Vojislav Mihailović
Vojislav Mihailović | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||
Datum rođenja | 3. septembar 1951. | ||||||||||||||||||||||||||||||
Mesto rođenja | Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija | ||||||||||||||||||||||||||||||
Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||||||||||||||||||||
Narodnost | Srbin | ||||||||||||||||||||||||||||||
Religija | Pravoslavac | ||||||||||||||||||||||||||||||
Univerzitet | Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu | ||||||||||||||||||||||||||||||
Profesija | diplomirani pravnik | ||||||||||||||||||||||||||||||
Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||
Deca | Isidora, Eva | ||||||||||||||||||||||||||||||
Roditelji |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
Porodica |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||
Politička stranka | POKS (2018—danas) | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
Vojislav Mihailović (Beograd, 3. septembar 1951) srpski je pravnik i političar. On je narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
Obavljao je dužnosti gradonačelnika Beograda (1999—2000), potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije (2004—2007) u tri mandata i vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije na jedan dan (od 3. do 4. marta 2004. godine). Sin je Branka Mihailovića i unuk armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Poreklo i obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Rođen je 3. septembra 1951. godine u Beogradu, kao stariji sin Branka Mihailovića i Darinke. Unuk je armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije i načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Drugom svetskom ratu. Ime je dobio po stricu Vojislavu, mlađem sinu generala Mihailovića, koji je poginuo 22. maja 1945. godine kod Rogatice, nakon bitke na Zelengori. U vreme njegovog rođenja, otac Branko je kao informbirovac bio zatočen na Golom otoku. Sina je video prvi put kada mu je bilo dve godine.[3]
Diplomirao je 1980. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Još za vreme studija radio je kao komercijalista u izdavačkoj kući „Slovo ljubve“, potom bio advokat, pa prešao u privatnike. Sada se bavi privatnim biznisom i suvlasnik je firme koja prodaje „Pampers“ pelene.
Politička karijera
[uredi | uredi izvor]Od kraja 1993. godine počeo da se bavi politikom kada je određen za nosioca izborne liste Deposa u Kragujevcu. Izabran je za poslanika, a potom (11. februara 1994) i za potpredsednika Skupštine Srbije (biran ponovo i u sazivu skupštine posle izbora 1997). Član Predsedništva SPO-a od 1994, a pred izlazak iz SPO bio je potpredsednik stranke. Na izborima 1997. bio nosilac liste SPO-a na Čukarici, a 22. januara 1999. godine izabran je za gradonačelnika Beograda. Bio je na funkciji potpredsednika skupštine Srbije i kopredsednika (zajedno sa Veroljubom Stevanovićem) Srpskog demokratskog pokreta obnove, stranke koja je nastala odvajanjem od SPO zbog neslaganja sa Vukom Draškovićem.
Nakon vanrednih skupštinskih izbora, decembra 2003. godine, Mihailović je izabran za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije (februar 2004). Na toj funkciji bio je do izbora novog saziva parlamenta 2007. godine.
Bio je potpredsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, a na stranačkoj Skupštini održanoj 3. januara 2022. godine izabran je i za predsednika POKS-a.[4][5] Na parlamentarnim izborima 2022. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Sredina teksta
- ^ Intervju sa sestrom Branka Mihailovića
- ^ „Dara Mihailović: Moj sin Voja je Dražin unuk”. Politika. Pristupljeno 18. 1. 2019.
- ^ „Žika Gojković ponovo izabran za predsednika POKS-a, drugo krilo ga optužuje za falsifikat i sprema se da za predsednika izabere Vojislava Mihailovića”. Nova srpska politička misao. 2. januar 2022.
- ^ „Vojislav Mihailović dobio ekskluzivno pravo na korišćenje imena POKS”. Danas. Pristupljeno 1. 8. 2022.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]