Википедија:Trg/Arhiva/Razno/16

Hmmm, "Istorija"..., pa svako je piše na osnovu vlastitog "iskustva" i "potrebe", odnosno bolje reči "koristi"

Najprije, izvinjavam se svima, koji vole, ili se bave istorijom, ako se nađu uvrijeđeni nekim od sljedećih, mojih komentara.

Prije svega, nikad nisam volio "Istoriju", zamarala me i danas me zamara, "gomila podataka", koje je trebalo pamtiti, datuma, imena ličnosti, careva, vojskovođa, političkih lidera, naoružanja, vojski, sukobljenih strana i šta već (ratna istorija), itd., tako da nisam upoznat sa mnogim "istorijskim podacima". Ali u jedno sam siguran, a to je, da je istorija svih naroda, ljudi ili pojedinaca, (lična istorija), gledana iz njihovog ugla, istinita. Nisam u pravu? Vjerovatno ne, onda kada određeni pojedinac, grupa ljudi, ili narod, lažu sami sebe, ili se pitaju: "Šta bi bilo, kad bi baba imala muda?" (Izvinjavam se na vulgranosti, ako je vulgarnost, ova česta uzrečica u našem narodu.)

Kada kažem, Istorija se piše na osnovu vlastitog iskustva, mislim, ne samo na iskustva naroda, grupa i pojedinaca, nego i na uticaj "okoline", odnosno okruženja, u kojem se istorija piše i koje će da je čita, ili sluša, pa čak i na okruženje u kojem je "odrasla" i "sazrela" ta ista Istorija.

Kada kažem potrebe, odnosno koristi, ne mislim samo na uticaj "više sile", odnosno direktnog uticaja "akademika" i "političke elite", umješane u pisanje iste, nego i na receptore, odnosno, postavlja se pitanje: "Koju Istoriju, pojedinac, grupa ljudi, ili cijeli jedan narod, želi da čuje, odnosno čuju?"

Mnogi narodi, danas, mijenjaju svoje zvanične Istorije, ili bolje rečeno, dijelove iste, (ovo prvo bi bilo pretjerano, ili možda previše ambiciozno), naročito oni koji su donedavno živjeli u nekom od "restriktivnih" (nazovimo ih tako za sada), društava, ne toliko, zbog toga, što ono što su do tog momenta učili, nije tačno, nego zato što izlaze na vidjelo neki novi podaci, pa i zbog same "interpretacije". Upravo ta "interpretacija" i skrivanje nekih podataka kao da ne postoje, ili nisu ni postojali, je ono što Istoriju čini takvom kakva jeste. Znači nezavršena priča, podložna različitim "interpretacijama". Kao neka filmska serija, koja se nikad ne završava, stalno izlaze na vidjelo neki novi argumenti ili podaci, koji čine potrebnim ispisati iznova neke od dijelova pa čak, u nekim slučajevima i čitave "glave".

E sad, ko će da kaže, da je taj dio koji se nanovo piše ispravniji, od onog koji je već napisan? Akademici, politička elita, ili sami receptori, odnosno slušaoci? Ko će da odluči, šta je bila propaganda, šta skrivanje podataka, a šta samo različita "interpretacija"? Ko će da odluči, kakvu Istoriju treba pripovjedati sada? Slušaoci, odnosno receptori, ili sami akademici i politička elita?

I za kraj, kakva je to "objektivna" Istorija, kad je osnovna struktura Istorije, sama njena "interpretacija"?

Čemu ova moja priča? To ostavljam za sutra, pošto je već kasno, a valja ići ujutro na posao.;-) Takva je i sama Istorija, piše se u nastavcima, zar ne? --Славен Косановић {razgovor} 00:43, 3. april 2006. (CEST)

Nanovo se izvinjavam ako se neko nađe uvrijeđen, ovim gore, mojim komentarima.--Славен Косановић {razgovor} 00:43, 3. april 2006. (CEST)

O spomenicama

Ne znam da li je neko postavio to pitanje, verovatno jeste (zato pišem na strani razno), ali mi se čini da spomenice neko ipak treba da dodeljuje a ne da ih čovek dodeljuje sam sebi. Mislim da je to motivacioni faktor i podrška koja se očekuje od administratora i saznanje početniku da je njegov rad praćen i vrednovan. Ako nema reakcije čovek ne zna da li doprinosi ili ne doprinosi. Možda je u apsolutnoj zabludi. --Nenad Živković 07:28, 3. april 2006. (CEST)

 Nastavlja se...   Dalji tok diskusije je na stranici Razgovor o Vikipediji:Spomenice.

