Voćnjak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Voćnjak (višeznačna odrednica).
Voćnjak u Koruškoj (Austrija).
Livadski voćnjak (Streuobstwiese) sa pogledom na Lokenhernle

Voćnjak je poljoprivredno zemljište zasađeno voćkama. Za razliku od plantaža voća sa niskim sadnicama, u tradicionalnim voćnjacima rastu visoka stabla različitih dobi i različitih vrsta. U tradicionalnim voćnjacima se ređe koriste hemijski preparati i veštačko đubrivo. Stare sorte voća su posebno otporne na razne bolesti i štetočine, jer su u procesu evolucije razvile odbrambene mehanizme. Rasprostranjenost pojedinih sorti voća može biti ograničena na samo par sela, ili opštinu, i one se nazivaju „lokalne sorte”. Razmak između sadnica u voćnjaku je daleko veći nego na plantažama voća, gde su na nekim mestima stabla udaljena manje od jednog metra. U voćnjacima se obično drže ovce koje sprečavaju da trava previše poraste.

Pre podizanja zasada, odnosno pre podizanja voćnjaka, neophodno je napraviti plan budućeg dobra. Ovaj plan podrazumeva premeravanje površine, određivanje vrste voća koje želimo da gajimo, definisanje konfiguracije i osobina terena (mikroklime, vrsta zemlje, vodopropusnosti zemljišta itd.) na osnovu čega možemo odrediti broj voćki potrebnih za sadnju. Ovaj broj naravno zavisi i od razmaka među voćkama, koji nije isti za svaku vrstu. Dok,na primer, razmak između borovnica može biti od 0,7 do 1.5 metara dotle razmak između sadnica oraha može biti od 6 do 8 metara.

Voćnjaci često zahtevaju i obezbeđivanje navodnjavanja što zavisi od specifičnosti klime i rasporeda kišnih dana i meseci u godini. S obzirom na sve izraženije klimatske promene koje se poslednjih decenija kreću u pravcu sve toplijih i sušnijih sezona, obezbeđivanje navodnjavanja postaje poput adekvatnog zemljišta - uslov bez koga je nemoguće započeti posao.

Voćnjaci su ponekad odlika i velikih vrtova, koji služe estetskoj, ali i proizvodnoj svrsi.[1] Voćna bašta je sinonim za voćnjak, iako je postavljen u manjim nekomercijalnim razmerama i može imati naglasik na bobičastom grmlju pre nego na voćkama. Većina voćnjaka sa umerenim pojasevima postavljena je u pravilnu mrežu, sa pasanom ili košenom travom ili golom zemljom, što olakšava održavanje i sakupljanje plodova. Većina voćnjaka zasađena je za jednu sortu voća. Kao što se važnost uvođenja biodiverziteta prepoznaje u šumskim plantažama, smatra se jednako korisnim da se uvede izvesna genetska raznolikost u plantaže voćnjaka, putem prošaravanja i drugog drveće kroz voćnjak. Genetska raznolikost u voćnjaku pruža otpornost na štetočine i bolesti kao u šumama..[2]

Kao nauka[uredi | uredi izvor]

Prema Vojtkovskom, teorijska osnova agrošumarstva nalazi se u ekologiji,[3] ili agroekologiji. Agroekologija obuhvata različite aplikacije poput suzbijanja vetrova, velikih kiša, štetnih insekata itd.[4] Iz ove perspektive, agrošumarstvo je jedna od tri glavne nauke o korištenju poljoprivrednog zemljišta. Druga dva su poljoprivreda i šumarstvo.[5]

Prednosti[uredi | uredi izvor]

Poljoprivredno-šumarski sistemi mogu biti povoljni u odnosu na uobičajene odvojene poljoprivredne i šumske metode proizvodnje. Oni mogu ponuditi veću produktivnost, ekonomske koristi i više raznolikosti u ekološkim dobrima i uslugama.[6]

Bioraznolikost[uredi | uredi izvor]

Bioraznolikost u poljoprivredno-šumarskim sistemima obično je veća nego u konvencijskim poljoprivrednim sistemima. Dve ili više biljnih vrsta koje međusobno uspevaju na određenom području stvaraju složenije stanište, koje može podržati širi spektar faune.[7]

Agrošumarstvo je važno za bioraznolikost iz različitih razloga. Omogućuje raznovrsnije stanište od konvencionalnog poljoprivrednog sistema. Na primer, raznolikost tropskih šišmiša i ptica može se uporediti sa raznolikošću u prirodnim šumama. Iako poljoprivredno-šumarski sistemi ne pružaju toliko flornih vrsta kao šume i ne pokazuju istu visinu krošanja, pružaju mogućnosti za hranu i gnežđenje. Daljnji doprinos biološkoj raznolikosti je da se može sačuvati germplazma osetljivih vrsta. Kako poljoprivredne šume nemaju prirodno čista područja, staništa su ujednačenija. Nadalje, poljoprivredne šume mogu poslužiti kao hodnici između staništa. Agrošumarstvo može pomoći očuvanju biološke raznolikosti pozitivnim uticajem na ostale potencijale ekosistema.

