode dnevnike, razne spiskove, i sve to na korisničkim podstranicama. Ja nisam za to da se sve ovo briše.--V i k i v i n dr e c i 11:38, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Mislim da brisanje takvih strana u ovom kontekstu uopšte nije kontroverzno, i da je Željko samo sa dobrom namerom hteo da bude oprezan postavljajući ovo pitanje. Uostalom, evo, Nikola je obrisao pomenutu stranicu s punim pravom. Šabloni o kojima govoriš, iako su potpuno beskorisni u kontekstu enciklopedije (kao i mnoge druge korisničke kutijice) ne mogu se nikako staviti u ovu kategoriju o kojoj razgovaramo. Njih po pravilu koriste korisnici koji doprinose Vikipediji i mislim da imaju neko pravo na malo oduška (mada se i o tome može diskutovati). Takođe, od dnevnika koje sam ja video ovde reč je isključivo o stvarima koje imaju veze sa Vikipedijom i uređivanjem iste, isto važi i za spiskove. Korisničke stranice baš i služe takvim stvarima. Sve se to uopšte ne može pomešati sa najogoljenijom samopromocijom i reklamom o kojoj mi ovde pričamo. Stvar je, kako je ja vidim, vrlo jasna i pravila i smernice po tom pitanju postoje (i kod nas, v. link koji je Nikola dao)! Zašto je to do sada tolerisano, drugo je pitanje. EOF; [sabate]$ talk; 11:55, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Stranica je obrisana zbog kršenja autorskih prava. Mogao bih se složiti s tobom da se brišu one stranice kada je korisnik došao na vikipediju samo da bi na svojoj korisničkoj stranici ostavio reklamu, a osim toga nije dao nikakav doprinos, ali ja se plašim da bi se to moglo ekstenzivno tumačiti, i da bi na udar mogle doći i neke korisničke stranice koje su napravili korisnici koji doprinose vikipediji.--V i k i v i n dr e c i 12:02, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Od desetina hiljada korisničkih stranica zanemarljivo mali broj sadrži promotivni materijal. Kada neko navede podatke iz svoje karijere ili forme za koju radi ne vidim u tome nikakav problem. Takođe, kada su neki tekstovi procenjivani kao promocija (bendovi, firme) administratori su ih prebacivali u korisnički prostor kako bi sprečili promociju! To što se pojavljuje u pretraživačima ili što korisnik može na nekom forumu da postavi link ka toj stranici ne treba preterano da nas brine jer ne narušava sadržaj Vikipedije. Na istom ovom forumu sam postavio pitanje slika koje krše autorska prava i njihovo uklanjanje a one su deo enciklopedijskog a ne korisničkog dela. Malo ko je pokazao interesovanje (čast izuzecima) da se pozabavi ovim daleko većim problemom a ovom diskusijom se promoviše jedan situacija koju, verujem, največi de oadministratora i korisnika uopšte ne smatra problematičnom.--Vojvoda razgovor 12:16, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

@Viki: Ta opasnost postoji verovatno za svako pravilo ne samo na Vikipediji već uopšte u bilo kom segmentu života — i zakoni mogu da se tumače na ovaj ili onaj način, strožije ili blaže itd. Ponavljam, ovde pričamo o primerima očigledne samopromocije/reklame koja nema nikakve veze sa radom na Vikipediji (a za procenu toga je dovoljno primentiti zdrav razum, nije to „raketna nauka“). U takvim slučajevima i stranice onih koji doprinose treba da dođu pod udar. Ipak, iskustvo pokazuje da oni koji su ovde zbog pisanja enciklopedije ne rade takve stvari. Evo, koji to ovde „svrsishodan“ korisnik može doći pod udar zbog ovoga? EOF; [sabate]$ talk; 12:28, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

@Vojvoda: Zavisi šta podrazumevaš pod narušavanjem sadržaja Vikipedije. Pazi, primer koji navodiš ide direktno protiv onoga što piše u „Šta Vikipedija nije“. Ako nekome treba prostor za ličnu stranicu ima bezbroj načina da ga na netu dobavi. Što se slika tiče, to je mukotrpan i dosadan posao i prirodno je da nema mnogo zainteresovanih, ali na tome se ipak aktivno i redovno radi: pogledaj čime se recimo Miki bavi. EOF; [sabate]$ talk; 12:28, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

@Sabate: Imao sam na umu članke koji su zbog prijetnje brisanjem ili brisanja prebačeni u korisnički imenski prostor, a ne radi se o očiglednoj reklami.--V i k i v i n dr e c i 12:42, 17. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Blok Slaje i Zrne[uredi | uredi izvor]

Ova dva korisnika su blokirana na period od mesec dana. Razlog za blok je međusobno vređanje, a na njihovim stranicama za razgovor su dati i linkovi ka spornim izmenama. S obzirom da obojica imaju istoriju blokiranja zbog sličnog ponašanja i da se radi o vrlo iskusnim korisnicima, koji su bili svesni konsekvenci takvog ponašanja (o čemu svedoči i ovaj komentar), nisam smatrao neophodnim da ih prvo upozorim. Blok je poslednja stvar koju treba koristiti za rešavanje problema, ali smo praktično dovedeni pred svršen čin. Takvo ponašanje, posebno zbog činjenice da se ponavlja, nije moglo ostati nesankcionisano. Dužina bloka je takva zbog činjenice da imaju istoriju blokova, a ne zbog želje koju je jedan od njih izrazio, čisto da ne bude zabune. mickit 23:30, 27. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Reklamiranje i promocija na Vikipediji (GIP) ... vebsajtovi, komercijalni blogovi, itd.[uredi | uredi izvor]

U svjetlu skorih dešavanja (1, 2 i 3) ... mislim da je krajnje vrijeme da zvanično izglasamo Vikipedija:Spoljašnje veze (eventualno i sa amandmanima/pooštrenjem pravila). Da li postoji saglasnost da se tu nešto uradi? --Kašter (razgovor) 10:14, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Persu ti je merpri.Mislio sam da već negde postoji usvojena politika o blokadi komercijalnih linkova,al` izgleda da jok.Po meni je logično da se gleda informativnos` nekog linka i da se na osnovu toga donosi odluka da li on treba ili ne treba da se nađe među spoljašnjim vezama.Prosto rečeno,ako u Lukovskoj Banji,postoji hotel pod imenom,recimo,Lukovska Banja i on ima sajt,okej mi je da se u spoljašnjim vezama o Lukovskoj Banji nađe link ka njemu,ukoliko na tom sajtu pored informacija o samom hotelu ima podataka i o samom mestu.(Zanimljivo je da je sajt PORT ocenjen kao relevantan i postoji članak o njemu,ali su veze ka njemu poizbacivane iz Spoljašnjih veza,jer su ocenjene kao reklamiranje.) Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 10:41, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Pa logično je da, ako se radi o članku o komercijalnom produktu (i on je relevantan), postoje spoljašnje veze prema prezentaciji tog produkta u Internetu. Primjer sa PORT-om, pokazuje kakav haos (u ophođenju prema ovoj problematici) vlada trenutno. --Kašter (razgovor) 10:47, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Apsolutno podržavam! (donošenje pravila, a tekst još nisam pročitao) Baš sam hteo i PORT da navedem, pogotovu što ima korisnika koji ga i dalje dodaju (i uopšte nije jasno šta sa tim da se radi, nit da ostavim, nit da vratim...). Takođe, ko kaže da je ocenjen kao relevantan! Baš sam hteo da ga predložim za brisanje :) (uz još neke slične) kad se malo raščiste ČZB (bile su one silne partije)! EOF; [sabate]$ talk; 10:55, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Podržavam donošenje smjernica, a o samom tekstu naravno treba posebno raspravljati. Slično mislim kao i Sabate što se tiče kriterijuma informativnosti. Recimo, ja sam nailazio na članke o nekim selima sa jedva 100 stanovnika, i onda u spoljašnjim vezama vidim neki blog/sajt sa nazivom tog sela, otvorim ga i nađem sve podatke o tom selu (trenutni broj stanovnika, kojim putevima se može doći do sela, pa čak i trenutnu temperaturu u selu), mislim da su takvi sajtovi relevantni. Naravno, problem nastaje kada o nekoj temi postoji mnogo izvora koji zadovoljavaju kriterijum informativnosti, pa se može desiti da imamo i po nekoliko desetina spoljašnjih veza, a sve po principu: ako može onaj sajt, može i ovaj! Gdje u tom slučaju povući granicu?

