Vilhelm Eduard Veber

Vilhelm Eduard Veber
Lični podaci
Datum rođenja	(1804-10-24)24. oktobar 1804.
Mesto rođenja	Vitenberg, Saksonija
Datum smrti	24. jun 1891.(1891-06-24) (86 god.)
Mesto smrti	Getingen, Nemačko carstvo
Obrazovanje	Univerzitet u Hale-Vitenbergu

Vilhelm Eduard Veber (nem. Wilhelm Eduard Weber; Vitenberg, 24. oktobar 1804 — Getingen, 24. jun 1891) je bio istaknuti nemački fizičar. Rođen je u Vitenbergu, 24. oktobra 1804. godine, gde je njegov otac Mihael Veber, radio kao profesor teologije. Vilhelm je bio jedan od tri brata, od kojih su sva trojica išla na studije nauke. Nakon zatvaranja vitenberškog univerziteta, njegov otac je premešten u Hale 1815. Vilhelm je prve lekcije dobio od oca, a potom je pošao u školu u Haleu. Nakon što je pošao na univerzitet posvetio se nacionalnoj filozofiji. Toliko se posvetio svojem učenju da je nakon diplome odmah postao profesor.

Na Gausov predlog, Veber 1831. godine odlazi u Getingen da bi bio profesor fizike, uprkos činjenici da je imao samo 27 godina. Njegove lekcije bile su interesantne, sugestivne i instruktivne. Veber je mislio, da bi se bolje razumela fizika i da bi se mogla uvesti u svakodnevni život, da samo lekcije, uprkos tome što su ilustrovane eksperimentima, nisu dovoljne, pa je on svojim učenicima omogućio da sami, besplatno eksperimentišu i to u školskoj laboratoriji. Kao student od 25 godina Vilhelm, je zajedno sa svojim bratom Ernostom, profesorom anatomije, izdao knjigu Teorija talasa i tečnosti, knjigu koja im je osigurala puno veću reputaciju. Druga studija koju je radio je bila „Mehanizam hodanja među ljudskom vrstom“. To je radio zajedno sa bratom Eduardom. Te važne studije izdane su između 1825. i 1838. godine. Gaus i Veber su 1833. godine konstruisali prvi elektromagnetni telegraf. Veber je umro u Getingenu 24. juna 1891. godine. SI jedinica za magnetni fluks, veber (Wb) nazvana je u njegovu čast.

Biografija

Rane godine

Veber je rođen u Šlosštrase u Vitenbergu, gde je njegov otac, Mihael Veber, bio profesor teologije. Zgrada je ranije bila dom Abrahama Vatera.

Vilhelm je bio drugi od trojice braće, koji su se svi odlikovali sklonošću za nauku. Nakon raspuštanja Univerziteta u Vitenbergu, njegov otac je 1815. premešten u Hale. Prve lekcije Vilhelm je dobio od oca, ali je sada poslat u Utočište za siročad i gimnaziju u Haleu. Nakon toga je upisao univerzitet, i posvetio se prirodnoj filozofiji. Toliko se istakao u svojim časovima, i originalnim radom, da je nakon što je doktorirao i postao privatni docent, imenovan za izvanrednog profesora prirodne filozofije u Haleu.

Karijera

Godine 1831, na preporuku Karla Fridriha Gausa, angažovao ga je Univerzitet u Getingenu kao profesora fizike, u uzrastu od dvadeset sedam godina. Njegova predavanja su bila zanimljiva, poučna i sugestivna. Veber je smatrao da su samo predavanja, iako ilustrovana eksperimentima, nedovoljna da bi temeljno razumeli fiziku i primenili je u svakodnevnom životu, i podsticao je svoje studente da sami eksperimentišu, besplatno, u laboratoriji koledža. Kao dvadesetogodišnji student, on je sa svojim bratom, Ernstom Hajnrihom Veberom, profesorom anatomije u Lajpcigu, napisao knjigu o teoriji talasa i fluidnosti, koja je svojim autorima donela značajnu reputaciju. Akustika mu je bila omiljena nauka i objavio je brojne radove o njoj u Poggendorffs Annalen, Švajgerovom Jahrbücher für Chemie und Physik i muzičkom časopisu Carcilia. 'Mehanizam hodanja u čovečanstvu' bila je još jedna studija, sprovedena u saradnji sa njegovim mlađim bratom Eduardom Veberom. Ova važna istraživanja objavljena su između 1825. i 1838. godine. Gaus i Veber su 1833. godine konstruisali prvi elektromagnetni telegraf koji je povezao opservatoriju sa Institutom za fiziku u Getingenu.

