Vilijam Fokner

Vilijam Fokner
Vilijem Fokner, fotografija Karla Van Vehtena, 1954. godine
Lični podaci
Puno ime	Vilijam Fokner
Datum rođenja	(1897-09-25)25. septembar 1897.
Mesto rođenja	Nju Olbani, SAD
Datum smrti	6. jul 1962.(1962-07-06) (64 god.)
Mesto smrti	Oksford, SAD
Obrazovanje	Univerzitet Virdžinije
Nagrade	Nobelova nagrada za književnost

Vilijam Fokner (engl. William Faulkner; Nju Olbani, Misisipi, 25. septembar 1897 — Oksford, Misisipi, 6. jul 1962) bio je američki književnik.

Biografija

Odrastao u provincijskoj sredini, na severu siromašne savezne južne države Misisipi. Taj kraj i ljudi ostavili su neizbrisiv trag u njegovoj prozi. Fokner nije maturirao, ali je mnogo čitao (od svetskih klasika do francuskih simbolista: Pola Verlena, Vajlda, Dostojevskog, Flobera, Remboa, Svinburna, Šekspira, Servantesa).

Godine 1918, primljen je kao dobrovoljac u pilotsku školu britanskog vazduhoplovstva u Kanadi. Nakon rata vratio se u Oksford, gde je proživeo najveći deo života (pred kraj života često je boravio u državi Virdžiniji kod ćerkine porodice). Nakon pesama i kraće proze, prvi mu je početnički roman »Vojnikova plata«, 1926. Budući da je teško nalazio izdavače, do kraja Drugog svetskog rata povremeno je odlazio u Holivud, gde je pisao i prepravljao uglavnom tuđe scenarije; poznate su njegove prerade Hemingvejevih romana. Poslednjih petnaestak godina života uživao je veliku popularnost i bio svojevrstan ambasador američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu. Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, održavši pritom verovatno najpoznatiji i najbolji govor koji je ikada izgovoren tokom te svečanosti.

Na početku Foknerovog velikog doba njegov je treći roman »Sartoris«, 1929, priča o uglednoj porodici tog imena kojom počinje njegova saga o Joknapatafi i gradiću Džefersonu (apokrifna imena za gradić sličan Oksfordu i njegov okrug Lafajet). Na neobično tačno opisanu i u svakom detalju proživljenu priču o životu svoje regije (što ga čini i regionalnim piscem), Fokner je izgradio istorijski, simbolični i mitski svet. Prozom biblijske veličine i grozničavog intenziteta, Vilijam Fokner je stvorio, kako je rekao jedan kritičar, „kosmos koji niko ne poseduje“. Po senzibilitetu blizak naturalističkim piscima kraja 19. veka, no istovremeno visoko svestan i savestan umetnik, u svoj je opus integrisao mnoge modernističke narativne tehnike (npr. tehniku toka svesti, vremenskog flešbeka koji nalazimo u filmovima, polifoniju glasova, narativne rezove i poetske komentare).

Roman »Buka i bes«, 1929, prikaz je propasti četvoro dece stare porodice Kompson, uklopljen u istoriju američkog Juga, a ujedno i eksperimentalni, inovativni roman toka svesti koji može stati uz bok Džojsovom »Uliksu«. Radikalnost foknerovske inovacije vidljiva je i po tom što je, esencijalno, sav roman sadržan u svesti idiota Bendžija. Tom je delu poput slike u ogledalu suprotstavljen roman o krajnje siromašnoj seljačkoj porodici Bundrenovih, »Kad ležah na samrti«, 1930, koji se sastoji od unutrašnjih monologa muža i (umiruće) žene, njihove vizionarske i ekstravagantne dece i suseda, a radnja kulminira u mitsko-grotesknom, ali primitivnom i tvrdoglavom, ustrajnom prevoženju majčinog tela na daleko groblje u doba velike poplave.