  • Što se tiče Porta, moje mišljenje je da je tu trebalo konsultovati zajednicu, i ja još nisam "progutao" tu epizodu. Ja sam bio prisutan kada je počelo dodavanje linkova prema tom sajtu, i odmah sam provjerio o čemu se radi, i odlučio sam da ne vraćam izmjene. Pretpostavljam da i ostali nisu bili sigurni šta da rade s tim sajtom. Onda se pojavi neko i bez ikakvih konsultacija počne da vraća izmjene. Što se tiče samog članka o Portu, on je po meni relevantan jer govori o PORT mreži (port.hu, port.ro, kamo.hr, port.cz, port.rs). Port.hu je, ako je vjerovati Aleksi, 13. sajt po popularnosti u Mađarskoj, odmah iza Vikipedije koja je na 12. mjestu. 1V i k i v i n dr e c i 13:40, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Ono na šta treba obratiti pažnju i posebno prodiskutovati, je i problematika konflikta interesa samih autora. Neki se mogu vidjeti povremeno u svojim marketinškim pohodima i lako su prepoznatljivi, dok su drugi puno perfidniji i zloupotrebljavaju svoje "uredništvo" u dosta dužem periodu. Naravno, rastom značaja Interneta kao ekonomskog faktora, raste i potreba za promocijom u Vikipediji kao jednom od najvažnijih relevantnih sajtova u Internetu. Normalno je da svako hoće da bude linkovan sa nje. Moramo odrediti poziciju i prema tim (sistematskim) pojavama i takvim autorima. --Kašter (razgovor) 14:13, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Pročitao sam predlog pravila za spoljašnje veze. Ako to bude usvojeno, ima nekoliko stvari zbog kojih PORT verovatno ne bi trebao da se dodaje u spoljašnje veze. Prva stvar je: Ne treba povezivati na materijal koji krši autorsko pravo drugih. Na tom sajtu su opisi filmova neretko kopirani sa drugih mesta na internetu, a kod filmova se može naći i priličan broj snimaka ekrana bez ikakve oznake o autorskim pravima. Primer je film „Bornov identitet“. Čisto sumnjam da su za svaki film platili naknade za objavljivanje tih informacija. Druga stvar: Trebalo bi da izbegavate da povezujete na mesto koje Vi posedujete, održavate ili predstavljate — čak i ako se čini da bi smernice Vikipedije govorile da bi se na mesto inače moglo vezati. Ja bih još dodao da ne vidim poentu da u spoljašnje veze dodajemo linkove ka stranicama na kojima se ne može pročitati ništa više od onoga što je već napisano u članku. Ovo ne važi za sve obrisane PORT-ove veze, ali je bilo dosta i takvih. Osim toga, kao nešto što može biti problematično, a nije posebno izdvojeno u pomenutom predlogu, jeste stavljanje veza ka novinskim člancima u spoljašnje veze. To je u redu za izvore, ali mislim da nije za spoljašnje veze. mickit 14:26, 29. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Znači da za sada imamo pet glasova za izglasavanje predloga kakav je trenutno? Šta je sa dopunama ili drugim mišljenjima? Ostaviću ovo da se krčka, ali potrebno je malo više mišljenja ili bar signala o slaganju. --Kašter (razgovor) 21:18, 30. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Pa, eto, može da se posebno izdvoji/naglasi to za novinske članke. U poslednje vreme sam primetio tendenciju ubacivanja veza ka novinskim člancima u spoljašnje veze. Može se reći da je to obuhvaćeno nekolicinom drugih stavki, ali možda nije zgoreg to ipak izdvojiti. Danas svaka medijska kuća ima svoj internet sajt, vesti se neretko koriste kao izvori, a sad imamo i tu situaciju da se ubacuju kao spoljašnje veze. Verovatno će biti i retkih izuzetaka kada će novinski članak moći da se stavi u taj odeljak (da ne budem isključiv), ali je bolje da se naglasi da smo generalno protiv toga, osim ako se ne radi o članku o konkretnoj medijskoj kući. mickit 23:38, 30. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Nema potrebe uopšte za spoljašnjim vezama u vidu kojekakvih „novinskih članaka“ objavljenih na stranicama/blogovima sa kojih se nema šta novo saznati. Inače, veliko je pitanje odakle su oni saznali za to i to. Nije svaka brlja na internetu toliko vredna da bi na Vikipediji stavljali vezu ka njoj. Uzgred, dok ste se vi lepo raspravljali i bezveze trošili živce, uspeo sam da članak proširim i da izvučem reference, kako ih volite nazivati.--Džingis-kan (razgovor) 01:52, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Mi ih tako volimo nazivati zato što je najlakše nazivati stvari njihovim imenom. :) Ne mislim da treba biti isključiv u vezi sa novinskim člancima u spoljašnjim vezama.--Metodičar zgovor2a 01:59, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Gde si se toga u'vatio?! Nećemo o fusnotama i podeli naučne aparature, to sam inače odslušao i očistio... Novine se ne mogu falsifikovati, ali ono što u njima piše najčešće ne mora da bude objektivno, drugim rečima rečeno — ne sadrži činjenice koje su nama bitne za sastavljanje članaka. Druga priča ti je sa naučnim časopisima, čije članke pišu osobe potvrđene, tj. one sa fakultetskom spremom. Istina, postoji i među takvima svakojakih, ali na kraju krajeva zna se čija je reč presudna... Da rezimiram, ja ne vidim ništa u članku o tofuu što bi se moglo nazvati novinskim člankom. Jedan tekst na hrvatskom sa nekog bože pitaj kakvog sajta koji ni ne navodi odakle ta informacija. Možda zvučim blesvo, ali danas se i na onoj žvaki od 2 dinara utiskuje kod, jer je to praksa današnjice. Isto tako, ma bio neko i doktor nauka, on MORA da navodi odakle je tu i tu stvar preuzeo. Uostalom, zato se pišu knjige.--Džingis-kan (razgovor) 02:16, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Samo da napomenem Džingis-kanu, da mi ovde ne govorimo o njegovom članku, nego uopšteno o vikipediji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:36, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Slažem se sa Metodičarom, a i rasprava je skrenula u pogrešnom pravcu. Ako je razgovor započeo o reklamiranju, onda treba da se zadržimo na tome. Posebno ako je povod bio taj da je jedan korisnik masovno (sigurno stotinjak) unosio veze samo ka mrežnom mjestu PORT, i nikakve druge priloge nije činio. Dakle, to je reklamiranje, i takve stvari bi trebale da se spriječe. Pored toga, neko je napomenuo da taj sajt PORT nije čak ni sadržao dodatne informacije. Tako da zbog ovoga ekstremnog primjera ne treba da donosimo neke ekstremne zaključke koji će da zabrane upotrebu spoljašnjih veza. Vrlo jasno može da se razdvoji šta je reklamiranje od onoga što je korisno i relevantno za sam članak. Pod reklamiranjem može da se navede ono što je samo sebi svrha, a nema direktne koristi za članak. Kao što je npr. pomenutom korisniku jedini cilj bio da masovne unese veze ka određenom sajtu, a ne da oplemeni članke na vikipediji. To je dakle promocija toga sajta. I to je zloupotreba „Spoljašnjih veza“. Dok se „Spoljašnje veze“ mogu koristi kao i sve drugo na vikipediji, u korist članka. Dakle, spoljašnja veza koja donosi dodatne korisne informacije je sasvim opravdana. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:34, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Razumem ja ovde o čemu je reč, i ja sam, između ostalog, jedan TAJ koji je rekao „da taj sajt PORT nije čak ni sadržao dodatne informacije“, tj. na njemu nema ništa što bi nam bilo od koristi. Pored toga, naglasio sam da se ne treba svake onlajn novine citirati jer u većini slučajeva ne mora da znači da je to i to tako. Ja pre svega mislim na one sa kontradiktornim temama, među kojima možemo svrstati one koje ti smatraš toliko vrednim da bukvalno prepisuješ CE0 njihov sadržaj u cite web i time kršiš autorsko pravo i pri tom misliš da je to OK. Što da ne, kad je već dostupno na netu, zar ne?--Džingis-kan (razgovor) 02:45, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
A ja opet mislim da su mediji odličan izvor informacija, i da ih vikipedije na svim jezicima koriste, kao i korisnici koji pišu članke. Isto tako se koriste i šabloni cite web na vikipedijama na svim jezicima. Što se tiče tvog predloga da se mediji ne uzimaju kao izvori, mislim da taj tvoj predlog ne može da prođe na vikipediji, pošto sve vikipedije na svim jezicima koriste medije kao izvore. Što se opet tiče tvoje optužbe o kršenju autorskog prava, sigurno nisi upoznat sa tim šablonom, a i temu si promašio. Najbolje da se zadržimo na ovoj temi o reklamiranju i promociji a za neke druge teme možeš da otvoriš poseban naslov. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:13, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Dobro, dobro, u pravu si, ali za razliku od tebe mene nisu učili da se izvori navode KRUPNIM SLOVIMA k‘o da je reč o sloganu BRATSTVO-JEDINSTVO ([41]). Ne znam šta ti misliš, ali po meni ni najobičnija vest sa bilo kojeg programa iz BiH ne može da prođe a da neko sa strane ne dobaci Dodiku a ovaj njima uzvrati na još lepši način i da se pri tom raja u Banjaluci veseli k‘o da je Tito vaskrsnuo... Ali, kao što rekoh, u pravu si po tom pitanju, jer vidim da je tebi cilj dokazati mi da je ono što kaže novinar ili kojekakav bloger releventno onoliko koliko i ono što predaje moj doktor profesor na fakultetu. Eto, ja ću da ti olakšam, reću ti da si u pravu, jer drukčije ne možeš zamisliti svet.--Džingis-kan (razgovor) 03:37, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Nego, vi trošite bezvezne reči, ja ću da se bavim konkretnim stvarima.--Džingis-kan (razgovor) 03:38, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Molim vas, molim vas, bez ličnih napada... Imao bih i ja štošta reći o novinskim člancima kao izvorima na Vikipediji, ali to nije sada tema pa dajte da joj se vratimo.