U decembru 1837, vlada Hanovera je iz političkih razloga otpustila Vebera, jednog od Getingenske sedmorice, sa njegovog mesta na univerzitetu. Veber je zatim putovao jedno vreme, posećujući Englesku, između ostalih zemalja, i postao profesor fizike u Lajpcigu od 1843. do 1849. godine, kada je postalo moguće da se vrati posao u Getingenu. Jedno od njegovih najvažnijih dela, u koautorstvu sa Karlom Fridrihom Gausom i Karlom Volfgangom Benjaminom Goldšmitom, bio je Atlas des Erdmagnetismus: nach den Elementen der Theorie entworfen (Atlas geomagnetizma: Dizajniran prema elementima teorije), niz magnetnih karata, i uglavnom su njegovim naporima uspostavljene magnetne opservatorije. Proučavao je magnetizam sa Gausom, a tokom 1864. objavio je svoje Elektrodinamičke proporcionalne mere koje sadrže sistem apsolutnih merenja za električne struje, koji čini osnovu onih u upotrebi. Veber je umro u Getingenu, gde je sahranjen na istom groblju kao Maks Plank i Maks Born.

Veberov grob u Getingenu

Za stranog člana Kraljevske švedske akademije nauka izabran je 1855. godine.

Godine 1856, sa Rudolfom Kolraušom (1809–1858) pokazao je da odnos elektrostatičkih i elektromagnetnih jedinica daje broj koji odgovara vrednosti tada poznate brzine svetlosti. Ovo otkriće dovelo je do Maksvelove pretpostavke da je svetlost elektromagnetni talas. Ovo je takođe dovelo do Veberovog razvoja njegove teorije elektrodinamike. Takođe, prva upotreba slova „c” za označavanje brzine svetlosti bila je u radu Kolrauša i Vebera iz 1856.

Međunarodno priznanje

Po njemu je nazvana SI jedinica magnetnog fluksa, veber (simbol: Wb).

Vidi još

• Nemački pronalazači
• Međunarodni sistem električnih i magnetnih jedinica
• Bifilarni kalem
• Igličasti telegraf
• Vektorski magnetni potencijal
• Veberova elektrodinamika

Radovi

• Akustik, Mechanik, Optik und Wärmelehre (na jeziku: nemački). Berlin: Springer. 1892. 
• Wellenlehre (na jeziku: nemački). Berlin: Springer. 1893. 
• Galvanismus und Elektrodynamik (na jeziku: nemački). Berlin: Springer. 1894. 
• Mechanik der menschlichen Gehwerkzeuge (na jeziku: nemački). Berlin: Springer. 1894. 