Posebno je šokantno »Svetilište«, 1931, u kojem impotentni gangster Popaj kukuruznim klipom siluje otmenu i izazovnu Temple Drejk te sa njom živi u bordelu u Memfisu. Andre Malro nazvao je »Svetilište« prodorom grčke tragedije u kriminalni trivijalni roman. Slede »Svetlost u avgustu«, sa središtem oko tragičnog lika Hrista-Sotone, heroja i zločinca Džo Kristmasa, opsednutog hipernadraženom rasnom svešću i samomržnjom zbog sumnje da ima crnačke krvi; taj roman istovremeno sadrži i najpotresniju ljubavnu priču u Foknerovom opusu i prikaz otrovnog bujanja verskog fanatizma, te »Avesalome, Avesalome!«, 1936, tehnički nerazmrsiv splet opsesivnog unutrašnjeg monologa mladog Kventina Kompsona i trostrukog narativnog prenošenja verzija priče o usponu i padu Tomasa Sutpena u doba pre, tokom i posle Američkog građanskoga rata - radnja se događa pola veka pre same priče o usponu i padu Juga kao kao zasebne civilizacije. Taj roman, koji je sam pisac smatrao svojim najvećim ostvarenjem, „najfoknerskiji“ je autorov iskaz o Jugu, ljudskoj sudbini i životu uopšte.

»Zaselak«, 1940, prvi je deo „trilogije“ o porodici Snoups, groteskno prikazanih i karikiranih pripadnika razgranatog plemena „belog šljama“ i njihove najezde na Džeferson pod vođstvom Flema Snoupsa, koji u preostala dva dela, »Grad«, 1957. i »Palata«, 1960, preuzima banku i postaje vodeća ličnost u Džefersonu sve dok ga ne ustreli prevareni rođak. I u toj trilogiji, koja sadrži više političke satire i društvene kritike, a manje mitske veličine i tragičnog raskola nego što je uobičajeno kod njega, Fokner ostaje majstor: uz svu detaširanost i sarkazam, trilogija obiluje nezaboravnim scenama i likovima među kojima dominiraju Foknerov alter ego, advokat Gavin Stivens i njegov prijatelj, zdravorazumski i humani prodavac V. K. Retlif (kasnije se ispostavilo da V. K. stoji za Vladimir Kirilovič - još jedan Foknerov ironično-humani komentar u doba bujanja makartizma i Hladnog rata).

Od kasnijih romana su poznatiji »Uljez u prašinu«, 1948, mešavina detektivske priče i pomalo didaktične priče usmerene protiv rasnog greha Juga otelovljenog u linčovanju, zatim »Bajka«, 1954, alegorijska povest koja rekreira hrišćanski mit, smešten u rovove 1. svetskog rata u Francuskoj, te »Lupeži«, 1962, poslednji roman, objavljen tik pre piščeve smrti - laka priča protkana nostalgijom za prošlim vremenima. Ta se dela inače smatraju slabijim i moralizatorskim iskazima autora koji je u to doba izgradio personu južnjačkog gospodina liberalno-humanističkih pogleda.

Napisao je i veći broj kratkih priča.

No, u velikom, tragičnom razdoblju Foknerovog stvaralaštva, koje je trajalo od kraja dvadesetih do sredine četrdesetih, pojavila su se i dela hibridnih oblika: u »Divljim palmama«, 1939, autor modernu gradsku priču o tragičnoj ljubavi prepliće s komičnim narodskim „epom“ o doživljajima nevino osuđenog robijaša u vreme velike poplave. Neke je pak zbirke novela objavio kao „romane": »Nepobeđeni«, 1938, (Foknerov „vestern“ i njegovo najpristupačnije delo), te hronika bogate farmerske obitelji MekKaslin »Siđi, Mojsije«, 1942, zapravo zbirka povezanih pripovedaka u kojima se ističe »Medved«, prikaz obrednog lova na drevnog medveda, simbola iskonskog prirodnog poretka - priča protkana nostalgijom za nepovratno nestalim „izgubljenim rajem“. U tom je smislu zanimljiv i »Rekvijem za opaticu«, 1951, sastavljen od dramskih i proznih segmenata. Fokner je objavio i nekoliko zbirki novela te razgovora sa studentima na raznim univerzitetima (Virdžinija Tek, Nagoja), a posmrtno su izašli neki početnički radovi i izabrana pisma.

