Virusni artritis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Virusni artritis je infektivna reumatična bolest izazvana inflamacijom zglobova virusnom infekcijom. Prepoznavanje i razumevanje patofizioloških mehanizama pomoću kojih virusni artritis izaziva akutne i hronične artropatije su ključni za rasvetljavanje njegove imunopatogeneze.[1] Promene imunološkog sistema mogu dovesti do akutnih oblika artritisa, koji mogu biti praćeni hroničnom artralgijom ili artritisom, prevelikom zastupljenosti CD8 + T ćelija u sinovijalnoj tečnosti (npr kod osoba sa reumatoidnim artritisom ili Epstein-Bar virusom infekcija).[2][3]

Broj pacijenata kojima je dijagnostikovan akutni virusni artritis u ranijim periodima relativno je bio mali zbog kasnog otkrivanja ovog stanja. Sadašnje tehnologije omogućava jednostavnije, brže, pouzdanije i osetljivije testove za dijagnozu virusa od onih što su bili ranije dostupni.[4]

Generalno, virusni artritis je blag i zahteva samo simptomatsko lečenje analgeticima ili nesteroidnim protivupalnim lekovima (ili, povremeno, prednizonom u malim dozama). U nekim slučajevima je dostupno antivirusno lečenje za osnovnu sistemsku bolest.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

U viruse koji mogu da izazovu virusni artritis spadaju:

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Virusi mogu da izazovu infekciju ili deluju kao kofaktori u razvoju reumatskih bolesti.[17] Virusna infekcija zavisi i od domaćina i od virusnih faktora. Ključni faktori domaćina uključuju starost, pol, genetsku pozadinu, istoriju infekcije i imuni odgovor. Ključni virusni faktori uključuju način ulaska u domaćina, tropizam tkiva, replikaciju, efekte citokina, sposobnost uspostavljanja perzistentnih ili latentnih virusnih infekcija i promene antigena domaćina. Zaražene ćelije mogu biti podvrgnute apoptozi (programirana ćelijska smrt).[18]

Imuni kompleksi iz odgovora na antitela mogu se deponovati na mestima virusne infekcije ili u sinovijumu. Autoimunost izazvana virusom, poliklonska aktivacija B ćelija i imunodeficijencija mogu rezultovati oportunističkom infekcijom, uglavnom zbog nemogućnosti imunološkog sistema da eliminiše virus (npr HIV, humani T-limfotropni virus [HTLV] -1 ili hepatitis C virus [HCV]). Molekularna mimikrija može uzrokovati nenormalnu samoreaktivnost menjanjem imunološke tolerancije.[19]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Fizički nalazi kod pacijenata sa virusnim artritisom značajno variraju, u zavisnosti od vrste virusa koji izaziva artritis.[20][21]

Parvovirus B19[uredi | uredi izvor]

Klinička slika kod dece

Kliničke karakteristike artritisa povezanog sa infekijom parvovirusom B19 kod dece uključuju sledeće znake i simptome:[22]

  • Do 70% pacijenata je asimptomatsko
  • Nekolicina može imati simptome nalik gripu (npr groznica, glavobolja, grlobolja, kašalj, anoreksija, povraćanje, proliv ili artralgija)
  • Obično se primećuje jarko crveni osip, koji se često karakteriše kao izgled "naduvanog obraza".
  • Zajednički simptomi su retki (5-10%)
Klinička slika kod odraslih

Kliničke karakteristike kod odraslih uključuju sledeće:[23]

  • Redak osip
  • Zglobni simptomi se javljaju kod čak 60% pacijenata, pri čemu je artralgija zapažena češće od pravog artritisa; artralgija je obično samo ograničena i simetrična i javlja se u perifernim malim zglobovima, rukama (proksimalnim interfalangealnim i metakarpofalangealnim zglobovima), zglobovima, kolenima i zglobovima gležnja, u kombinaciji sa izrazitom jutarnjom ukočenošću i oticanjem.
  • Nekoliko bolesti može nastati kao posledica infekcije parvovirusom B19, kao što su infektivni eritem (peta bolest), prolazna aplastična kriza (naročito kod pacijenata sa srčanom ćelijskom bolešću, talasemijom ili anemijom izazvanom HIV-om) i fetalnih hidropsa kod zaraženih majki.[20]

Virusni hepatitis[uredi | uredi izvor]

Kliničke karakteristike artritisa povezanog sa infekcijom virusom hepatitisa B (HBV) uključuju sledeće znake i simptome:

  • Simetrični artritis može biti migratorni ili aditivni; s najčešće zahvaćenim zglobovima ruke i kolena; značajna jutarnja ukočenost i fusiformni otok su povezani sa artritisom izazvanim HBV-om
  • Artritis i urtikarija mogu prethoditi žutici danima do nedeljama i mogu trajati nekoliko nedelja nakon što žutica nestane
  • Ponavljajuća poliartralgija ili poliartritis mogu se pojaviti kod pacijenata sa hroničnim aktivnim hepatitisom ili hroničnom HBV viremijom
  • Poliarteritis nodoza može biti povezana sa hroničnom HBV viremijom
  • Pacijenti mogu imati artritis-dermatitis sindrom
  • Opisana je i nefropatija
  • Sistemski nekrotizirajući vaskulitis je takođe klinička karakteristika

Kliničke karakteristike artritisa povezane sa infekcijom virusom hepatitisa C [HCV] uključuju sledeće:

  • Brzo progresivna akutna artralgija (ali retko artritis) obično se javlja kod reumatoidne distribucije, zahvatajući ruke, ramena, kolena i kukove.
  • Mijalgija je česta
  • Esencijalna mešovita krioglobulinemija (triada artritisa, opipljiva purpura i krioglobulinemija) povezana je sa HCV u većini slučajeva
  • Nekrotizirajući vaskulitis sa krioglobulinemijom je klinička karakteristika
  • Esencijalna mešovita krioglobulinemija tipa 2 ili 3 povezana je sa težim kožnim oboljenjima, poput Rejnoovog sindroma, purpure, distalnih ulkusa, gangrene i periferne neuropatije
  • Sjogrenov sindrom opisan je kod brojnih pacijenata sa HCV infekcijom
  • Može postojati povezanost između HCV infekcije i fibromijalgije.[20]

Rubeola (rubela) virus[uredi | uredi izvor]

Kliničke karakteristike artritisa povezane sa infekcijom virusom rubeole (i kod dece i kod odraslih) uključuju sledeće:

  • Tipična temperatura, opšte slabo stanje su tipični simptomi
  • Osip (akutni blagi do teški virusni egzantem [makulopapularni osip]) pojavljuje se najpre na licu, zatim trupu i gornjim ekstremitetima, a na kraju na donjim ekstremitetima, štedeći dlanove i stopala.
  • Može se primetiti značajna limfadenopatija (zadnja cervikalna, postaurkularna i okcipitalna)
  • Artritis se obično naglo pojavi, 1 nedelju pre ili posle osipa; jutarnja ukočenost je simetrična i poliartikularna u distribuciji (npr. prsti, kolena i zglobovi), kratka u trajanju (traje od nekoliko dana do nedelje) i bez ostataka
  • Artritis sličan onome koji se javlja kod prirodne infekcije takođe se može razviti u roku od nekoliko nedelja od vakcinacije atenuiranim virusom rubeole; soj HPV77 / DK12 je najviše artritogeni od sojeva vakcine dostupnih u Sjedinjenim Državama; trenutno korišćeni soj RA27 / 3 izaziva simptome zglobne posteljice u oko 15% primalaca

Kod dece se mogu javiti sledeća dva sindroma ili sa prirodnom infekcijom ili sa vakcinacijom:

  • Sindrom ruke - Brahijalni radikuloneuritis uzrokuje bol u rukama i rukama i diestesteze koji se pogoršavaju noću.
  • Oba sindroma se javljaju 1-2 meseca nakon vakcinacije. Prva epizoda može trajati i do dva meseca, ali recidivi su obično kraći u trajanju. Catcherov sindrom zakrivljenosti može se pojaviti do godinu dana, ali ne uzrokuje trajnu štetu.[20]

Alfavirusi[uredi | uredi izvor]

Kliničke karakteristike artritisa povezanog sa alfavirusnom infekcijom uključuju sledeće:

  • Visoku temperaturu od 39-40 °S
  • Pojavu rtritisa ili migratorne poliartralgije malih zglobova ruku, laktova, kolena, stopala i gležnjeva, zajedno sa ukočenošću i oticanjem
  • Artritis je uglavnom simetričan i poliartikularni
  • Kod većine alfavirusnih infekcija simptomi od strane zglobova nestaju tokom 3-7 dana, ali mogu trajati i duže od godinu dana, mada bez dokaza o trajnom oštećenju zglobova.
  • Makulopapularni osip može biti sa svrbežom kod nekih pacijenata.[20]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza virusnog artritisa može biti nezgodna jer ne postoji pojedinačna prezentacija bolesti koja se smatra „tipičnom“. Klasični znaci virusnog artritisa su:[24][25]

  • groznica,
  • osip
  • bolovi u zglobovima

Nisu tipični za ovu bolest jer se mogu se javiti i kod drugih bolesti, od kojih mnoge nisu virusne.

