Vilijam Remzi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Вилијем Ремзи)
Idi na: navigaciju, pretragu
Vilijam Remzi
William Ramsay working.jpg
Vilijam Remzi
Datum rođenja (1852-10-02)2. oktobar 1852.
Mesto rođenja Glazgov
Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti 23. jul 1916.(1916-07-23) (63 god.)
Mesto smrti Haj Vikom
Ujedinjeno Kraljevstvo
Škola Univerzitet u Tibingenu, Univerzitet u Glazgovu

Vilijam Remzi (engl. William Ramsay; Glazgov, 2. oktobar 1852Haj Vikom, 23. jul 1916) je bio škotski hemičar, koji je otkrio plemenite gasove. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1904. za otkriće plemenitih gasova.

Rođen je u Glazgovu, gde je i studirao na univerzitetu Glazgov pod vođstvom Tomasa Andersona. Posle toga odlazi na studije u Nemačku na Univerzitet u Erlangenu, gde kod Fitiga doktorira na ispitivanju toluičnih i nitrotoluičnih kiselina. Vratio se u Glazgov, gde postaje Andersonov asistent u Andersonovom koledžu. Profesor hemije u Bristolu postaje 1879. Najviše je tada radio u polju fizičke hemije, odnosno na stehiometriji i termodinamici, kao i na evaporaciji i disocijaciji. Nasledio je Aleksandra Vilijamsona na prestižnom mestu šefa hemije na Juniversiti Koledžu London. Tu je napravio najvažnija otkrića. Već u periodu 1885. - 1890. objavljuje nekoliko značajnih radova o azotnim oksidima.

Lord Rejli je u aprilu 1894. održao predavanje, kome je prisustvovao Vilijam Remzi. Rejli je otkrio razliku gustine azota napravljenog hemijskom sintezom i azota izolovanog iz vazduha uklanjanjem poznatih komponenti. Posle kratke diskusije o tom problemu, Remzi je odlučio da to istraži. Do avgusta Remzi je otkrio tešku komponentu vazduha, koja dotad nije bila poznata i koja nije imala bilo kakve hemijske reaktivnosti. Taj gas su nazvali „argon“. Sledećih godina otkriva neon, kripton i ksenon. On je takođe izolovao helijum, koji je primećen u spektru Sunca, ali nije bio nađen na Zemlji. Helijum je izolovao 1895. dok je tražio izvor argona. Bio je vođen Mendeljejevim periodnim sistemom, tako da je sistematski istraživao nedostajuće veze u novim grupama elemenata i tako je zapravo otkrio neon, kripton i ksenon (1898).

Jedno vrlo značajan otkriće, koje je napravio zajedno sa Frederikom Sodijem, je bilo otkriće helijuma, koji izlazi iz radijuma. To otkriće je bilo povezano sa radioaktivnošću. Tokom 1910. izolovao je i radon.

Spoljašnje veze[uredi]