Znači da za sada imamo pet glasova za izglasavanje predloga kakav je trenutno? Šta je sa dopunama ili drugim mišljenjima? Ostaviću ovo da se krčka, ali potrebno je malo više mišljenja ili bar signala o slaganju.

— Kašter

Najbolje bi bilo da se rasprava o ovome nastavi na stranici za razgovor predloga i da se konkretno radi na njemu. Čini mi se da ima dovoljno zainteresovanih za predlog i da bi moglo da se uđe u tu fazu? EOF; [sabate]$ talk; 06:31, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Malo ste pomešali izvore i spoljašnje veze. Novinski članci ponekad (ne uvek) mogu da prođu kao izvori, ali mislim da nisu za odeljak Spoljašnje veze. Ako ubaciš jedan takav članak (o npr. tome da je asfaltirano 150 metara puta u nekom selu), onda se postavlja pitanje zašto ne ubaciti još 50 ili 100 drugih novinskih članaka o tom mestu, jer svaki od njih donosi po neku novu informaciju (koliko god ona bila trivijalna ili ne). Smatram da ne treba ubacivati veze koje ne sadrže značajnu količinu informacija o nekoj temi. Novinski članci u 99,9% slučajeva ne zadovoljavaju taj kriterijum, ali verujem da to u predlogu (ako se slažemo oko toga) treba i posebno da se naglasi (radi onih kojima to možda neće biti jasno). To može i tako da se formuliše da se ostavi mogućnost dodavanja onih članaka koji su informativni u tolikoj meri da ih treba staviti u Spoljašnje veze. Važno je i naglasiti da se ovaj predlog ne tiče samo reklamiranja na Vikipediji, nego i niza drugih stvari, poput autorskih prava i sl. Može rasprava da se nastavi i na drugom mestu, ali se ovo tiče gornjih komentara, pa sam mislio da je bolje da ovde odgovorim. mickit 07:46, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Ja bih samo zamolio nekoga od administratora da reaguju u vezi komentara koji se odnose na Milorada Dodika, a i na mene, pošto Milorad Dodik nije predmet diskusije. Ipak nije korektno da se ova rasprava zloupotrebljava za lične napade i rasprave o dnevnoj politici. Hvala --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:58, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Reagovano je, siguran sam da će Džingis sada da se vrati temi i ne moraš dalje da tučeš mrtvog konja. EOF; [sabate]$ talk; 08:07, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Ako je Džingis-kanu skrenuta pažnja, onda zahvaljujem na reakciji. Iako ne znam čime je takva njegova reakcija izazvana, pošto ga prvi put vidim u životu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 08:22, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