Uticaj

Vilijam Fokner je, po mnogim mišljenjima, najveći američki romanopisac i jedan od najvećih svetskih prozaista uopšte. Njegovo delo karakterišu raskošna invencija, vatromet tehničke virtuoznosti, dominantna tragična i tragično-ironična vizija života u kojoj vlada sudbina, usud (kob, fatum), no ublažena i oživljena čestim burlesknim i drastično komičnim scenama. To delo, koje istražuje ponore zla i infernalne situacije (ludilo, incest, ubistvo, masakriranje, silovanje, linč, bratoubistvo, čedomorstvo), istovremeno je afirmacija ljudskosti i stoičkog humanizma izraženog u hrišćanskoj ikonografiji i naglasku na vrlinama koje je Fokner istaknuo u svojem nezaboravnom govoru pri dodeli Nobelove nagrade: hrabrost, saučešće, ponos, ljubav, čast i žrtvu. Foknerov je uticaj na svetsku književnost veliki: dovoljno je reći da su posleratna američka, zapadnoevropska i latinoamerička literatura nezamislive bez njega, od Kamija do Markesa, od Vargasa Ljose do Toni Morison.

Dela

Romani

• „Vojnikova plata“, (1926)
• „Komarac“, (1927)
• „Sartoris“, (1929)
• "Buka i bes", (1929)
• „Kad ležah na samrti“, (1930)
• „Svetilište“, (1931)
• „Svetlost u avgustu“, (1932)
• „Avesalome, Avesalome!", (1936)
• „Divlje palme“, (1939)
• „Zaselak“, (1940)
• „Siđi, Mojsije“, (1942)
• „Uljez u prašinu“, (1948)
• „Rekvijem za opaticu“, (1951)
• „Bajka“, (1954)
• „Grad“, (1957)
• „Palata“, (1960)
• „Lupeži“, (1962)
• „Zastave u prašini”, (1973)

