Vilijam Gibson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam Ford Gibson
Uncle Gibby.jpg
Datum rođenja(1948-03-17)17. mart 1948.(73 god.)
Mesto rođenjaKonvej, SAD
ŠkolaUniverzitet Britanske Kolumbije

Vilijam Ford Gibson (engl. William Gibson; Konvej, 17. mart 1948) je pisac naučne fantastike rođen u Konveju (Južna Karolina, SAD) 17. marta 1948. godine. Smatra se „ocem“ kiberpanka (engl. cyberpunk), podžanra naučne fantastike koji je doživeo procvat tokom osamdesetih godina 20. veka. Takođe se smatra da je stvorio pojam kiberspejs ili kiberspejs ili kiberprostor (engl. cyberspace), koji je kasnije, zajedno sa njegovim hit romanom Neuromanser, poslužio kao inspiracija za mnoge naučnofantastične filmove. Gibson od 1972. godine živi u Vankuveru sa ženom i dvoje dece.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gibson je proveo detinjstvo kao jedini sin građevinskog preduzimača radova koji je bio zadužen za izgradnju Ouk Ridža, fabrike koja je proizvela prvu atomsku bombu. Posle misteriozne smrti oca živeo je s majkom, da bi sa 19 godina napustio SAD i otišao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za predstojeći rat u Vijetnamu. Počeo je da piše naučnu fantastiku još za vreme studija na Univerzitetu Britanske Kolumbije gde je diplomirao englesku književnost.

Njegove prve kratke priče bile su usko vezane za kibernetiku i međuodnos čoveka i mašine. Priče su uglavnom objavljivane po američkim naučnofantastičnim časopisima, da bi kasnije bile objedinjene u zbirci „Kako smo popalili Hromu“ (Burning Chrome). Kultne priče Džoni Mnemonik (po kojoj je snimljen i istoimeni film, sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi), „Hotel Nova ruža“ (New Rose Hotel) i „Kako smo popalili Hromu“ su pravi primeri Gibsonovog viđenja budućnosti.

Uticaj prvobitnog Gibsonovog stvaralaštva se dobrim delom odrazio na njegov prvi roman, Neuromanser (1984). U svom prvencu Gibson je objedinio motive koje je koristio u dotadašnjim pričama - matrica iz priče „Kako smo popalili Hromu“, Moli Milions koja je jedna od glavih aktera u Džoni Mnemoniku, itd. Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama. Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice - kako geografske, tako i kulturološke - se polako gube. Neuromanser je prvi roman koji je dobio sve tri velike nagrade za naučnu fantastiku - Nebjula, Hjugo i počasnu Nagradu Filip K. Dik.

Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova). Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy): Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow's Parties, 1999). U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom.

Poslednji izdat Gibsonov roman je Prepoznavanje obrazaca (2003). U njemu se pisac malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima.

Njegov sledeći roman nosi naslov Spook Country i planirano je da se pojavi u prodaji u 7. avgusta 2007. godine. Gibson je završio pisanje ovog romana još u oktobru 2006.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]