Vitezda

Vitezda, Jerusalim

Vitezda (hebr. בית חסדא) je banja koja se sastoji od dva rezervoara (basena) iskopana u koritu reke Beit Zeita (hebr. בית זיתא) u Jerusalimu. U Bibliji se u Jevanđelju po Jovanu se spominje kao mesto isceljenja od strane Isusa Hrista paralitičara (Jovan 5: 1-16). Banja se nalazi na Ovčjim vratima, što se u Bibliji pominje u Knjizi Nemijinoj (Nem. 3:32), (Nem. 12.39).

Savremena banja Vitezda

Temelji banje datiraju iz 8. veka p. n. e.. Betezda se nalazila u blizini severnog zida Jerusalima, na Ovčjim vratima, kroz koja su žrtvovane životinje vožene do Hrama i gde se nalazila pijaca za ove životinje.

Prema rečniku Brokausa i Efrona, drevna Ovčja vrata ponekad se poistovećuju sa vratima sv. Stefana u muslimanskom delu Jerusalima. Pored njih je isušeni rezervoar, koji se nekada održavao u dobrom stanju, s obzirom da su njegove obale obložene čvrstim zidovima jevrejskog zida. Pravilnog je pravougaonog duguljastog oblika. Lokalni arapski stanovnici to zovu „Birket-Izrael“, odnosno izraelsko jezerce. Na njegovom zapadnom zidu sačuvane su ruševine dva luka, što možda odgovara „natkrivenim prolazima“ koje pominje jevanđelist Jovan.

Neki su videli Vitezdu u takozvanom „jezeru Bogorodice“, smeštenom u dolini Kedron, usled činjenice da je došlo do „poremećaja“ ili kretanja voda iz nepoznatih razloga, periodično se ponavljajući tri ili četiri puta nedeljno.

Danas se Vitezda tradicionalno poistovećuje sa ruševinama u blizini bazilike Svete Ane. Arheološki podaci ukazuju da je tamošnji južni sliv imao široke stepenice, sa zasadima, odnosno da je na ovom mestu bila mikva. Njegova dubina je 13 metara. Sami Rimljani verovali su da je banja lekovita, a u pećinama na istoku krstionice sagradili su dva mala bazena, posvetivši ih bogu leka Asklepiju i boginji Fortuni.

Neki istraživači identifikuju severni sliv Bethesde sa „gornjim ribnjakom“ (hebrejski בריכה העליונה) pomenutim u Četvrtoj knjizi o kraljevima (2. Kraljevima 18:17)..

Evsevije Cezarejski (4. vek) piše o Vitezdi: °Vitezda - banja u Jerusalimu, koja je u davnim vremenima imala pet tremova; i sada je prikazan u dva tamo smeštena bazena, od kojih je jedan ispunjen godišnjim kišama, drugi ima čudesno crvenu vodu, predstavljajući, kako kažu, trag žrtava ispranih u njemu, zbog čega se i zove: Ovčja, zbog žrtava.°

Jevsevijeve navode potvrđuje i Jeronim od Stridona.

U Novom zavetu

Prema Jevanđelju po Jovanu (Jn. 5,1-16), voda iz bazena se smatrala čudotvornom kada je „anđeo Gospodnji s vremena na vreme ušao u bazen i uzburkao vodu, a ko je prvi ušao u nju nakon uzburkanja vode, oporavio bi se, bez obzira kakva je bila bolest. Kraj banje je ležao uzeti, pateći od svoje bolesti 38 godina i gotovo izgubio nadu u isceljenje, jer nije bilo nikoga ko bi ga spustio u banju kad je uzburkana voda.

Isus mu je prišao i rekao: "Uzmi svoj krevet i hodaj. "I on se odmah pribra, uze svoj krevet i ode°. Čudo je učinjeno u subotu i videći paralitičara kako nosi svoj krevet, Jevreji su rekli: „Danas je subota; Ne bi trebalo da uzimate svoj krevet “, na šta je on odgovorio -„ Onaj ko me je izlečio, rekao mi je: uzmi svoj krevet i hodaj “, ali nije mogao da kaže ko ga je izlečio. Kasnije u hramu Isus ga je sreo i rekao: „Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore“. Kada se saznalo ko ga je izlečio u subotu, jevrejski sveštenici su ga upitali zašto je to učinio u subotu, na šta je Isus odgovorio: ”Otac moj dosle čini, i ja činim.”, Nakon toga oni su rešili "da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu." (Jovan 5:18).