Koronavirusi

Orthocoronavirinae
	Elektronski mikrograf viriona virusa infektivnog bronhitisa
	Virion virusa SARS-CoV-2
Klasifikacija virusa
(nerangirano):	Virus
Realm:	Riboviria
Tip:	incertae sedis
Red:	Nidovirales
Porodica:	Coronaviridae
Potporodica:	Orthocoronavirinae
Genera
	Alphacoronavirus; Betacoronavirus; Deltacoronavirus; Gammacoronavirus;
Sinonimi
	Coronavirinae;

Koronavirusi^[a] su grupa virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti kod sisara i ptica. Kod ljudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obično blage. Ređi oblici, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS), bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS) i koronavirusna bolest 2019. (COVID-19, koji je uzrokovao pandemiju koronavirusa 2019/20) mogu imati smrtonosne posledice. Kod krava i svinja, koronavirusi izazivaju dijareju, a kod kokoši uzrokuju bolest gornjih disajnih puteva. Još ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi za sprečavanje ili lečenje virusa.

Koronavirusi su virusi potporodice Orthocoronavirinae, porodice Coronaviridae i reda Nidovirales.^[8]^[9] Obavijeni su pozitivnim lancem jednolančanog RNK genoma i nukleokapsidom spiralne simetrije. Veličina genoma je između 26 i 32 kilobaze — najveća za neki RNK virus. Pojam „koronavirus” potiče od latinske reči corona u značenju „kruna” ili „oreol”, a odnosi se na osobeni izgled čestica virusa (viriona) pod elektronskim mikroskopom: na površini imaju proteinske izrasline zbog kojih koje podsećaju na kraljevsku krunu ili solarnu koronu.

Prenošenje

Prenošenje virusa među ljudima se primarno dešava u bliskom kontaktu, i to putem sitnih delova pljuvačke koja nastaje prilikom kijanja ili kašljanja.

Ljudski koronavirusi

Smatra se da koronavirusi izazivaju značajan broj ukupnih prehlada kod odraslih i dece.^[10] Izazivaju simptome poput temperature i bolova u grlu zbog nateklih žlezda, najčešće tokom zime i ranog proleća.^[11] Koronavirusi mogu da izazovu i upalu pluća, bilo direktno (virusnu upalu pluća) ili sekundarnim putem (bakterijsku upalu pluća).^[12] Medijski ispraćena pojava ljudskog koronavirusa, SARS-CoV iz 2003, koja izaziva teški akutni respiratorni sindrom, ima jedinstvenu patogenezu, jer izaziva upalu i gornjih i donjih disajnih puteva.^[12] Ne postoje vakcine ili lekovi za lečenje infekcije ljudskim koronavirusima.^[13]

Trenutno je poznato sedam vrsta ljudskih koronavirusa:

ljudski koronavirus 229E (HCoV-229E)
ljudski koronavirus OC43 (HCoV-OC43)
teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV)
ljudski koronavirus NL63 (HCoV-NL63, New Haven coronavirus)
ljudski koronavirus HKU1
bliskoistočni akutni respiratorni sindrom (MERS-CoV), ranije poznat kao novi koronavirus 2012. i HCoV-EMC
teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2 (SARS-CoV-2), prethodno poznat kao 2019-nCoV ili novi koronavirus 2019.

Koronavirusi HCoV-229E, -NL63, -OC43 i -HKU1 neprestano kruže među ljudskom populacijom, izazivajući infekcije disajnog trakta kod odraslih i dece širom sveta.^[14]

Vidi još

Napomene

^ Mnogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog lista Danas i tabloida Alo!, navode oblik sa razmakom — korona virus.^[3]^[4]^[5] S druge strane, Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvističkom sajtu Jezikofil preporučuje sastavljeno pisanje — koronavirus.^[6] Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporučuje upotrebu oblika „virus korona”.^[7]

Reference

^ „2017.012-015S” (xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). oktobar 2018. Arhivirano iz originala 14. 5. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
^ „ICTV Taxonomy history: Orthocoronavirinae”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 01. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
^ „Najsmrtonosniji dan: 97 ljudi umrlo od korona virusa”. BBC na srpskom. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.
^ „Kineski ambasador u SAD: Korona virus nije biološko oružje”. Danas. 9. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.
^ „Otkriveno da li je korona virus stigao u Srbiju”. Alo!. 8. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.
^ „Koronavirus(i)”. Jezikofil. 7. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.
^ „Pisanje naziva jednog virusa” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Pristupljeno 28. 2. 2020.
^ de Groot RJ, Baker SC, Baric R, Enjuanes L, Gorbalenya AE, Holmes KV, Perlman S, Poon L, Rottier PJ, Talbot PJ, Woo PC, Ziebuhr J (2011). „Family Coronaviridae”. Ur.: AMQ King, E Lefkowitz, MJ Adams, EB Carstens. Ninth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Elsevier, Oxford. str. 806—828. ISBN 978-0-12-384684-6.
^ International Committee on Taxonomy of Viruses (24. 8. 2010). „ICTV Master Species List 2009 – v10”. Arhivirano iz originala (xls) 15. 04. 2013. g. Pristupljeno 04. 02. 2020.
^ Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis. Fehr AR1, Perlman S
^ Liu P, Shi L, Zhang W, He J, Liu C, Zhao C, et al. (novembar 2017). „Prevalence and genetic diversity analysis of human coronaviruses among cross-border children”. Virology Journal (na jeziku: engleski). 14 (1): 230. PMC 5700739 . PMID 29166910. doi:10.1186/s12985-017-0896-0.
^ ^a ^b Forgie S, Marrie TJ (februar 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID 19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811.
^ Habibzadeh P, Stoneman EK (februar 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID 32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921.
^ Corman VM, Muth D, Niemeyer D, Drosten C (2018). „Hosts and Sources of Endemic Human Coronaviruses”. Advances in Virus Research. 100: 163—188. ISBN 978-0-12-815201-0. PMID 29551135. doi:10.1016/bs.aivir.2018.01.001.

