Vujadin Boškov

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vujadin Boškov
Stevan Kagujevic, Vujadin Boskov, reprezantativac Evrope.jpg
Lični podaci
Datum rođenja (1931-05-16)16. maj 1931.
Mesto rođenja Begeč, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 27. april 2014.(2014-04-27) (82 god.)
Mesto smrti Novi Sad, Srbija
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
1946—1960
1961—1962
1962—1964
Vojvodina
Sampdorija
Jang bojs
Reprezentacija **
God. Reprezentacija Uta. (Gol.)
1951—1958 Jugoslavija 57 (0)
Trenerska karijera
1962—1964
1964—1971
1971—1973
1974—1976
1976—1978
1978—1979
1979—1982
1983—1984
1985—1986
1986—1992
1992—1993
1994—1996
1996—1997
1997—1998
1999
1999—2001
Jang bojs
Vojvodina
Jugoslavija
ADO Den Hag
Fejnord
Saragoca
Real Madrid
Sporting Hihon
Askoli
Sampdorija
Roma
Napoli
Servet
Sampdorija
Peruđa
SR Jugoslavija
Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 1952. Helsinki Jugoslavija
Vujadin Boškov, 1975.

Vujadin Boškov (Begeč kod Novog Sada, 16. maj 1931Novi Sad, 27. april 2014)[1] je bivši srpski fudbaler i fudbalski trener. Sportski centar u Veterniku kraj Novog Sada od 1996. nosi njegovo ime.

Igrao je u srednjem redu. Kao igrač je odigrao 57 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju. Najveći uspeh kao trener doživeo je 1990. godine kada je osvojio Kup pobednika kupova sa Sampdorijom. Takođe je 1981. sa Real Madridom došao do finala Lige šampiona. Osim toga je kao trener osvojio prvenstvo Španije, dva puta španski kup, jednom prvenstvo Italije i dva puta italijanski kup, te jednom prvenstvo Jugoslavije.

Preminuo je 27. aprila 2014. a sahranjen je tri dana kasnije na groblju u Begeču kod Novog Sada.[2]

Detinjstvo[uredi]

Rođen je u selu Begeč blizu Novog Sada u Bunarskoj ulici od oca Boje seoskog kolara i majke Marije. Vujadin je imao starijeg brata koji se zvao Aca i koji je bio šest godina stariji od Vujadina, koji je umro veoma mlad. Takođe Vujadin ima dve mlađe sestre sestru Vericu i sestru Danicu. Vujadin je završio trgovačku akademiju.

Igračka karijera[uredi]

Klupska[uredi]

Boškov je dres Vojvodine nosio 14 godina. Još kao 15-godišnjak debitovao je za klub u kome se afirmisao. Otkrio ga je legendarni trener Bane Sekulić. Za punih 14 sezona, sve do 1960. godine odigrao je čak 512 utakmica u dresu Vojvodine. Boškov je bio u sastavu tima koji je igrao prvo finale nacionalnog kupa u istoriji, 1951. godine protiv Dinama, bio je član ekipe koja je ponela titulu vicešampiona Jugoslavije, 1957. godine, i iste godine igrala finale Srednjoevropskog kupa protiv Vašaša.

Posle deceniju i po igranja u Novom Sadu, Boškov se 1961. godine preselio u redove italijanske Sampdorije za koju će ostati dugo vezan i po završetku fudbalske karijere. U Đenovi je ostao samo jednu sezonu, jer je 1962. prihvatio ponudu da bude igrač i trener u švajcarskoj ekipi Jang bojs, u kojoj je 1964. okončao igračku karijeru.

Reprezentativna[uredi]

Boškov je imao sjajnu karijeru u dresu reprezentacije Jugoslavije, za koju je od 1951. do 1958. godine odigrao 57 utakmica. Od toga, zabeležio je čak 37 uzastopnih nastupa.

Za plave je debitovao 24. juna 1951. godine u Beogradu u pobedi nad Švajcarcima u revijalnom duelu 7:3 (6:1), a oprostio se 19. juna 1958. u porazu od Nemaca u Malmeu 0:2, na Svetskom prvenstvu u Švedskoj.

Najveći uspeh zabeležio je na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju, kao uzdanica čuvenog tima koji je osvojio srebrnu medalju.

Boškov je sa plavima učestvovao dva puta na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj, 1954. godine i na narednom, 1958. u Švedskoj.

Trenerska karijera[uredi]

Boškov se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godina osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66.

Posle sedam godina provedenih u Vojvodini, tri godine je vodio reprezentaciju Jugoslavije, do oktobra 1973. i remija bez golova sa Španijom u Zagrebu. Ipak, plavi su se plasirali na "Veltmajsteršaft" u Minhen pobedama nad Grčkom i čuvenim golom Katalinskog u "majstorici" sa Špancima.

Inostranu trenersku karijeru Boškov je počeo u Den Hagu, 1973, s kojim je dve godine kasnije osvojio Kup Holandije. Vodio je Fejnord dve godine, a zatim je prešao u Španiju, gde je sjajnim rezultatima vodio Saragocu i tako se preporučio za Real Madrid. Sa "kraljevskim klubom" 1980. osvojio je "duplu krunu", i stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je izgubio od Liverpula (0:1). Od Reala se oprostio 1982. kada je ponovo osvojio "Kup kralja" i dve godine vodio Sporting iz Hihona.

Iz Španije se preselio u Italiju, gde je 1986. uveo Askoli u elitu, a zatim je preuzeo klub iz njegovih igračkih dana, Sampdoriju, sa kojom je osvojio italijanski kup 1988. i 1989. godine, a u finalu Kupa pobednika kupova izgubio od Barselone. Ipak, 1990. Vujke vodi Sampdoriju ka peharu osvajača Kupa pobednika kupova, a 1991. godine Đenovljanje do prve i zasada jedine titule prvaka Italije u istoriji. Sampdorija je 1992. igrala finale Kupa evropskih šampiona, ali je opet "naletela" na Barselonu.

Boškova je put zatim odveo u Romu, sa kojom je dogurao do finala Kupa 1993, a zatim slede dve godine na klupi Napolija i sezona u švajcarskom Servetu, ponovo Sampdoriji i konačno u Peruđi. Trenersku karijeru Boškov je završio kao selektor SR Jugoslavije, uspevši da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, na koje se naš državni tim plasirao posle nezaboravnih mečeva protiv Hrvatske. Vujadin Boškov je 2001. proglašen za počasnog selektora našeg nacionalnog tima.

Trenerski uspesi[uredi]

Vojvodina[uredi]

Den Hag[uredi]

Real Madrid[uredi]

Askoli[uredi]

Sampdorija[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]