Vrata

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vrata (višeznačna odrednica).
Nekoliko primera vrata širom sveta
Vrata na ulazu u muzej istorije umetnosti u Beču

Vrata (dveri) su pokretna struktura namijenjena za zaštitu ljudi ili imovine u zatvorenom objektu.[1] Koriste se za zaštitu prolaza u ili izvan prostora koji se iza njih nalazi.[1] Služe za zaštitu od vremenskih uslova poput kiše, vjetra, vatre, buke, propuha itd.

U geografiji, vrata su često sinonim za prolaz ili kapiju, kao na primer Otrantska vrata[2][3][4] ili Karska vrata.

Vrata mogu imati estetsku, simboličku, ritualnu namenu. Primanje ključa od vrata može značiti promenu statusa od autsajdera do insajdera.[5] Vrata i ulazi se često pojavljuju u književnosti i umetnosti sa metaforičkim ili alegorijskim značenjem kao predznakom promene.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Najranija zabeležena vrata pojavljuju se na slikama egipatskih grobnica, koje ih prikazuju kao jednostruka ili dvostruka vrata, svaka od jednog komada drveta. Ljudi su možda verovali da su to vrata zagrobnog života, a neka uključuju dizajn zagrobnog života. U Egiptu, gde je klima izrazito suva, vrata nisu bila uramljena protiv deformisanja, ali su u drugim zemljama bila potrebna vrata sa uramljenim okvirom — što je, prema Vitruviju (iv. 6.), rađeno pomoću stubova i šina (pogledajte: okvir i panel), zatvorene ploče punjene timpanom postavljene u žljebove na stubovima i šinama. Vratnici su bile vertikalne daske, od kojih je jedna, sa šiljcima ili šarkama, poznata kao viseća, druga kao srednja ili spojena. Horizontalni poprečni delovi su gornja šina, donja šina i srednja ili međušina.

Najstarija vrata bila su napravljena od drveta, poput onih o kojima se govori u biblijskom prikazu Hrama kralja Solomona u maslinovom drvetu,[6] koja su bila izrezbarena i obložena zlatom. Smatra se da su vrata koja Homer pominje bila obložena srebrom ili mesingom. Pored maslinovog drveta, korišćeni su brest, kedar, hrast i čempres. Arheolozi u Švajcarskoj pronašli su vrata stara 5.000 godina.[7]

Kamena vrata u Hampiju (Indija)
Masivna utičnica za vrata iz Persepolisa (današnji Iran)

Drevna vrata su bila okačena na osovinama na vrhu i dnu nosećeg stuba, koje su delovale u utičnice u nadvratniku i pragu, a kasnije u nekom tvrdom kamenu kao što je bazalt ili granit. Oni koji je Hilpreht pronašao u Nipuru, koji datiraju iz 2000. p. n. e., bili su u doleritu. Zglobovi kapija u Balavatu bili su obloženi bronzom (sada u Britanskom muzeju). Ova vrata ili kapije su bile okačene u dva krila, svaka široka oko 2,54 m (100 in) i visoka 8,2 m (27 ft); bile su optočene bronzanim svežnjevima ili trakama, 25,4 cm (10,0 in), prekrivene kovanom dekoracijom figura. Smatra se da su drvena vrata bila debela oko 7,62 cm (3,00 in), ali je noseći stub bio prečnika preko 360 mm (14 in). Druge obloge različitih veličina od bronze pokazuju da je ovo bio univerzalni metod usvojen za zaštitu drvenih osovina. U Hauranu u Siriji, gde je drvo oskudno, vrata su napravljena od kamena, a jedna od 1,63 m (5,3 ft) sa 0,79 m (31 in) nalaze se u Britanskom muzeju; sastavni bend pokazuje da je to bilo jedno od krila duplih vrata. U Kufeiru blizu Bostre u Siriji, Burkhardt je pronašao kamena vrata, visoka od 2,74 do 3,048 m (8,99 do 10,00 stopa), koja su bila ulazna vrata u grad. Denis pominje mnoga kamena vrata u Etruriji.

Rimska preklopna vrata u Pompeju, iz prvog veka nove ere, slična neoklasičnim vratima iz 19. veka

Starogrčka i rimska vrata su bila jednokrilna, dvokrilna, trostruka, klizna ili preklopna vrata, u poslednjem slučaju krila su bila na šarkama i preklopljena. U grobnici Terona u Agriđentu nalaze se jedna vrata sa četiri ploče uklesana u kamenu. U kolekciji Blandel nalazi se bas-reljef hrama sa dvostrukim vratima, svaki list sa pet panela. Među postojećim primerima, bronzane dveri u crkvi SS. Kozma i Damjana, u Rimu, važni su primeri rimske obrade metala iz najboljeg perioda; oni su u dva lista, svaki sa po dva panela, i uokvireni su bronzom. Kapije Panteona su slične po dizajnu, sa dodatnim uskim horizontalnim panelima na vrhu, dnu i sredini. Drugih dvoje bronzanih vrata rimskog perioda nalaze se u Lateranskoj bazilici.

