Koronavirusi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Вируси корона)
Ovaj članak je o grupi koronavirusa. Za informacije o novom koronavirusu SARS-CoV-2 (ranije 2019-nCoV) pogledajte stranicu Teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2. Za informacije o pandemiji ovog virusa pogledajte stranicu Pandemija kovida 19.
Orthocoronavirinae
Elektronski mikrograf viriona virusa infektivnog bronhitisa
Virion virusa SARS-CoV-2
Klasifikacija virusa e
(nerangirano): Virus
Realm: Riboviria
Tip: incertae sedis
Red: Nidovirales
Porodica: Coronaviridae
Potporodica: Orthocoronavirinae
Genera
Sinonimi[1][2]
  • Coronavirinae

Koronavirusi[a] su grupa virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti kod sisara i ptica. Kod ljudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obično blage. Ređi oblici, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS), bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS) i koronavirusna bolest 2019. (COVID-19, koji je uzrokovao pandemiju koronavirusa 2019/20) mogu imati smrtonosne posledice. Kod krava i svinja, koronavirusi izazivaju dijareju, a kod kokoši uzrokuju bolest gornjih disajnih puteva. Još ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi za sprečavanje ili lečenje virusa.

Koronavirusi su virusi potporodice Orthocoronavirinae, porodice Coronaviridae i reda Nidovirales.[8][9] Obavijeni su pozitivnim lancem jednolančanog RNK genoma i nukleokapsidom spiralne simetrije. Veličina genoma je između 26 i 32 kilobaze — najveća za neki RNK virus. Pojam „koronavirus” potiče od latinske reči corona u značenju „kruna” ili „oreol”, a odnosi se na osobeni izgled čestica virusa (viriona) pod elektronskim mikroskopom: na površini imaju proteinske izrasline zbog kojih koje podsećaju na kraljevsku krunu ili solarnu koronu.

Prenošenje[uredi | uredi izvor]

Prenošenje virusa među ljudima se primarno dešava u bliskom kontaktu, i to putem sitnih delova pljuvačke koja nastaje prilikom kijanja ili kašljanja.

Ljudski koronavirusi[uredi | uredi izvor]

Prikaz širenja pandemije na karti sveta

Smatra se da koronavirusi izazivaju značajan broj ukupnih prehlada kod odraslih i dece.[10] Izazivaju simptome poput temperature i bolova u grlu zbog nateklih žlezda, najčešće tokom zime i ranog proleća.[11] Koronavirusi mogu da izazovu i upalu pluća, bilo direktno (virusnu upalu pluća) ili sekundarnim putem (bakterijsku upalu pluća).[12] Medijski ispraćena pojava ljudskog koronavirusa, SARS-CoV iz 2003, koja izaziva teški akutni respiratorni sindrom, ima jedinstvenu patogenezu, jer izaziva upalu i gornjih i donjih disajnih puteva.[12] Ne postoje vakcine ili lekovi za lečenje infekcije ljudskim koronavirusima.[13]

Trenutno je poznato sedam vrsta ljudskih koronavirusa:

  1. ljudski koronavirus 229E (HCoV-229E)
  2. ljudski koronavirus OC43 (HCoV-OC43)
  3. teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV)
  4. ljudski koronavirus NL63 (HCoV-NL63, New Haven coronavirus)
  5. ljudski koronavirus HKU1
  6. bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS-CoV), ranije poznat kao novi koronavirus 2012. i HCoV-EMC
  7. teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2 (SARS-CoV-2), prethodno poznat kao 2019-nCoV ili novi koronavirus 2019.

Koronavirusi HCoV-229E, -NL63, -OC43 i -HKU1 neprestano kruže među ljudskom populacijom, izazivajući infekcije disajnog trakta kod odraslih i dece širom sveta.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mnogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog lista Danas i tabloida Alo!, navode oblik sa razmakom — korona virus.[3][4][5] S druge strane, Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvističkom sajtu Jezikofil preporučuje sastavljeno pisanje — koronavirus.[6] Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporučuje upotrebu oblika „virus korona”.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „2017.012-015S” (xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). oktobar 2018. Arhivirano iz originala 14. 5. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  2. ^ „ICTV Taxonomy history: Orthocoronavirinae”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Najsmrtonosniji dan: 97 ljudi umrlo od korona virusa”. BBC na srpskom. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  4. ^ „Kineski ambasador u SAD: Korona virus nije biološko oružje”. Danas. 9. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  5. ^ „Otkriveno da li je korona virus stigao u Srbiju”. Alo!. 8. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  6. ^ „Koronavirus(i)”. Jezikofil. 7. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  7. ^ „Pisanje naziva jednog virusa” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  8. ^ de Groot RJ, Baker SC, Baric R, Enjuanes L, Gorbalenya AE, Holmes KV, Perlman S, Poon L, Rottier PJ, Talbot PJ, Woo PC, Ziebuhr J (2011). „Family Coronaviridae”. Ur.: AMQ King, E Lefkowitz, MJ Adams, EB Carstens. Ninth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Elsevier, Oxford. str. 806—828. ISBN 978-0-12-384684-6. 
  9. ^ International Committee on Taxonomy of Viruses (24. 8. 2010). „ICTV Master Species List 2009 – v10” (xls). 
  10. ^ Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis. Fehr AR1, Perlman S
  11. ^ Liu P, Shi L, Zhang W, He J, Liu C, Zhao C, et al. (novembar 2017). „Prevalence and genetic diversity analysis of human coronaviruses among cross-border children”. Virology Journal (na jeziku: engleski). 14 (1): 230. PMC 5700739 Slobodan pristup. PMID 29166910. doi:10.1186/s12985-017-0896-0. 
  12. ^ a b Forgie S, Marrie TJ (februar 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID 19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811. 
  13. ^ Habibzadeh P, Stoneman EK (februar 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID 32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921. 
  14. ^ Corman VM, Muth D, Niemeyer D, Drosten C (2018). „Hosts and Sources of Endemic Human Coronaviruses”. Advances in Virus Research. 100: 163—188. ISBN 978-0-12-815201-0. PMID 29551135. doi:10.1016/bs.aivir.2018.01.001. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Koronavirusi na Vikimedijinoj ostavi.
Класификација
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коронавируси&oldid=26502326”