Википедија:Uživo/subota, 21. april 2007.

Još jedna međunarodna konferencija (ili, bolje, sastanak) u Beogradu. Pošto će ovaj izveštaj biti sažetak onoga što se desilo danas i prosto moje viđenje celog prvog dana sastanka, pozivam i sve ostale koji su prisustvovali sastanku (a ima ih!) da daju svoj doprinos i uvećaju ovaj izveštaj. S namerom ću preskočiti neke detalje, što ne znači da ih neko drugi neće uvrstiti u svoj deo izveštaja ;)

Prošli put je velika magla sprečila neke od gostiju da se pojave. Ovog puta smo imali Beogradski maraton kao poteškoću, ali na kraju se ispostavilo da to zapravo ni nije bila poteškoća... Pešačeći od Vukovog spomenika, Bulevarom, preko Trga Nikole Pašića, razmišljao sam o celom događaju koji je trebalo da se odigra tog vikenda... Iz polusanjarenja me je probudilo zvono mog mobilnog telefona: baš kad sam hteo da pređem ulicu kako bih svratio do Terazija i video ono šta je ostalo od maratona, zvao me je Brane, koji se raspitivao o mom vremenu dolaska. Kako je bio u Domu omladine (gde se ceo sastanak i održavao), nije mi preostalo ništa nego da promenim putanju i odem direktno do DOB-a. U kafiću Maverik sam zatekao Braneta kako pije kiselu i čitucka nešto. Pošto je tek bilo prošlo podne, a program je počinjao u 3 sata, odlučili smo da se malo prošetamo (Knez Mihajlova, Obilićev Venac, Terazije). U toj šetnji smo čak videli i zadihanu Oliveru Jevtić, ali nismo bili dovoljno brzi da je fotografišemo. Tad nas je negde kontaktirao Dragan, glavni organizator, obavestivši nas da je već u tribinskoj sali. Došli smo tamo i nedugo potom, pozvao me je moj stric (!). Da ne dužim priču, on je, po ranijem dogovoru, dočekao i dovezao sa aerodroma Delfin, našu gošću iz Francuske/Nemačke. Nakon što sam se pozdravio sa oboma, Delfin je zatražila da zameni novac, pa smo to prekoputa i učinili. Onda smo otišli gore da se ona pozdravi sa Draganom i Branetom... Nakon petnaestak minuta, već smo bili u prizemlju, u kafiću DOB-a, ispijali piva, sok i čaj (pogađajte šta je ko :) ). Tu smo pričali o raznim temama, od kojih se jedino sećam one vezane za natpise na kutijama od cigareta i kako se oni razlikuju u raznim zemljama. Pošto je tad već prošlo dva sata, otišli smo u obližnji restoran Sunce, gde smo imali rezervisan ručak (posni, srpski). U međuvremenu nam se pridružio Martin, Nemac koji je bio na decembarskoj konferenciji i koji je poznavalac i ljubitelj Balkana i odlično se snalazi u Srbiji, a posebno u Beogradu.

Tribinska sala, upoznavanje, priprema...

Nakon ručka, sa nekoliko minuta zakašnjenja, otišli smo u tribinsku salu, gde su već bili Nevena, Nikola, Fića i Milan, koga smo svi prvi put upoznali. Mislim da nema potrebe reći da se za vrlo kratko vreme skupio veliki broj ljudi: došli su Srđan (koji je konačno doneo previše iščekivane vizitkarte; ovim bih mu se zahvalio na uloženom trudu), Nenad (koji je, takođe, prvi put došao na Vikipedijanski sastanak), Kraljević Marko, Aco i Goran. Pošto nas je već bilo previše za tadašnji raspored sedenja, morali smo da ubacimo još jedan sto kako bi svi manje-više stali. Za tili čas, stigli su i Edi Bon (astrofizičar po zanimanju, inače iz grupe Mistake Mistake koja izdaje svoja dela pod CC licencom), kao i Peđa Sinđelić (režiser sa RTS-a, prevodilac Lesigove knjige "Slobodna kultura", ako se ne varam).