Grčki naučnik Heron iz Aleksandrije stvorio je najranija poznata automatska vrata u prvom veku tokom ere Rimskog Egipta.[8] Prva automatska vrata koja se aktiviraju nožnim senzorom napravljena su u Kini za vreme vladavine cara Janga od Suja (r. 604–618), koji je naložio da se jedna instaliraju za njegovu kraljevsku biblioteku.[8] Prve automatske kapije kasnije je stvorio arapski pronalazač Al-Džazari 1206. godine.[9]

Bakar i njegove legure bili su sastavni deo srednjovekovne arhitekture. Dveri Crkve Rođenja u Vitlejemu (6. vek) obložene su bronzanim pločama, isečenim u šare. One iz Aja Sofije u Carigradu, iz osmog i devetog veka, kovane su u bronzi, a zapadna vrata katedrale u Ahenu (9. vek), slične izrade, verovatno su doneta iz Carigrada, kao i neka od onih u St. Marku, Venecija. Bronzana vrata na katedrali u Ahenu u Nemačkoj datiraju iz oko 800. godine nove ere. Giberti je 1423. godine dovršio bronzane krstionice u katedrali u Firenci.[10] (Za više informacija pogledajte: bakar u arhitekturi).

Rimsko zidno slikarstvo kitnjastih vrata, u vili Boskorele (Italija), iz prvog veka.

Iz 11. i 12. veka postoje brojni primeri bronzanih vrata, a najranija je ona u Hildeshajmu u Nemačkoj (1015). Dizajn Hildeshajma uticao je na koncept vrata Gnjezno u Poljskoj. Od ostalih u Južnoj Italiji i Siciliji, sledeća su najbolja: u Sent'Andreju, Amalfi (1060); Salerno (1099); Kanosa di Puglija (1111); Troja, dvoja vrata (1119. i 1124. godine); Ravelo (1179), od Barisana od Tranija, koji je napravio i vrata za katedralu u Traniju; i u katedralama u Monrealu i Pizi, Bonano iz Pize. U svim ovim slučajevima, noseća šipka je imala osovine na vrhu i na dnu. Tačan period kada je graditelj prešao na šarku nije poznat, ali je promena očigledno donela još jedan način ojačanja i ukrašavanja vrata – kovane trake različitih dizajna. Šarke, po pravilu, čine tri trake sa ornamentalnim radovima, sa prstenovima izvan visećih stubova koji se uklapaju na vertikalne klinove postavljene u zidani ili drveni okvir. Postoji rani primer iz 12. veka u Linkolnu. U Francuskoj, metalna konstrukcija vrata Notr Dama u Parizu je lep primer, ali mnoga druga postoje širom Francuske i Engleske.

U Italiji, proslavljena vrata uključuju vrata bazilike Batistero di San Điovani (Firenca), koja su sva u bronzi—uključujući okvire vrata. Modeliranje figura, ptica i lišća južnih vrata, od strane Andrea Pizana (1330), i istočnih vrata Gibertija (1425–1452), veoma je lepo. Na severnim vratima (1402–1424), Giberti je usvojio istu šemu dizajna oplata i figura kao Andrea Pizano, ali na istočnim vratima, pravougaone ploče su sve ispunjene, sa bas-reljefima koji ilustruju teme iz Svetog pisma i bezbroj figure. Ovo su možda vrata raja o kojima Mikelanđelo govori.

Vrata džamija u Kairu bila su dve vrste: ona spolja obložena bronzanim ili gvozdenim limovima, urezana u ukrasne šare, i utisnuta ili umetnuta, sa reljefnim naglavcima; i ona od drvenog okvira sa isprepletenim kvadratnim i dijamantskim dizajnom. Poslednji dizajn je koptski po poreklu. Vrata palate u Palermu, koja su izradili Saracenski radnici za Normane, su dobar primer i dobro su očuvana. Donekle slična dekorativna klasa vrata nalazi se u Veroni, gde su ivice stubova i šina zakošene i urezane.