Francuska sela i frustracije

Dakle, upravo sam na primeru ustanovio kakva je glupost sprečavati masovni unos (u konkretnom slučaju naseljenih mesta u Francuskoj) i to bez ikakvih odlaganja! U pitanju je mesto Fonteblo od nešto preko 15.000 stanovnika. Trenutno sam se zakačio za istoriju umetnosti i, na osnovu toga što sam se malo udubio u sređivanje, ustanovio sam da je bot prethodno uneo taj članak. I, naravno, osim nekoliko rečenica o značaju tog malog mesta (jedan od bitnih centara francuskog manirizma), imao sam i neke geografske podatke, a, eto, neko ko je zainteresovan može da vidi koliko je mesto, gde se nalazi itd. Da imamo i druga naseljena mesta, imali bismo mnogo više ovakvih situacija. Lično sam za to da se bez transkripcije unesu ostala naseljena mesta u Francuskoj i da se to uradi i za sva druga naseljena mesta (počev od SCG, regiona i Evrope). Nema smisla čekati. Vikipedija ionako nikada neće biti gotova. A ako čekamo da nam sve bude potaman, onda ništa od toga nećemo ni dočekati. --Miloš Rančić (razgovor) 12:56, 3. april 2006. (CEST)

OK. Unos je stao zbog toga da se vidi mogu li se još neki podaci iscediti iz tablica koje su na raspolaganju. Ja baze/tablice niti bilo šta slično još nisam video, međutim na VIKI KREŠ se videlo da se mogu izvući još barem dva korisna podatka i još poneki šablon (usput na francuskoj viki su drugačiji podaci), a i da postoji noviji popis od ovoga koji je trenutno korišćen.

Potpuno druga stvar je kakva je korist od članka sa nazivom Château de Fontainebleau. Ne znam kako bih mogao da ukucam ta slova, te reči. Koliko vidim od transkripcije ništa, pa je rešenje da manemo transkripciju, nego mi da udarimo po francusko-latiničnim-neprevedenim nazivima. Na to već imam rezerve. Usput, kako si našao Fontenblo? Ja lepo ukucao, i .... ništa ! Jesi li kucao Fontainebleau?

Šta misliš, ko će ukucati Niccolo dell' Abbate kad bude tražio Abatija? Ja tražio ser Isaak Newtona, i ... nema ga! Da li da krenemo redom da ukucavamo njihova originalna imena sa preusmerenjima?

A što se frustracija tiče, šta da ti kažem ... ima se, može se... --  JustUser   JustTalk 14:38, 3. april 2006. (CEST)

Ups, lepo piše sa N, ali to nisam primetio. Sad ga ima i sve će se plavi :) Što se tiče originalnih imena, mislim da to svakako može biti korisno. Jer, uzmimo, znam kako se piše neko ime na francuskom, ali ne znam kako se čita. Onda otkucam francusko ime i dovede me do željenog članka. Slično je i sa ostalim. --Miloš Rančić (razgovor) 15:12, 3. april 2006. (CEST)

