Vrane (porodica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vrane (višeznačna odrednica).

Vrane
Vremenski raspon: rani miocen do sadašnjosti
Plava šojka
Cyanocitta cristata
Crna vrana
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Corvidae
Leach, 1820
Rodovi

Pogledajte tekst

Rasprostranjenje vrana
  Prirodno
  Ponovno uvedene
  Izumrle (post-1500)
  Izumrle (pre-1500)

Vrane (lat. Corvidae) su porodica ptica pevačica, rasprostranjenih širom planete. Smatraju se inteligentnim pticama. Porodica ima preko 120 vrsta, a trećina njih pripada rodu vrana (Corvus), koji obuhvata vrste kao što je gavran, siva vrana, crna vrana, gačac i čavka. Drugim rodovima ove porodice pripadaju svraka, kreja, lešnikara, žutokljuna galica, crvenokljuna galica itd.[1][2][3][4][5] U kolokvijalnom engleskom, one su poznate kao porodica vrana ili, u žargonu, korvidi. Trenutno su 133 vrste uključene u ovu porodicu.[6] Rod Corvus, uključujući čavke, vrane i gavrane, čini preko trećine cele porodice. Vrane su najveće vrabaste ptice.

Vrane pokazuju izuzetnu inteligenciju za životinje njihove veličine i spadaju među najinteligentnije ptice koje su do sada proučavane.[7] Konkretno, članovi porodice su pokazali samosvest u testovima ogledala (evropske svrake) i sposobnosti pravljenja oruđa (npr. vrane i gačci[8]), veštine za koje se do nedavno smatralo da poseduju samo ljudi i još nekoliko drugih viših sisara. Njihov ukupni odnos mase mozga i tela jednak je onom kod nehumanoidnih velikih majmuna i kitova, i samo nešto niži nego kod ljudi.[9]

Srednje su do velike veličine, sa jakim stopalima i kljunovima, riktalnim čekinjama i jednom linjanjem svake godine (većina vrapca se mitara dvaput). Korvidi se nalaze širom sveta osim na južnom delu Južne Amerike i polarnim ledenim kapama.[5] Većina vrsta se nalazi u tropskoj Južnoj i Centralnoj Americi i u južnoj Aziji, sa manje od 10 vrsta u Africi i Australaziji. Rod Corvus je ponovo ušao u Australiju u relativno nedavnoj geološkoj praistoriji, sa pet vrsta i jednom podvrstom. Nekoliko vrsta gavrana stiglo je do okeanskih ostrva, a nekim od ovih vrsta sada preti izumiranje ili su već izumrle.

Sistematika, taksonomija i evolucija[uredi | uredi izvor]

Naziv Corvidae za porodicu uveo je engleski zoolog Vilijam Elford Lič u vodiču za sadržaj Britanskog muzeja objavljenom 1820. godine.[10][11] Tokom godina, pojavilo se mnogo neslaganja o tačnim evolucionim odnosima porodice korvida i njihovih rođaka. Ono što se na kraju činilo jasnim je da korvidi potiču od australijskih predaka[12] i da su se odatle proširile po celom svetu. Druge loze koje potiču od ovih predaka evoluirale su u ekološki različite, ali često australazijske grupe. Krajem 1970-ih i tokom 1980-ih, Sibli i Alkvest su ujedinili korvide sa drugim taksonima u Corvida, na osnovu DNK-DNK hibridizacije. Pretpostavljeni rođaci korvida uključivali su kuravonge, rajske ptice, Psophodidae, prepelice, Pachycephalidae, monarhove muvolovke i dronge, svračke, viree i vangove,[4] ali trenutna istraživanja podržavaju teoriju da je ova grupacija delimično veštačka. Korvidi čine jezgro grupe Corvoidea, zajedno sa njihovim najbližim rođacima (rajske ptice, australijski blatni gnezdioci i svračci). Oni su takođe jezgro grupe Corvida, koja uključuje srodne grupe, kao što su oriole Starog sveta i vireos.[13]

Verovalo se da su čubasti račići u ovoj porodici, ali su u današnje vreme smatraju vrstom roda Prionops.

Razjašnjenje međuodnosa korvida postignuto je na osnovu kladističke analize nekoliko DNK sekvenci.[13][14] Šojke i svrake ne čine monofiletske loze, već se smatra da se dele na američku i lozu Starog sveta, odnosno na holarktičku i orijentalnu lozu. Oni nisu međusobno usko povezani. Položaj svrake sa azurnim krilima, koja je oduvek bila nerazdvojene loze, manje je jasan nego što se ranije mislilo.

Vrsta Platylophus galericulatus se tradicionalno ubraja u Corvidae, ali nije pravi član ove porodice, budući da je bliža rodu Prionops (iz porodice Malaconotidae) ili svračcima (Laniidae).[3][15] Isto tako, Hjumova prizemna „šojka“ (Pseudopodoces humilis) zapravo je član porodice senica Paridae.[16] Sledeće stablo predstavlja trenutne uvide u filogeniju porodice vrana prema Dž. Bojdu.[17]

 
Corvidae
 
Pyrrhocoracinae

Pyrrhocorax

 
 
 
 
Crypsirininae
 

Dendrocitta

 
 
 

Crypsirina

 
 
 

Temnurus

 
 

Platysmurus

 
 
 
 
 
 
 
Cissinae
 

Urocissa

 
 

Cissa

 
 
 
 
 
Perisoreinae
 

Perisoreus

 
 

Cyanopica

 
 
 
 
    Cyanocoracinae
 
 
 

Cyanocorax

 
 
 

Calocitta

 
 

Psilorhinus

 
 
 
 
 

