Vlado Černozemski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Veličko Dimitrov Kerin
Cernozemski ustaska uniforma.jpg
U ustaškoj uniformi 1934. godine.
Datum rođenja (1897-10-19)19. oktobar 1897.
Mesto rođenja selo Kamenica kod Velingrada
 Kneževina Bugarska
Datum smrti 9. oktobar 1934.(1934-10-09) (36 god.)
Mesto smrti Marselj
 Francuska

Veličko Dimitrov Kerin (pseudonim Vlado Georgijev Černozemski; selo Kamenica, 19. oktobar 1897 - Marselj, 9. oktobar 1934), je bio bugarski[1][2][3][4][5][6][7][8][9] terorista, pripadnik VMRO-a, koji je 9. oktobra 1934. u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Prilikom atentata Veličko Kerin je i sam usmrćen.

Kod atentatora je pronađen pasoš na ime Petr Kelemen izdat od generalnog konzulata Republike Čehoslovačke u Zagrebu. Ubica je imao više lažnih imena: Vlado šofer, Rudolf Suk, Vladimir Dimitrov, Stjepan Dimitrov, Georgi Stojanov, Vlado Georgijev Černozemski, Veličko Stojanov, Veličko Georgijev.

Na listi zlodela imao je i ubistva dvojice bugarskih narodnih poslanika.[10]

Biografija[uredi]

Kerin je rođen u selu Kamenica (danas deo grada Velingrada). U VMRO je stupio 1922. Nakon ubistva Dima Hadžidimova, bugarskog narodnog poslanika iz redova Bugarske komunističke partije 1924, osuđen je na smrt 1928, ali je amnestiran 1932. Takođe je ubio člana VMRO-a 1930.

Kao Kelemen (Slika sa njegovog falsifikovanog pasoša

Krajem avgusta 1934. godine, na poziv Anta Pavelića, Černozemski vrši obuku ustaša za atentat na kralja Aleksandra u logoru Janka Pusta i Nađ Kanjiža. Nakon obuke izbrana su još trojica atentatora: Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil, koji su sa lažnim pasošima ušli u Francusku. Dana 9. oktobra 1934. u Marselju[11]

Marseljski atentat[uredi]

Trenutak kada atentator (pod pseudonimom Petr Kelemen) skače na kola i ubija kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. u 16 sati i 20 minuta

Veličko Kerin je ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i smrtno ranio ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. U gužvi koja je usledila, Kerina je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, ne izgovorivši ni jednu reč. Kod njega je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petar Keleman, dva pištolja, mauzer C96 kalibra 7,62 mm i valter, dve bombe, busola i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Kerin je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, ВМРО.

Tetoviran znak VMRO na ruci Černozemskog

Tajno je sahranjen na nepoznatom mestu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. * Istoricheski pregled, Books 1-6, Bŭlgarsko istorichesko druzhestvo, Institut za istoria (Bŭlgarska akademia na naukite), (1987). str. 49.
  2. Banac (1988). str. 326.
  3. Groueff (1987)
  4. Kosta, Todorov (mart 2007). Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman. Read Books. str. 261. ISBN 978-1-4067-5375-2. 
  5. Maza, Sarah (2011). Violette Nozière: A Story of Murder in 1930s Paris. University of California Press. str. 230. ISBN 978-0-520-94873-0. 
  6. Kurapovna, Marcia (2009). Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia. Wiley. str. 107. ISBN 978-0-470-61566-9. 
  7. Udovički, Jasminka; Ridgeway, James (1995). Yugoslavia's ethnic nightmare: the inside story of Europe's unfolding ordeal. Lawrence Hill Books. ISBN 978-1-55652-215-4. 
  8. Kostov, Chris (2010). Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996. Peter Lang. str. 139. ISBN 978-3-0343-0196-1. 
  9. Ridgeway, James (2000). Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia. Duke University Press. str. 35. ISBN 0-8223-2590-X. 
  10. Aleksandar prvi - kralj Jugoslavije : 1918-1934 / autor izložbe i kataloga Mitar Todorović. - Beograd : Arhiv Srbije i Crne Gore, 2006
  11. Rothschild (1959). str. 277–278.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  1. Četvrta sednica (6. februar, posle podne) (srpski)
  2. Treći dan suđenja (srpski)
  3. Četvrti dan suđenja (srpski)
  4. Poslednji dan suđenja (srpski)
  5. Sudbine atentatora i saučesnika atentata u Marselju (srpski)