Što se tiče Abatea, on je prva odrednica u jednom od rečnika (verovatno i ne samo u jednom), po kom sam uzeo da radim. Iza toga sam krenuo da obradim okolne pojmove, pa sam nabasao na Fontenblo. Pa kad sam lepo napisao članak o Fontenblou (par rečenica), ustanovio sam da postoji veza na engleskoj Vikipediji prema ovom mestu. To se uvek može desiti sa mestima i to ma gde u svetu. Zato stvarno mislim da je dobro krenuti sa tim. Francuski je posebno nezgodan samo zato što je ekstra vrljav po pitanju izgovora (engleski je manje vrljav od francuskog, a da ne govorim o drugim jezicima, sa malo srećnijim ortografijama). Hmmm... OK. U narednih par dana ću preneti Jovanov članak sa Kreša na članke o mestima u SCG, pa ćemo sa tim krenuti. Što se tiče Francuza, to bi trebalo pokrenuti opet (srediti prethodno), pa onda tražiti varijante za transkripciju. Možemo da uvalimo po 1000 naziva na 40 mesta, pa ćemo nešto dobiti... Hmm... Pade mi jedna ideja, pa ćem da je proverim... --Miloš Rančić (razgovor) 15:12, 3. april 2006. (CEST)

• Osoba koja govori francuski može da transkribuje, recimo, 6 imena po minuti. To je 360 na sat. U odnosu na ukupno 40,000, to je puno (preko 100 sati - dakle nerealno), ali mogli bismo da transkribujemo makar imena administrativnih jedinica i veća mesta, recimo ona preko 5,000 ili preko 10,000 stanovnika. Tako bi ceo posao bio gotov za dan-dva najviše i u člancima o većim mestima bi sve bilo na srpskom, a o manjim bi samo naziv samog mesta ostao u originalu. Broj svih mesta verovatno eksponencijalno raste kako počneš da uključuješ sela i zaseoke. Uostalom za 99% manjih mesta ionako nikada ništa neće imati da se napiše te članci mogu da stoje kako bilo (pošto ionako služe samo potpori ega, al' ajde).--Dzordzm 19:55, 3. april 2006. (CEST)

• Druga stvar, sa masovnim unosom se pauziralo jer nije postojao konsenzus u zajednici i ne vidim šta se tu promenilo. Moja lična primedba je bila da ove članke treba jasno odvojiti u smislu toga da su automatski generisani. Da li i dalje stojiš pri tome da treba da se unese 40000 francuskih sela i da na naslovnoj strani piše "srpska Vikipedija ima 55000 članaka"? --Dzordzm 19:55, 3. april 2006. (CEST)

Čak iako bih za momenat sklonio u stranu problem zvani countitis acutae pade mi na pamet jedan detalj. Sada se spominje da imamo naša sela negde. Što ne počesmo sa njima? --  JustUser   JustTalk 20:49, 3. april 2006. (CEST)

I udri po francuskim selima

Dobro, evo da počnem. Znači..., kako bre ljudi da se transkribuju ta imena francuskih sela, kada se i sami francuzi, mještani, ne slažu mnogo puta oko njihovog izgovora. Evo sad jedan primjer, Paris se u francuskoj izgovara Pahrrri, (ili tako nekako), kod nas je poznat kao Pariz, a boga pitaj, kako ga još nazivaju u unutrašnjosti francuske.

E sad ovaj primjer možda zvuči glupo, ali činjenica je da većina stranih imena, gradova, mjesta, itd., koja su poznata/i kod nas, nemaju blage veze sa onim kako se isti izgovaraju na određenom jeziku.

Ja sam uvijek bio za to da se stvari obrađuju od opšteg ka specifičnom, u protivnom gubi se kontrola, naročito kad se radi o količinama članaka, koji prelaѕe cifre 1000 i desetine hiljada. Sve je to lijepo kad obrađuješ jedan članak o slikarima ili slikarskim pravcima, pa možeš da nađeš to mjesto, gdje se određeni slikar rodio, ili nastao neki pokret, ali šta kad se ja (ili neko drugi), upitamo: u pičku materinu (izvinjavam se na vulgarnsti, u zadnje vrijeme mi na tasteru samo psovke izlijeću), pa u kojoj je sad regiji, departmanu ili regionu to selo, mjesto, ili šta već? S koje strane da okrenem mapu da ga tražim?

Još nešto, dajte da obrađujemo teme od kojih će ljudi (studenti, učenici, ili radoznali), da imaju koristi, naročito studenti i učenici, jer prije svega smatram da su oni budućnost daljeg razvoja i opstanka ovog projekta. Znači oni su ti koji će da, kada odavde počnu da izvlače korisne podatke i naviknu se na rad i učenje preko virtulenog okruženja, da se vrate ovdje, dopune, dodaju, napišu iznova, poboljšaju, osjećaju se dio srpskog virtuelnog kulturnog prostora, nauče nešto novo, i na kraju budu srećni što su dio njega samoga.