Tlo i rast biljaka[uredi | uredi izvor]

Osiromašena tla mogu se zaštititi od erozije biljkama, kao što je prirodni rast travau agrošumarskim sistemima.[8] Pokrivač tla je presudan faktor u sprečavanju erozije. [9] Čista voda kroz umanjene hranjive sastojke i površinsko oticanje tlom može biti dodatna prednost agrošumarstva. Oticanje se može smanjiti smanjenjem njegove brzine i povećanjem infiltracije u tlo. U poređenju s rezanim poljima, unos hranjivih sastojaka može biti veći i smanjiti brzinu gubitka hranjivih materija pri oticanju.[10][11] Daljnje prednosti koje se tiču rasta biljaka:

Izazovi[uredi | uredi izvor]

Iako agrošumarski sistemi mogu biti povoljni,[6][12] nisu bili rasprostranjeni u SAD od 2013. godine.[12][13] Kao što sugeriše istraživanje u okviru programa proširenja u Sjedinjenim Američkim Državama, prepreke za usvajanje agrošumarstva uključuju:[13]

  • Nedostatak razvijenih tržišta;
  • Nepoznavanje tehnologija;
  • Nedostatak svesti;
  • Konkurencija između drveća, useva i životinja;
  • Nedostatak finansijske pomoći;
  • Nedostatak očitog profitnog potencijala;
  • Nedostatak demonstracijskih lokacija;
  • Troškovi dodatnog upravljanja;
  • Nedostatak obuke ili stručnosti;
  • Nedostatak znanja o tome gdje se plasiraju proizvodi;
  • Nedostatak tehničke pomoći;
  • Troškovi usvajanja / pokretanja, uključujući troškove potrebnog vremena;
  • Nepoznavanje alternativnih marketinških pristupa (npr. veb-stranica);
  • Nedostupnost podataka o agrošumarstvu;
  • Očigledna neprijatnost;
  • Nedostatak infrastrukture (npr. zgrade, oprema);
  • Nedostatak opreme;
  • Nedovoljno zemljišta;
  • Nedostatak izvora semena/sadnica;
  • Nedostatak naučnih istraživanja

Predložena su neka rešenja za ove prepreke.[13]

Voćnjaci po regionu[uredi | uredi izvor]

Najopsežniji voćnjaci u Sjedinjenim Državama su zasadi jabuka i pomorandže, mada se voćnjaci citrusa češće nazivaju gajevima. Najopsežnije područje voćnjaka jabuka nalazi se u istočnom delu države Vašington, sa manjim, ali značajnim područjem voćnjaka jabuka u većini gornje države Njujork. Opsežni voćnjaci narandže nalaze se na Floridi i u južnoj Kaliforniji, gde su poznatiji kao „gajevi“. U istočnoj Severnoj Americi mnogi voćnjaci su uz obale jezera Michigan (poput regije Frut Ridž), jezera Iri i jezera Ontario.

U Kanadi su zasadi jabuka i drugog voća rasprostranjeni na poluostrvu Nijagara, južno od jezera Ontario. Ovaj region je poznat kao kanadski voćni pojas, koji pored velikog komercijalnog marketinga voća, podstiče i aktivnosti „berite sami“ u sezoni berbe.

Mursija je vodeće područje voćnjaka (ili la huerta) u Evropi, sa usevima citrusa. Novi Zeland, Kina, Argentina i Čile takođe imaju obimne zasade jabuka.

Tenbari Vels u Vusterširu se od 19. veka naziva Gradom u voćnjaku, jer je bio okružen obimnim voćnjacima. Danas se ovo nasleđe proslavlja godišnjim Eplfestom.[14]

Centralna Evropa[uredi | uredi izvor]

