Volfgang Amadeus Mocart

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart
Volfgang Amadeus Mocart

Informacije
Datum rođenja (1756-01-27) 27. januar 1756.
Mesto rođenja Salcburg (Sveto rimsko carstvo)
Datum smrti 5. decembar 1791.(1791-12-05)(35 god.)
Mesto smrti Beč (Sveto rimsko carstvo)
Dela
Dela Turski marš
Mala noćna muzika
Don Đovani
Čarobna frula
Period klasicizam
Uticaj na Mocarta:
Leopold Mocart
Johan Kristijan Bah
Mocart na:
Frederik Šopen
Franc Šubert
Petar Iljič Čajkovski
Robert Šuman
Gustav Maler
Đoakino Rosini
Nagrade
Wolfgang Amadeus Mozart Signature.svg

Volfgang Amadeus Mocart (nem. Wolfgang Amadeus Mozart; Salcburg, 27. januar 1756Beč, 5. decembar 1791) bio je austrijski kompozitor i pijanista, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.

Mocartov rad od preko šest stotina dela, pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku, muziku za klavir, operske i horske kompozicije.

U svom najranijem detinjstvu u Salcburgu, Mocart je pokazao neverovatne sposobnosti svirajući klavijature i violinu. Sa samo pet godina njegovo komponovanje i nastupi su bili cenjeni i uvažavani od strane evropskog plemstva i aristokratije. Kada je napunio sedamnaest godina, dobio je posao muzičara na dvoru u Salcburgu. Međutim, odrastao je nespokojan i nezadovoljan, često je putovao u potrazi za boljim položajem, ali uvek aktivno komponujući. Tokom posete Beču 1781. godine, nakon što je dobio otkaz na dvoru, odlučio je da se naseli u ovom gradu, gde je kasnije stekao slavu. Interesantno da je Mocart ostao u Beču do kraja života, uprkos tome što je prolazio kroz teške finansijske situacije. U poslednjim godinama svog života, komponovao je mnoga poznata dela, veliki broj simfonija, poznate koncerte i opere, kao i njegovo poslednje delo, Rekvijem. Okolnosti njegove prerane smrti, predmet su mnogih spekulacija, digavši Mocarta na nivo mita.

Biografija[uredi]

Mocart je rođen 27. januara 1756. godine, u Salcburgu u današnjoj Austriji, tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. Bio je najmlađi sin Leopolda Mocarta, muzičara koji je radio za princa arhiepiskopa Salcburga. Leopold je bio podkapelmajstor na dvoru arhiepiskopa od Salcburga, povremeno je i komponovao po narudžbini, ali je bio iskusan učitelj. Volfgangova majka bila je Ana Marija Pertl. Zbog velike stope smrtnosti male dece u Evropi u to vreme, od sedmoro dece iz ovog braka, preživeli su samo starija sestra, Marija Ana, zvana Nanerl, i Volfgang Amadeus. Volfgang Amadeus je kršten dan nakon rođenja, u katedrali sv. Ruperta imenom Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart.

Mocart se rodio i proveo detinjstvo sve do svoje sedamnaeste godine, u ulici Getreidegasse, broj 9, u Salcburgu. U toj kući se danas nalazi veliki broj predmeta, posebno instrumenata, iz Mocartovog detinjstva. To je jedno od najposećenijih mesta u Salcburgu i predstavlja utočište za muzičare i muzičke fanove širom sveta.

Mocartova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, čija je uticajna knjiga Pisani članak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) објављена године када је рођен Моцарт. Након Волфганговог рођења, он запоставља посао, како би се посветио искључиво учењу и васпитавању свог детета. Отац га је и научио да свира виолину и клавир, а како је брзо учио, своје прве композиције је написао када је имао свега пет година. Леополд му је истовремено био и учитељ и родитељ, и све време је био свестан тога да мора Волфганга да формира и као човека, али и као уметника.

Леополд је убрзо схватио да може зарадити много новца ако представи свог сина европским дворовима као чудо од детета. Моцартова старија сестра, Марија Ана, звана Нанерл, била је вешта пијанисткиња и често је пратила свог брата на Леополдовим турнејама. Једанпут, кад је Моцарт био болестан, Леополд је изјавио да више брине о губитку прихода, него о добробити свог сина. Могуће је да су стална путовања и хладна клима допринели Моцартовој болести касније у животу.

Током година у којима се формирао као музичар, Моцарт је неколико пута путовао по Европи, почевши са концертом 1762. године на двору принца Баварске у Минхену и на аустријском царском двору у Бечу. Дуга концертна турнеја одвела га је, заједно са оцем, на дворове у Минхену, Манхајму, Паризу, Лондону, Хагу, поново у Паризу, и на крају, натраг дому кроз Цирих и Минхен. Отишли су поново у Беч при крају 1767. године и остали ту до децембра 1768. године.

Музичка дела[uredi]

{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}

Волфганг Амадеус Моцарт је био веома плодан композитор. Његов опус обухвата преко 600 дела најразличитијих жанрова:

  • симфоније — најпознатије су Париска, Хафнер, Линц, Прашка, Симфонија број 40 и Јупитер;
  • клавирски концерти — најпознатији су број 21, број 25 и број 26;
  • виолински концерти — најпознатији су бр. 3 и бр. 5;
  • клавирских соната — најпознатија је бр. 11 или Турски марш;
  • виолинске сонате;
  • гудачки квартети — најпознатији су Хајдн квартети;
  • гудачки квинтети;
  • серенаде — најпознатија је Мала ноћна музика;
  • опере — најпознатије су Отмица из сараја, Фигарова женидба, Дон Ђовани, Тако чине све и Чаробна фрула;
  • мисе — најпознатије су Крунидбена миса и Велика миса;
  • недовршени Реквијем

Галерија[uredi]

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]