Voazen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Voazen
Avion Voazen Type III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1914.
Dužina9,50
Razmah krila14,75
Visina2,95
Površina krila42,00
Prazan800
Normalna poletna1.250
Klipno-elisni motor1 h Canton-Unne/Salmson M9
Snaga1 x 88/88 kW
Maks. brzina na Hopt98 km/h
Maks. brzina na H=0120 km/h
Taktički radijus kretanja200 km
Dolet400 km
Plafon leta3.500 m
Brzina penjanja87 m/min

Voazen je francuski borbeni jednomotorni, dvokrilni, dvosedi, višenamenski avion korišćen u Prvom svetskom ratu od 1914 do 1916. godine[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

avion Voazen pogled sa strane
Avion Voazen sa hladnjacima na upornicama
avion Voazen muzejska postava
avion Voazen IV kanon sa pilotom A.Derokom na Solunskom frontu 1916. god.

Avione familije Boazen je projektovao Gabrijel Voazen (1880—1973) u toku 1912-1918., a proizvodila ih je firma braće Gabrijela i Šarla Voazen (1882—1912). Avioni su bili označeni nazivom firme Voazen i rednim brojem od 1 do 10 (Voazen 1 do Voazen 10). Oni su se međusobno razlikovali po motorima kojima su bili opremljeni a time i po dimenzijama, koje su se povećavale kako je rasla snaga motora.

Opis[uredi | uredi izvor]

Voazen je bio višenamenski jednomotorni dvokrilac drvene konstrukcije.

Trup aviona čine dve rešetkaste konstrukcije koje se u repu spajaju u vertikalni stabilizator i čine trougao. Kabina, pravougaonog poprečnog preseka, u obliku gondole smešene između krila je bila dovoljno prostrana, da ima prostora za smeštaj dve osobe: pilot je sedeo na prvom mestu a strelac na drugom.

Pogonska grupa: Motor je postavljen na zadnjem delu kabine i bio opremljen sa potisnom drvenom elisom nepromenljivog koraka. U o avione su ugrađivani motori: Le Rhone 7S/Gnome 60kW, Salmson M9 88kW, Salmson P9 114kW, Peugeot 8Aa 164kW, Hispano-Suiza 120kW ili 224kW i Renault 12Fe 210kW. Pošto su među ovim tipovima motora bili vazduhom i tečnošću hlađeni motori postojala je i konstruktivna razlika između aviona. Avioni sa tećnošću hlađenim motorima, na upornicama krila su imali prikačene hladnjake, koji su hladili strujanjem hladnog vazduha kroz njih, pri letu aviona.

Krila su bila pravougaonog oblika, relativno tankog profila, drvene konstrukcije presvučena platnom. Ona nisu bila jednaka (donja krila su bila nešto kraća od gornjih), gornja i donja krila su međusobno bila povezana upornicama i zatežućim klavirskim žicama. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila i na gornjim i donjim krilima spojena krutom vezom. Vertikalni i horinzontalni repni stabilizatori kao i kormilo pravca i kormila visine su konstruktivno izvedena kao i krila: drvena noseća konstrukcija presvučena platnom.

Stajni trap je bio fiksan sa četiri točka. Amortizacija pri sletanju aviona je vršena pomoću torzionih opruga ugrađenih u stubove stajnog trapa.

Naoružanje: U zavisnosti od namene avioni su bili naoružavani mitraljezima ili topovima kalibra 37 ili 47 mm.


Varijante aviona[uredi | uredi izvor]

  • Voazen 1 - originalna verzija sa Le Rhone 7S/Gnome rotacionim motorom snage 60kW
  • Voazen 2 - eksperimentalna verzija isti kao Voazen 1 sa različitim motorima
  • Voazen 3 - avion sa pod tipovima LA i LSA, Canton-Unne/Salmson M9 motorom snage 88kW
  • Voazen 4 - isti kao i Voazen 3 stim što je umesto mitraljeza bio naoružan topom od 37/47 mm
  • Voazen 5 - isti kao i Voazen 3, sa Salmson P9 motorom snage 114kW, naoružanje top/mitraljez
  • Voazen 6 - verzija sa motorom Peugeot 8Aa snage 164kW
  • Voazen 7 - prelazni model od Voazen 6 ka Voazen 8
  • Voazen 8 - verzija sa motorom Hispano-Suiza snage 224kW
  • Voazen 9 - izviđač, kao Voazen 8, sa motorom snage 120kW, (1 primerak)
  • Voazen 10 - verzija sa motorom Renault 12Fe snage 210kW

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avioni familije Voazen su se koristili kao izviđači, klasični bombarderi, noćni bombarderi, jurišni bombarderi, školski avioni za obuku pilota, avioni za vezu i transport i lovci. Avionu Voazen 3 je pripisana prva vazdušna pobeda na svetu tj. obaranje protivničkog aviona. Desilo se to 5. oktobra 1914. godine na zapadnom frontu kada je jedan francuski Voazen 3 oborio nemački avion Aviatik.

Korišćenje na Solunskom frontu[uredi | uredi izvor]

Na Solunskom frontu avion Voazen je korišćen kako u sastavu vazduhoplovstva francuske Istočne vojske tako i u sastavu Srpske avijatike eskadrila V 84. Od svih tipova ovih aviona ovde su korišćeni tipovi III, IV i V. Tip IV je bio naoružan topom kalibra 37 i 47 milimetara i popularno je nazvan "voazen kanon". Prilikom opaljenja ovog topa koji je imao veliki trzaj dolazilo je do nestabilnosti aviona koji je mogao da izazove kovit. Zbog toga su za posadu birani iskusni piloti i strelci veće mase. Avioni Voazen su do jeseni 1916. godine zamenjeni modernijim avionima Farman F.40[2].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2014. g. Pristupljeno 17. 08. 2013. 
  2. ^ Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P.; Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Janić Čedomir, . Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Dragan A. Lazić; Razvoj Jugoslovensnjkog vazduhoplovstva od 1918. do 1939. godine, Beograd, Vojno Delo, leto/2012,
  • O. Petrović, N. Đokić, Avioni i baloni kraljevine Srbije, Srpska Avijatika 1912-1918., MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.
  • Šavrov, V. B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g., Moskva , Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
  • Marck, Bernard; Histoire de L Aviation,. Paris: Flammarion. 1997. pp. 599. ISBN 978-2-08-010038-2. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Voazen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воазен&oldid=26843734”