Čiča miča, gotova priča. Pozdrav svima. --Славен Косановић {razgovor} 02:45, 4. april 2006. (CEST)

Jednog dana seo ja za kompjuter i rekao sebi "Borise, jel' vidiš kako ti idu na živce ova francuska sela! Hajde da mi ovo lepo sredimo, pa da smo i mi i svi ostali mirni". I stvarno, kliknem ja na Slučajnu stranicu i otvori se jedno selo, pogledam na internetu kako se izgovara i transkribujem, tako i za drugo, treće, četvrto,... deseto... i Boris više nema živaca... E, pogledam ja koliko mi je još ostalo i zamalo da nisam sa stolice pao. Ozbiljno. Ovo treba nekog platiti da transkribuje, jer niko normalan neće gubiti vreme sa transkribovanjem, a verovatnoća da ćemo jednog dana imati nekoliko desetina hiljada Vikipedijanaca iz Francuske je mala. Evo mog predloga, onaj koji ih je postavio, neka ih transkribuje, a nemojte da mi se izvlačite sa "pa, bot ih je napravio", mislim na onog koji je naredio botu da ih napravi. I za kraj, malo da nasmejem one koji su se možda iznervirali dok su čitali tekst, evo linka za trejler mog najnovijeg filma - "KITS" - www.malagurski.com/index.html (kliknuti na Watch the Trailer here). --Boris Malagurski ₪ 05:18, 5. april 2006. (CEST)

Pa eto, moj predlog bi bio da se sva ta sela obrišu/zamene sa selima u Srbiji. Ipak ovo drugo će više da interesuje ljude kod nas nego npr. na francuskoj viki. Dakle, obrisati fr. sela, i u isto vreme krenuti sa dodavanjem sela u Srbiji. Kasnije, jednog kada, kad skontamo ili pronađemo neku drugu mogućnost transkribovanja tih imena možemo ponovo da ih dodamo. — SašaStefanović • 03:24 5-04-2006

Prije nego se uvučem u krevet, hoću da izrazim, žestoku podršku za Sašin prijedlog. --Славен Косановић {razgovor} 05:32, 5. april 2006. (CEST)

Takođe podržavam sašin presdlog. Nije problem opet uneti fr-sela ako nađemo rešenje. Takođe ne moramo fr sela postoje sela u hrvatskoj, makedoniji, BiH, a mislim da i slovenci i bugari mogu da prođu. Posle možemo i sa ostalim slovenskim jezicima jer većina ima prosta pravila. Npr. sa poljskim selima to je moguće, verovatno i sa ruskim gradovima ... Znači prvo da krenemo od naših sela pa posle da vidimo :). A da i naravno kad se ujnese 10 000 naših sela obrisati ovih 10 000 fr sela :) --Jovanvb 10:43, 5. april 2006. (CEST)

Pokretanje glasanja o transkripcija i ćirilizovanje stranih imena, pojmova, izraza, po svaku cijenu da ili ne?

Poslije dužemjesečnih nagađanja o ovoj temi, bez nekog vidnog uspjeha, smatram da je došlo vrijeme da svi zapitamo jedni druge šta valja činiti po ovoj temi? Znači otvaram ovdje, jer se ljudi na ovu stranicu Trga, najviše, "zalijeću", pa da svi mogu da vide o čemu se ovdje priča, jednu kratku diskusiju u vidu kratkih komentara. Znači, još ne glasanje o temi, nego komentari, da li je shodno pokretati glasanje ili ne, i zašto? --Славен Косановић {razgovor} 08:36, 5. april 2006. (CEST)

Komentari ne treba da budu kilometarski. :-)