  • Naravno da samopromocije, promocije, reklame i slično nisu u duhu Vikipedije i nisu poželjene, ne samo u spoljašnjim vezama nego ni u člancima inače. Što se tiče spoljašnjih veza u člancima jasno je da tu treba da postoji neki dogovor šta se preporučuje tu da stoji a šta ne. U toj raspravi svako od nas posmatra stvari iz svog ugla i ugla članaka na kojima najviše radi. Logično je da ako neko obrađuje neku naučnu odrednicu npr. čelik da onda nema smisla da trpa spoljašnje veze ka novinskim člancima, osim kao reference na neke tvrdnje. Ako je u pitanju biografija neke sada žive osobe, npr. Mira Banjac koja je dala intervju za neki časopis po meni je sasvim ok da stoji u spoljašnjim vezama link do toga. Nisu ni svi novinski članci istog značaja ni kvaliteta, kao ni sve novine. Ili na primer kada se o nekoj značajnoj ličnosti pojavi feljton, to je veoma zgodno dodati u spoljašnje veze, npr. Laza Kostić. Da se razumemo ne smatram da treba dodati svaki novinski članak svakih novina o svakome ko je u tom članku pomenut niti da to treba propagirati, ali u meri koja ne narušava osnovne principe Vikipedije mislim da je postojanje novinskih članaka u spoljašnjim vezama korisno i može doprineti boljoj informisanosti čitaoca. Ovo kažem iz ugla pisanja biografija jer sam lično na tome najviše radio. --Đorđe Stakić (r) 10:40, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Da se složim sa Stakićem, pošto imam iskustva iz više oblasti. Mediji su izvor za sve događaje o kojima nisu napisane knjige. Neki događaju ne dožive da o njima budu pisani udžbenici, pa su u tom slučaju mediji jedini izvori. Isto tako u vezi biografija, mediji su često jedini izvori za pisanje biografija, jer mnoge važne ličnosti nemaju svoje biografe da bi se članak napisao na osnovu biografskih ili autobigrafskih djela koja su štampana, pa su opet mediji glavni i jedini izvor. Isto tako i vijesti koje se objavljuju na našoj vikipediji, i one koriste medije kao jedine izvore. Isto tako mi imamo dosta članaka koji su pisani na osnovu enciklopedija koje su prevaziđene prije više od dvadeset godina, i u tom slučaju su mediji jedini izvor, do možda izdanja neke nove enciklopedije. Same enciklopedije se prave po deset i više godina, i čim izađu, one su već zastarile. Posebno ako je slučaj sa eciklopedijama Jugoslavije, koje su pisane u duhu vremena, i političkog sistema, pa su samim nepostojanjem države i sistema totalno izvan duha ovoga doba. U osnovi, mediji i internet su glavni izvor za vikipediju uopšte, i tu sr vikipedija ne može da bude drugačija od drugih. Isto tako postoje i različiti mediji, i po meni uvijek treba koristiti zvanične medije, kao što su RTV kuće. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:01, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
BČ, nije to sporno. Pročitaj u svom prethodnom komentaru koliko puta si upotrebio reč „izvor“ (7 puta, ako se ne varam). Niko ne govori da novinske članke ne treba koristiti kao izvore, već raspravljamo o tome da li ih treba dodavati među spoljašnje veze. Nadam se da ne treba posebno isticati da te dve stvari nisu isto. I sve ostalo što si napisao se odnosi na izvore, a ne zapravo na ono što je tema razgovora. Dakle, slažem se sa tobom, ali ne razgovaramo o tome. Donekle se slažem i sa Đoletom. Ali ovako kako je on to formulisao, a kako je i u ovom trenutku, postoji jako veliki prostor da svako tumači to onako kako njemu odgovara. Dakle, nema veze ako se i ne usvoji moj predlog, ali će taj deo onda de fakto ostati neregulisan (bez obzira da li pravilo bude usvojeno), pa ćemo možda kasnije videti da li postoji potreba da se to nekako reguliše ili da se rešava od slučaja do slučaja. Lično mislim da taj odeljak treba da bude nešto poput Preporučene literature u knjigama, ali prilagođen Vikipediji. mickit 11:27, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Dobro, vidim da ti ciljaš na sekciju Spoljašnje veze. Međutim, jedan korisnik može da stavi 30 veza ka svom vlastitom sajtu, a da uopšte ne doda u članak podnaslov Spoljašnje veze. Evo primjera: članak Bitka na Neretvi, sajt http://www.znaci.net . Stvar je u tome da kad neko baš hoće da unese gomile i gomile veza, onda mu ono Sponjašnje veze ne pravi prepreku. Može dakle to isto da uradi tako što će da gomile i gomile stavi u Izvore, ili Literaturu. Znači stvar je u načinu na koji neko nešto radi, a ne u naslovu podnaslova koji neko koristi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:35, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Ako je neko koristio sve to kao izvore/literaturu, onda to i treba da se nađe u odeljku sa tim naslovom. Ovako kako je sada nabacano, mi ne možemo to znati bez da izgubimo pola dana ili čitav dan da sve to pročitamo i izanaliziramo. Sećaš se našeg razgovora od juče kada sam rekao da je bolje referencirati konkretnu rečenicu, tako da tačno znamo na šta se odnosi svaki pojedinačni izvor? Ovo je samo ekstreman primer toga. Da su u pitanju spoljašnje veze, situacija bi bila drugačija. Dakle, reklama je reklama i oko toga se svi slažemo, bez obzira koji odeljak je u pitanju. A težište moje priče se odnosilo na predlog o kojem bi trebali da glasamo i koji se ne tiče izvora, već isključivo spoljašnjih veza i toga šta mi preporučujemo za dalje čitanje. mickit 11:52, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Problem je u tome da ako izglasamo nešto za Spoljašnje veze, onda će svi kao u navedenom primjeru, pretpostavljam, da umjesto u Spoljašnje veze, unesu istu stvar u Izvore ili Literaturu. I dalje ostaje na onome ko uređuje, da sam odluči gdje će šta da unese. Mislim da je bolje da izglasamo nešto univerzalno, što bi spriječilo drastične primjere gdje imamo 30 izvora od kojih svaki vodi na isti sajt, i to još privatni sajt onoga ko unosi veze. Po meni bi bilo bolje da prihvatimo neko generalno i opšte pravilo, da ne treba u ničemu pretjerivati, posebno u promociji vlastitog sajta, i da damo smjernicu da je svrha spoljašnjih veza da obogate članak, a ne da se zloupotrebljavaju za promociju ili tovare potpuno nerelevantnim sadržajem. ps Što se tiče referenci, najbolje je kad se koriste reference. Ali reference koristi jako mali broj korisnika, i to uglavnom samo iskusni korisnici, a i one uređivaču oduzimaju dosta vremena. Ovde možda dnevno imamo oko 20 redovnik korisnika koji znaju da koriste reference, a imamo i milion potencijalnih korisnika koji ne znaju. A i nisu prijeko potrebne u svakom članku, mada su bolje od običnih izvora. Ja lično podržavam reference, ali ne možemo nikoga da natjeramo da u svakom članku koristi samo reference. Uostalom, pretpostavljam, obični čitaoci možda i ne provjeravaju reference. Da se ne udaljavam od teme, suština je u tome da posebno pravilo za Spoljašnje veze ostavlja prostor da se isto unese u Izvore ili Literaturu. Stvar je na onome koji unosi, da sam odluči koji podnaslov će da koristi. I u slučaju da ne može to da uradi u Spoljašnje veze, on će onda, ako se baš zainati, unjeti u Izvore ili Literaturu. A time ne rješavamo problem promocije. Zbog toga bi nam trebalo opšte pravilo, ali jasno pravilo, da ne bude nedoumica. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:13, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Juče smo imali odličan primjer korišćenja medija, jer je juče preminuo političar Vladan Batić. Za tu vijest smo saznali u medijima, i te informacije smo unjeli u članak. Da smo čekali da se izda knjiga o tome, onda bi i sama vikipedija bila bespotrebna. Suština je da enciklopedija bude pokretna, i da se stalno nadopunjuje. I ovo što je napomenuo Stakić, svaki članak i svaka kategorija ima drugačiji karakter. I kad smo već kod samopromocije, jedan naš kolega je unio hiljade spoljašnjih veza ka svom vlastitom privatnom sajtu. Radi se o kolegi Goranu, koji je u bukvalno hiljade članaka unio veze ka svom privatnom sajtu http://www.znaci.net . O ovome je već bilo govora, ali se ništa konkretno nije desilo. U pojedinim člancima postoji i po više od deset spoljašnjih veza ka sajtu http://www.znaci.net . Ovo bi isto moglo da se podvede pod promociju. Čak mislim da je taj sajt http://www.znaci.net odskočio u rangu pretrage na Guglu, jer ima mnogo veza na našoj vikipediji. ps Evo jednog primjera Bitka na Neretvi gdje se koristi sigurno preko 20 spoljašnjih veza ka sajtu http://www.znaci.net . --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:14, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Ja bih te zamolio da se vratiš temi, ako uopšte imaš nešto da kažeš o njoj, i da prestaneš sa ovim odvlačenjem oftopikom. Ovde je tema politika u vezi sa spoljašnjim vezama a ne sa navođenjem izvora i formom navođenja istih što su dve bitno različite stvari. Takođe ovo nije ni vreme ni mesto da za razračunavanje sa političkim protivnicima — sve to što je navedeno u Bitka na Neretvi je literatura, tj. u pitanju su izvori na osnovu kojih je članak pisan koliko mogu da vidim. Jeste veoma neuredno navedeno, ali čitava stvar nema nikakve veze sa spoljašnjim vezama. Dajte ljudi, nemojmo da i ova tema propadne zbog beskrajnih oftopika i ličnih prepiranja. EOF; [sabate]$ talk; 12:40, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Poštovani Sabate, ja sam se javio na temu Reklamiranje i promocija na Vikipediji (GIP) ... vebsajtovi, komercijalni blogovi, itd., a ne na temu Spoljašnje veze, te se stoga u potpunosti držim teme. U svakom slučaju ću da se povučem ako si odlučio da moji prilozi nisu dobrodošli. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:47, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
U vidi molim te, ja sam odlučio... šta mi napriča :) Onda se radi o tome da si pročitao samo naslov, a ne šta je Kašter u stvari napisao. Dakle, radi se o donošenju politike Vikipedija:Spoljašnje veze i to je tema, a ti sve vreme pričaš o referencama i izvorima što su dve različite stvari. Zamolio sam te da se vratiš na temu ako želiš jer je ovo dosta bitna stvar i bilo bi jako loše da se sada danima zamajavamo drugim stvarima. Ne moraš baš u svemu da vidiš napad na svoju personu. EOF; [sabate]$ talk; 19:05, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Razgovor o referencama je pokrenuo Micki, a Kaster je ovaj razgovor pokrenuo u vezi sa masovnim unošenjem jednog sajta koji se zove PORT. Moj komentar o masovnom unošenju sajta ZNACI.net je po mom mišljenju relevantan, koliko i razlog pokretanja teme, a i njen naslov. Ali opet kažem, ako ti kao novi administrato ne želiš da pišem, ja se povlačim. Na kraju krajeva, ti kao novi administrator donosiš odluku čiji su komentari relevantni, a čiji nisu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:17, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Hehe, Kašter je pokrenuo razgovor zbog slučaja Tofu, što i lepo piše, a Crni je pomenuo PORT... Pa povuci se ako si baš zapeo, šta sad misliš da ćeš da me pokunjiš nekakvim besmislenim prozivanjem... Da neće biti da zato što sam admin ne smem da apelujem da se držimo teme? Malo morgen. EOF; [sabate]$ talk; 19:30, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Poštovani Sabate, ja mislim da su jedino tvoji komentari potpuno nevazeni za temu, i da su ove apsolutno nepotrebni. Tako da ne vidim smisao da dalje odgovaram. Sve najbolje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:36, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

Hajde da budemo praktični i da ne zapostavimo Kašterov predlog koji je dobra inicijativa. Najpre predloženi tekst treba preraditi. Uočio sam pravopisne greške, što znači da jezičar mora da prođe kroz njega. Takođe, tekst je nejasan, već druga rečenica je zapravo besmislena. Morali bismo da razumemo to što čitamo, kako bismo mogli da donesemo bilo kakvo pravilo. Lično bih izbegao, odnosno poizbacivao sve nepotrebne dodatke tipa „u smislu formatiranja“ i sl. Dakle, da vidimo šta konkretno ljudi iz Amerike predlažu, pa da vidimo da li to igra kod nas ili eventualno da preformulišemo.--Metodičar zgovor2a 01:54, 4. januar 2011. (CET)[odgovori]