Dodatna literatura

„Novel coronavirus infection: time to stay ahead of the curve”. Eastern Mediterranean Health Journal. 19 Suppl 1: S3—4. 2013. PMID 23888787. Arhivirano iz originala 24. 03. 2020. g. Pristupljeno 04. 02. 2020.
„Molecular biology of transmissible gastroenteritis virus”. Veterinary Microbiology. 23 (1–4): 147—54. jun 1990. PMID 2169670. doi:10.1016/0378-1135(90)90144-K.
„Engineering the transmissible gastroenteritis virus genome as an expression vector inducing lactogenic immunity”. Journal of Virology. 77 (7): 4357—69. april 2003. PMC 150661 . PMID 12634392. doi:10.1128/JVI.77.7.4357-4369.2003.
„Morphology of transmissible gastroenteritis virus of pigs. A possible member of coronaviruses. Brief report”. Archiv für die Gesamte Virusforschung. 29 (1): 105—8. 1970. PMID 4195092. doi:10.1007/BF01253886.

Spoljašnje veze

Novel Coronavirus (2019-nCoV), World Health Organisation

[8] Mnogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog lista Danas i tabloida Alo!, navode oblik sa razmakom — korona virus.^[3]^[4]^[5] S druge strane, Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvističkom sajtu Jezikofil preporučuje sastavljeno pisanje — koronavirus.^[6] Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporučuje upotrebu oblika „virus korona”.^[7]

[2017.012-015S-1] „2017.012-015S” (xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). oktobar 2018. Arhivirano iz originala 14. 5. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.

[OrthocoronavirinaeICTV-2] „ICTV Taxonomy history: Orthocoronavirinae”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 01. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.

[3] „Najsmrtonosniji dan: 97 ljudi umrlo od korona virusa”. BBC na srpskom. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.

[4] „Kineski ambasador u SAD: Korona virus nije biološko oružje”. Danas. 9. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.

[5] „Otkriveno da li je korona virus stigao u Srbiju”. Alo!. 8. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.

[6] „Koronavirus(i)”. Jezikofil. 7. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020.

[7] „Pisanje naziva jednog virusa” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Pristupljeno 28. 2. 2020.

[groot-9] Groot RJ, Baker SC, Baric R, Enjuanes L, Gorbalenya AE, Holmes KV, Perlman S, Poon L, Rottier PJ, Talbot PJ, Woo PC, Ziebuhr J (2011). „Family Coronaviridae”. Ur.: AMQ King, E Lefkowitz, MJ Adams, EB Carstens. Ninth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Elsevier, Oxford. str. 806—828. ISBN 978-0-12-384684-6.

[10] International Committee on Taxonomy of Viruses (24. 8. 2010). „ICTV Master Species List 2009 – v10”. Arhivirano iz originala (xls) 15. 04. 2013. g. Pristupljeno 04. 02. 2020.

[pmid25720466-11] Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis. Fehr AR1, Perlman S

[12] Liu P, Shi L, Zhang W, He J, Liu C, Zhao C, et al. (novembar 2017). „Prevalence and genetic diversity analysis of human coronaviruses among cross-border children”. Virology Journal (na jeziku: engleski). 14 (1): 230. PMC 5700739 . PMID 29166910. doi:10.1186/s12985-017-0896-0.

[pmid19199189-13] Forgie S, Marrie TJ (februar 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID 19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811.

[14] Habibzadeh P, Stoneman EK (februar 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID 32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921.

[pmid29551135-15] Corman VM, Muth D, Niemeyer D, Drosten C (2018). „Hosts and Sources of Endemic Human Coronaviruses”. Advances in Virus Research. 100: 163—188. ISBN 978-0-12-815201-0. PMID 29551135. doi:10.1016/bs.aivir.2018.01.001.

[1]

[2]

[a]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Идентификатори таксона
Orthocoronavirinae	Википодаци: Q57751738 Викиврсте: Orthocoronavirinae BOLD: 980924 CoL: 7NLXS EoL: 55549458 NCBI: 2501931
Coronavirinae	Википодаци: Q15233924 NCBI: 693995 WoRMS: 600077

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика 2