Komentari

1. Po mojoj procjeni glasanje je prijeko potrebno, jer sadašnja neodređena situacija, koči dalji razvoj fonda članaka iz oblasti koje su vezane za računarstvo i informatiku, pa i neke tehničke i tehnološke nauke. Ja dajem moju podršku da raščistimo sa temom, pošto po svoj prilici nema jednog jasnog pravila o tome da li treba transkribovati imena, pojmove, izraze, itd. Miloš, koji je po meni relevantan, mi je na stranici za razgovor članka Razgovor:Majkrosoft Vindous, odgovorio, a bojim se da je to jedini odgovor koji se može naći o temi i u samom pravopisu srpskog jezika, citiram: "Treba transkribovati ili prevesti, u zavisnosti od slučaja. Ime nije uklopljeno u okvire standardnog srpskog sve dok ga nije moguće napisati ćirilicom/latinicom od tačno određenih 30 slova." --Славен Косановић {razgovor} 08:56, 5. april 2006. (CEST)
2. Mislim da je sramota što ćemo o ovome odlučivati glasanjem ali pošto nam je Miloš rekao jedno, Saša na Trgu drugo a Pravopis nam po svoj prilici nije rekao ništa, onda nema druge nego da glasamo i da se dogovorimo da šta god se izglasa mora da se poštuje. (Ova odluka je praktično nepovratna.) --Dzordzm 09:37, 5. april 2006. (CEST)
3. Jasno je da je Miloš u pravu (Ime nije uklopljeno u okvire standardnog srpskog sve dok ga nije moguće napisati ćirilicom/latinicom od tačno određenih 30 slova) i ne vidim potrebu za glasanjem. Vandal B 09:56, 5. april 2006. (CEST)
4. Ako smo već krenuli da pišemo ćirilicom, mislim da bi trebalo da izguramo do kraja. U osnovnoj su me učili da se u ćirilici piše SAMO po Vuku Karadžiđu, a u latinici može i tako ili u izvornom obliku. Džast maj tu sents BokicaK 10:25, 5. april 2006. (CEST)
5. Ja sam za transkribovanje u ćirilicu onako kako je najčešće. Malo ko kaže Mikrosoft, pa je logično da će neko ko dođe ovde tražiti Microsoft. Međutim, kako to nije kompatibilno sa sadašnjim stanjem automatske konverzije, onda je potrebno uneti transkribovan oblik koji će važiti za oba pisma. Najučestaliji izgovor je kod nas npr. Majkrosoft i mislim da to treba da bude glavni naziv. Takođe, Juniks, Open Ofis, Vord i sl. Vidi se da nije bitna najtačnija fonetska transkripcija, već prosto onaj oblik koji je najučestaliji. Naravno, ovo je čisto praktično: Malo ko će da traži Uerd (najbolja transkripcija jer nemamo onaj samoglasnik "šva") ili Oupn ofis. --Filip § 11:23, 5. april 2006. (CEST)
6. Slažem se sa Dungom. -- Obradović Goran (razgovor) 11:47, 5. april 2006. (CEST)
7. Dakle, jedna je kategorija kako se može pisati unutar teksta (tj. tu se može koristiti ime u izvornom obliku), a druga je kategorija kako će glasiti ime odrednice. Preko toga što nam je potrebno da imamo jedinstven oblik i za ćirilicu i za latinicu, ponoviću ono što sam rekao i u odgovoru Saši na Trgu: ja do sada nisam naišao na standardni spisak odrednica (standardni rečnik Matice Srpske, Rečnik SANU, pravopisni rečnici) koji unutar sebe sadrži odrednicu napisanu izvorno. Razdvojenost principa transkribujućeg i originalnog je išao na liniji srpski-hrvatski kulturni prostor, koji se uopštavao na odnos ćirilica-latinica; pa se onda istim procesom, po inerciji, uopštava i na rečničke i enciklopedijske odrednice. Ipak, kao što sam i naveo, do sada nisam video nijedan standardni rečnik koji podrazumeva pisanje stranih naziva i terminologije bez transkripcije. Verovatno je da ima enciklopedija (neka neko baci oko na Malu Prosvetinu enciklopediju, pa neka kaže šta je našao!) koje imaju latiničke odrednice (verujem da latinski izrazi tipa ad hoc i sl. mogu da se nađu u enciklopedijama kao odrednice, ali mi je sumnjiva njihova rasprostranjenost). Ali, mi ovde imamo preusmerenja i još, naravno, mogućnost da opišemo unutar teksta kako se to piše izvorno i kako je uobičajeno pisati kod nas (uzmimo, navedeni ad hoc je podjednako uobičajeno pisati izvorno i transkribovano). Povodom pisanja unutar teksta, pogledajte početak odrednice na Engleskoj vikipediji en:Freenode. Naravno, mislim da odrednice treba da nose nazive koji su u govoru uobičajeni i tu se slažem sa Goranom koji se slaže sa Filipom :) --Miloš Rančić (razgovor) 12:05, 5. april 2006. (CEST)
10. ...