E narode[uredi | uredi izvor]

Večeras je Nova godina. Ajde da se narednih par dana suzdržimo od dugačkih i stresnih akcija i rasprava. Hohoho, vaš -- Bojan  Razgovor  19:46, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]

U to ime, srećna Nova. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:51, 31. decembar 2010. (CET)[odgovori]
Srećna Nova godina dragim VIkipedijancima :D--Vojvoda razgovor 05:14, 3. januar 2011. (CET)[odgovori]

Sokpapeti[uredi | uredi izvor]

Obaveštavam administratore da korisnički nalozi:

pripadaju istoj osobi. Ovo je što se tiče čekjuzera relevantno u kontekstu ovog glasanja. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:14, 3. јануар 2011. (CET)[odgovori]

Evo još jedne opomene da se laganje ne isplati i da drugi korisnici nisu sisali vesla. -- Bojan  Razgovor  01:49, 3. januar 2011. (CET)[odgovori]
Zbog očigledne zloupotrebe, blokirao sam osnovni nalog na period od mesec dana, dok su svi drugi nalozi blokirani na neodređeno. Uzimajući ovo u obzir, mislim da je opravdano posumnjati i u validnost dozvole koju smo nedavno dobili. Stoga bi možda trebalo još jednom proveriti sve u vezi toga, pa ako ima potrebe pisati direktoru muzeja i ponovo tražiti dozvolu. mickit 01:52, 3. januar 2011. (CET)[odgovori]
Heh, šteta, sad će propasti članak o tofuu. Da, u svetlu ovoga dozvola je krajnje sumnjiva, a izmrcvari me prevarant oko toga... :) Da prekratimo muke, ako neko ima volje da se još cima oko toga neka se cima, ali moj predlog je pošto su slike ionako obrisane da je čitava stvar beskorisna i da se dozvola obriše. EOF; [sabate]$ talk; 02:11, 3. јануар 2011. (CET)[odgovori]

Блок корисника Despotović[uredi | uredi izvor]

Blokirao sam na neodređeno korisnika Despotović, zbog upućivanja pravnih pretnji, u skladu sa Vikipedija:Bez pravnih pretnji. Nakon upozorenja nije odustao. Obaveštenje korisniku o bloku. EOF; [sabate]$ talk; 00:38, 18. januar 2011. (CET)[odgovori]

Mislim da nisi trebao da ga blokiraš, nego da mu objasniš zašto se pojavilo ono „Bez relevantnog sadržaja“. Radilo se o novom i neiskusnom korisniku koji je ono „Bez relevantnog sadržaja“ shvatio kao uvredu, i to zbog toga što nije svjestan da se ta poruka ne odnosi direktno na njega. I generalno smatram da ne treba naprečac posezati za blokiranjem. A novim korisnicima treba izaći u susret što više. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:12, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Naprečac?! Pa on od prvog dana preti tužbom. Molim te, politika je što se tiče ovoga jasna. Njegova namera je da zabrani pisanje članka o sebi, a to mu ne možemo ispuniti pa preti tužbom. Ovo su vrlo ozbiljne stvari koje mogu imati posledice u stvarnom životu i ne može se dozvoliti da neko ide ovuda i zastrašuje bilo koga tužbama i ultimatumima u po noći. Vrlo radu ću ga odblokirati kada se mane pretnji odnosno kada se stvar reši itd. nema potrebe da ponavljam stoti put. Korisniku nije blokirano slanje mejlova i može nas u svakom trenutku kontaktirati. Što se tiče izlaženja u susret, besmisleno je da meni o tome pričaš što se može videti iz moje i njegove komunikacije. EOF; [sabate]$ talk; 01:31, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Sabate je postupio potpuno ispravno. Despotović je od prvog dana u fazonu da on pravi sajt o sebi, a ne enciklopedijski članak, i da takav tekst može postojati jedino ako je to u skladu sa njegovom voljom. Odmah je počeo sa pravnim pretnjama, upozoren je, a poslednja je bila takva da je sasvim opravdano dobio blok dok se ne razjasni da li i protiv koga podnosi tužbu. Lično mislim da je trebalo da bude blokiran i ranije, ali sam se uzdržavao od blokiranja u nadi da će konstruktivno doprineti drugim člancima iz svoje sfere interesovanja. Međutim, ispostavilo se da je najbitnije da u istoriji brisanja članka o njemu piše da je članak obrisan na lični zahtev, a ako to ne napišemo, sve će nas pre sud. --V. Burgić (reci...) 08:20, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Takođe smatram da je blok opravdan iz razloga koji su već navedeni. Osnovna je stvar kada dođeš na neki (bilo koji) projekat da pokušaš da se uklopiš i da se upoznaš sa pravilima tog projekta. Za to je potrebno određeno vreme. U tom smislu treba biti strpljiv sa novajlijima koji još uvek nisu upoznati sa pravilima i smernicama i koji često nehotice prave greške. Onome ko dođe na Vikipediju i počne da preti tužbama treba ukazati na grešku, ali ne treba biti previše popustljiv. Korisnik o kome je reč je bio upozoren, tako da je blok bio logičan sled događaja. Pravne pretnje su vrlo ozbiljna stvar, tako da i projekat i druge korisnike treba zaštiti od ljudi koji pribegavaju tim sredstvima. Sa druge strane, podržavam i njegovo odblokiranje ukoliko je spreman da se mane tih (najblaže rečeno) nekonstruktivnih postupaka i da doprinosi Vikipediji zajedno i ravnopravno sa svima drugima. mickit 15:37, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Može li neko ko je vodio razgovor sa pomenutim korisnikom da objasni kako je došlo do brisanja njegovog članka i zbog čega, a i kako je nakon toga uopšte došlo do pravnih prijetnji i kojim povodom? I kad smo kod toga, šta može da bude razlog da se novi korisnik ne prilagodi, pošto imam utisak da se broj korisnika smanjio. Možemo li nešto da poboljšamo da se ovo ne ponovi? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:50, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Do brisanja članka je došlo spontano. Predložen je za brisanje, a iz kog razloga može se videti u arhivi 35. To je Despotovića jako uvredilo i on je već tada počeo sa pravnim pretnjama. Dakle, prvobitni razlog za pravne pretnje je bilo samo predlaganje za brisanje, tačnije, pretnja da će ostanak članka izazvati tužbu. Da ponovim da bude kristalno jasno: Despotović je hteo da tuži ako članak o njemu (koji je sam napisao) ne bude izbrisan! Ne znam kako se to uklapa sa činjenicom da je isti sadržaj sam kopirao na svoju korisničku stranicu, ali ajde.
Nakon nekoliko dana ponovo je započet članak od strane anonimnog korisnika u kome je pisalo samo: koji je smisao pisanja članka koji je već obrisan (ili nešto u tom smislu, mrzi me da sad vadim iz arhive tačnu formulaciju). Miki je to obrisao sa pomenutim standardnim razlogom, jasno po pravilima. To je izazvalo drugi nalet pretnji što se može videti na stranici za razgovor korisnika Despotovića.
Šta može da bude razlog neprilagođavanja? Sto ljudi, sto ćudi, na to se ne može dati jednoznačan odgovor. Što se tiče prevencije ponavljanja:
  1. Ne možemo da sprečimo nijednog korisnika da neki članak predloži za brisanje jer nemamo nikakvo pravilo o tome, a o tu činjenicu si se i ti vala par puta okoristio. To je što se tiče prvog dela.
  2. Za drugi deo ne vidim kako bi mogli nešto principijelno da uradimo jer to zavisi od slučaja. Možemo jedino da ponovimo floskulu o tome da novajlije ne treba ujedati, ali to ništa ne znači jer je suviše apstraktno. Iz mog iskustva, sa nekoliko novih sam u par navrata bio prilično „zvaničan“, ali zbog validnih razloga (ne kažem da tako treba nastupati redovno), i po pravilu su ti korisnici uviđali da je kritika opravdana i brzo su se uključivali u normalne tokove rada i komunikacije (i to je bio slučaj sa Despotovićem u međuperiodu). Ali uvek će postojati osobe koje iz ovog ili onog razloga jednostavno nisu u stanju da prihvate pravila i običaje koji ovde važe i koji će biti uporni u disruptivnom ponašanju i to ne može da se reši ovde i ne zavisi od nas. Od ovog projekta ne treba praviti obdanište, bar ja tako mislim. EOF; [sabate]$ talk; 16:35, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Slažem se i ja da od projekta ne treba praviti obdanišne, niti od korisnika malu djecu. Treba stalno imati na umu da administrator nije superiorna osoba. Po mom mišljenju razlog za predlaganje članka pomenutog korisnika za brisanje nije bio dobar. Članak se predlaže za brisanje radi sadržaja a ne radi onoga ko ga je pisao. I to je bio povod za sve ostalo. To je trebalo imati na umu, uz ono da novom korisniku treba izaći u susret. Ne treba dozvoliti da dođe do prijetnji. Sa ljudima treba polako. Obični korisnici koji ovde dođu da nešto napišu ne razmišljaju o hiljadu pravila ovoga projekta. I ne pišem ovo da se neko osjeti pozvanim, pošto svi pravimo greške, ali generalno treba biti prijazniji prema novim korisnicima. Blokiranje isto tako ne smije da bude sredstvo rješavanja svakog problema. I junak iz kaubojskih filmova Džon Vejn nije uvijek potezao. I treba imati na umu da možda neko razgovara sa osobom koja ima dosta godina, koja možda ima potomstvo i unuke, i kome treba vremena da shvati kako ovaj projekat radi. Ima dosta ljudi koji i ne shvataju šta je to blok. A ovaj projekat se ne proširuje količinom blokova, nego količinom korisnika i napisanih članaka. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:14, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Čeliče, sve razloge protiv brisanja si mogao da izneseš na VP:ČZB. Stav zajednice je bio da članak treba obrisati. Stav autora je bio da članak treba obrisati, inače će on da preda slučaj nadležnima. Članak je obrisan, ne zbog stava autora već zbog stava zajednice. Zatim je započet članak sa istim naslovom a bez sadržaja, pa je obrisan sa odgovarajućim pratećim komentarom. Komentar je autora/predmeta članka uvredio, pa je ponovo počeo sa pravnim pretnjama, a zatim je blokiran. Ne razumem šta ti hoćeš? --V. Burgić (reci...) 20:08, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Biografije živih ljudi[uredi | uredi izvor]