Streuobstwiese (mn. Streuobstwiesen) je nemačka reč koja znači livada sa raštrkanim voćkama ili voćkama koje su zasađene u polju.[15] Streuobstwiese, ili livadski voćnjak,[16] je tradicionalni pejzaž u umerenoj, pomorskoj klimi kontinentalne zapadne Evrope. U 19. i početkom 20. veka Streuobstwiesen su bili neka vrsta voćnjaka u seoskim zajednicama koji su bili namenjeni plodnom uzgoju koštunavog voća. Poslednjih godina ekolozi su uspešno lobirali za državne subvencije vrednim staništima, biodiverzitetu i prirodnim predelima, koji se takođe koriste za očuvanje starih livadskih zasada. Konvencionalni i livadski voćnjaci pružaju pogodno stanište mnogim životinjskim vrstama koje žive u kultivisanom pejzažu. Značajan primer je pupavci koji se gnezde u dupljama starih voćki i, u odsustvu alternativnih mesta za gnežđenje, u mnogim delovima Evrope je ugrožen zbog uništavanja starih voćnjaka.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Luther Burbank. Practical Orchard Plans and Methods: How to Begin and Carry on the Work. The Minerva Group. ISBN 1-4147-0141-1. 
  2. ^ Konnert M, Fady B, Gömöry D, A’Hara S, Wolter F, Ducci F, Koskela J, Bozzano M, Maaten T, Kowalczyk J (2015). „Use and transfer of forest reproductive material in Europe in the context of climate change” (PDF). European Forest Genetic Resources Programme, Bioversity International, Rome, Italy.: xvi and 75 p. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-08-04. g. 
  3. ^ Wojtkowski, Paul A. (1. 12. 1998). The theory and practice of agroforestry design: a comprehensive study of the theories, concepts and conventions that underlie the successful use of agroforestry. Science Publishers. ISBN 978-1-57808-034-2. 
  4. ^ Wojtkowski, P. (2019) Agroecology: Simplified and Explained, Springer, 420p.
  5. ^ Wojtkowski, Paul Anthony (2002). Agroecological Perspectives in Agronomy, Forestry, and Agroforestry. Science Publishers. ISBN 978-1-57808-217-9. 
  6. ^ a b „Benefits of agroforestry”. Agroforestry Research Trust [in England]. Arhivirano iz originala 20. 4. 2015. g. 
  7. ^ Harvey, Celia A.; Villalobos, Jorge A. González (1. 7. 2007). „Agroforestry systems conserve species-rich but modified assemblages of tropical birds and bats”. Biodiversity and Conservation (na jeziku: engleski). 16 (8): 2257—2292. ISSN 0960-3115. doi:10.1007/s10531-007-9194-2. 
  8. ^ Béliveau, Annie; Lucotte, Marc; Davidson, Robert; Paquet, Serge; Mertens, Frédéric; Passos, Carlos J.; Romana, Christine A. (decembar 2017). „Reduction of soil erosion and mercury losses in agroforestry systems compared to forests and cultivated fields in the Brazilian Amazon”. Journal of Environmental Management. 203 (Pt 1): 522—532. ISSN 0301-4797. PMID 28841519. doi:10.1016/j.jenvman.2017.07.037. 
  9. ^ Young, Anthony (1994). Agroforestry for Soil Conservation. CAB International. 
  10. ^ Udawatta, Ranjith P.; Krstansky, J. John; Henderson, Gray S.; Garrett, Harold E. (juli 2002). „Agroforestry practices, runoff, and nutrient loss: a paired watershed comparison”. Journal of Environmental Quality. 31 (4): 1214—1225. ISSN 0047-2425. PMID 12175039. doi:10.2134/jeq2002.1214. 
  11. ^ Jose, Shibu (1. 5. 2009). „Agroforestry for ecosystem services and environmental benefits: an overview”. Agroforestry Systems (na jeziku: engleski). 76 (1): 1—10. ISSN 0167-4366. doi:10.1007/s10457-009-9229-7. 
  12. ^ a b „Agroforestry Frequently Asked Questions”. United States Department of Agriculture. 28. 10. 2013. Arhivirano iz originala 1. 3. 2014. g. Pristupljeno 19. 2. 2014. 
  13. ^ a b v Jacobson, Michael; Shiba Kar (2013). „Extent of Agroforestry Extension Programs in the United States”. Journal of Extension. 51 (4). Arhivirano iz originala 8. 9. 2013. g. Pristupljeno 19. 2. 2014. 
  14. ^ „The Teme Valley Times supports the Tenbury Applefest”. applefest.org.uk. Arhivirano iz originala 2017-06-26. g. Pristupljeno 2020-04-26. 
  15. ^ „dict.cc dictionary :: Streuobstwiese :: German-English translation”. dict.cc. 
  16. ^ Streuobstwiese: meadow orchard in German-English Collins Dictionary
  17. ^ Berhens M. Why hoopoes won't trade. A Pro Natura Publication on the Global Economy and Nature. Pro Natura, Switzerland, pp. 8-9. Arhivirano mart 27, 2009 na sajtu Wayback Machine

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воћњак&oldid=27244985”