Zaključak

Sačekaćemo do nedelje, 09. april 2006. godine, pa ako niko više ne da svoj komentar o temi, izvlačim zaključak na osnovu postojećih komentara. --Славен Косановић {razgovor} 08:15, 7. april 2006. (CEST)

Prošla su dva dana (danas je 11. april 2006. godine), ali nema veze. Po gornjim komentarima, zaključujem:

Da je zajednica (oni koji su se izjasnili, a bilo je dovoljno vremena), odlučila da ne pokrećemo glasanje oko ove teme. Iz većine komentara se može zaključiti, da smo za transkripciju i ćirilizovanje, stranih pojmova, imena proizvoda (softver) i proizvođača, onako kako se "najčešće", transkribuju (izgovaraju), kod nas na srpskom jeziku i onako kako ih ljudi kod nas prepoznaju.

Ispravite me ako sam pogriješio, negdje u zaključku.--Славен Косановић {razgovor} 18:25, 11. april 2006. (CEST)

P.S. Upravo sam čitao Pravopis srpsko-hrvatskog jezika, onaj stari još iz šezdesetih (ili pedesetih), nisam siguran sada. Postoji jedan dio oko transkripcije uopšte, sa njemačkog i drugih jezika iz okruženja (bugarskog, ruskog, češkog, itd.). Detaljna pravila kako se vrši transkripcija imena, riječi, ali o engleskom (pa ni francuskom) jeziku ni riječi. Interesantna situacija. Istina tada engleski nije bio toliko popularan kod nas, ali sumnjam da postoje slična u novijim verzijama Pravopisa. Mada bi bilo vrijeme da se time pozabave, oni kojima je to posao (mislim pravljenje zvaničnog pravopisa srpskog jezika). --Славен Косановић {razgovor} 22:12, 11. april 2006. (CEST)

Prevodi računarskih i ostalih stranih pojmova

Sigurno nam ne gine transkripcija u mnogim slučajevima, ali ne bi bilo loše, odnosno, bilo bi veoma poželjno, da nastavimo sa prevođenjem svega što se može, (naravno izuzev imena firmi i proizvoda istih, koja će se morati transkribovati), kao što smo počeli na Vikipedija:Pojmovi iz računarstva. Ako nastavimo sa prevodima, članci će biti pismeniji i više u duhu srpskog jezika. Biće i slučajeva kad ćemo morati transkribovati više riječi, po onome kako se najviše koriste, kako gore reče Filip. Prije svega, cilj jednog enciklopedijskog članka je da informiše, ali i da bude pismen, bez da se žrtvuje pismenost u korist informacije. Pa i same odrednice, govore o pismenosti nekog članka. Ako znamo da je cilj enciklopedije znanje i pismenost, onda treba tome posvetiti pažnju. Ponekad je bolje nemati neki članak nego da liči na sve ostalo, osim jezika na kojem je pisan (čitaj srpskom). --Славен Косановић {razgovor} 02:34, 6. april 2006. (CEST)

Razgovor o nastavku rada na projektu prevoda pojmova iz računarstva

 Nastavlja se...   Dalji tok diskusije je na stranici Razgovor o Vikipediji:Pojmovi iz računarstva.

