Višvanat Pratap Sing

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Višvanat Sing
V. P. Sing
Višvanat Pratap Sing 1989.
Lični podaci
Ime pri rođenjuVišvanat Pratap Sing
Datum rođenja(1931-06-25)25. jun 1931.
Mesto rođenjaAlahabad, Ujedinjene Provincije, Britanska Indija
(danas Utar Pradeš, Indija),
Datum smrti27. novembar 2008.(2008-11-27) (77 god.)
Mesto smrtiNju Delhi, Indija,
Uzrok smrtimultipli mijelom
Religijahinduizam
ObrazovanjeUniverzitet u Alahabadu
Univerzitet u Puneu
Porodica
SupružnikSita Kumari (v. 1955)[1]
2. decembar 1989. — 10. novembar 1990.
PredsednikR. Venkatraman
PrethodnikRadživ Gandi
2. decembar 1989. — 10. novembar 1990.
PrethodnikKrišna Čandra Pant
31. decembar 1984. — 23. januar 1987.
PremijerRadživ Gandi
PrethodnikPranab Muherdži
predsedavajući Radžja sabhe
decembar 1984. — april 1987.
PrethodnikPranab Muherdži
9. jun 1980. — 19. jul 1982.
PrethodnikBanarsi Das
poslanik u Radžja sabhi
1983 — 1988.
poslanik u Lok sabhi
1989 — 1996.
PrethodnikHari Krišna Šastri
Potpis

Višvanat Pratap Sing (Alahabad, 25. jun 1931 — Nju Delhi, 27. novembar 2008) je bio indijski političar i plemić koji je služio kao 7. premijer Indije od 1989 do 1990. Takođe je 1941. postao poslednji vladar Mande. Sing je ostao upamćen kao premijer po svojoj odluci da implementira izveštaj Mandalove komisije o unazađenim kastama.[2]

Premijer (1989–90)[uredi | uredi izvor]

Sing je bio na dužnosti premijera malo kraće od godinu dana, od 2. decembra 1989 do 10. novembra 1990. Nakon izbora u martu 1990, Singova vladajuća koalicija je uspostavila kontrolu nad oba doma indijskog parlamenta.[3] Za ovo vreme, Džanata dal je došla na vlast u pet indijskih država, a partije članice Nacionalnog fronta u još dve. Džanata dal je takođe delila vlast u Kerali i u Radžastanu (podržavala vladu partije Baratija džanata spolja). Sing je odlučio da okonča neuspešnu operaciju Indijske vojske u Šri Lanki koju je njegov prethodnik, Radživ Gandi, pokrenuo kako bi se borio protiv tamilskog separatističkog pokreta.[4]

V. P. Sing se suočio sa prvom krizom par dana nakon što je postao premijer, kad su kašmirski militanti kidnapovali ćerku njegovog ministra unutrašnjih poslova, Mufti Mohameda Sajida (bivšeg glavnog ministra Džamu i Kašmira). Njegova vlada je prihvatila zahteve otmičara da pusti zarobljene militante; delom da bi umirio oluju kritika koje su usledile, ubrzo potom je postavio Džagmohana Malhotru, bivšeg birokratu za guvernera Džamu i Kašmira, na insistiranje partije Baratija Džanata.[5] situacija se pogoršala i došlo je do egzodusa kašmirskih Indusa.

U Pandžabu, Sing je zamenio tvrdokornog guvernera Sidartu Šankara Raja još jednim bivšim birokratom, Nirmalom Kumarom Mukardžijem, koji je ubrzao planove za nove izbore. Sam Sing je organizovao medijski vrlo propraćenu posetu Zlatnom hramu kako bi tražio oproštaj za operaciju Plava zvezda i kombinacija ovih događaja je dovela do toga da dugotrajna pobuna u Pandžabu značajno utihne u nekoliko meseci.[6]

Takođe je osujetio pokušaje Pakistana pod Benazir Buto da započne granični rat sa Indijom.[7][8][9]

Izveštaj Mandalove komisije[uredi | uredi izvor]

Sing je želeo da na nacionalnom nivou radi na pitanjima društvene pravde, što bi, dodatno, konsolidovalo podršku koju je kastinska koalicija pružala Džanati dal u severnoj Indiji, i stoga je odlučio da sprovede u delo preporuke Mandalove komisije, koje su predlagale da fiksna kvota svih radnih mesta u javnom sektoru bude rezervisana za pripadnike istorijski obespravljenih grupa označenih kao ostale unazađene klase.[10] Ova odluka je dovela do raširenih protesta omladine viših kasta u urbanim oblastima severne Indije. Odluku o rezervisanju radnih mesta je potvrdio Vrhovni sud 2008.[11][12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „VP Singh’s wife to get Rs 1 lakh for defamation”. The Times of India. Pristupljeno 9. 1. 2016. 
  2. ^ Singh, Indra Shekhar. „A grandson's tribute: The forgotten idealism of VP Singh”. scroll.in. Pristupljeno 27. 3. 2018. 
  3. ^ „V.P. Singh | Biography”. Britannica.com. 23. 11. 2018. Pristupljeno 18. 1. 2019. 
  4. ^ Smrtovnica VP Sing Mark Tali Gardijan, 3. decembar 2008 [1]
  5. ^ Kašmirsi zvaničnici pod napadom zbog prihvatanja uslova muslimanskih otmičara. Njujork tajms. (15. decembar 1989). Dobavljeno 14. septembra 2011.
  6. ^ Premijer Indije nudi ustupke Sikima. Njujork tajms. (12. januar 1990). dobavljeno 14. septembra 2011.
  7. ^ Indija tvrdi da se Pakistan priprema za granični rat. Njujork tajms. (15. april 1990). Dobavljeno 14. septembra 2011.
  8. ^ India and Pakistan Make the Most of Hard Feelings. Njujork tajms. (22. april 1990). Dobavljeno 14. septembra 2011.
  9. ^ India, Stymied, Pulls Last Troops From Sri Lanka. Njujork tajms. (25. mart 1990). Dobavljeno 14. septembra 2011.
  10. ^ „Mandal vs Mandir”. 
  11. ^ Afirmativna akcija je digla indijske studente na noge. Njujork tajms. (22. avgust 1990). Dobavljeno 14. septembra 2011.
  12. ^ Apel premijera Indije povodom nereda. Njujork tajms. (27. septembar 1990). Dobavljeno 14. septembra 2011.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Višvanat Pratap Sing na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Višvanat Pratap Sing.
Političke funkcije
Glavni ministar Utar Pradeša
1980–1982
Ministar finansija
1985–1987
Ministar Odbrane
1987
Premijer Indije
1989–1990
Predsedavajući Komisije za planiranje
1989–1990
Ministar odbrane
1989–1990
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишванат_Пратап_Синг&oldid=27370212”