Vladimir Bojadžiev
Vladimir Bojadžiev | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 30. septembar 1869. |
| Mesto rođenja | Ohrid,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 3. avgust 1956. (86 god.) |
| Mesto smrti | Sofija,  NR Bugarska |
Vladimir Bojadžiev (bug. Владимир Бояджиев; Ohrid, 30. septembar 1869[1] — Sofija, 3. avgust 1956) je bio bugarski revolucionar, aktivista Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije i predsednik Ohridskog revolucionarnog okruga tokom Ilindansko-preobraženskog ustanka.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1869. u Ohridu, u Osmanskom carstvu, u porodici Angeličnov, čiji su predstavnici učestvovali u borbi protiv Carigradske patrijaršije i težili da Makedonija pripadne Bugarskoj egzarhiji. U Ohridu su ga uče nastavnici Kosta Nelčinov, Georgi Snegarov, Grigor Prličev i drugi. Srednje obrazovanje je stekao u Solunskoj bugarskoj muškoj gimnaziji. Pisao je za časopis Loza. Godine 1893. diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Sofiji, a zatim je radio kao nastavnik u Skoplju, Seru i Jedrenu.[3]
Godine 1893, Vladimir je imenovan za nastavnika u Skopskoj pedagoškoj školi, gde je bio razredni starešina Todoru Aleksandrovom. Iste godine ga je Hristo Matov uveo u VMRO. On je 1895. uhapšen, te je boravio tri meseca u zatvoru Kuršumli han.[4] Bio je član Okružnog komiteta u Jedrenu od 1897. do 1898, a kasnije i Regionalnog revolucionarnog odbora u Vodenu i Ohridu. Pred Ilinden-preobraženski ustanak, imenovan je za direktora Ohridske škole i predsednika Revolucionarnog komiteta. Tokom ustanka je potpomagao izbeglice iz okolnih sela.
Bojadžiev je uhapšen oktobra 1904, nakon presretanja i dešifrovanja pošte Bitoljskog komiteta. Marta 1905, osuđen je na četiri godine zatvora. Pušten je iz Bitoljskog zatvora jula 1908, usled kolektivne amnestije zbog Mladoturske revolucije. Bio je ohridski delegat tokom osnivanja Kongresa bugarskih ustavotvornih udruženja u Bitolju. U periodu od 1908. do 1912, predavao je u Bitoljskoj opštoj gimnaziji. Bio je direktor Gimnazije u Kostenecu (2 god.), nastavnik Muške srednje škole u Plevenu (14 god), okružni školski inspektor i direktor Gimnazije u Donji Dabnik (2 god.). Od 1931, Vladimir je živeo u Sofiji. Nosilac je četvrtog reda ordena Za građanske zasluge.[5][2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Promakedonija: Vъtrešna Makedono-Odrinska Revolюcionna Organizaciя, Boris Й. Nikolov (Izd. „Zvezdi”, Sofiя 2001 ), Pristupljeno 15. 1. 2013.
- ^ a b Almanah na bъlgarskite nacionalni dviženiя sled 1878 g., Akademično izdatelstvo „Marin Drinov“, Sofiя: 2005 g., str. 268-269
- ^ Panaйot Madžarov, Svяto sъzaklяtie (Izdatelstvo „P&P Slaveйkovi“, Sofiя, 1998): http://www.promacedonia.org/giliev/pm/pm_15.html
- ^ ↑ Peйo Яvorov, „Goce Delčev“, http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=130&WorkID=3506&Level=2
- ^ Nikolov, Boris. Й. Vъtrešna makedono-odrinska revolюcionna organizaciя. Voйvodi i rъkovoditeli (1893-1934). Biografično-bibliografski spravočnik, Sofiя, 2001, str. 22.