Spomenice

Ja i Saša Stefanović, za sada, (ako želi još neko da se pridruži, Dobrodošao), radimo na grafičkom rješenjeu spomenica i dizajnu šablona. Posao je bio počeo Brane Jovanović, ali pošto je zauzet sada drugim stvarima, a po svemu sudeći spomenice su nam potrebne i stimulišu nove korisnike, pa i one ne tako nove, treba ga što prije završiti. Treba da napravimo još, sredimo jednog bota, koji će da nam pravi listu izmjena korisnika i da pređe po njoj i aktuelizuje podatke. Sadašnji dizajn (četiri prijedloga dizajna), možete pogledati na Vikipedija:Spomenice/Verzija 3. --Славен Косановић {razgovor} 07:13, 6. april 2006. (CEST)

Sugestije i razgovor o grafičkom rješenju spomenica, dizajnu šablona, i ro-botu za spomenice

 Nastavlja se...   Dalji tok diskusije je na stranici Razgovor o Vikipediji:Spomenice/Verzija 3.

Dajte sugestije, prijedloge i ostalo u vezi Spomenica. Za cijeli jedan dan, samo je Džordž dao svoje komentare. :-) --Славен Косановић {razgovor} 08:12, 7. april 2006. (CEST)

Pitanje

Ko je odlučio da se za srpski jezik stavlja i latinična azbuka? Mi smo jedina zemlja na celoj vikipediji koja navodno ima dva pisma! Molim vas, kakve su to apsurdnosti!

Odlučio je pravopis srpskog jezika, koji se, sviđalo se to nekome ili ne, može zapisivati pomoću dva ravnopravna pisma, a podržala celokupna srpska vikipedijanska zajednica. Pogledajte i Vikipedija:Šta Vikipedija nije --Dzordzm 05:23, 8. april 2006. (CEST)

I nije "latinična azbuka" nego "latinična abeceda", ili čisto abeceda, zna se na šta se odnosi, kad kažemo "abeceda". :-)--Славен Косановић {razgovor} 23:06, 8. april 2006. (CEST)

Belgrade AIDnom

Vi koji radite i na engleskoj Vikipediji možete ovde naći stranicu na kojoj možete glasati da Beograd bude na Article Improvement Drive-u, sa konačnim ciljem da bude "Sjajan članak"/"Featured article". Nadam se da ćete dati vašu podršku, hvala! --Paun 20:26, 8. april 2006. (CEST) (estavisti na engleskoj Vikipediji)

E, baš sam sad hteo ovo da objavim. Ljudi, glasajte! --Boris Malagurski ₪ 22:27, 8. april 2006. (CEST)

Neenciklopedijski članci

Diskusija o uklanjanju, premještanju i brisanju, članaka koji ne ispunjavaju standarde enciklopedije (čitaj, Vikipedije).

 Nastavlja se...   Dalji tok diskusije je na stranici Razgovor:Domatriosova tačka. --Славен Косановић {razgovor} 16:59, 11. april 2006. (CEST)

"Et in Arcadia, ego"

Pomaže Bog braćo Srbi! Evo me opet s` vama. Nije me bilo neko vreme - radi se + već rekoh da kod kuće nemam pristup Internetu te se snalaѕim. Ako postoji neki dobronamerni član ove naše ѕajednice evo ja ću ovde staviti tekst "Direktive 21 - operacija Barbarosa" a on nek` je stavi gde misli da joj je i mesto na Istoriji i nek` me - ne bilo mu teško obavesti šta je uradio. Takođe imam i jedno pitanje: kad sam dorađivao članak o poljskom tenku iѕ Drugog svetskog rata 7 TP uneo sam i neke izmene u tabelu na početku ali one nisu uopšte vidljive, te me zanima zašto je tako? --Neron 21:25, 14. april 2006. (CEST)

Direktiva br. 21: Operacija “Barbarosa”

Firer i Vrhovni komandant oružanih snaga

Firerov Glavni štab

18. decembar 1940

9 primeraka

Tekst, originalni izvor bolje rečeno, koji se ovdje nalazio je prebačen na s:Direktiva br. 21: Operacija “Barbarosa”, da ne bi morali da arhiviramo Trg tako brzo. --Славен Косановић {razgovor} 23:20, 14. april 2006. (CEST)

