Vilenjaci
Vilenjaci (ili vilovnjaci) su mitološka bića koja donose sreću. Povezujemo ih sa srećom i detelinom s četiri lista.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Germani[uredi | uredi izvor]
Kod Germana vilenjak je izgledao kao čovek sa šiljatim ušima bez brade i brkova. Oni su smatrani za najlepša od svih bića. Imali su večni život, nisu bili besmrtni, mogli su biti ranjeni i usmrćeni u bitci. Imali su duboku povezanost sa prirodom, s tim i veliku moć nad njom. Danas se takva vrsta vilenjaka često pojavljuje u video-igrama i knjigama.
Nordiska verovanja[uredi | uredi izvor]
Verovanja o vilenjacima u Skandinaviji je bilo bogato. U Proznoj edi oni razlikuju 3 vrste vilenjaka Svaltarfari, Dokalfari i Losarfari („crni vilenjaci“, „tamni vilenjaci“ i „svetli vilenjaci“). Dok kod starijih tekstova kao što je Poetska eda njih smatraju vrstom bogova. Često kada se govori o bogovima se pominje fraza „Esiri i Alfari“. Zanimljivo je da grupi bogova Alfar se spominje samo jedan lik konkretno sa ovim nazivom, a to je Volund, junakinja iz jedne pesme iz eda. Što pokazuje da su Esiri i Alfari bili izjednačavani. Ova verovanja su vezana samo ede ostali tekstovi mogu imati drugu formu vilenjaka.
Sloveni[uredi | uredi izvor]
Slovenska verovanja su slična germanskim. Sloveni prave razliku između vile i vilenjaka. Vilenjak je polučovek poluvila koji nastaje ukrštanjem istih. Oni su smatrali da su oni prelepa bića sa posebnim moćima nad prirodom. Ovo verovanje je posebno jer niko ne deli vile i vilenjake u dve različite vrste.
Anglosaksonska Engleska[uredi | uredi izvor]
U staroengleskim manuskriptama vilenjaci se najviše pominju u medicinskim tekstovima. Ti medicinski tekstovi su koristili magiju u lečenju. Na mnogo mesta se oni pominju kao izazivači zaraza koje su harale srednjim vekom kroz Englesku. Oni su ih predstavljali kao mala đavolska stvorenja, često sa krilima, sa ljudskim likom. Ovo je jedno od paganskih božanstava koje je usvojeno u srednjovekovnom hrišćanstvu u Engleskoj izjednačavajući vilenjake sa demonima koji muče ljude.
Stara Grčka[uredi | uredi izvor]
I ako stari Grci nisu imali standardna verovanja u vilenjake, Satiri mogu se izjednačiti sa njima.
Japan[uredi | uredi izvor]
Najpribližnije verovanje o vilenjacima u Japanu je Jokai (妖怪).
Posle srednjeg veka[uredi | uredi izvor]
Posle srednjeg veka pod uticajem književnosti vilenjaci su predstavljeni kao „dobre vile“, iliti stvorenja koja koriste magiju da bi pomogle ljudima i prirodi.