Nedavni događaj sa Jovanom Despotovićem me je ponovo naveo da pročitam o biografijama živih ljudi, smernicu koju mi nemamo. Mi imamo predlog smernice, i trebalo bi ga usvojiti (eventualno pre toga prevesti sa hrvatskog šta još treba). Štaviše, mislim da bi trebalo na vrh svih članaka ovog tipa dodati šablon, u stilu Ovo je biografija žive osobe. Imajući u vidu da je ovo enciklopedija a ne tabloid, sve izmene koje nisu pokrivene neutralnim izvorima biće obrisane po kratkom postupku. Detaljno uputstvo – kako treba a kako ne treba uređivati biografije živih ljudi – pročitajte odgovarajuću smernicu. --V. Burgić (reci...) 21:35, 18. januar 2011. (CET)[odgovori]

Protiv sam toga da usvojimo pravilo po kojem je zabranjeno da živa osoba na ovoj vikipediji piše sama o sebi. Stvar je samo u tome da se ne radi o promociji ili samopromociji. Ako neko napiše nešto o sebi, i ako je relevantan za vikipediju, ne treba ga odmah proganjati i optuživati za samopromociju. Da ne bude zabune i nejasnoća, ja sam za to da obrišemo ako neko sam sebe promoviše, radi neke očigledne koristi, i ako je još subjektivan i sam sebe preuveličava, onda je to druga stvar. Ali ako je neko releventan, i želi da uredi članak o sebi, onda uopšte ne vidim problem. I ovo sa ovim Jovanom Despotovićem je ispalo jako ružno. Uostalom ovde ima jako malo preostalih uređivača, pa ne znam ni ko će više da poštuje pravila. Treba generalno malo poboljšati atmosferu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:51, 18. januar 2011. (CET)[odgovori]
Ne sviđa mi se ideja o postavljanju šablona u članke koji sadrže biografije živih ljudi, a ne vidim ni svrhu takvih šablona. Epizodu sa Jovanom Despotovićem ću nazvati njenim pravim imenom - smijurija. Neka mi neko objasni zašto je potrebno da pored svih pravila, smjernica i ustaljene prakse, gdje se traži da tema članka bude relevantna, da članak mora odražavati neutralnu tačku gledišta, da navodi u članku moraju biti provjerljivi i potkrijepljeni izvorima, dakle, zašto je, imajući u vidu sve ovo, potrebno brisati biografske članke za koje pretpostavljamo da su ih napisale osobe o kojima govori članak? Samopromocija je kada neko nerelevantan napiše članak o sebi, ili kada neko relevantan napiše članak o sebi, pa ga nakiti neprovjerenim tekstom i tvrdnjama, a ovo je, po meni, demonstracija sile urednika vikipedije. Sasvim je druga stvar bahato ponašanje Jovana Despotovića (ili nekoga ko se predstavlja kao on), potcjenjivanje i prijetnje (zbog čega je zasluženo blokiran), takve stvari treba odmah sankcionisati.V i k i v i n dr e c i 00:34, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Promašujete temu obojica. Smernica o biografijama živih ljudi nije o tome da ne treba pisati autobiografije, već o pristupu pisanju biografija živih ljudi (kao što joj, na kraju krajeva, i samo ime kaže). I pravila za njih treba da budu stroža: nema stravljanja šablona [traži se izvor] već se neproverene informacije brišu i sl. Preporučljivo je prvo pročitati smernicu koja je tema diskusije, pa se onda upustiti u diskusiju. --V. Burgić (reci...) 00:42, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]


Pročitao sam predlog smjernice, a izjasnio sam se o tvojoj ideji za postavljanje šablona na vrh članaka koji sadrže biografije živih ljudi, tako da ipak nisam promašio temu, na kraju krajeva, ti si prvi pomenuo Despotovića.V i k i v i n dr e c i 01:02, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Ako može neko od administratora da ukloni ovaj dio gdje korisnik Vikivind naziva korisnika Jovana Despotovića bahatim. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:15, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Ako misle da treba neka uklone, ja sam govorio o ponašanju a ne o čovjeku. Kako to da se ti uvijek nađeš da savjetuješ administratore šta da rade?V i k i v i n dr e c i 01:38, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Smernica nam je neophodna i u tom smislu podržavam inicijativu. Ovo je jedan od najbitnijih problema na en.viki recimo, a kod nas će kako vreme prolazi postajati takođe sve bitniji. Što se tiče šablona, to je zanimljiva ideja i to bi moglo biti vrlo korisno kao napomena „slučajnim prolaznicima“ u uređivanju. Nemam apriori ništa protiv takve ideje. EOF; [sabate]$ talk; 14:44, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Slažem se sa prethodnim komentarom, pa da se ne ponaljamo :) Nije loša ta ideja o šablonu, stim što bih ja to napravio tako da šablon bude što neupadljiviji (možda čak da sadrži samo tekst bez ikakvih grafičkih elemenata) i da bude na dnu članaka (a ne na vrhu), poput onog medicinskog upozorenja. Ne dopada mi se kada već na početku članka stoje nagomilani razni šabloni i upozorenja. mickit 15:43, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Pseudosrpski[uredi | uredi izvor]

