Virtuelna kola

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U telekomunikacijama i računarskim mrežama, virtualno kolo (VC), što je sinonimno sa virtualnom vezom i virtualnim kanalom, je komunikacioni servis koji prenosi informacije paketnim modom. Nakon uspostavljanja konekcije, ili virtuelnog kola, između dva čvora ili aplikaciona procesa, može se vršiti razmena bajtnih tokova. Protokol virtualnog kola se stara o podeli podataka u segmente, pakete, ili okvire. Time se omogućava protokolima visokog nivoa da se izvršavaju bez ulaženja u komunikacione detalje.

Komponente[uredi | uredi izvor]

Jedno virtuelno kolo sastoji se od:

  1. putanje: niza linkova i rutera između izvornog i odredišnog računara
  2. VC brojeva: po jedan broj za svaki link na putanji
  3. tabele preslikavanja: svaki ruter sadrži tabelu preslikavanja prema kojoj se paket prosleđuje sa ulaznog na izlazni link rutera

Faze[uredi | uredi izvor]

U virtuelnom kolu prepoznaju se tri faze:

  1. Podešavanje virtuelnog kola: ova faza počinje od trenutka kada transportni sloj kontaktira mrežni sloj i prenese mu adresu primaoca. Tada mrežni sloj utvrđuje putanju između pošiljaoca i primaoca. Da bi se uspešno napravilo virtuelno kolo potrebno je u svaki ruter, koji učestvuje u virtuelnom kolu, dodato novi red u tabeli prosleđivanja.
  2. Transfer podataka: u ovoj fazi virtuelno kolo je uspostavljeno i vrši se prenos podataka.
  3. Raskid virtuelnog kola: ova faza se dešava kada pošiljalac ili primalac žele da raskinu virtuelno kolo. Tada opet transportni sloj obaveštava mrežni sloj o raskidu veze. Sve što mreženi sloj treba da uradi jeste da javi svim ruterima koji učestvuju u virtuelnom kolu da je došlo do raskida veze. Tada će ruteri obrisati odgovarajući red iz tabele prosleđivanja i veza je u potpunosti raskinuta.

Virtuelna kola nivoa 4[uredi | uredi izvor]

Konekciono orijentisani transportni sloj protokola kao što je TCP[1][2] može da bude zavisan od beskonekcionog paket prenosećeg protokola kao što je IP, koji omogućava prenos paketa putem usmeravanja na različite moguće mrežne puteve, iz kog razloga se redosledi slanja i isporuke paketa mogu razlikovati. Uspostavljanje virtuelnog kola[2][3][4] je moguće jer TCP sadrži segmentnu numeraciju, i omogućava preslaganje na prijemnoj strani da bi se sprečila isporuka u nekorektnom redosledu.

Virtualno kola nivoa 2/3[uredi | uredi izvor]

Mrežni i vezni sloj protokola virtuelne veze su zasnovani na konekciono orijentisanom prenosu paketa, što znači da su podaci uvek isporučeni duž istog mrežnog puta.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ RFC 793
  2. ^ a b RFC 1180
  3. ^ RFC 955
  4. ^ RFC 1644.