Literatura

• Weber, Wilhelm – Wellenlehre, 1893 – BEIC 11914951.jpg|Wellenlehre, 1893
• Gauss, Carl Friedrich; Weber, Wilhelm Eduard (1840). „Atlas Des Erdmagnetismus: Nach Den Elementen Der Theorie Entworfen”. Leipzig: Weidmann'sche Buchhandlung. „wilhelm weber.” 
• G.C.F. (George Carey Foster) (1891). „Wilhelm Eduard Weber”. Nature. Macmillan Journals ltd. 44 (1132): 229—230. Bibcode:1891Natur..44..229G. S2CID 4060786. doi:10.1038/044229b0. Pristupljeno 16. 11. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza) – obituary
• Urbanitsky, Alfred; Wormell, Richard (1886). „Electricity in the Service of Man”. London: Cassell and Company: 756–758. „wilhelm weber physics.”  – Telegraph of Weber and Gauss (with pictures)
• „Weber, Wilhelm Eduard”. Virtual Laboratory. Max Planck Institute for the History of Science, Berlin. Pristupljeno 5. 9. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jackson, Myles W. (2006). Harmonious Triads: Physicists, Musicians, and Instrument Makers in Nineteenth-Century Germany. MIT Press. ISBN 0-262-27615-1. 
• Purcell, Edward; Morin, David (2013). Electricity and Magnetism (3rd izd.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01402-2. 
• Browne, Michael (2008). Physics for Engineering and Science (2nd izd.). McGraw-Hill/Schaum. ISBN 978-0-07-161399-6. 
• Littlejohn, Robert (jesen 2007). „Gaussian, SI and Other Systems of Units in Electromagnetic Theory” (PDF). Physics 221A, University of California, Berkeley lecture notes. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 07. 2012. g. Pristupljeno 2008-05-06. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• David J Griffiths (1999). Introduction to electrodynamics (Third izd.). Prentice Hall. str. 559–562. ISBN 978-0-13-805326-0. 
• Imaeda, K. (1995), „Biquaternionic Formulation of Maxwell's Equations and their Solutions”, Ur.: Ablamowicz, Rafał; Lounesto, Pertti, Clifford Algebras and Spinor Structures, Springer, str. 265—280, ISBN 978-90-481-4525-6, doi:10.1007/978-94-015-8422-7_16 
• On Faraday's Lines of Force – 1855/56. Maxwell's first paper (Part 1 & 2) – Compiled by Blaze Labs Research (PDF).
• On Physical Lines of Force – 1861. Maxwell's 1861 paper describing magnetic lines of force – Predecessor to 1873 Treatise.
• James Clerk Maxwell, "A Dynamical Theory of the Electromagnetic Field", Philosophical Transactions of the Royal Society of London 155, 459–512 (1865). (This article accompanied a December 8, 1864 presentation by Maxwell to the Royal Society.)
  • A Dynamical Theory Of The Electromagnetic Field – 1865. Maxwell's 1865 paper describing his 20 equations, link from Google Books.
• Joseph Larmor (1897) "On a dynamical theory of the electric and luminiferous medium. Part 3, Relations with material media", Phil. Trans. Roy. Soc. 190, 205–300.
• Hendrik Lorentz (1899) "Simplified theory of electrical and optical phenomena in moving systems", Proc. Acad. Science Amsterdam, I, 427–443.
• Hendrik Lorentz (1904) "Electromagnetic phenomena in a system moving with any velocity less than that of light", Proc. Acad. Science Amsterdam, IV, 669–678.
• Henri Poincaré (1900) "La théorie de Lorentz et le Principe de Réaction", Archives Néerlandaises, V, 253–278.
• Henri Poincaré (1902) "La Science et l'Hypothèse".
• Henri Poincaré (1905) "Sur la dynamique de l'électron", Comptes Rendus de l'Académie des Sciences, 140, 1504–1508.
• Catt, Walton and Davidson. "The History of Displacement Current" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. maj 2008). Wireless World, March 1979.
• Wesley, JP (1990). „Weber electrodynamics, part I. general theory, steady current effects”. Foundations of Physics Letters. 3 (5): 443—469. Bibcode:1990FoPhL...3..443W. S2CID 122235702. doi:10.1007/BF00665929. 
• JJ Caluzi; AKT Assis (1997). „A critical analysis of Helmholtz's argument against Weber's electrodynamics”. Foundations of Physics. 27 (10): 1445—1452. Bibcode:1997FoPh...27.1445C. S2CID 53471560. doi:10.1007/BF02551521. 

Spoljašnje veze

• Kratka biografija i bibliografija u Virtualnom muzeju Maksa Planka
• Wilhelm Weber's Works Translated into English A bibliography compiled by A.K.T. Assis in 21st Century Science and Technology 2009-2010
• Vilhelm Eduard Veber na sajtu MGP (jezik: engleski)
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Vilhelm Eduard Veber”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.