Štaviše, različiti virusi utiču na različite organe i mogu se manifestovati sa širokim spektrom simptoma. Na primer, virusni artritis izazvan HBV-om može se manifestovati žuticom (žutilo očiju i kože), dok virusni artritis izazvan virusom rubeole može imati široko rasprostranjen osip.

Treba uvek posumnjati na virusni artritis ako je zahvaćeno više zglobova na obe strane tela, a zglobne simptome najčešće prate (ili im prethode) simptomi sistemske infekcije.

Testovi krvi

U virusnom artritisu obavezno se u dijagnostikovanju koriste testovi krvi koji potvrđuju osnovnu infekciju, kao što su:

  • Testovi na antitela koji otkrivaju antitela specifična za bolest
  • Testovi na lančane reakcije polimeraze (PCR) koji otkrivaju virusnu DNK specifičnu za bolest
  • Imunoglobulinski testovi kojima se meri porast i pad specifičnih antitela - poznatog imunoglobulina M (IgM) i imunoglobulina G (IgG) - pomažu u praćenju stadijuma i trajanja infekcije

U zavisnosti od sumnje na uzrok bolesti, mogu se izvršiti i mnogi drugi testovi. Imunoglobulinski testovi su posebno korisni jer usmeravanju odgovarajuće lečenja, na osnovu toga da li je infekcija akutna (na šta ukazuje povišeni IgM) ili trajna (na šta ukazuje stabilno povišenje IgG).

Takođe se mogu primeniti i dodatni testovi krvi kako bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma od strane zglobova:

  • testovi na reumatoidne faktore (RF) i anti-CCP o isključenje reumatoidnog artritisa,
  • brzine sedimentacije eritrocita (ESR)
  • testova C-reaktivnog proteina (CRP) da bi se isključio osteoartritis.

Diferencijalna dijagnoz[uredi | uredi izvor]

Diferncijalno dijagnostički treba razmotriti ove bolesti:[26][1]

  • Akutna reumatska groznica
  • Ankilozirajući spondilitis i nediferencirana spondiloartropatija
  • Aplastična anemija
  • Krioglobulinemija
  • Lajmska bolest
  • Polimiozitis
  • Psorijatički artritis
  • Reumatoidni artritis
  • Sjogrenov sindrom
  • Sistemski eritematozni lupus (SLE)

Terapija[uredi | uredi izvor]

Generalno gledano, virusni artritis je lakša bolest i zahteva samo simptomatsko lečenje analgeticima ili nesteroidnim antiinflamatornih lekovima (NSAID). Povremeno se kod težih slučajeva u kraćim intervalima može koristi prednizon u malim dozama.[27][28]

Ciljevi farmakoterapije su smanjenje morbiditeta i sprečavanje komplikacija.[29][30][31]

U medikamenti koji se mogu koriste za lečenje pacijenata sa virusnim artritisom spadaju:
  • Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)
  • Antimalarici
  • Imunoglobulini
  • Interferoni
  • Kortikosteroidi
  • Antineoplastični lekovi
  • Ostali protivzapaljenjski lekovi
  • Analgetici
  • Antivirusni lekovi
  • Antibiotici

Hirurška drenaža zgloba nije indicirana ako se ne smatra da je udružena sa septičnim artritisom. Većinom inficiranih zglobova efikasno se upravlja jednim hirurškim debridmanom, jer njegova češća upotreba nosi određeni rizik od komplikacija.[32]

Nisu potrebna ograničenja u ishrani. Nežna mobilizacija (fizikalna terapija) se može započeti nakon nekoliko dana odmora.[33]

Kaako kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (RA), postoji povišen rizik od infekcije usled relativne imunosupresije, takvi bolesnici se moraju pažljivo agledati i lečiti.[1]

Bolje razumevanje uzroka infekcije može pomoći u predviđanju reakcija pacijenata na razne terapije.

