Vlasta Velisavljević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vlasta Velisavljević
Vlasta Velisavljević u predstavi
Gospođa ministarka pozorišta Boško Buha.
Lični podaci
Puno imeVlastimir Velisavljević
NadimakVlasta
Datum rođenja(1926-07-28)28. jul 1926.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina SHS
Datum smrti24. mart 2021.(2021-03-24) (94 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Državljanstvo Srbija
Religijapravoslavni hrišćanin
ObrazovanjePozorišna akademija u Beogradu
Zanimanjeglumac
Porodica
Deca1
Rad
Aktivni period1938—2021.
Bitna ulogaBolji život — mr Vlastimir Đorđević
Tesna koža 2 — advokat Mićko
Taksi bluz — penzioner
Veza do IMDb-a
Vlasta Velisavljević (levo na stolici) u predstavi Hamlet, 2016. godine
Grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Vlastimir „Vlasta” Velisavljević (Beograd, 28. jul 1926 — Beograd, 24. mart 2021) bio je i srpski i jugoslovenski pozorišni, televizijski i filmski glumac. U višedecenijskoj karijeri igrao u 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Vlastimir Velisavljević je rođen 28. jula 1926, u Beogradu. Njegov otac Milan Velisavljev je bio ložač, poreklom iz Novog Bečeja, koji je prezimenu dodao „ić” pošto se doselio u Srbiju. Majka Angelina „Gina” bila je domaćica i umrla je vrlo mlada, tako da je otac igrao važnu ulogu u Vlastinom odrastanju.[1] Porodica je stanovala u Hartvigovoj (danas: Beogradskoj) ulici kada se Vlasta rodio, a kasnije su se preselili na Dorćol.

Pohađao je osnovnu školu „Kralja Aleksandra” koja se nalazila u Dečanskoj ulici. U zgradi ove škole je danas smeštena muzička škola „Mokranjac”.

Kako je njegov otac 1935. godine radio kao hauzmajstor (nastojnik kuće) ruske grofice Sofije Sergejevne Miškine u Kolarčevoj br. 3, imao je priliku da upozna čuvenog ruskog operskog pevača Fjodora Ivanoviča Šaljapina, koji mu je poklonio dve karte za operu Musorgskog „Boris Godunov”, u kojoj je nastupao.[2] Za odlazak na ovaj događaj, Vlasti je jedna komšinica sašila posebno odelo, te je čitava atmosfera na njega ostavila utisak. Kao dečak je gledao i trku oko Kalemegdana za Veliku nagradu Beograda 1939. godine.

Glumom je počeo da se bavi 1938. u Narodnom pozorištu na sceni Manježa,[3] gde je tada bilo Roda pozorište koje je vodila Margita „Gita” Predić, kćerka komediografa Branislava Nušića.[3]

Vlasta je 1943. bio uhapšen i odveden je u nacistički logor Dortmund Herde, u kome je bio primoran da obavlja fizičke poslove.[3] Iz logora je uspeo da pobegne, uz pomoć jednog od majstora u fabrici, koji mu je dao nemačku propusnicu, zahvaljujući kojoj je uspeo da stigne nazad u Beograd.[3] Pre Drugog svetskog rata je prodavao Politiku i tako zarađivao prvi novac.[4]

Nakon rata, Vlasta je sa nekoliko drugova pokušao da pobegne u Sjedinjene Američke Države, ali je bio uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji.[3] Iako njegovo ime nije u spisku zatočenika logora Goli otok,[5] tvrdio je da je proveo i tri godine u zatvoru na Golom otoku, na koji je navodno odveden 1950. nakon što su kod njega pronašli ruske knjige, koje su tada bile zabranjene.[6] Prema njegovim rečima, on nije želeo da izda kuma, koji je bio pukovnik Jugoslovenske armije, kojeg su optuživali da je staljinista.[3][6]