• Na Izvornik, jasno. --Dzordzm 21:16, 14. april 2006. (CEST)
• Bez sumnje, da mu je mjesto na projektu Izvornik. Neron, tekstovi koji su originalni prepis ili prevod nekog izvora ne idu na enciklopediju (Vikipediju), nego na srodni projekat pod imenom Izvornik. Svako dobro. --Славен Косановић {razgovor} 22:35, 14. april 2006. (CEST)

Što se tiče tabele, provjeri da li si unjeo podatke na pravo mjesto, pošto su te tabele obično šabloni i pojavljuju se samo oni podaci za koje je šablon programiran. Pogledaj Šabloni. --Славен Косановић {razgovor} 22:41, 14. april 2006. (CEST)

Znam Slavene, zahvaljujem se. No molim za razumevanje jer sam vise puta i po nekoliko časova proveo ispred kompjutera bezuspešno pokušavajući da baš tekst ove direkive uvacim na Izvornik.Uostalon neko od vas mi je pre otprilike nešto više od 14 dana rekao da ovaj tekst ubacim tu a da će je on sutradan ubaciti na pravo mesto. Svima unapred HVALA! --Neron 22:49, 14. april 2006. (CEST)

Ubaciću ga ja čim stignem, ne brini. I poslaću ti poruku na stranicu za razgovor (sa poveznicom na tekst) kada bude prebačen. Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 22:53, 14. april 2006. (CEST)

Još jednom se mnogo ZAHVALjUJEM!Biće još `vakih i sličnih dokumenta od mene. Nadam se veoma uspešnoj međusobnoj saradnji. --Neron 22:59, 14. april 2006. (CEST)

Neron, molim te ubuduće stavljaj te tekstove u tvoj korisnički prostor na neku podstranicu, na primjer Korisnik:Neron/ime ili naslov i onda ako ne možeš da ga ubaciš, zamoliš nekoga. Tako svi radimo da ne bi trošili prostor na Trgu. Hvala. --Славен Косановић {razgovor} 23:20, 14. april 2006. (CEST)

Slavene MNOGO TI HVALA! Imam neke molbe: nemoj ga nazivati Et in arcadia, Ego (I u Arkadiji, ja) no Direktiva 21 - operacija Barbarosa + ne bilo Ti teško ubaci zaglavlje, smatram da je veoma važno. Ostalo ću ja, eventualno, ovih dana još srediti. Još jednom unapred MNOGO HVALA! --Neron 23:23, 14. april 2006. (CEST)

---

Prvo, nije Et in Arcadia, ego nego Et in Arcadia, ego ... (objasnio gospodin Plantard u dole navedenoj knjizi).

Drugo, ovaj moto je poznat onima koji su čitali knjigu Sveta Krv, Sveti Gral * (pogledati takođe ovde) i čovek ga je stavio fore radi i nema veze sa planom Barbarosa. --  JustUser   JustTalk 23:34, 14. april 2006. (CEST)

Veliki pozdrav gospodinu Just Useru! Zaista mi je drago da i među nama ima još ljudi koji su su čitali tu trilogiju. Potpuno si u pravu, izosatvio sam te tri tačkice. Lapsus memorie. Bilo je fore radi, u stilu "ponovo ja". Sređivaću dalje sam, nadam se. --Neron 23:48, 14. april 2006. (CEST)

Džast, ja pisah gore više (na početku stranice), kako ne volim da čitam Istoriju i ne znam mnogo stvari o njoj. ;-) Samo sam stavio naslov koji je Neron tražio. --Славен Косановић {razgovor} 23:57, 14. april 2006. (CEST)

ma, samo opušteno... --  JustUser   JustTalk 00:47, 15. april 2006. (CEST)

slike

ne znam shto, ali slike koje koristim iz Ostave se ne prikazuju?? Slika u chlanku Suec je iz ostave, ali se ne prikazuje.. jel' zna neko zashto?

Svetlana Miljkovic 02:22, 16. april 2006. (CEST)

Popravio sam to, bila si stavila i Slika i Image kao [[Слика:Image:Ime slike.jpg]]. — < font color=red>SašaStefanović • 00:24 16-04-2006