Najveći broj bolesnika sa virusnim artritisom obično se leče u ambulantnim uslovima, uz stalnu kontrolu lekara primarne zdravstvene zaštite i specijaliste reumatologa. Ako je pacijentovo stanje takvo da on ne reaguje na sprovedenu terapiju, mogu se konsultovati i odgovarajući drugi specijalisti.[34]

Prevecija[uredi | uredi izvor]

Preventivne mere, kojima se može sprečiti pojava i razvoj virusnog artritisa, uključuju sledeće:[1]

  • Vakcinacija,
  • Siguran seks,
  • Upotreba ispravne hrane i pitke vode,
  • Obrazovanje ili zdravstveno prosvećivanje.[35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Marks M, Marks JL. Viral arthritis. Clin Med (Lond). 2016 Apr. 16 (2):129-34. [Medline]. [Full Text].
  2. ^ Märker-Hermann E, Schütz N, Bauer H. [Viral arthritides]. Z Rheumatol. 2010 Dec. 69(10):871-8.
  3. ^ Hunter JG, Gross JM, Dahl JD, Amsdell SL, Gorczyca JT. Risk factors for failure of a single surgical debridement in adults with acute septic arthritis. J Bone Joint Surg Am. 2015 Apr 1. 97 (7):558-64. [Medline].
  4. ^ Märker-Hermann E, Schütz N, Bauer H. [Viral arthritides]. Z Rheumatol. 2010 Dec. 69(10):871-8. [Medline].
  5. ^ Soucie JM, De Staercke C, Monahan PE, Recht M, Chitlur MB, Gruppo R, et al. Evidence for the transmission of parvovirus B19 in patients with bleeding disorders treated with plasma-derived factor concentrates in the era of nucleic acid test screening. Transfusion. 2013 Jun. 53 (6):1217-25.
  6. ^ Soucie JM, De Staercke C, Monahan PE, Recht M, Chitlur MB, Gruppo R, et al. Evidence for the transmission of parvovirus B19 in patients with bleeding disorders treated with plasma-derived factor concentrates in the era of nucleic acid test screening. Transfusion. 2013 Jun. 53 (6):1217-25. [Medline]. [Full Text].
  7. ^ „An Overview of Hepatitis B”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  8. ^ „Hepatitis C Virus: Causes and Risk Factors”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  9. ^ Ali Ou Alla S, Combe B. Arthritis after infection with Chikungunya virus. Best Pract Res Clin Rheumatol. 2011 Jun. 25(3):337-46.
  10. ^ Miner JJ, Aw Yeang HX, Fox JM, Taffner S, Malkova ON, Oh ST, et al. Chikungunya viral arthritis in the United States: a mimic of seronegative rheumatoid arthritis. Arthritis Rheumatol. 2015 May. 67 (5):1214-20. [Medline].
  11. ^ Zaid A, Gérardin P, Taylor A, Mostafavi H, Malvy D, Mahalingam S. Chikungunya Arthritis: Implications of Acute and Chronic Inflammation Mechanisms on Disease Management. Arthritis Rheumatol. 2018 Apr. 70 (4):484-495. [Medline]. [Full Text].
  12. ^ „An Overview of Rubella”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  13. ^ „What Should I Know About Epstein-Barr Virus?”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  14. ^ Berner IC, Dudler J. [Viral arthritis]. Rev Med Suisse. 2006 Mar 15. 2(57):732-4, 737.
  15. ^ Adizie T, Moots RJ, Hodkinson B, French N, Adebajo AO. Inflammatory arthritis in HIV positive patients: A practical guide. BMC Infect Dis. 2016 Mar 1. 16:100. [Medline]. [Full Text].
  16. ^ Parisi, Simone; Borrelli, Richard; Bianchi, Sabina; Fusaro, Enrico (2020-11-01). „Viral arthritis and COVID-19”. The Lancet Rheumatology (na jeziku: engleski). 2 (11): e655—e657. ISSN 2665-9913. doi:10.1016/S2665-9913(20)30348-9. 
  17. ^ Keyser FD. Choice of Biologic Therapy for Patients with Rheumatoid Arthritis: The Infection Perspective. Curr Rheumatol Rev. 2011 Feb. 7(1):77-87. [Medline]. [Full Text].
  18. ^ Chen W, Foo SS, Rulli NE, Taylor A, Sheng KC, Herrero LJ, et al. Arthritogenic alphaviral infection perturbs osteoblast function and triggers pathologic bone loss. Proc Natl Acad Sci U S A. 2014 Apr 22. 111(16):6040-5.
  19. ^ Albert LJ, Inman RD. Molecular mimicry and autoimmunity. N Engl J Med. 1999 Dec 30. 341(27):2068-74.
