Vlado Černozemski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vlado Černozemski
Cernozemski ustaska uniforma.jpg
Vlado Černozemski u ustaškoj uniformi 1934. godine.
Datum rođenja (1897-10-19)19. oktobar 1897.
Mesto rođenja Velingrad
 Kneževina Bugarska
Datum smrti 9. oktobar 1934.(1934-10-09) (36 god.)
Mesto smrti Marselj
 Francuska

Vlado Georgijev Černozemski (19. oktobar 1897, selo Kamenica kod Velingrada, Bugarska - 9. oktobar 1934, Marselj, Francuska), rođen kao Veličko Dimitrov Kerin, bio je bugarski[1][2][3][4][5][6][7][8][9] i makedonski[10] terorista, pripadnik VMRO-a. Černozemski je 9. oktobra 1934. ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua.

Biografija[uredi]

Černozemski je rođen u selu Kamenica (danas deo grada Velingrada). U VMRO je stupio 1922. Nakon ubistva Dima Hadžidimova, bugarskog narodnog poslanika iz redova Bugarske komunističke partije 1924, osuđen je na smrt 1928, ali je amnestiran 1932. Takođe je ubio člana VMRO-a 1930.

Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Anta Pavelića, Černozemski vrši obuku ustaša za atentat na kralja Aleksandra u logoru Janka Pusta i Nađ Kanjiža. Nakon obuke izbrana su još trojica atentatora: Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil, koji su sa lažnim pasošima ušli u Francusku. Dana 9. oktobra 1934. u Marselju[11] Černozemski je ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i smrtno ranio ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši ni jednu reč. Kod njega je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petar Keleman, dva pištolja, mauzer C96 kalibra 7,62 mm i valter, dve bombe, busola i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Černozemski je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, ВМРО.

Nakon Marseljskog atentata, mnogi Makedonci, Albanci i Hrvati su smatrali Černozemskog za heroja koji je ustao protiv tiranije.[12] Tajno je sahranjen na nepoznatom mestu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. * Istoricheski pregled, Books 1-6, Bŭlgarsko istorichesko druzhestvo, Institut za istoria (Bŭlgarska akademia na naukite), (1987). str. 49.
  2. Banac (1988). str. 326.
  3. Groueff (1987)
  4. Kosta, Todorov (March 2007). Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman. Read Books. str. 261. ISBN 978-1-4067-5375-2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. Maza, Sarah (2011). Violette Nozière: A Story of Murder in 1930s Paris. University of California Press. str. 230. ISBN 978-0-520-94873-0. 
  6. Kurapovna, Marcia (2009). Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia. Wiley. str. 107. ISBN 978-0-470-61566-9. 
  7. Udovički, Jasminka; Ridgeway, James (1995). Yugoslavia's ethnic nightmare: the inside story of Europe's unfolding ordeal. Lawrence Hill Books. ISBN 978-1-55652-215-4. 
  8. Kostov, Chris (2010). Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996. Peter Lang. str. 139. ISBN 978-3-0343-0196-1. 
  9. Ridgeway, James (2000). Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia. Duke University Press. str. 35. ISBN 0-8223-2590-X. 
  10. CROATIA 1941—1946.
  11. Rothschild (1959). str. 277–278.
  12. Dennis Barton, Croatia 1941—1946.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  1. Četvrta sednica (6. februar, posle podne) (srpski)
  2. Treći dan suđenja (srpski)
  3. Četvrti dan suđenja (srpski)
  4. Poslednji dan suđenja (srpski)
  5. Sudbine atentatora i saučesnika atentata u Marselju (srpski)