Viseći vrtovi iz Vavilona

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Semiramidini vrtovi, prikaz iz 20. veka
Viseći vrtovi, asirski prikaz
Pikaz Visećih vrtova iz 16. veka (slika Martina Hemskerka). U pozadini se vidi Vavilonska kula.

Viseći vrtovi iz Vavilona (takođe označavani i kao "Semiramidini viseći vrtovi“), su jedno od sedam svetskih čuda. Na osnovu mitova bili su izgrađeni za kraljicu Semiramidu, koja je poreklom iz zelene Medije i zbog toga je kralj Navukodonosor II naredio oko 600. p. n. e. da se izgrade viseći vrtovi na terasama palate da bi je oraspoložio. O njihovoj egzistenciji ne postoje verodostojni dokazi. Viseće vrtove su opisivali uglavnom starogrčki istoričari Strabon i Diodor Sicilijski.[1][2][3]

Arheolog Robert Koldevej iskopavao je u Vavilonu ostatke kamene građevine koja je mnogo puta poistovećivana sa visećim vrtovima. Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 90 km južno od Bagdada, u Iraku. Istorija svedoči da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine čuvenog kralja Hamurabija (1792-1.750. godine p. n. e.) Ipak, smatra se da su legendarni viseći vrtovi izgrađeni za vreme vladavine njegovog potomka Navukodonosora II (604-562. p. n. e.) i to po želji njegove supruge Semiramide koja je bila „dovedena iz Medije i naročito volela planinski pejzaž".ref name="AE2018">Cartwright M (jul 2018). „Hanging Gardens of Babylon”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 15. 9. 2018. </ref>

Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih vavilonskog astronoma Berosa i grčkog istoričara Diodora sa Sicilije. U tablicama iz vremena Navukodonosora, međutim, ni na jednom mestu se ne pominje postojanje visećih vrtova, iako se mogu naći opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene - čak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konačne zaključke o tačnoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji podaci ukazuju čak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib i to ne u Vavilonu nego u Ninivi.[4]

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrčki pisci tog doba - Strabon i Filon vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: „Vrtovi su oblika kvadrata stranice dužine oko četiri pletre (stara mera za dužinu, prim. prev.) Sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim osnovama, a terase su izgrađene stepenasto, jedna nad drugom pod različitim uglovima..."; „U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase, poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja... Ovo umetničko delo kraljevskog luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne vidi."

Novijim arheološkim istraživanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja u južnom delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 m za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Dalley, Stephanie (1993). „Ancient Mesopotamian Gardens and the Identification of the Hanging Gardens of Babylon Resolved”. Garden History. 21: 7. JSTOR 1587050. 
  2. ^ Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195. ISSN 0021-0889. doi:10.2307/4200490. 
  3. ^ Foster, Karen Polinger (2004). „The Hanging Gardens of Nineveh”. Iraq. 66: 207. ISSN 0021-0889. doi:10.2307/4200575. 
  4. ^ „Najveće čudo u vezi visećih vrtova Vavilona je to što uopšte nisu bili u Vavilonu („Blic“, 7. maj 2013)”. Arhivirano iz originala na datum 6. 6. 2013. Pristupljeno 7. 5. 2013. 

Literatura[uredi]

  • Finkel, Irving (1988). „The Hanging Gardens of Babylon”. Ur.: Clayton, Peter; Price, Martin. The Seven Wonders of the Ancient World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  • Finkel, Irving L.; Seymour, Michael J., ur. (2008). Babylon. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538540-3. 
  • Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  • Dalley, Stephanie. 1994. "Nineveh, Babylon and the Hanging Gardens: Cuneiform and Classical Sources Reconciled." Iraq 56: 45-58. doi:10.2307/4200384.
  • --. 2013. The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: An Elusive World Wonder Traced. Oxford: Oxford University Press.
  • Norwich, John Julius. 2009. The Great Cities In History. London: Thames & Hudson.
  • Reade, Julian. 2000. "Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon." Iraq 62: 195-217. doi:10.2307/4200490.

Spoljašnje veze[uredi]

Koordinate: 32°32′08″ SGŠ; 44°25′39″ IGD / 32.5355° SGŠ; 44.4275° IGD / 32.5355; 44.4275

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висећи_вртови_из_Вавилона&oldid=21948052”