Vujadin Boškov

Vujadin Boškov
Lični podaci
Datum rođenja	(1931-05-16)16. maj 1931.
Mesto rođenja	Begeč, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	27. april 2014.(2014-04-27) (82 god.)
Mesto smrti	Novi Sad, Srbija
Državljanstvo	SFRJ
Pozicija	vezni igrač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1946—1960 1961—1962 1962—1964	Vojvodina Sampdorija Jang felous	185 13	(15) (0)
Reprezentativna karijera
1951—1958	Jugoslavija	57	(0)
Trenerska karijera
1962—1964 1964—1971 1971—1973 1974—1976 1976—1978 1978—1979 1979—1982 1983—1984 1985—1986 1986—1992 1992—1993 1994—1996 1996—1997 1997—1998 1999 1999—2001	Jang felous Vojvodina (direktor) Jugoslavija ADO Den Hag Fajenord Saragoca Real Madrid Sporting Hihon Askoli Sampdorija Roma Napoli Servet Sampdorija Peruđa SR Jugoslavija
Nagrade Fudbal Olimpijske igre 1952. Helsinki Jugoslavija

Vujadin Boškov (Begeč, kod Novog Sada, 16. maj 1931 — Novi Sad, 27. april 2014) bio je srpski fudbaler i fudbalski trener.

Igrao je u veznom redu. Kao igrač je odigrao 57 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju. Najveći uspeh kao trener doživeo je 1990. godine kada je osvojio Kup pobednika kupova sa Sampdorijom. Došao je do finala Kupa evropskih šampiona 1981. sa Real Madridom i 1992. sa Sampdorijom. Osim toga je kao trener osvojio prvenstvo Jugoslavije, prvenstvo Španije, dva puta španski kup, jednom prvenstvo Italije i dva puta italijanski kup.

Sportski centar u Veterniku kraj Novog Sada od 1996. nosi njegovo ime.

Preminuo je 27. aprila 2014. a sahranjen je tri dana kasnije na groblju u Begeču kod Novog Sada.

Detinjstvo

Rođen je u selu Begeč blizu Novog Sada u Bunarskoj ulici od oca Boje seoskog kolara i majke Marije. Vujadin je imao starijeg brata koji se zvao Aca i koji je bio šest godina stariji od Vujadina, koji je umro veoma mlad. Takođe Vujadin ima dve mlađe sestre sestru Vericu Veru i sestru Danicu Dadu koja je još živa. Vujadin je završio trgovačku akademiju.

Igračka karijera

Klupska

Boškov je dres Vojvodine nosio 14 godina. Još kao 15-godišnjak debitovao je za klub u kome se afirmisao. Otkrio ga je trener Bane Sekulić. Za punih 14 sezona, sve do 1960. godine odigrao je čak 512 utakmica u dresu Vojvodine. Boškov je bio u sastavu tima koji je igrao prvo finale nacionalnog kupa u istoriji, 1951. godine protiv Dinama, bio je član ekipe koja je ponela titulu vicešampiona Jugoslavije, 1957. godine, i iste godine igrala finale Srednjoevropskog kupa protiv Vašaša.

Posle deceniju i po igranja u Novom Sadu, Boškov se 1961. godine preselio u redove italijanske Sampdorije za koju će ostati dugo vezan i po završetku fudbalske karijere. U Đenovi je ostao samo jednu sezonu, jer je 1962. prihvatio ponudu da bude igrač i trener u švajcarskoj ekipi Jang felous iz Ciriha, u kojoj je 1964. okončao igračku karijeru.

Reprezentativna

Boškov je imao sjajnu karijeru u dresu reprezentacije Jugoslavije, za koju je od 1951. do 1958. godine odigrao 57 utakmica. Od toga, zabeležio je čak 37 uzastopnih nastupa.

Za plave je debitovao 24. juna 1951. godine u Beogradu u pobedi nad Švajcarcima u revijalnom duelu 7:3 (6:1), a oprostio se 19. juna 1958. u porazu od Nemaca u Malmeu 0:2, na Svetskom prvenstvu u Švedskoj.

Najveći uspeh zabeležio je na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju, kao uzdanica čuvenog tima koji je osvojio srebrnu medalju.

Boškov je sa plavima učestvovao dva puta na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj, 1954. godine i na narednom, 1958. u Švedskoj.

Trenerska karijera

Vujadin Boškov, 1975.

Boškov se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godina osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66.

Posle sedam godina provedenih u Vojvodini, tri godine je vodio reprezentaciju Jugoslavije, do oktobra 1973. i remija bez golova sa Španijom u Zagrebu. Ipak, plavi su se plasirali na „Veltmajsteršaft” u Minhen pobedama nad Grčkom i čuvenim golom Katalinskog u „majstorici” sa Špancima.

Inostranu trenersku karijeru Boškov je počeo u Den Hagu, 1973, s kojim je dve godine kasnije osvojio Kup Holandije. Vodio je Fajenord dve godine, a zatim je prešao u Španiju, gde je sjajnim rezultatima vodio Saragocu i tako se preporučio za Real Madrid. Sa „kraljevskim klubom” 1980. osvojio je „duplu krunu”, i stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je izgubio od Liverpula (0:1). Od Reala se oprostio 1982. kada je ponovo osvojio „Kup kralja” i dve godine vodio Sporting iz Hihona.

Iz Španije se preselio u Italiju, gde je 1986. uveo Askoli u elitu, a zatim je preuzeo klub iz njegovih igračkih dana, Sampdoriju, sa kojom je osvojio italijanski kup 1988. i 1989. godine, a u finalu Kupa pobednika kupova izgubio od Barselone. Ipak, 1990. Vujke vodi Sampdoriju ka peharu osvajača Kupa pobednika kupova, a 1991. godine Đenovljane do prve i zasada jedine titule prvaka Italije u istoriji. Sampdorija je 1992. igrala finale Kupa evropskih šampiona, ali je opet naišla na Barselonu.

Boškova je put zatim odveo u Romu, sa kojom je dogurao do finala Kupa 1993, a zatim slede dve godine na klupi Napolija i sezona u švajcarskom Servetu, ponovo Sampdoriji i konačno u Peruđi. Trenersku karijeru Boškov je završio kao selektor SR Jugoslavije, uspevši da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, na koje se naš državni tim plasirao posle nezaboravnih mečeva protiv Hrvatske. Boškov je 2001. proglašen za počasnog selektora SR Jugoslavije.

U februaru 2022. godine, posthumno je primljen u Kuću slavnih Kalča, po odluci vodećih ljudi italijanskih medija.

Trenerski uspesi

Vojvodina

• Prvenstvo Jugoslavije (1): 1965/66.

Den Hag

• Kup Holandije (1): 1974/75.

Real Madrid

• Prvenstvo Španije (1): 1979/80.
• Kup Španije (2): 1979/80, 1981/82.

Askoli

• Serija B (1): 1985/86.

Sampdorija

• Kup pobednika kupova (1): 1989/90.
• Serija A (1): 1990/91.
• Kup Italije (2): 1987/88, 1988/89.
• Superkup Italije (1): 1991.

Spoljašnje veze

• Vujadin Boškov na sajtu Olympedia.org

• Vujadin Boškov na sajtu reprezentacija.rs
• RTS: Oproštaj od legende: Sahranjen Vujadin Boškov