Prilikom hapšenja, on je bio student treće godine Pozorišne akademije u Beogradu, na kojoj je kasnije i diplomirao, u klasi Mate Miloševića.[6] Studirao je na klasi zajedno sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Predragom Lakovićem, Mihailom Viktorovićem. Sarađivao je sa brojnim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi baba Nate u filmu Mala noćna muzika, a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu Buba u uhu. Ipak, najširu popularnost stekao je ulogom magistra Đorđevića u seriji Bolji život. Vlasta je doživotni počasni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.[7]

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je na Sretenje — Dan državnosti Srbije 15. februara 2017. godine, Vlastu Velisavljevića odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge.[8]

Poslednju televizijsku ulogu ostvario je u seriji Nečista krv.[9]

Smrt i sahrana[uredi | uredi izvor]

Mada se prethodno vakcinisao, oboleo je od Kovid 19 i primljen u bolnicu 18. marta 2021. godine.[10] Preminuo je 24. marta 2021. godine.[11] Sahranjen je na Svetski dan pozorišta 27. marta 2021. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služio prezviter Oliver Subotić, a kratak posmrtni govor je održao Irfan Mensur.[12]

U nekrologu objavljenom u Nedeljniku (1. april 2021), Branko Rosić je rekao da je Vlasta Velisavljević: „čudnovata naša verzija Čaka Norisa... (...) ...neka neuništivost.”[13]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Tri puta se ženio[3] i ima ćerku Dubravku, iz prvog braka.[6]

