Vladimir Žedrinski

Vladimir Žedrinski
Lični podaci
Puno ime	Vladimir Ivanovič Žedrinski
Datum rođenja	(1899-05-30)30. maj 1899.
Mesto rođenja	Moskva, Ruska Imperija
Datum smrti	30. april 1974.(1974-04-30) (74 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Vladimir Ivanovič Žedrinski (Moskva, 30. maj 1899 — Pariz, 30. april 1974) bio je srpski scenograf, kostimograf, karikaturista i crtač stripova ruskog porekla. Posle završene Akademije lepih umetnosti i Arhitektonskog odseka Politehničke škole u Kijevu, nastanio se u Somboru 1920, gde se izdržavao crtajući karikature. Na preporuku Jovana Bijelića od 1921. u Narodnom pozorištu u Beogradu zaposlio se kao slikar-dekorater, a zatim je radio kao kostimograf i scenograf Drame, Opere i Baleta.

Ugled istaknutog ilustratora, strip-majstora i karikaturiste stekao je u dnevnom listu „Politika”. Ilustrovao je stranicu ”Ženski svet”, podlistak ”Politika za decu”, za koji je osmislio dugovečno grafičko rešenje zaglavlja, a takođe i stupce revijalnih, božićnih i uskršnjih izdanja lista. Njegovi strip radovi „Ruslan i Ljudmila” (po poemi A. S. Puškina) i „Porodica Zabavčić” (scenario R. Tomić), koje je radio za „Politiku za decu” 1938. i 1939, postali su nezaobilazni u kasnijim istoriografskim razvrstavanjima i vrednovanjima domaćeg stripa. Karikature i stripove crtao je i za „Politikin Zabavnik” od 1939. do 1941.

Bavio se i ilustracijama knjiga poput onih u dečijoj knjizi „Veliki i mali“ prerano preminule srpske književnice Selene Dukić (1910-1935). Ovu knjigu je objavio Geca Kon u 7. kolu svoje čuvene edicije „Zlatna knjiga“ i to posthumno 1937. Osim karikature Selene Dukić nastalog 1933. godine , Žedrinski je autor brojnih karikatura ”Politikinih” novinara i urednika, kao i pozorišnih stvaralaca.

1941. je u dnevnom listu „Novo vreme” preuzeo rubriku „Za našu decu”, a angažovao se i kao ilustrator i karikaturist kolaboracionističke „Obnove”. Potom je prešao u Zagreb, na mesto glavnog scenografa Hrvatskog narodnog kazališta, a sarađivao je i s marionetskim nedeljnikom „Spremnost” Ustaškog pokreta Zagreb, koji je postao vodeće glasilo po uspostavljanju Nezavisne države Hrvatske. Posle Rezolucije Informbiroa 1948. pao je u nemilost jugoslovenskih vlasti, te je 1950. emigrirao u Kazablanku, a 1952. u Pariz.

Izvori

• Zdravko Zupan i Slavko Draginčić, Istorija jugoslovenskog stripa I, Forum Marketprint, Novi Sad, 1986. E-izdanje: Projekat Rastko
• Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
• Slobodan Ivkov, Vladimir Žedrinski (1899—1974)
• Slobodan Ivkov, 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1935—1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko
• Ana Stjelja, Sto deset godina od rođenja Selene Dukić [1]
• Slobodan Giša Bogunović, Ljudi Politike - Leksikon saradnika 1904-1941, Politika ad, Beograd, 2019.