Vladimir I Veliki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vladimir I Veliki
St. Volodymyr.jpg
Sveti Vladimir, ikona (Novgorod, 16. vek).
Datum rođenja 958.
Mesto rođenja Buđatiči
Datum smrti 15. jul 1015.(1015-07-15) (56/57 god.)
Mesto smrti Berestevo
Dinastija Rjurikoviči
Otac Svjatoslav I Kijevski
Majka Maluša
Supružnik Rogneda od Polocka, Malfrida, Ana Porfirogenita, Olava
Potomstvo Izyaslav of Polotsk, Jaroslav Mudri, Mstislav of Chernigov, Marija Dobronjega, Agata (mogućnost), Predslava Vladimirovna, Pramislava Sviatoslavna, Vsevolod Vladimirovitch, Vysheslav, Boris i Gleb, Sudislav
veliki knez Kijevske Rusije
Period 978 - 1015.
Prethodnik Jaropolk I Kijevski
Naslednik Svjatopolk I Kijevski

Vladimir I Veliki , Vladimir Svjatoslavič ili Sveti Vladimir (9581015) je bio veliki knez Kijeva, koji je prešao na hrišćanstvo 988. i posle toga je pokrstio celu Kijevsku Rusiju.

Vladimiro otac je bio knez Svjatoslav I iz dinastije Rjurikoviča. Nakon smrti svog oca 972. godine, Vladimir, koji je tada bio knez Novgoroda, je morao 976. da beže u Skandinaviju, nakon što mu je brat Jaropolk I ubio drugog brata Olega i pokorio Kijevsku Rusiju. Vladimir je u Švedskoj, uz pomoć svog rođaka Hokona Moćnog, vladara Norveške, okupio varjašku vojsku i ponovo zauzeo Novgorod od Jaropolka. Do 980. Vladimir je učvrstio kijevsku državu na oblastima od današnje Belorusije, Rusije i Ukrajine do Baltičkog mora i ojačao granice od upada Bugara, baltičkih plemena i istočnih nomada. Prvobitno sledbenik stare slovenske vere, Vladimir se preobratio na hrišćanstvo 988. godine.

Dolazak na tron[uredi]

Vladimir je bio najmlađi sin Svjatoslava I (945—972)[1][2]. Svjatoslav je odredio da Vladimir bude vladar Novgoroda, a Jaropolk da bude vladar Kijeva. Nakon Svjatoslavljeve smrti 972. izbija sukob među braćom 976. godine. Sukobili su se Jaropolk i Oleg. Vladimir je izgubio Veliki Novgorod, pa je pobegao 977. u Skandinaviju, gde je skupio dosta Vikinga. Sa njima kreće protiv Jaropolka.

Na putu za Kijev tražio je ruku Rognede, ćerke od Rogvoloda, kneza Polocka. Pošto je odbijen, Vladimir je zauzeo Polock i oteo Rognedu. Polock je bio ključni grad na putu za Kijev. Posle Polocka zauzima Smolensk. Kijev zauzima 980. godine. Pri tome ubija Jaropolka i proglašava se velikim knezom Kijevske Rusije.[traži se izvor]

Godine paganske vlasti[uredi]

Krštenje kneza Vladimira, Freska

Vladimir je nastavljao da širi svoje posede, tako da je 981. zauzeo červenske gradove, a 983. potčinio je Jatviage, koji su bili između Litvanije i Poljske. Predvodio je flotu 985. protiv Bugara u Kami, zauzimajući na pohodu brojne tvrđave i kolonije.

Hrišćana je bilo i tokom Olegove vlasti. Međutim, Vladimir je ostao pagan. Imao je 800 konkubina. Postavljao je paganske statue. Neki navode da je nastojao da reformiše slovenski paganizam, postavljajući Peruna (boga groma) kao glavnog.

Pokrštavanje Rusije[uredi]

Vladimir na ukrajinskom novcu za 1 grivnu.

Tokom 987, Vladimir se konsultovao sa svojim boljarima, pa je na sve strane poslao predstavnike da izuče različite religije. Nestorova hronika opisuje ta zapažanja. Za muslimanske Bugare sa Volge izaslanici su javili da ta religija nije prihvatljiva, jer zabranjuje alkohol i svinje.

Ruski izvori opisuju Vladimirov sastanak sa jevrejskim izaslanicima (moguće da su bili Hazari). Vladimir je smatrao da je jevrejski gubitak Jerusalima dokaz da ih je Bog napustio. Vladimir se okrenuo hrišćanima. U nemačkim crkvama nije video nikakve lepote, ali u Konstantinopolju je bio oduševljen ceremonijalom. Rekao je „Mi više nismo znali da li smo na nebu ili zemlji“.

Nakon zauzimanja Hersonesu na Krimu, zatražio je ruku sestre vizantijskog cara Vasilija II. Nikad pre toga grčka princeza se nije udavala za varvarskog princa. Vladimir se krstio u Hersonesu 988. godine. Vrativši se u Kijev uništio je sve paganske spomenike i osnovao je mnogo crkvi. Osnovao je manastir na Svetoj gori.[traži se izvor]

Svetac[uredi]

Vladimir razgovara sa grčkim filozofom o pravoslavnoj veri (ruski letopis).

Stvorio je savet boljara, a svojih 12 sinova je postavio na čelo provincija. Sa susedima je živeo u miru, izuzev Pečenega koji su upadima narušavali mir. Pravoslavna i Katolička crkva ga slave kao svetog.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Rjurik
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Igor Kijevski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Svjatoslav I Kijevski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Olga Kijevska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Vladimir I Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Maluša
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. ^ Diba Ю. Іstorično-geografіčniй kontekst lіtopisnogo povіdomlennя pro narodžennя knяzя Volodimira Svяtoslavoviča: Lokalіzacія Budяtinogo sela // Knяža doba. Іstorія і kulьtura. Lьvіv: Іnstitut ukraїnoznavstva іm. І. Krip'яkeviča NAN Ukraїni. — Vip. VI. — S. 37-70
  2. ^ Diba Ю. Batьkіvщina svяtogo Volodimira: Volinsьka zemlя u podіяh X stolіttя (Mіždisciplіnarnі narisi rannьoї іstorії Rusi-Ukraїni). — Lьvіv: Vidavnictvo «Kolіr PRO», 2014. — 484 s.: іl. — (Serія «Nevіdoma davnя Ukraїna». — 1)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Jaropolk I Kijevski
Kijevska Rusija
(980. — 1015.)

Naslednik:
Svjatopolk I Kijevski