Bio je vatreni navijač Crvene zvezde.[14]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Ukupno
Dugometražni film 1 7 2 6 7 16 6 0 47
TV film 0 15 22 9 12 3 0 0 61
TV serija 0 8 15 3 5 13 12 3 59
TV mini serija 0 0 1 2 1 2 2 0 8
TV kratki film 0 0 3 0 0 0 0 0 3
Kratki film 0 0 0 0 1 0 2 0 3
Ukupno 1 30 43 20 25 33 22 3 181
God. Naziv Uloga
1950-e ▲
1959. Noći i jutra Gitarista (kao V. Velisavljević)
1960-e ▲
1962. Tri priče o Džefu Pitersu
1962. Junaci dana
1962. Medaljon sa tri srca
1963. Cipelice od krokodilske kože
1963–1964. Na slovo, na slovo (TV serija)
1964–1966. Kod sudije za prekršaje
1964. Mali koncert za suze i gitaru
1964. Put oko sveta Ben-Said
1966. Orlovi rano lete Lazarov otac
1967. Ljubav do groba, poslednja
1967. Ljubav preko noći Gazda
1967. Jutro
1967. Smoki
1967. Krug dvojkom
1967. Visočka hronika Kozarev Valentin
1967. Dežurna ulica Pomoćnik direktora
1968. Bekstvo Ađutant Hludova
1968. Sajam na svoj način
1968. Tim koji gubi (TV)
1968. Bekstva
1968. Gorski car
1968. Maksim našeg doba
1969. Tanja
1969. Neprijatelj naroda
1969. Put gospodina Perisona
1969. Pokojnik (TV) Milan Novaković
1969. Kod zelenog papagaja
1969. Zakopajte mrtve
1970-e ▲
1970. Dan koji treba da ostane u lepoj uspomeni
1970. Zid i ruža
1970. Krunisanje
1970. Rođaci
1971. Muzički automat
1971. Na slovo, na slovo
1971. Čedomir Ilić Kraljev oficir 2
1971. Nirnberški epilog Maršal Fridrih Paulus
1971. Čep koji ne propušta vodu Šofer
1970–1971. Levaci Konobar
1971. S vanglom u svet
1971. Diplomci Lekar
1972. Roman sa kontrabasom
1972. Jedan ujak Hojan
1972. Samoubica (TV) Nikifor Arsenjevič Pugačov
1972. Čovek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu
1972. Zločin i kazna Žandarm
1972. Zasluge
1972. Buba u uhu Ogisten Ferajon
1972. Devojka sa Kosmaja
1972. Majstori Mušterija kod Žakline
1973. Ličnost kojoj se divim
1973. Samrtno proleće
1973. Oni lepi rođendani
1973. Piknik na frontu Bolničar 1
1973. Kamiondžije Rista
1973. Opasni susreti
1974. Ping bez ponga
1974. Pozorište u kući 2 Predsednik kućnog saveta
1974. Dimitrije Tucović (TV serija)
1975. Povratak lopova Milutin
1975. Dole sa oružjem Narednik streljačkog voda
1975. Golgota
1975. Soba sa pet zidova
1975. Kraj nedelje Sima, šef smene
1975. Pozorište u kući 3 Bane
1975. Đavolje merdevine
1975. Dragi, budi mi nepoznat
1976. Grlom u jagode
1977. Roman sa kontrabasom
1977. Vasa Železnova
1977. Usijane glave bombondžija Iva
1977. Crni dani
1977. Više od igre Vitomir Ilić
1978. Siroče
1979. Pripovedanja Radoja Domanovića Stevan Sremac
1979. Osvajanje slobode Vaspitač
1980-e ▲
1981. Na rubu pameti (TV)
1981. Svetozar Marković
1982. Španac (serija) Sredoje Knežević, predsednik opštine Bela Crkva
1982. Idemo dalje Komesar
1982. Tri sestre
1983. Sumrak
1983. Dani AVNOJ-a (TV mini serija)
1984. Nema problema Milojko Pajković
1986. Crna Marija Diskografski urednik
1987. Pogrešna procena Petar Bajalović
1987. Mesto susreta Beograd Trgovac Majer Rudolf
1987. Tesna koža 2 Mićko
1987–1988. Vuk Karadžić
1987–1988. Bolji život mr Vlastimir Đorđević
1988. Novogodišnja priča (TV)
1988. Braća po materi
1989. Boj na Kosovu Seljak sa senom
1989. Gospođa ministarka Sava Mišić
1989. Osmi dan u nedelji
1989. Bolji život mr Vlastimir Đorđević
1990-e ▲
1990. Valjevska bolnica Milovan
1990–1991. Bolji život 2 mr Vlastimir Đorđević
1991. Tesna koža 4 Trpković
1992–1993. Volim i ja nerandže... no trpim (serija) Savetnik
1993. Bolje od bekstva Vatrogasac
1993. Omnibus '93
1993. Napadač Gazda
1994. Dnevnik uvreda 1993. Karlo
1994. Biće bolje Milanče
1994. Želja zvana tramvaj Beograđanin
1994. Milena iz Praga Ruski oficir
1995. Simpatija i antipatija Atanasije
1995. Sve će to narod pozlatiti Policijski službenik
1995. Terasa na krovu Rudi
1995. Otvorena vrata Tomislav Pavlović
1996. Ivan (TV) Sima
1997. Kir Janja Sluga Petar
1997. Garderober Gloster
1997. Gore dole Lale „Koperfild“
1998. Sudbina jednog razuma
1998. Kupi mi Eliota Zlatar
1999. Kod male sirene
1999. Nož
2000-e ▲
2001. Metla bez drške 5 Deda
2002. Poseta mlade dame Deda
2002. Lavirint Milutin
2002. Lavirint (TV serija) Milutin
2002. Mala noćna muzika Baba Nata
2002. Kordon Prolaznik sa kučetom
2003. Život je marš Car Franc Jozef
2003. Laki i Maki
2003. Dobre namere
2003. Naša mala redakcija Deba
2003. Kazneni prostor 2 Predsednikov otac
2004. Šarene kaže
2004. Smešne i druge priče
2004. Pljačka Trećeg rajha Recepcioner
2004. Pad u raj Čovek iz pratnje
2004. San zimske noći Pecaroš
2004. Crni Gruja 2 Starac Fočo od 100 ljeta
2004. Lift Penzioner
2005. Ivkova slava Vladika
2006. Optimisti Kućepazitelj
2006–2007. Agencija za SIS Deda Avram
2007. Promeni me Radovan
2007. S. O. S. - Spasite naše duše Kuvar
2007. Četvrti čovek
2006–2007. Seljaci (serija) Deda Mile
2007. Naša mala klinika (serija) Doktor Altarac
2008. Absurdistan Veteran
2008–2015. Ulica lipa (serija) Đorđe
2009. Tamo i ovde Dragi
2009. Đavolja varoš Ginekolog u penziji
2009. Medeni mesec Doktor
2009. Ono kao ljubav (serija) Vlasta
2010-e ▲
2010. Zlatna liga (kratki film) Deda
2010. Sva ta ravnica (serija) Čiča Galup
2011. Mešano meso (serija) Smrt
2011. Beli lavovi Deda iz zgrade
2011. Kako su me ukrali Nemci Berberin
2012–2014. Vojna akademija (serija) Risov deda
2012. Kad svane dan domar
2012. Montevideo, Bog te video! (TV serija) Toma Cvijović
2013. Na putu za Montevideo Toma Cvijović
2013–2015. Zvezdara (TV serija) Brkić
2013. Mamaroš (film) Penzioner/Tajni agent
2013. Država
2013. Vojna akademija 2 Risov deda
2013–2014. Otvorena vrata Tomislav Pavlović/baba Tomanija
2014. Mala istorija Srbije Jovan Đorđević
2014. Urgentni centar gospodin Andrić
2014. Evropa, bre! deda
2014. Usud
2015. Glavom kroz zid penzioner
2015. Lud, zbunjen, normalan Slavoljub
2016. Sumnjiva lica Tasa
2016. Nemoj da zvocaš doktor Lune
2017. Santa Maria della Salute deda Bajić
2017. Žaba starac
2018. Mamini sinovi doktor Pocković
2019. Taksi bluz penzioner
2019. Sinđelići Otac Nebojša
2019. Nije sve kao što izgleda Mungosov deda
2019. Psi laju, vetar nosi advokat Mavrić
2019. Srećan put, komšija Ujak Dragoljub
2019. Junaci našeg doba
2019–2020. Švindleri Nićifor
2020-e ▲
2020. Kamiondžije d. o. o. Vlaki član grupe “Zauvek mladi”
2020. Klan električar
2021. Aleksandar od Jugoslavije vladika
2021. Nečista krv Tanasije
2022. Da li ste videli ovu ženu? Tata
2023. Pored tebe

