Vladimir Šeks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladimir Šeks
Na 20. godišnjici formiranja Hrvatske vojske, 28. maj 2011.
Lični podaci
Datum rođenja(1943-01-01)1. januar 1943. (81 god.)
Mesto rođenjaOsijek, Jugoslavija
DržavljanstvoHrvatska
NarodnostHrvat
Profesijapravnik
Politička karijera
Politička
stranka		Hrvatska demokratska zajednica
Spisak predsednika Hrvatskog sabora
22. decembar 2003 — 11. januar 2008.
Predsednik vladeIvo Sanader
PrethodnikZlatko Tomčić
NaslednikLuka Bebić

Vladimir Šeks (Osijek, 1. januar 1943) je hrvatski političar i pravnik. Bio je predsednik Hrvatskog sabora u petom sazivu (2003—2008). Poslanik je u Saboru od 1990. godine i prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj (tada SR Hrvatska). Bio je potpredsednik Sabora u pet saziva u periodu od 1990. do 1999. i od 2008. do 2012. godine.

Preko dve decenije je u vrhu hrvatske politike, kao član jedne od najvećih stranaka ili u Hrvatskom saboru.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Osijeku. Nakon mature 1963. učlanio se u Savez komunista Jugoslavije i uredno odradio jednu smenu Omladinske radne akcije Novi Beograd. Diplomirao je na pravo Univerzitetu u Zagrebu 1966. godine. Pripravnički staž obavljao je u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vinkovcima od 1967. do 1969. godine, posle čega je godinu dana radio kao zamenik Opštinskog javnog tužioca u Vinkovcima. Jednu je godinu radio kao sudija Opštinskog suda u Osijeku (1970—1971), a zatim kao zamenik Okružnog javnog tužioca u Osijeku kada je kao politički nepoćudan otpušten iz službe. Nakon Karađrođeva i PTT afere isključen je iz Saveza komunista i dobija otkaz na sudu.[1][2]

Od 1972. do 1981. godine radio je kao advokat. Zbog jedne izjave u kafani uhapšen je 1981. godine i osuđen na 13 meseci zatvora. Tokom 1985. izdržao kaznu u trajanju od 7 meseci u zatvoru Stara Gradiška. Posle 1987. godine radio je u međunarodnim nevladinim organizacijama za ljudska prava, učestvuje u osnivanju jugoslovenske filijale Amnesti internašonala i specijalizuje se za političke procese.[1]

Politički angažman[uredi | uredi izvor]

Jedan je od od osnivača osječkog HDZ-a. Godine 1989. i 1990. godine izabran je za potpredsednika HDZ-a. Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine izabran je po prvi put za poslanika u Sabor Republike Hrvatske. U prvom mandatu bio je potpredsednik Sabora, predsednik Odbora za ustavna pitanja i predsednik Zakonopravne komisije Sabora.[2] Jedan je od kratora novog hrvatskog Ustava (tzv. Božićni ustav). Ostao je zapamćen što je 8. oktobra 1991. godine javno za govornicom Sabora pročitao Odluku o raskidu državnopravnih sveza s ostalim republikama i pokrajinama SFRJ.[1]

Od aprila do avgusta 1992. godine bio je Javni tužilac Republike Hrvatske. Obavljajući tu dužnost ostaje upamćen po optužnicama protiv novinara Denisa Kuljiša, Tanje Torbarine, Jelene Lovrić te novinara lista Feral Tribune - Viktora Ivančića, Predraga Lucića i Borisa Dežulovića. Položaj državnog tužioca koristi i kako bi intervenisao da se iz zatvora oslobode osobe osumnjičene za ubistvo zagrebačke porodice Zec te zločine počinjene u Gospiću i Pakračkoj Poljani.[1]

Na izborima 1992. godine izabran je po drugi put za poslanika u Sabor.[2] Dolaskom Hrvoja Šarinića na mesto hrvatskog premijera izabran je za potpredsednika Vlade zaduženog za unutrašnju politiku od 12. avgusta 1992. godine.[3] Posle odlaska Šarinića sa mesta premijera ostao je u na istoj funkciji u hrvatskoj Vladi Nikice Valentića do septembra 1994. godine.[4] Godine 1995. izabran je u Predsedništvo HDZ-a. Na izborima 1995. godine izabran je po treći put za poslanika u Sabor. Za vreme mandata bio je potpredsednik Sabora i predsednik Odbora za Ustav, Poslovnik i politički sistem kao i predsednik saborskog Kluba poslanika HDZ-a. Godine 1998. godine i za potpredsednik HDZ-a kao i za člana Saveta odbrane i nacionalne bezbednosti i Saveta za strateške odluke Predsednika Republike Hrvatske Franje Tuđmana.[2]

