Vozdviženje časnog Krsta
| Vozdviženje časnog Krsta | |
|---|---|
 Ikona Vozdviženje časnog krsta iz XV veka | |
| Uobičajen naziv | (jesenji) Krstovdan |
| Obeležava | Hrišćani |
| Datum | 13. septembar (27. septembar po gregorijanskom kalendaru) |
| Praznovanje | Strog post, tzv. suhojedenje |
| Učestalost | godišnje |
Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i kao (jesenji) Krstovdan, je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 14. septembra po starom kalendaru (27. septembar po gregorijanskom), kao dan strogog posta tzv. suhojedenje (jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade), osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.[1][2]
Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka: Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.[3]
Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena želela je da potraži Hristov časni Krst. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazio, pa je prisiljen od carice da joj saopšti, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga na Golgoti podigao car Hadrijan. Carica naredi, tada da poruše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Carica ja bila u nedoumici, kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov. Nakon toga, su krst postavili i na jednu bolesnu ženu, i žena je ozdravila. Tada je patrijarh Makarije uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a narod je sa suzama pevao: Gospode pomiluj! "Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst."
Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odneo Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim.[3] Ušavši u grad car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. No na jedanput je stao i neje više mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharije je tada video angela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneso ga na Golgotu, i položio ga u hram Vaskrsenja, na radost i utehu svih hrišćana.[4]
OHRIDSKI PROLOG svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog
Tropar (glas 1):
- crkvenoslovenski:
- "Spasi, Gospodi, lюdi Tvoѧ i blagoslovi dostoѧnie Tvoe, pobэdы pravoslavnыm hristianom našim na soprotivnыѧ daruѧ, i Tvoe sohranѧaѧ Krestom Tvoimь žitelьstvo."
- srpski:
- "Spasi Gospode narod Svoj i blagoslovi nasleđe Svoje, daruj pobedu svim Pravoslavnim Hrišćanima nad njihovim protivnicima, i sačuvaj Krstom Tvojim narod Tvoj"
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sutra Krstvodan”. Radio-televizija Republike Srpske. 17. 1. 2011. Pristupljeno 29. 3. 2012.
- ^ „Hrišćanski post | Srpska pravoslavna crkva [Zvanični sajt]”. www.spc.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 04. 2019. g. Pristupljeno 2021-09-26.
- ^ a b „Vozdvoženje Časnog Krsta - Krstovdan”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Krstovdan”. Svetosavlje. Pristupljeno 5. 2. 2020.