Ima gomila članak koji su napisani na guglovom dijalektu srpskog jezika a koje je postavio Korisnik:Hypuxylun (prilozi). Očito da je u pitanju veliki fan Kajli Minog, ali ja sam mišljenja da ovakve članke treba brisati za najviše 24 sata. Šta mislite na tu temu? --V. Burgić (reci...) 20:13, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Ja mislim da ih ne treba baš brisati, nego samo izbaciti loše prevedene rečenice ili ih dobro prevesti ako ima odakle.--Vlada talk 20:21, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Mislim da ovo treba da ide na Vikipolitku . Rekoh već na ČZB, kada su u pitanju doprinosi ovog korisnika mislim da bi brisanje bilo preterivanje, ne znam... Mada takve izmene u već postojećim člancima svakako treba revertovati ili odmah ispraviti. Uzgred, kakve veze ima što je fan Kajli Minog? Zar nismo svi? :) EOF; [sabate]$ talk; 20:24, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Ima veze, jer je sve člankove o albumima napravio na isti fazon. A zašto to stoji skoro godinu dana, ne mogu da objasnim. Inače, ne zanm koje je nacionalnosti, ali je aktivan na španskoj, francuskoj, portugalskoj i ruskoj viki, i nigde nema ništa na korisničkoj strani. --V. Burgić (reci...) 20:33, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Slažem se sa Flotom, odnosno Vladom da treba radije obrisati loše prevedeno i ostaviti klicu. Dovoljno je da nam ostane šablon, i podaci o rođenju. ps Postavi spisak članaka koje je taj korisnik napravio, pa će možda neko od nad da sredi poneki članak. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:39, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]
Pa eno ti link na njegove priloge, ili odeš na njegovu korisničku stranu (eno ti link) pa klikneš "prilozi". --V. Burgić (reci...) 21:27, 19. januar 2011. (CET)[odgovori]

Blokada korisnika Baš Čelik[uredi | uredi izvor]

Blokirao sam korisnika Baš Čelik na dve nedelje, zbog neprekidnog trolovanja i unošenja razmirica po Vikipediji na srpskom jeziku. Dosada je zbog sličnih situacija bio blokiran ravno deset puta i to od pet različitih administratora. Ko hoće da čita šta je ovaj put bilo neka pogleda stranice njegovih priloga u zadnjih mesec dana. Evo ovde----László (talk) 01:27, 1. februar 2011. (CET)[odgovori]

Šta je bio povod? Nemoguće mi je da si tako najednom rešio da ga blokiraš.--Metodičar zgovor2a 01:38, 1. februar 2011. (CET)[odgovori]
U prvoj rečenici je rekao šta je povod i potpuno podržavam njegovu odluku, čak smatram da je bio preblag. Pre samo par nedelja BČ je upozoren zbog tih stvari, tolerisano mu je više nego bilo kojem drugom korisniku, ali je očigledno da njemu ni to nije dovoljno i da jedino na ovakav način može da se uspostavi kakva-takva radna atmosfera. mickit 07:21, 1. februar 2011. (CET)[odgovori]
Verujem da podržavaš, ali ja baš i ne. Razlozi su suviše magloviti, odnosno bolje rečeno uopšteni, ne znače mnogo i odnose se na poduži period kada se dešavalo svašta. Veza sa ranijim izgredima mi je nejasna. Takođe, vrlo verujem da čovek ne zna šta ga je snašlo jer nije bilo naznake upozorenja. I još nešto; ja znam najmanje dva korisnika, od čega jednog admina, kome je tolerisano više nego Čeličnom. Žao mi je što iznosim stav suprotstavljen odluci baš vas dvojice, ali bi mi bilo još žalije da to nisam uradio.--Metodičar zgovor2a 12:39, 1. februar 2011. (CET)[odgovori]

Imam protest kada administratori rade ovakvu vrstu blokiranja. Neću da ulazim u to da li je opravdano ili ne, ali administratori trebaju više da se angažuju kada se radi o ovakvim situacijama. Mislim na to, da bi neko prethodno trebao dobiti službenu opomenu, pogotovo kada se radi o vrijednim saradnicima, korisnicima koji doprinose više mjeseci i koji su napisali preko 100 članaka. Ovakav način blokiranja nije sasvim čist, i oni se trebaju izbjegavati. Ovakvo blokiranje bi se moglo upotrijebiti za neke nove korisnike, vandale, koji ne shvataju cilj Vikipedije i istjeravaju nešto svoje. Ako čak i vrijedni korisnik skrene s pravog puta, on treba da dobije službenu opomenu na svojoj stranici za razgovor, a ne po raznoraznim mjestima. Ako neko u žaru diskusije drugom govori da troluje, da je zavrijedio blokadu itd. to se ne može smatrati za službenu opomenu. Ona ide isključivo na stranicu za razgovor i tek tada se neko može blokirati, ako nastavi kršiti pravila. Rekao sam već, neću da ulazim zbog čega je administrator nešto tumačio kao trolovanje, to je njegova lična ocjena, i svako ima svoje poglede, ali na ovakve stvari (mislim na opomene pred blokadu) se mora voditi računa. Ne radi se tu o nekom početniku, nekome koji nema nikakav doprinos, radi se o aktivnom korisniku, kojih je u zadnje vrijeme veoma malo. Dakle, da bi sve bilo čisto, treba paziti na neke određene procedure. Ništa ne košta administratora da umjesto dugmeta blokiraj pošalje poruku, a ako primijeti da ovaj nastavlja, lako mu je opet otići na blokiraj. --Željko Todorović (razgovor) 17:48, 1. februar 2011. (CET) s. r.[odgovori]

Ovde nije bilo razloga za blokadu, čak i obrazloženje to dokazuje. Kakav tek blok zaslužuje tvrdnja, za celu grupu ljudi, da su „Hipernacionalisti“. To je isto kao da je rekao fašisti. Jedan i drugi pojam znače vrhunac nacionalizma (dalje ne postoji). Da ali mi imamo dvojne aršine, koje stalno zamagljujemo.-- Sahararazgovor 23:03, 2. februar 2011. (CET)[odgovori]

Jednog Srbina hipernacionalistu je blokirao izvesni Laslo, čije su ime i razgovor obojeni mađarskim nacionalnim bojama. I to sve na vikipediji na srpskom jeziku. Optužite me za fašizam i blokirajte doživotno !--Zrno (razgovor) 23:49, 2. februar 2011. (CET)[odgovori]

Nezavisno od toga ko je i zašto blokirao Baš Čelika, ti nemaš pravo nikoga da vređaš po nacionalnoj niti bilo kojoj drugoj osnovi. Ja te neću blokirati, ali smatraj ovo poslednjim upuzorenem u skladu sa Politikom nulte tolerancije --V. Burgić (reci...) 23:57, 2. februar 2011. (CET)[odgovori]
Nije on izbacio takvu krivičnu kvalifikaciju, već čovek od koga se to najmanje očekuje.-- Sahararazgovor 23:57, 2. februar 2011. (CET)[odgovori]
Sahara, nemoj da ga podržavaš. Ovo je prešlo sve granice. Sram da te bude Zrno. Ovakve izjave te samo srozavaju i iskreno, razočaran sam.--Metodičar zgovor2a 00:11, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Ti si profesor ili nastavnik i znaš čitati i pisati gde sam ja koga ovde podržao. Ako i jesam to je Lasla, pošto to čovek nije rekao, čak je tu čovek pošteno između redova priznao da nema konkretno opravdanje za blokadu čelika. To što je 10 puta ranije blokiran nije razlog za 11. Molim te nestavljaj mi u usta ono što nisam rekao niti uradio.-- Sahararazgovor 00:19, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Izvini Sahara, zaista sam pogrešno protumačio. Moja greška. Inače sam nastavnik. Nisam profesor.--Metodičar zgovor2a 00:32, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Prihvaćeno, u žurbi sam se možda i suviše lakonski izrazio. -- Sahararazgovor 00:38, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Evo, opet je na djelu da administrator ne šalje službenu opomenu na stranicu za razgovor. Opomena mora ići tamo, jer ne može neki drugi administrator znati da je tom korisniku za nešto upućena opomena na tamo nekoj stranici. Kada pogleda njegovu stranicu za razgovor, zna da je za to bio opominjan, i može preduzeti odgovarajuće mjere, shodno tome. --Željko Todorović (razgovor) 00:14, 3. februar 2011. (CET) s. r.[odgovori]