Literatura

• Bartunek, C. J. (leto 2017). „The Wasteland Revisited: William Faulkner's First Year in Hollywood”. South Atlantic Review. 82 (2): 97—116. JSTOR 90013647. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 19. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Camus, Albert (1970). Thody, Philip, ur. Lyrical and Critical Essays. Prevod: Kennedy, Ellen Conroy. Vintange. ISBN 0394708520. 
• Capps, Jack L. (proleće 1966). „West Point's William Faulkner Room”. The Georgia Review. 20 (1): 3—8. JSTOR 41396230. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 19. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• William Faulkner: Novels 1930–1935 (Joseph Blotner and Noel Polk, ed.) (Library of America). 1985. ISBN 978-0-940450-26-4.
• William Faulkner: Novels 1936–1940 (Joseph Blotner and Noel Polk, eds.) (Library of America). 1990. ISBN 978-0-940450-55-4.
• William Faulkner: Novels 1942–1954 (Joseph Blotner and Noel Polk, eds.) (Library of America). 1994. ISBN 978-0-940450-85-1.
• William Faulkner: Novels 1957–1962 (Noel Polk, ed., with notes by Joseph Blotner) (Library of America). 1999. ISBN 978-1-883011-69-7.
• William Faulkner: Novels 1926–1929 (Joseph Blotner and Noel Polk, eds.) (Library of America). 2006. ISBN 978-1-931082-89-1.
• The Portable Faulkner, ed. Malcolm Cowley ( Viking Press). 1946. ISBN 978-0-14-243728-5.
• Blotner, Joseph. Faulkner: A Biography. New York: Random House, 1974. 2 vols.
• Blotner, Joseph. Faulkner: A Biography. New York: Random House, 1984.
• Fowler, Doreen, Abadie, Ann. Faulkner and Popular Culture: Faulkner and Yoknapatawpha. Univ. Press of Mississippi. 1990. ISBN 978-0-87805-434-3.
• Jaillant, Lise. "'I'm Afraid I've Got Involved With a Nut': New Faulkner Letters." Southern Literary Journal 47.1 (2014): 98–114. Arhivirano maj 29, 2021 na sajtu Wayback Machine
• Kerr, Elizabeth Margaret, and Kerr, Michael M (1985). William Faulkner's Yoknapatawpha: A Kind of Keystone in the Universe. Fordham Univ Press. ISBN 978-0-8232-1135-7. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Koch, Benjamin (zima 2007). „The French Quarter Apprentice: William Faulkner's Modernist Evolution”. Louisiana History: The Journal of the Louisiana Historical Association. 48 (1): 55—68. JSTOR 4234243. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 18. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Liénard-Yeterian, Marie. 'Faulkner et le cinéma', Paris: Michel Houdiard Editeur. 2010. ISBN 978-2-35692-037-9.
• Minter, David L. (1980). William Faulkner, his life and work. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. 
• McKay, David (jesen 2009). „Faulkner's First War: Conflict, Mimesis, and the Resonance of Defeat”. South Central Review. The Johns Hopkins University Press. 26 (3): 119—130. JSTOR 40645990. S2CID 144583260. doi:10.1353/scr.0.0062. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 18. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Phillips, Gene D. (1980). Hemingway and Film. New York, NY: Frederick Ungar Publishing Co. ISBN 978-0804426954. 
• Sensibar, Judith L. (1984). The Origins of Faulkner's Art. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-79020-1. 
• Sensibar, Judith L. (2008). Faulkner and Love: The Women Who Shaped His Art, A Biography. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16568-5. 
• Sensibar, Judith L. (1984). Vision in Spring. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-78712-X. .
• O'Connor, William Van (1959). William Faulkner. Minneapolis: University of Minnesota Press. 
• Parini, Jay (2004). One Matchless Time: A Life of William Faulkner. New York: HarperCollins. str. 22–29. ISBN 0-06-621072-0. 
• Pikoulis, John (1982). The Art of William Faulkner. Totowa, New Jersey: Barnes & Noble Books. ISBN 9780333300947. 
• Rosella Mamoli Zorzi (2000). William Faulkner in Venice : proceedings of the International Conference Language, Stylistics, Translations. Venice: Marsilio. str. 347. ISBN 9788831776264. OCLC 634327206 — preko references. 
• Rife, David (mart 1983). „Rex Stout and William Faulkner's Nobel Prize Speech”. Journal of Modern Literature. Indiana University Press. 10 (1): 151—152. JSTOR 3831202. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 18. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Zeitlin, Michael (proleće 2016). „Faulkner and the Royal Air Force Canada, 1918”. The Faulkner Journal. Johns Hopkins University. 30 (1): 15—38. JSTOR 44578811. S2CID 165335050. doi:10.1353/fau.2016.0009. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 17. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bleikasten, André (2017). William Faulkner: A Life through Novels. Bloomington: Indiana University. str. 218. ISBN 9780253023322. Arhivirano iz originala 29. 5. 2021. g. Pristupljeno 13. 2. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• William Faulkner Papers at the University of Virginia
• William Faulkner Collection at the Harry Ransom Center
• Works by Vilijam Fokner in eBook form na sajtu Standard Ebooks
• Dela William Faulkner na sajtu Fejdid pejdž Kanada

• Vilijam Fokner na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Vilijam Fokner na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Vilijam Fokner na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Digital Yoknapatawpha
• Faulkner at Virginia: An Audio Archive