Vinograd
Vinograd je poljoprivredno zemljište koje je zasađeno sa vinovom lozom i koje se koristi za vinogradarstvo ili proizvodnju grožđa.
Kvalitetu ploda vinograda odlučuju brojni činioci, kao što je na primer lokacija, izloženost suncu, mikroklimatski uslovi i tlo.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Najraniji dokazi proizvodnje vina datiraju između 5000. i 6000. p. n. e.[1] Tehnologiju vinarstva značajno su poboljšali stari Grci, ali najveći napredak je učinjen nakon raspada Rimskog carstva sa kultivacionom tehnikom, koja je bila uobičajena u celoj Evropi.[2] U srednjovekovnoj Evropi, Katolička crkva je bila odana pristalica vina, koje je bilo neophodno za održavanje katoličke mise. Tokom dugih nestabilnosti srednjeg veka, katolički manastiri održavali su i razvijali vinogradsku praksu, imajući resurse, bezbednost, stabilnost i interes za poboljšanje kvaliteta svojih vina. Oni su u svom vlasništvu imali najbolje vinograde u Evropi, a vinum theologium je smatrano za superiornije u odnosu na sve ostale.
Vinogradi u Evropi bili su zasađeni raznim vrstama Vitis vinifera grožđa. Međutim, krajem 19. veka, cela vrsta je skoro uništena od biljnih vaši slučajno uvedenih u Evropu iz Severne Amerike. Američki vinogradari su razvili sorte vinove loze, kao što je Vitis labrusca, koja je otporna na vaši. Sorte vinove loze su spasili tako što su ih kalemili na sorte američkih vinogradara.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Stone Pages Archaeo News: 8,000-year-old wine unearthed in Georgia”. Pristupljeno 06. 04. 2011.
- ^ Phillips, R. (2000). A Short History of Wine. Harper Collins. str. 37. ISBN 978-0-06-093737-9.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Phillips, R. (2000). A Short History of Wine. Harper Collins. str. 37. ISBN 978-0-06-093737-9.