Željko, složićeš se da je ovaj put Zrno preterao. Da li je potrebno da mu Burga pošalje dopisnicu sa leptirićima na kojoj piše „dragi korisniče, molimo vas, ako je ikako moguće, da ne budete šovinista“? Da li ti imaš predstavu šta je prioritet i da li uopšte umeš da izvagaš šta je teži prestup?--Metodičar zgovor2a 00:22, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
To jeste teži prestup, nigdje nisam do sada ni komentarisao težinu. Valjda se podrazumijeva da se ne smije vrijeđati na takav način. Ali, ako on sutra opet nekoga tako uvrijedi, administrator koji nije gledao ovu stranicu, opet će mu oprostiti kao neku grešku koju je napravio po prvi put. Kada se neko opominje na stranici za razgovor, to olakšava znatno posao drugim administratorima. --Željko Todorović (razgovor) 00:28, 3. februar 2011. (CET) s. r.[odgovori]
Apsolutno se slažem s Željkom. Pogotovu kad se radi o težim prestupima kao što je vređanje po nacionalnoj osnovi, kao što je ovde slučaj, u suprotnom, ako su opomene rasute po raznim stranicama za razgovor, postoji velika mogućnost da se neko provuče uspešno bez bloka, čime upozorenja postaju prazne pretnje, administratori deluju neozbiljno, a drugi korisnici su prisiljeni da trpe nedolično ponašanje određenog korisnika. S druge strane, treba barem da postoji određena procedura koju će slediti svi administratori, onda bi bilo manje duplih aršina pri blokiranju. A i sve bi bilo evidentirano na jednom mestu. Ako već ne možemo da postignemo pravedan odnos administratora prema nama običnim smrtnicima, mogu barem toliko da se potrude i da naprave određeni protokol blokiranja koji bismo svi sledili. --Jagoda ispeci pa reci 13:20, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

A što smo Aleks, Sahara i ja nazvani hipernacionalistima (čitaj fašistima) to ćemo zaboraviti: Aleks, Sahara i Đole su gluvi, slepi i glupi, na njih svako može da se istresa. Zrno je rekao da su k.strana i razgovor Lasla obojeni mađarskim bojama. Možda je stekao takav utisak mada takve govorancije treba izbegavati. Meni je Laslo je stvarno pomagao u nevolji i kvalitetan je saradnik. Ali ako ćete streljati, da se strelja po težini kazne, bez obzira na uniformu. Jer ako se ovako nastavi određene osobe će se toliko osiliti i odseći od zajednice da će trenutni događaji u Egiptu biti letnji izlet u poređenju sa ustajanjem kuke i motike. AFG (razgovor) 00:32, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Da spustimo loptu, ishitreno i netaktički napravili ste prestup prema Čeliku. Kažem u množini, dugo sam ovde i znam da to Laslo nije uradio na svoju ruku i volju, sam. Tražim da se odmah skine ta blokada i da se javno Filip izvini ovim ljudima koje je neprimerno svrstao među fašiste, zato što mu se ne sviđaju njihovi stavovi. Nije trgovina, već je to jedini put da se ide dalje. Ostavite sada Zrno istrčao se, dobio je opomenu i dovoljno. Pamet u glavu.-- Sahararazgovor 00:46, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Izvinjavam se ako sam nekoga uvredio. Nije mi to bila namera. Ne slažem se da postoji znak jednakosti između termina hipernacionalizam i fašizam. Nisam imao nameru bilo koga da nazovem fašistom. Već mi jako smetaju nacionalistički ispadi koji prevazilaze nacionalizam, pa stoga termin hipernacionalizam. Ako će te se osećati bolje, povlačim da ste hipernacionalisti i stavljam umesto toga da ste obični nacionalisti. Što ne menja moj pogled na celu stvar, niti opravdava čoporativno iživljavanje nad Vikipedijom. Hvala. --filip @ 01:06, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Obraćam ti se lično i ako to nikad ne radim. Jesi se izvinio, ali suštinski nisi. Tebi niko ne zabranjje da ti nešto smeta, ali to nije dovoljan uslov da ga vređaš sa krivičnom težinom. Hipertenzija je vrh pritiska, a i Hipernacionalizam je vrh nacionalizma isto što je i vrh fašizam, slagao se ti ili ne, to je to. Ja sam manje nacionalista sigurno od tebe, imam mešoviti brak, mešovitu decu, mešovite unučiće, mešovitu rodbinu i prijatelje. Nisi se na fer i viteški način izvinio i tu priču ti ne mogu progutati. Mnogo ste se osilili i izgubili kriterijume. -- Sahararazgovor 01:17, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Onda se fundamentalno ne slažemo i tu je kraj diskusiji. --filip @ 01:20, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Naravno da se ne možemo složiti da javno kažeš da sam fašista i da budem srećan. Ne dozvoljavam ni da mi kažeš da sam i nacionalista, kada to nisam i moje okruženje zna da nisam i ovde to nisam demonstrirao. To što si naučio da presuđuješ po svome, ne može promeniti suštinu. -- Sahararazgovor 01:34, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Suština je ono što je izneseno na stranama za razgovor na Vikipediji. Nisam se obraćao samo tebi, već svima vama koji ste doveli do toga da situacija eskalira. Vaše grupno ponašanje je bilo nacionalističko. Ne znanima me da li si lično nacionalista ili nisi, niti je to bitno za ovu diskusiju. Dosta vremena ste mi već oduzeli. Ako se bilo ko oseća povređenim zbog mojih reči, izvinjavam se još jednom, nije mi bila namera da vređam. Zbogom --filip @ 01:38, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Izvini, tvoj ton i u ovoj situaciji je osoran, „ne zanima te da li sam nacionalista“, ali zalepi kolektivnu etiketu da smo fašisti, i ja sam glasao izvan tvoje matrice, ko kaže da je nacionalističko. Ti zato što drugojačije misliš, ili hoćeš da tako bude. Svašta, ovo nisam još do sada doživeo.-- Sahararazgovor 02:01, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Moram da se javim zbog one opaske o hipertenziji :) Arterijska hipertenzija nije uvek „vrh pritiska“, odnosno taj termin se koristi za sve vrednosti arterijskog pritiska iznad 140/90 mmHg, pa imamo raspon od blage do teške ili maligne hipertenzije. Ne delim mišljenje da su hipernacionalizam i fašizam sinonimi i slažem se sa Filipom u pogledu njegove ocene da ispadi poslednjih dana izlaze iz okvira zdravog nacionalizma, bez obzira kakvi su motivi pojedinaca bili. Čak su mi daleko uvredljivije bile one insuinacije o Gestapou i ubijanju metkom u potiljak, jer čisto sumnjam da tu ima previše prostora za različita tumačenja. Izvinjenja tu neće puno pomoći tako da bih ja zamolio da se to ne radi, odnosno da se ne iznose bilo kakve kvalifikacije ili poređenja uvredljivog karaktera, jer postoje daleko bolji načini i da se izrazi nezadovoljstvo i da se vodi dijalog. Toliko od mene. mickit 07:33, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]

Hipernacionalizam, antisemitizam, fašizam. Miki i Filipe, izvinite molim, ali nezdravi nacionalizam ide direkt u ove tri kategorije. I kada nas neko naziva ovakvim imenima šta čovek da pomisli: radiće se likvidacije korisnika po Gestapo sistemu. Sramota gospodo Vikipedijanci. Bruka i sramota. To što volim našu zemlju i narod ma koje vere, rase, religije, seksualne ili bilo koje druge pripadnosti bio, se izvrće i lepi se etiketa. Izvinjavaš se po sistemu "izvinite ali i dalje ste fašisti". Jedan nosioc Ordena za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti 3. stepena se naziva fašistom. Hvala vam kolege. AFG (razgovor) 08:58, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Ne treba se deklarisati, ko je za što. To se vidi iz aviona. Kao i namenski blok Čelika, koji je trebao da ima psihološko dejstvo na glasanje o oduzimanju ovlašćenja Bokici, kao nadletanje vojnih aviona iznad demonstranata u Egiptu. To da li je Hipernacionalizam =fašizmu, prepustićemo profesionalcima da procene. Gestapo je tako isto radio u gluvo doba noći, bez najave, kao što je Čelik blokiran noću u pola dva bez najave, kada svi spavaju. Sada je sasvim jasno da je samo blokiran u funkciji zaštite Bokice u glasanju. Razlog da je već 10 puta imao blok i da je normalno i 11, nije za obrazloženje ni za obdanište. Navedite moje nacionalističko istupanje u glasanju o brisanju članka ili pri glasanju o Bokici. Nema nacionalističke izgovorene ni reči sa moje strane. Upozoravao sam da onaj nečasni članak, koji nekome izgleda treba u onom obliku, jeste bomba razdora. Moja reakcija na metod, razloge i način blokiranja Čelika jeste bila i ponavljam je. Sada je i svima jasno da je tako. Uostalom Bokica je i znao za to pa je sve vreme i pretio i razmahivao sa time što sledi. To sve minimizirate, a od dlake pravite slona u nekoj nefer funkciji.-- Sahararazgovor 09:14, 3. februar 2011. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Трг/Архива/Википолитика/50&oldid=23637636”