Aphelocoma

 
 
 

Cyanocitta

 
 

Gymnorhinus

 
 
 
 
 

Cyanolyca

 
 
Corvinae
 
 
 

Corvus

 
 

Coloeus

 
 
 

Nucifraga

 
 
 
 
 

Pica

 
 

Garrulus

 
 
 
 
 

Podoces

 
 

Ptilostomus

 
 
 

Zavattariornis

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Laniidae

 
 

Fosilni zapis[uredi | uredi izvor]

Najraniji fosili korvida datiraju iz Evrope srednjeg miocena,[18] pre oko 17 miliona godina; Miocorvus i Miopica mogu biti preci vranama i dedu loze svraka, respektivno, ili slični živim oblicima zbog konvergentne evolucije. Smatra se da su poznati praistorijski rodovi korvida uglavnom iz loza sojeva iz Novog sveta i Starog sveta i holarktičke svrake:

  • Miocorvus (srednji miocen, Sansan, Francuska)
  • Miopica (srednji miocen, JZ Ukrajine)
  • Miocitta (Pone krik, kasni miocen okruga Logan, SAD)
  • Corvidae gen. et sp. indet. (Edson, rani pliocen okruga Šerman, SAD)[19]
  • Protocitta (rani pleistocen Redika, SAD)
  • Corvidae gen. et sp. indet. (Rani/srednji pleistocen Sicilije) - verovatno pripada nekom postojećem rodu
  • Henocitta (Aredondo glina, srednji pleistocen iz Vilistona, SAD)

Rodovi[uredi | uredi izvor]

Rodovi koji pripadaju porodici vrana (Corvidae) sa brojem vrsta:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Madge, S.; Burn, H. (1993). "Crows and Jays".
  2. ^ Robertson, Don (30. 1. 2000): Bird Families of the World: Corvidae.
  3. ^ a b Madge, S.; Burn, H. (1993). Crows and Jays. Helm. ISBN 978-1-873403-18-1. 
  4. ^ a b Robertson, Don (30 January 2000): Bird Families of the World: Corvidae Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. април 2006). Retrieved 2007-NOV-10.
  5. ^ а б Clayton, Nicola; Emery, Nathan (2005). „Corvid cognition”. Current Biology. 15 (3): R80—R81. PMID 15694292. doi:10.1016/j.cub.2005.01.020 Слободан приступ. 
  6. ^ „IOC World Bird List - Crows, mudnesters, melampittas, Ifrit, birds-of-paradise”. 
  7. ^ Emery, N. J.; Clayton, Nicola S. (2004). „The mentality of crows: Convergent evolution of Intelligence in corvids and apes”. Science (на језику: енглески). 306 (5703): 1903—1907. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.1098410. 
  8. ^ „Rooks reveal remarkable tool-use”. BBC News. 26. 5. 2009. Приступљено 2. 4. 2010. 
  9. ^ Birding in India and South Asia: Corvidae. Retrieved 2007-NOV-10
  10. ^ Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum. 17 (17th изд.). London: British Museum. стр. 67—68.  The name of the author is not specified in the document.
  11. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 118, 222. hdl:2246/830. 
  12. ^ Jønsson, Knud A.; Fabre, Pierre-Henri; Ricklefs, Robert E.; Fjeldså, Jon (2011-02-08). „Major global radiation of corvoid birds originated in the proto-Papuan archipelago”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 108 (6): 2328—2333. Bibcode:2011PNAS..108.2328J. ISSN 0027-8424. PMC 3038755 Слободан приступ. PMID 21262814. doi:10.1073/pnas.1018956108 Слободан приступ. 
  13. ^ а б Jønsson, Knud A.; Fjeldså, Jon (2006). „A phylogenetic supertree of oscine passerine birds (Aves: Passeri)”. Zoologica Scripta. 35 (2): 149—186. S2CID 85317440. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00221.x. 
  14. ^ Ericson, Per G. P.; Jansén, Anna-Lee; Johansson, Ulf S.; Ekman, Jan (2005). „Inter-generic relationships of the crows, jays, magpies and allied groups (Aves: Corvidae) based on nucleotide sequence data” (PDF). Journal of Avian Biology. 36 (3): 222—234. CiteSeerX 10.1.1.493.5531 Слободан приступ. doi:10.1111/j.0908-8857.2001.03409.x. 
  15. ^ Goodwin, D. (1986) Crows of the world. (2nd edition). British Museum of Natural History. ISBN 0-565-00979-6
  16. ^ James, Helen F.; Ericson, Per G.P.; Slikas, Beth; Lei, Fu-min; Olson, Storrs L. (2003). „Pseudopodoces humilis, a misclassified terrestrial tit (Aves: Paridae) of the Tibetan Plateau: evolutionary consequences of shifting adaptive zones” (PDF). Ibis. 145 (2): 185—202. doi:10.1046/j.1474-919X.2003.00170.x. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 10. 04. 2022. 
  17. ^ Boyd, J. „Corvoidea genus tree” (PDF). jboyd.net. Pristupljeno 2017-06-19. 
  18. ^ Mourer-Chauviré, C. C. (2004). „Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe”. The Auk. 121 (2): 623. doi:10.1642/0004-8038(2004)121[0623:CBOTWP]2.0.CO;2. 
  19. ^ Proximal right coracoid of a jay-sized bird, perhaps an Holarctic magpie distinct from Pica: Wetmore, Alexander (1937). „The Eared Grebe and other Birds from the Pliocene of Kansas” (PDF). Condor. 39 (1): 36—44. JSTOR 1363487. doi:10.2307/1363487. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vrane na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Vrane (porodica).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вране_(породица)&oldid=25914428”