  20. ^ a b v g d Viral Arthritis Clinical Presentation Na: emedicine.medscape.com. Pristupljljeeno 9.8.2019.
  21. ^ Pattamapaspong N, Louthrenoo W. Musculoskeletal infection in acquired immunodeficiency syndrome. Semin Musculoskelet Radiol. 2011 Nov. 15(5):541-53. [Medline].
  22. ^ Heegaard ED, Taaning EB. Parvovirus B19 and parvovirus V9 are not associated with Henoch-Schönlein purpura in children. Pediatr Infect Dis J. 2002 Jan. 21(1):31-4. [Medline].
  23. ^ „Reactive arthritis”. Versus Arthritis (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  24. ^ Siva C Velazquez C Mody A Brasington R Diagnosing acute monoarthritis in adults: a practical approach for the family physician. Am Fam Physician. 2003; 68: 83-90
  25. ^ Varache S Narbonne V Jousse-Joulin S et al. Is routine viral screening useful in patients with recent-onset polyarthritis of a duration of at least 6 weeks? Results from a nationwide longitudinal prospective cohort study. Arthritis Care Res. 2011; 63: 1565-1570
  26. ^ Berner IC, Dudler J. [Viral arthritis]. Rev Med Suisse. 2006 Mar 15. 2(57):732-4, 737. [Medline].
  27. ^ Walker-Bone K, Doherty E, Sanyal K, Churchill D. Assessment and management of musculoskeletal disorders among patients living with HIV. Rheumatology (Oxford). 2017 Oct 1. 56 (10):1648-1661. [Medline]. [Full Text].
  28. ^ Molnar-Kimber KL, Kimber CT. Each type of cause that initiates rheumatoid arthritis or RA flares differentially affects the response to therapy. Med Hypotheses. 2011 Nov 1. [Medline].
  29. ^ Koturoglu G, Kurugol Z, Cetin N, et al. Complications of varicella in healthy children in Izmir, Turkey. Pediatr Int. 2005 Jun. 47(3):296-9. [Medline].
  30. ^ „Reactive arthritis”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2017-10-23. Pristupljeno 2021-01-31. 
  31. ^ „Reactive arthritis - Treatment”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2018-01-17. Pristupljeno 2021-01-31. 
  32. ^ Hunter JG, Gross JM, Dahl JD, Amsdell SL, Gorczyca JT. Risk factors for failure of a single surgical debridement in adults with acute septic arthritis. J Bone Joint Surg Am. 2015 Apr 1. 97 (7):558-64.
  33. ^ Talari, Dr Keerthi (2019-10-31). „Viral arthritis: Causes, Symptoms, Risk Factors and Treatment”. Yashoda Hospitals (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  34. ^ „How Certain Viruses Can Cause Arthralgia or Arthritis”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  35. ^ „Viral Arthritis”. www.thepoultrysite.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Miner JJ, Aw Yeang HX, Fox JM, Taffner S, Malkova ON, Oh ST, et al. Chikungunya viral arthritis in the United States: a mimic of seronegative rheumatoid arthritis. Arthritis Rheumatol. 2015 May. 67 (5):1214-20.
  • Chen W, Foo SS, Rulli NE, Taylor A, Sheng KC, Herrero LJ, et al. Arthritogenic alphaviral infection perturbs osteoblast function and triggers pathologic bone loss. Proc Natl Acad Sci U S A. 2014 Apr 22. 111(16):6040-5.
  • Pattamapaspong N, Louthrenoo W. Musculoskeletal infection in acquired immunodeficiency syndrome. Semin Musculoskelet Radiol. 2011 Nov. 15(5):541-53.
  • Koturoglu G, Kurugol Z, Cetin N, et al. Complications of varicella in healthy children in Izmir, Turkey. Pediatr Int. 2005 Jun. 47(3):296-9.
  • Berner IC, Dudler J. [Viral arthritis]. Rev Med Suisse. 2006 Mar 15. 2(57):732-4, 737.
  • Heegaard ED, Taaning EB. Parvovirus B19 and parvovirus V9 are not associated with Henoch-Schönlein purpura in children. Pediatr Infect Dis J. 2002 Jan. 21(1):31-4.
  • Keyser FD. Choice of Biologic Therapy for Patients with Rheumatoid Arthritis: The Infection Perspective. Curr Rheumatol Rev. 2011 Feb. 7(1):77-87.
  • Molnar-Kimber KL, Kimber CT. Each type of cause that initiates rheumatoid arthritis or RA flares differentially affects the response to therapy. Med Hypotheses. 2011 Nov 1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).