Vila papirusa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vila papirusa
Villaofthepapyri.jpg
Svetska baština Uneska
Zvanično imeVila papirusa
MestoErkolano, Italija Uredi na Vikipodacima
Koordinate40°48′27″ SGŠ; 14°20′41″ IGD / 40.80745° SGŠ; 14.3447° IGD / 40.80745; 14.3447
Kriterijumsvetska baština,kulturna i istorijska: iii, iv, v
Upis1997. (21. sednica)
Rekonstruisan izgled Vile papirusa


Vila papirusa (ital. Villa dei Papiri, takođe poznata i kao Villa dei Pisoni) je jedna od najluksuznijih antičkih vila u Herkulanumu i Rimskom carstvu, nazvana tako po svojoj jedinstvenoj biblioteci papirusa (svitaka).[1] Njen luksuz ogleda se u njenoj izuzetnoj arhitekturi i u velikom broju istaknutih umetničkih dela, fresaka i skulptura,[2] koji predstavljaju i najveću kolekciju grčkih i rimskih skulptura ikada otkrivenih na jednom mestu.[3] Nalazila se na jugu Italije, na mestu današnjeg grada Erkolano, u podnožju vulkana Vezuv.

Istorijat[uredi]

Grad Herkulanum bio je uništen u erupciji vulkana Vezuv 79. godine, kada je ceo grad prekriven sa oko 30 metara vulkanskog pepela. Herkulanum je prvi put putem podzemnih tunela iskopao Karl Veber između 1750. i 1765. godine. Tada su kopači pronašli i ostatke elegantne i bogato nameštene vile. Ime vile potiče od otkrića njene biblioteke, jedine biblioteke grčko-rimskog sveta koja postoji u celini.[4] Najveći deo vile od oko 2.800 m2, i dalje je pod zemljom, ali delovi su očišćena od vulkanskih naslaga. Smatra se da je pripadala tastu Julija Cezara, L. Kalpurniju Pizonu [5], moćnom plemiću.

Plan Herkulanuma i lokacija Vile

Arhitektura i umetnost[uredi]

Smeštena nekoliko stotina metara od najbliže kuće u Herkulanumu, vila se prostirala na više od 250 m duž obale zaliva Napulja okružena vrtovima, vinogradima i šumama sve do male luke koja joj je pripadala. Utvrđeno je da visina glavnog sprata nije bila manja od 16 metara iznad nadmorske visine, ispod kog je imala još četiri terasasto raspoređena nivoa sa pogledom na more.[6] Raspored vile, iako mnogo veći, je veran prikaz prigradskih vila u zemlji oko Pompeje. Atrijum je funkcionisao kao ulazni hol i sredstvo komunikacije sa različitim delovima kuće. Ulaz je imao bogatu kolonadu okrenutu ka moru. Prvi peristil imao je po 10 kolona na svakoj strani i bazen za plivanje u centru. Tu je pronađena bronzana herma Dorifora, replika Polikletovog Kopljonoše, i Amazonke koju je napravio Apolonios.[7] Do drugog velikog peristila dolazilo se prolaskom kroz veliki tablinum bogato ukrašen bronzanim bistama. Jedna od njih je i bista Publija Kornelija Scipiona Afrikanaca. [1] Ovo je samo deo bogate umetničke kolekcije koju je vila posedovala što i ukazuje na njen luksuz. Više od 80 retkih skulptura, bronzanih bista danas se čuvaju u Napuljskom nacionalnom arheološkom muzeju.[8]

Biblioteka[uredi]

Bogata biblioteka po kojoj je vila dobila ime, bila je mala replika Aleksandrijske i Pergamske biblioteke. Nalazila se u jednoj maloj prostoriji, otprilike 3 m x 3 m, na čijim zidovima su se protezale drvene police i ormani za knjige. Svaka polica je do vrha bila ispunjena papirusnim svicima, ukupno oko 1800 svitaka napisanih na grčkom jeziku, a nešto manji na latinskom. Najveći deo spisa delo je Filodema, filozofa epikurejske škole, koji je živeo u Rimu 70-40 godina p. n. e. Knjige iz biblioteke bile su pozajmljivane prijateljima.[5]

U erupciji vulkana, čitava biblioteka je bila prekrivena talogom pepela koji je na neki način i spasio ovu bogatu zbirku od propadanja, tako da je danas rekonstrukcija ovih spisa moguća.[1] Korišćenjem multispektralnog snimanja, tehnike razvijene krajem 20. veka, moguće je pročitati ugljenisani papirus. Ovom vrstom snimanja može se zabeležiti svetlost čija je frekvencija izvan vidljivog dela spektra, kao što je npr. infracrveni ili ultraljubičasti deo spektra.

Galerija slika[uredi]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Maiuri, Amedeo (1974). Herculaneum and the Villa of the Papyri. Italy. str. 35—39. 
  2. ^ „Villa of the Papyri”. AD79eruption. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  3. ^ Lie, Carol C. Mattusch ; with Henry (2004). The Villa dei Papiri at Herculaneum : life and afterlife of a sculpture collection. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. str. 359. ISBN 978-0-89236-722-1. 
  4. ^ „Daniel Delattre: the Herculaneum scrolls given to Consul Bonaparte”. napoleon.org. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  5. 5,0 5,1 Kason, Lajonel. Biblioteke starog sveta (2004 izd.). Beograd: Klio. str. 75—79. ISBN 978-86-7102-135-7. 
  6. ^ „The friends of Herculaneum Society”. Herculaneum. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  7. ^ Stewart, Andrew. Greek Sculpture (1990 izd.). Yale University Press. 
  8. ^ „Catalogue of Sculptures”. AD79eruption. Pristupljeno 16. 4. 2018. 

Literatura[uredi]

  • Maiuri, Amedeo (1974). Herculaneum and the Villa of the Papyri. Italy. str. 35—39.