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „In memoriam: Vlastimir Vlasta Velisavljević (1929-2021)”. NIN. 3666: 67. 1. april 2021. 
  2. ^ Koprivica, Božo (1. april 2021). „Sećanje: Vlasta Velisavljević (1926-2021)”. Vreme. 1578: 28. 
  3. ^ a b v g d đ e „NEVSVEK INTERVJU Vlasta Velisavljević: Nisam avanturista. Ja sam razbojnik!”. Nevsvek Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 04. 02. 2017. g. Pristupljeno 03. 02. 2017. 
  4. ^ „Politiku” sam i prodavao („Politika”, 25. januar 2019)
  5. ^ „Spisak zatočenika”. 
  6. ^ a b v g Trošelj, Slavko. „Smestili su me u zatvor, ne zbog politike – već zbog moje etike”. Politika Onlajn (na jeziku: srpski). Pristupljeno 03. 02. 2017. 
  7. ^ „Vlasta Velisavljević (Narodno pozorište Sombor)”. Arhivirano iz originala 02. 02. 2012. g. Pristupljeno 04. 02. 2013. 
  8. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. Predsednik Republike Srbije. 
  9. ^ Radojević, Saša (13. 12. 2021). „Tanasije magazadžija iz „Nečiste krvi“, poslednja uloga Vlaste Velisavljevića”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  10. ^ „Vlasta Velisavljević u bolnici zbog koronavirusa”. RTS. 18. mart 2021. 
  11. ^ „Preminuo Vlasta Velisavljević”. Večernje novosti. 
  12. ^ „Vlasta Velisavljević sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu”. N1. 27. mart 2021. 
  13. ^ Rosić, Branko (1. april 2021). „In memoriam Vlastimir Velisavljević (1926-2021) - Vlastian menjaža”. Nedeljnik. 481: 7. 
  14. ^ „IN MEMORIAM: Vlasta Velisavljević”. FK Crvena zvezda. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Власта_Велисављевић&oldid=27532728”