Staklena vrata ukrašena elementima secesije, iz kuće Singer (Sankt Peterburg, Rusija)

U periodu renesanse, italijanska vrata su prilično jednostavna, njihovi arhitekti su više pažnje posvećivali okovratnicima za efekat; ali u Francuskoj i Nemačkoj je suprotan slučaj, vrata su bila detaljno izrezbarena, posebno u periodima Luja XIV i Luja XV, a ponekad i sa arhitektonskim karakteristikama kao što su stubovi i antablature sa zabatom i nišama, pri čemu su vrata bila u običnom zidu. Dok je u Italiji bila tendencija da se poveća broj panela, u Francuskoj je izgleda bilo suprotno; a jedna od velikih vrata u Fontenblou, koja su dvokrilna, u potpunosti su izvedena kao da se sastoje samo od jedne velike ploče.

Najranija renesansna vrata u Francuskoj su ona katedrale St. Sauveur u Eksu (1503). U donjim panelima nalaze se figure od 3 ft (0,91 m). visoko u gotičkim nišama, a u gornjim panelima dvostruki niz niša sa figurama oko 2 ft (0,61 m) visoko sa nadstrešnicama nad njima, sve isrezbareno u kedru. Južna vrata katedrale Bove su u nekim aspektima najbolja u Francuskoj; gornji paneli su urezani u visokom reljefu sa figurama i nadstrešnicama preko njih. Na vratima crkve u Žizoru (1575) uklesane su figure u nišama koje su podeljene klasičnim pilastrima koji se preklapaju. U Sent Maklu u Ruanu su troje veličanstveno izrezbarena vrata; one od Žana Gujona imaju figure u nišama sa svake strane, a druge u grupi velike lepote u centru. Ostala vrata, verovatno četrdeset do pedeset godina kasnije, obogaćena su bas-reljefima, pejzažima, figurama i složenim isprepletenim ivicama.

Nasina zgrada za sklapanje vozila u Svemirskom centru Kenedi sadrži četiri najveća vrata. Zgrada za montažu vozila prvobitno je izgrađena za montažu vozila Saturn misija Apolo, a zatim je korišćena za podršku operacijama svemirskih šatlova. Svaka od četiri vrata su visoka 139 m (456 ft).[11]

Najstarija vrata u Engleskoj nalaze se u Vestminsterskoj opatiji i datiraju iz 1050. godine.[12] U Engleskoj u 17. veku paneli na vratima su bili podignuti oko njih sa bolekcionim ili izbočenim panelima, ponekad bogato izrezbarenim; u 18. veku lajsne su rađene na vratnicima, a okviri su bili isklesani ornamentom u vidu jaja i strelica.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Vrata – kapija dva sveta”. Etnografski muzej u Beogradu. januar—mart 2007. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  2. ^ Frank K. McKinney (2007). The Northern Adriatic Ecosystem: Deep Time in a Shallow Sea. Columbia University Press. str. 29. ISBN 978-0-231-13242-8. Arhivirano iz originala 31. 12. 2013. g. Pristupljeno 6. 3. 2013. 
  3. ^ Otranto Barrage article Arhivirano 13 maj 2020 na sajtu Wayback Machine from firstworldwar.com
  4. ^ „The Otranto Barrage”. Society of Twentieth Century Wargamers Journal. russellphillipsbooks. Arhivirano iz originala 6. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 7. 2013. 
  5. ^ See, for example the doorkeeping duties of the Gentleman Usher of the Black Rod.
  6. ^ I Kings vi. 31–35
  7. ^ Jordans, Frank (20. 10. 2010). „Swiss archaeologists find 5,000-year-old door”. Arhivirano iz originala 8. 11. 2010. g. — preko The Boston Globe. 
  8. ^ a b Needham, Joseph. (1986). Science and Civilization in China: Volume 4, Part 2, Mechanical Engineering. Taipei: Caves Books, Ltd.
  9. ^ Howard R. Turner (1997), Science in Medieval Islam: An Illustrated Introduction, p. 181, University of Texas Press, ISBN 0-292-78149-0.
  10. ^ Architecture, European Copper Institute; „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2012-10-09. g. Pristupljeno 2012-09-12. 
  11. ^ „Vehicle Assembly Building Fact Sheet” (PDF). NASA. NASA. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-10-11. g. Pristupljeno 2016-06-03. 
  12. ^ „Abbey oak door 'Britain's oldest'”. BBC News. 2005-08-03. Arhivirano iz originala 2006-06-20. g. Pristupljeno 2010-05-01. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  •  Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Spiers, Richard Phené (1911). „Door”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 8 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 419—420. 
  • Alan Beadmore, The Revolving Door since 1881: Architecture in Detail, 2000, ISBN 90-901374-3-2
  • Harvey E. Van Kannel and Joanne Fox Marshall, T. Van Kannel, the inventor : his autobiography and journal, 1988, LCCN 88-91258

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Vrata na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врата&oldid=27558631”