... a onda je počeo program

Nikola Smolenski drži uvodni govor

Nena već počinje da priča a Dragan i dalje uporno nešto pokušava da poveže

Na drugom kraju stola Edi Bon i Peđa su oko Delfin

Nakon malo neobaveznog razgovora, dok se ljudi nisu još primirili, Nikola je dao uvodnu reč, a onda su se svi predstavili. Naravno, sve ovo je bilo na engleskom i mislim da se podrazumeva da je praktično ceo dan glavni jezik bio engleski. Onda je došla i Nena, koja već duže vreme radi na lokalizaciji Creative Commons licenci na srpski (što podrazumeva i prevođenje, ali i prilagođavanje srpskom pravnom sistemu). Ona je, zapravo, i otvorila ovaj sastanak kratkom prezentacijom svog dosadašnjeg rada, kao i prezentacijom ciljeva Vikimedije na polju ove lokalizacije. Zatim se predstavio Edi, koji nas je upoznao sa time kako on i njegov bend koriste iste licence u svom radu, kao i to koje su prednosti takvih licenci u digitalnom svetu. Na kraju nam je preko projektora pustio muzički spot koji je njegova grupa odradila i koji je u potpunosti pod jednom od CC licenci. Posle nam se predstavio i Peđa, koji je pričao o prevodu knjige čoveka koji je među vodećima u svetu u promovisanju i širenju slobodne kulture (Lorens Lesig). Takođe je povukao paralelu između svog zaposlenja i slobodne kulture, a "nabacio" je i nekoliko tema koje se direktno tiču raznih problematika sa kojima se suočavamo svakodnevno, a koje su vezane za licence, njihove prednosti, ograničenja, greške u upotrebi, zloupotrebe i sl. Te nabačene teme su proizvele vrlo zanimljive diskusije, ili, možda je bolje reći, debate. Oko 6 sati smo rešili da napravimo pauzu, jer smo primetili da smo poodmakli sa vremenom, a da smo samo jednu temu detaljno obradili. U toku ovog prvog segmenta, sa izvesnim zakašnjenjem, pristigli su i Đorđe, Kale i Mladi filozof, koji je treći korisnik kojeg smo po prvi put videli danas.

Tokom pauze, ljudi su pričali po grupicama, tako da ne mogu da opišem o čemu se sve pričalo, čak i da hoću. Ali, kako sam uspeo da pohvatam, uglavnom su se bistrile aktuelnosti na Vikipediji (zavisnost od Vikipedije je očigledna :) ) ili davale vizit-karte. U međuvremenu, otišli su Edi i Peđa, ali su ostali bili manje-više do kraja. U drugom segmentu sastanka, opet smo pričali o pravnom aspektu, ali sada malo više vezanom za Vikimediju: pričali smo o licencama, (ne)podobnosti GLSD/GFDL licence, mogućnostima prelicenciranja, položaju Vikimedije (i njenih projekata) u smislu licenci itd. Nikola je onda postavio nekoliko pitanja Delfini vezana za pravne probleme Vikimedije i odnose sa medijima (npr. kako najbolje "hendlovati" situacije sa novinarima). Utom su me pozvali na telefon Roberta i Spidi Gonzales, gosti iz Hrvatske: čekali su ispred zgrade DOB-a da ih odvedem do mesta sastanka. Logično, pridružili su se sastanku i upoznali nepoznate ljude, a pozdravili se sa onima koje su upoznali prošle godine. U nastavku, pričali smo o domenima, sajtovima i o još mnogo toga (Delfin nam je davala neke savete, a i Martin se aktivno uključivao u razgovore; o "našim" da ni ne govorim :) ), ali smo zaključili da smo već podosta probili termin (bilo je skoro 9 sati), pa smo polako počeli da raspremamo. Time smo, otprilike, završili sa zvaničnim delom današnjeg sastanka. Međutim, tu je bio i nezvanični...

Nezvanični deo druženja

Nakon što je Delfin popušila cigaretu na ulazu u DOB (iz Makedonske), popeli smo se na međusprat do Maverika, gde nas je Dragan Ambrozić sproveo, s obzirom da su ljudi iz obezbeđenja puštali samo one koji su imali karte za koncert koji se kasnije te večeri održao u Pogonu DOB-a. Zaista ne mogu da se setim imena grupe koja je svirala. Uglavnom, nas nekoliko koji smo bili tamo, uživalo je u svom omiljenom piću, muzici osamdesetih i zanimljivim razgovorima. Pošto smo pronašli Martina, koji se na kratko izgubio jer je mislio da smo napustili DOB, on je raširio svoju kartu Beograda koju je tog dana kupio, pa smo je malo razgledali. Vrlo brzo smo počeli da se razilazimo: prvo je otišao Nenad Bumbić, onda oko pola 10 Brane, a posle sat vremena i Goran. Već je bilo 11 sati uveče kada sam rešio da napustim družinu (tada su samo ostali Dragan, Roberta, Spidi, Kale, Martin i Delfina). Kako sam kasnije čuo, nisu ni oni dugo ostali... To je skoro sve što mogu da kažem za ovaj prvi dan. :) --filip ⁂ 00:40, 24. april 2007. (CEST)

Draganov kutak

Srđan Vesić pored gomile opreme na stolu. Dva laptopa (sa jednim mišem), projektor, mikrofon, zvučnjak, a na projektoru...

Obzirom da sam učestvovao u pripremi i realizaciji događanja koristim priliku da se zahvalim Domu Omladine Beograda što je pomogao u organizovanju ovog našeg susretanja, udruženju Žene na Delu se zahvaljujem na pozajmljenom projektoru, a mojoj ženi(!) i Srđanu Vesiću što su nam pozajmili laptop.

Jedino nemam kome da se zahvalim za pozajmljeni kabal pa tako nismo uspeli da spojimo laptop na pojačalo (problem se zvao "pa ja nemam te bananice" a ne odnosi se na čokoladne bananice). Tako se Edi Bonova prezentacija završila uz stvarni lo-faj aranžman prinošenjem mikrofona na laptop zvučnike i sveopštim oduševljenjem što se i u našem gradu konačno čuo i taj najnoviji izum tehnike - "zvučnjak". -- JustUser  JustTalk 01:35, 25. april 2007. (CEST)