Na izborima 2000. godine izabran je po četvrti put za poslanika u Sabor. U ovom sazivu bio je član Odbora za Ustav, Poslovnik i politički sistem, Odbora za zakonodavstvo, Mandatno-imunitetne komisije kao i predsednik saborskog Kluba poslanika HDZ-a.[5] Posle smrti predsednika stranke i hrvatskog predsednika Franje Tuđmana bio je vršilac dužnosti predsednika HDZ-a od januara do aprila 2000. godine, do izbora novog predsednika HDZ-a Ive Sanadera. Na izborima 2003. godine izabran je po peti put za poslanika u Sabor. Na konstitutivnoj sednici Sabora 22. decembra 2003. godine izabran je za predsednika Sabora.[6][7] Na izborima 2007. godine izabran je po šesti put za poslanika u Sabor. U šestom sazivu Sabora bio je potpredsednik Sabora, predsednik Odbora za Ustav, Poslovnik i politički sistem i potpredsednik Nacionalnog odbora.[8][9]

Na izborima 2011. godine izabran je po sedmi put za poslanika u Sabor. Za potpredsednika Sabora u ovom mandatu izabran je u decembru 2011. godine da bi šest meseci kasnije 15. juna 2012. godine na zahtev svoje stranke bio razrešen te dužnost.[10] U aktuelnom sazivu Sabora je predsednik Nacionalnog saveta za praćenje sprovođenja Strategije suzbijanja korupcije, potpredsednik Odbora za Ustav, Poslovnik i politički sistem i član Odbora za pravosuđe.[11]

Privatno[uredi | uredi izvor]

Oženjen je dr Anicom Resler-Šeks. Ćerka Zrinka je pravnica.[2] Sin Domagoj je, u 25-oj godini, u februaru 2005. godine pronađen mrtav u indijskoj pokrajini Goa.[12]

Odlikovan je Velikim redom kralja Dmitra Zvonimira, Redom Ante Starčevića, Redom Stjepana Radića, Redom hrvatskog pletera, Spomenicom Domovinskog rata, Spomenicom Domovinske zahvalnosti i Medaljom „Vukovar“.[2] Velikim redom Kralja Petra Krešimira IV s lentom i Danicom, najvišim odlikovanjem koji može dobiti predsednik parlamenta, odlikovao ga je predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić, 29. decembra 2008. godine.[13]

Objavio je knjige: „Delikt mišljenja“, „Ogledi o slobodi savjesti“, „Opasna vremena“, „Zatvorska sjećanja“ i dvadesetak stručnih i naučnih radova iz područja pravne nauke i politologije.

Pravni sporovi[uredi | uredi izvor]

Tužilaštvo Republike Srbije ga je 2011. godine na osnovu optužnice Vojnog tužilaštva Jugoslovenske narodne armije iz 1992. optužilo za ratne zločine i genocid nad Srbima.[14]

Na suđenju Branimiru Glavašu bio je svedok odbrane.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Vladimir Šeks[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  2. ^ a b v g d đ „Hrvatski sabor[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  3. ^ „Republika Hrvatska[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ „Republika Hrvatska[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  5. ^ „Hrvatski sabor - Vladimir Šeks[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  6. ^ „Hrvatski sabor - Vladimir Šeks[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  7. ^ „Hrvatski sabor - Predsjednik Sabora[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  8. ^ „Hrvatski sabor[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  9. ^ „Hrvatski sabor - Vladimir Šeks[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 03. 2011. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  10. ^ „Hrvatski sabor - Potpredsjednici Sabora[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  11. ^ „Hrvatski sabor - Vladimir Šeks[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 19. 08. 2014. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  12. ^ „Uporna potraga za ubojicom Domagoja Šeksa - Jutarnji.hr[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 04. 04. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  13. ^ Mesić Šeksu uručio Velered Petra Krešimira[mrtva veza]
  14. ^ „Srbija optužila Šeksa i 44 Hrvata za genocid”. Radio-televizija Republike Srpske. 21. 9. 2011. Pristupljeno 22. 9. 2011. 
  15. ^ Šeks na suđenju Glavašu: Ne znam ništa o zločinima u Osijeku > Slobodna Dalmacija > Hrvatska

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vladimir Šeks na Vikimedijinoj ostavi.


???
 Predsednik Poslaničkog kluba HDZ-a u Hrvatskom saboru
2000 — 2003.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Шекс&oldid=26843352”